Slobodno srpski sa Majklom Devenportom

U 419.emisiji Slobodno srpski gostovao je šef Misije OEBS-a na Kosovu Majkl Devenport. U intervjuu Budimiru Ničiću on je ocenio bezbednosnu situaciju na Kosovu kao stabilnu, ali krhku. “Procena OEBS-a se slaže sa procenom drugih međunarodnih misija i organizacija da je bezbedonosna situacija na Kosovu u ovom trenutku stabilna, ali krhka. Mi smo u stalnom kontaktu sa faktorima bezbednosti na Kosovu, kao i sa našim misijama u regionu i redovno razmenjujemo informacije”, kaže Devenport. Destabilizacija prilika u regionu, po mišljenju Devenporta, nije u interesu niti jedne strane i zapravo bi trebalo intenzivirati rad na deeskalaciji krize. U tom smislu, pozdravlja nedavno dogovorenu mapu puta za sporazum o energetici između Prištine i Beograda. “Mislim da je to napredak i ohrabrujuća vest. To pokazuje da Briselski dijalog nije klinički mrtav i da može da se dođe do napretka... To je pomak, sada trebamo da vidimo implementaciju tog sporazuma, implementaciju te mape za implementaciju tih obaveza”, kaže Devenport. Kako je precizirao, OEBS se kao organizacija zalaže za implementaciju svih obaveza, odnosno svih postojećih sporazuma u okviru dijaloga.     U poslednje dve godine manje etnički motivisanih incidenata   Komentarišući nedavne incidente na severu Kosova poput napada na policijske patrole i bombu na Elektrokosmet, šef OEBS-a osuđuje takve slučajeve. “Zaista ne znam kakav je cilj tih napada, ali mogu da Vam kažem da je svaki napad na policiju, bilo gde, u bilo kojoj zemlji, ne samo na Kosovu, svaki incident nasilja ovakvog tipa potpuno neprihvatljiv i trebalo bi da se počionioci privedu pravdi”, rekao je Devenport. Kao pozitivnu stvar navodi da je broj etnički motivisanog nasilja manji nego pre. ”Primetili smo da se broj incidenata na Kosovu koji pogađa zajednicu kosovskih Srba povećao na početku pandemije, pre dve godine. Reč je o incidentima usmerenih prema povratnicima pre svega i njihove imovine. Da ponovim, svaki ovakav incident je neprihvatljiiv i treba sve uraditi da se počinioci privedu pravdi. Što se tiče zajednice kosvskih Srba, tokom ove dve godine primetili smo smanjenje broja događaja koji pogađaju nevećinske zajednice. Da Vam precizno kažem, prošle 2021.godine smo primetili 150 ovakvih incidenata usmerenih prema kosovskim Srbima, dok ih je u 2020.godini, bilo 181. Takav trend smanjenja tog broja se nastavio takođe i u ovoj godini. To su statistike naravno. Ono što želim da kažem je da je svaki ovakav incident neprihvatljiv i treba da ulažemo sve napore u borbu i sprečavanju ovakvih incidenata”,kaže on. Tvrdi da je Misija OEBS-a u potpunosti posvećena partnerstvu sa kosovskim institucijama kao i sa svim zajednicama na Kosovu. “Drago mi je što na svim nivoima postoji veliko interesovanje za korišćenje naših programa, obuka, događaja. Kosovu je još uvek potrebna podrška za ispunjavanje međunarodnih standarda u oblastima kao što su prava nevećinskih zajednica, vladavina prava, sloboda medija, jačanje kapaciteta policije itd. Imamo odličnu saradnju sa svim institucijama u ovim oblastima. Na primer intenzivno sarađujemo u okviru skopskog procesa što se tiče trajnih rešenja za raseljena lica, podržavamo odbor za ljudska prava u skupštini da se usvoji novi zakon protiv nasilja u porodici, sa kosovskom policijom imamo vrlo produktivnu saradnju kada je reč o povećanju kapaciteta za rad na slučajevima zločina iz mržnje”, navodi Devenport.   OEBS podržava dijalog i rad Miroslava Lajčaka   Misija OEBS-a na Kosovu snažno podržava Briselski dijalog i napore specijalnog izaslanika Evopske unije Miroslava Lajčkaka u procesu normalizacije odnosa Prištine i Beograda. “Mi radimo na tom planu, već dugo se bavimo integracijom pravosuđa, implementacijom sporazuma u okviru dijaloga. Isto tako, što se tiče kosovske policije, redovno organizujemo obuke za integrisano pravosuđe i podržavamo sve napore kosovske policije da dođe do održive integrisane policije. Spremni smo da pomognemo što se tiče implementacije i drugih budućih sporazuma, ali mora da postoji potrebna politička volja. Što se tiče kosovske policije od početka ove godine organizovali smo radionice za predstavnike nevećinskih zajednica, da bolje razumeju kakve su potrebe za zapošljavanjem u kosovsku policiju i bilo je više od 200 mladih iz različitih nevećinskih zajednica, naravno uključujući i iz zajednice kosovskih Srba”, kaže Devenport.   Budžet  od 17,5 miliona evra   Predstavljajući ciljeve i glavne aktivnosti misije OEBS-a, Devenport napominje da budžet misije iznosi 17,5 miliona evra godišnje i da je podrška usmerena ka svim zajednicama, uključujući i srpsku.   “Misija radi na unapređenju ljudskih prava, prava zajednica, pružamo podršku institucijama u održivom poboljšanju usklađenosti sa međunarodnim standardima. Ukratko sve aktivnosti Misije OEBS-a na Kosovu su osmišljene da uzmu u obzir potrebe svih zajednica uključujući i zajednicu kosovskih Srba. Mandat Misije pokriva sve aspekte prava nevećinskih zajednica, uključujući i unapređenje jezičkih prava, predstavljanja nevećinskih zajednica na opštinskom i vladinom nivou, pristup obrazovanju, zaštitu verskog i kulturnog nasleđa i dr”, rekao je šef Misije OEBS-a na Kosovu Majkl Devenport gostujući u emisiji Slobodno srpski. 03. July. 2022.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Jernom Rodeom

U 418.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Savezne Republike Nemačke na Kosovu Jern Rode. U intervjuu Budimiru Ničiću, on je rekao da je nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Prištini i Beogradu potvrda da je za Berlin zapadni Balkan prioritet, a konačni cilj pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana evropskoj porodici. “Ključna poruka za Kosovo je ono što nam treba, a to je vizna liberalizacija, pošto je Kosovo jedina zemlja u Evropi koja nije imala koristi od toga. Čak je i (Evropska) Komisija rekla da je krajnje vreme za to. Isto je tako rečeno od strane ministarke spoljnih poslova kada je bila ovde u martu. U maju je boravio i ministar odbrane. Druga poruka je uključivanje u evropske strukture. Hoćemo da revitalizujemo Berlinski proces. Kancelar je podvukao da je važno da se susedi slažu  jedni sa drugim i da će na jesen zakazati konferenciju u Berlinu, zajedno sa našim evropskim partnerima”, rekao je ambasador Rode. Osvrćući se na dosadašnji zastoj Briselskog dijaloga zbog nedovoljne konstruktivnosti pregovaračkih strana kaže da se predugo pričalo, a da su sada potrebni rezultati. Šolcova izjava o međusobnom priznanju ništa novo Za njega je izjava kancelara Šolca o međusobnom priznanju Kosova i Srbije logična i nije ništa novo u nemačkoj diplomatiji. “Kancelar je rekao da je nepojmljivo da bilo koja zemlja postane član Evropske unije bez uzajamnog priznanja. To nije nešto novo. Kada je moj ministar spoljnih poslova Heiko Mas bio ovde u aprilu prošle godine upotrebio je sličnu rečenicu. Na kraju procesa normalizacije za nas je jasno da će biti uzajamnog priznanja. Kada je bivša ministarka Berbok bila ovde i u Beogradu, ona je rekla da kraj sveobuhvatnog sporazuma mora da obuhvati uzajamno priznanje. Ne razumem iznenađenje, za nas nema promene”, precizirao je Rode. Saglasan da u suprotnom nema evropske perspektive ni za Srbiju, ni za Kosovo, nemački ambasador u Prištini kaže da je to i za njega jasna stvar. “ Da li bi uvozio jedan nerešeni konflikt u EU? Moj jasan odgovor je - ja ne vidim to. Moj kancelar ne vidi to i mi ne vidimo to, zato što, znate, Evropska unija je projekat mira, ona traži kompromis na svim sektorima tokom čitavog vremena. Mi smo 27 članica, mi ne želimo da uvezemo nerešene konflikte za nove članice. Nove članice moraju da pokažu da poštuju pravila u klubu, bilo da su sankcije, bilo da su standardi demokratizacije, ljudska prava, ekonomski  standardi, postoji jedan paket pravila koji treba da se poštuje”, naglašava Rode. Ko ima problem oko sankcija Rusiji? Veoma je značajno da Srbija i Kosovo pokažu političku volju i takođe političku hrabrost da se konstruktivno angažuju  konstruktivno i gledaju unapred, jer žele olakšice za građane. “Mi smo jasno rekli šta očekujemo od Srbije, kada kažem mi, to je i Nemačka, i čitava EU. Ako hoćete da se pridružite klubu, treba da pokažete da poštujete pravila. Ima 27 država članica EU koje su uvele sankcije, ima mnogo država koje nisu deo EU, a koje su isto tako uvele sankcije. Ja to još nisam video od Srbije. Moja poruka je bila da su reči u redu, ali ono što nam treba su dela, pošto se trenutno vodi jedan brutalan rat u Evropi. Rusija je napala jednu neutralnu zemlju i mi svi podržavamo Ukrajinu i krajnje je vreme da se sve demokratske zemlje pridruže ovim sankcijama, to je ono što očekujemo od jedne buduće zemlje kandidata”, kaže Jorn Rode i poručuje da je “ jasno da se igranje na dve svadbe više ne toleriše. Rat u Ukrajini se reflektuje na odnose Prištine i Beograda i stanje na zapadnom Balkanu i ima uticaja na ovdašnje prilike. “ Vidite da je diskusija sada veoma jasna da se Ukrajini da status zemlje kandidata, ali to je upravo bio razlog i za posetu mog kancelara. On je želeo da podvuče da mi ne zanemarujemo region. On je bio na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, mi vidimo koliko je važno da se integriše ovaj region u evropske strukture, da pokažemo našu solidarnost i razumemo oko čega su zabrinuti građani u tim zemljama. Rusija želi da destabilizuje i ovaj region. Da bismo se suprotstavili tome treba da pokažemo našim partnerima u regionu da smo sa njima, da delimo njihove brige, na primer pitanje energije, koje je veoma zabrinjavajuće i ovde, i u Nemačkoj, cene rastu svuda i građani su veoma zabrinuti”, konstatuje ambasador Rode. Rat u Ukrajini ubrzaće evropske procese na zapadnom Balkanu Nemački amabsador na Kosovu procenjuje da će ukrajinska kriza ubrzati evropske integracije na zapadnom Balkanu, ali da članstvo Kosova u NATO-u u ovom trenutku nije realno. Prvo bi trebalo ubediti one koji nisu priznali Kosovo da promene svoj stav. “Pre nego što se pridružite NATO-u, čak je i Vlada Kosova jasno rekla, oni žele da se učlane u Partnerstvo za mir kao prvi korak, pa da vidimo kako će se to razviti u narednom mesecu. Naravno, mi podržavamo članstvo ili integraciju Kosova u evropske strukture, kao što Nemačka javno podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope”, kaže Rode, ali dodaje da bi Kosovo  pre toga trebalo da se pozabavi i pitanjima kao što je  vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, odnosno sprovođenje odluke Ustavnog suda. Podseća da Savet Evrope ima 47 država članica, 12 od njih za sada ne priznaju Kosovo, a za prijem je potrebna dvotrećinska većina. “Čim jedna zemlja članica želi da pristupi Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope onda se daju preporuke i u njima uobičajeno navedete stvari koje želite da vidite pre učlanjenja. Nije viša nauka da zamislite da će se ova odluka Ustavnog suda pojaviti u ovim preporukama, zato što se Savet Evrope zalaže za vladavinu prava, ljudska prava, prava manjina, i opet treba da se ispune uslovi za članstvo u klubu. Bilo bi dobro da se ovaj problem reši bez mnogo kašnjenja”, poručio je ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode gostujući u emisiji Slobodno srpski. 26. June. 2022.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio