Slobodno srpski sa Đurđicom Kazić

U 382. emisiji Slobodno srpski gostovala je psihološkinja Đurđica Kazić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je sasvim izvesno da će pandemija koronavirusa ostaviti  određene posledice po psihičko zdravlje određenog broja ljudi. „Ono što se desilo u toku „korone“ jednostavno ne može se gumicom izbrisati, kao i sve prethodne pandemije koje su zadesile čovečanstvo. Može se na naki način predvideti šta su neke od psiholoških posledica koje mogu da budu nakon pandemije, kao što su: povećana anksioznost, depresija, možda čak i neke fobije, post traumatski stresni poremećaj i uglavnom promene raspoloženja“. Ona smatra da su građane najviše pogodile mere ograničenog kretanja. U posebno teškoj situaciji su, do nedavno, prema njenim rečima, bili građani severa Kosova, koji su na početku krize bili pozivani da poštuju mere koje su uveli i Beograd, i Priština. „Sever Kosova je jako specifičan povodom toga zato što smo, s jedne strane, imali mere koje su date iz Prištine, a s druge strane  mere koje su date iz Beograda. U toku nedelje, od ponedeljka do petka imate samo sat i po vremena kada možete da se krećete, pa zamislite konfuziju kod naroda kad imate samo sat vremena. U Severnoj Mitrovici se nalazi samo jedan super market i četiri prodavnice. Redovi su bili baš veliki, a narod je bio jako isfrustriran,  jer  u sat i po vremena prosto je nemoguće da obavite sve što treba, niti u svim prodavnicama imate ono što vam treba“. Kaže da je pandemija koronavirusa najviše pogodila starija i bolesna lica, ali da je, kako je kazala, čitava situacija teško pala i drugim kategorajima ljudi. „Navela bih par grupa kojima su mere  možda još teže pale u odnosu na ostale, a to su na prvom mestu deca sa smetnjama,  kako fizičkim, tako i psihološkim, kao i njihovim roditeljima, onda bolesna stara lica, samohrane majke koje rade kao medicinske sestre, prodavačice, koje su morale u toku pandemije da rade i nisu male pomoć, jer škole i vrtići nisu radili, a opet sa druge strane nisu ni mogli da pronađu nekog ko bi mogao da im sačuva dete dok one zarađuju u toku pandemije. Poslednja grupa kojoj je teže pala ova pandemija jesu zapravo žrtve porodičnog nasilja koje su morale konstantno da budu u zatvorenom prostoru sa nasilnikom,  a pritom im je bila smanjena mogućnost da potraže pomoć ili da se nekome obrate“.   Porast porodičnog nasilja tokom pandemije Kazić koja je kao psiholog angažovana u NVO Žensko pravo, žrtvama porodičnog nasilja pruža besplatnu stručnu pomoć. Žrtve su kako kaže uglvanom žene. „U toku pandemije  smo imali više sluačajeva nego uobičajeno. Najveći razlog zašto se žene javljaju je to što su u ovoj situaciji postale svesnije problema, stalno se suočavaju sa nasilnikom i vide stvari onakve kakve jesu“. „Dok je on na poslu nisu mogle da vide toliko neke stvari, jer manje provođenog zajedničkog vremena je dovelo do toga da se neke stvari zaborave, a sada su se konkretno suočile sa problemom.  Taj zatvoreni prostor i izolacija jeste najveći razlog povećanja slučajeva porodičnog nasilja. Pored psiho socijalne podrške,  u našoj organizaciji pružamo i  pravnu pomoć koja je potrebna ženama da ojačaju i najveći razlog zašto žene i ne napuštaju mesto koje je toksično za njih jeste ekonomsko stanje, što je najveći razlog“.   Poštovati šta kažu stručna lica   Na pitanje šta su građani naučili iz pandemije koronavirusa Đurđica Kazić kaže da sve zavisi od percepcije pojedinca, ali smatra da bi trebalo poštovati ono što kažu stručna lica. „Ja bih nekako podelila građane na dve grupe vezano za ono šta smo naučili. Postoji jedna strana koja misli da se iza toga krije teorija zavere, a opet druga strana koja misli da je to bilo stvarno nešto što je doprinelo da oni brinu više o sebi i o svojim bližnjima, znači odgovorno ponašanje“. Đurđica Kazić radi i kao nacionalni UN volonter UNDP-a u civilnom sektoru „Od septembra prošle godine ja sam se pridružila timu u svojstvu UN volontera koji radi na projektu za osnaživanje mladih za prosperitetnu mirnu budućnost na Kosovu. Radi se o ozajedničnom projektu UN Women-a, UNICEF-a, UNDP-a...i cilj samog projekta jeste da se razbiju predrasude i da se podstakne socijalna kohezija“. Ona smatra da mladi na Kosovu moraju da budu otvoreniji i da njeno iskustvo pokazuje da je situacija mnogo bolja nego što je bila u smislu prosperitetnije i mirne budućnosti. „Pre ove pozicije kao UN volonter  nisam imala priliku da toliko često dolazim u kontakt sa Albancima i drugim zajednicama. Meni je ova pozicija kao UN volontera to pružila i nekako je doprinela da se ja oslobodim i da nemam predrasude,  što je isto doprinelo tome da oni takođe drugačije razmišljaju i misle o meni“. Ona je kazala da mladi ljudi nisu u dovoljnoj meri zainteresovani da volontiraju. „Iz svog iskustva mogu da kažem da kada sam bila na fakultetu i kada sam pitala prijatelje da li bi i oni želeli da volontiraju, da li bi i oni želeli možda sa mnom da odu na neke radionice ili treninge, nisu bili zainteresovani, ali to je njihovo pravo i to je njihova odluka. Međutim volonterski rad svakako je potreban, ali mislim da mladi ljudi nisu uopšte svesni  šta to znači zapravo.Volonterski rad je zapravo kad mlada osoba želi da volontira, to se ne plaća, ali vi to radite dobrom voljom i to je to nešto čime vi doprinostite zajednici, a postoji i lična satisfakcija, jer stičete novo iskustvo i znanje“, rekla je u emisiji Slobodno srpski psihološkinja Đurđica Kazić koja je rođena u Orahovcu, a od 1999. godine živi u Severnoj Mitrovici. 24. May. 2020.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Jovanom Filipović

U 381.emisiji Slobodno srspki gostovala je advokatica iz Kuzmina Jovana Filipović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je, kao branilac Silvane Arsović, jedne od osumnjičenih u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, izjavila da  su na početku tog procesa zakazali policija i tužilaštvo, koji  nisu odradili svoj posao kako treba. „Da su oni na početku odradili svoj posao kako treba, mi bi sada, verovatno, imali ubicu ili nalogodavca“, rekla je Filipović. Tvrdi da je istraga ubistva loše krenula i da su dokazi bili loše obezbeđeni. „Nismo imali dovoljno dokaza na početku, prvo je slučaj preuzeo da radi sud u Mitrovici, zatim je preuzelo Specijalno tužilaštvo. Strana odbrane od početka nije bila uključena u samu istragu, iako smo po zakonu imali pravo da prisustvujemo ispitivanju pojedinih svedoka. Zatim, ako uzmemo da je sam temelj urađen pogrešno, imamo situaciju da se postupak kasnije jako teško mogao ispraviti. Optužnica u ovom predmetu je podignuta, prva, 2019. godine, znači 2. decembra. Međutim na prijemnom štambilju iste optužnice stoji datum 32. novembar, što je opet neka greška“, navodi Filipović i podseća da je bio zakazan pripremni pretres pred sudom u Prištini, pred Specijalnim odeljenjem suda 30. decembra,  na koji se išlo bez dostavljanja dokaza. „Tačnije, situacija se kretala tako da su iz tužilaštva pozvali telefonom mene lično i rečeno mi je da mogu da odem i da pokupim dokaze. Opet je rečeno da su dokazi na albanskom jeziku. Međutim i pored toga smatrala sam da treba da prikupim dokaze, jer je to u cilju odbrane Silvane Arsović, koju ja branim u ovom postupku. Tako da sam otišla u Prištinu, prikupila dokaze koji su mi dostavljeni na CD-u na albanskom jeziku. Međutim, iako je CD na albanskom jeziku, dokument je bio u potpunosti neupotrebljiv, jer nije mogao da se otvori“, kaže Filipović i navodi da su tek 23. januara dokazi  na srpskom dostavljeni u fizičkom smislu. Tvrdi da u samom utvrđivanju činjeničnog stanja ima vrlo malo činjenica. „Ono što mi možemo da vidimo prevashodno iz snimaka koji su dostavljeni jeste da su se u tom trenutku kretala dva automobila. Prvi je siva Opel astra iz koje je pucano na Olivera, a drugi je Pežo marke 206. To je ono što se može videti. Nijedna kamera nije snimila sam čin ubistva, nijedna kamera nije zabeležila neko kretanje. Imamo da su neka vozila, tačnije određeno to sivo vozilo marke Opel astra stajalo ispred kuće Olivera Ivanovića, međutim, celokupni materijal koji čini 12,500 strana, kako kaže tužilaštvo, ne ukazuje ni posredno, ni neposredno, na to ko je nalogodavac ubistva“, potvrđuje  Filipović i naglašava da nema dokaza koji bi se neposredno odnosili na sam čin ubistva. S obzirom da nema nikakvog dokaza, kako kaže, nema ni najmanjeg stepena sumnje da je njen klijent, bivša sekretarica Olivera Ivanovića, Silvana Arsović, učinila dela koja joj se stavljaju na teret, niti bilo koja druga krivična delo. „Ona je osumnjičena po optužnici i njoj je određena mera javljanja u policijsku stanicu. Tužilaštvo je zahtevalo da se odredi mera kućnog pritvora, međutim sud je odlučio da to bude mera javljanja u policijsku stanicu“, precizirala je Filipović.   Filipović: Kosovsko pravosuđe neefikasno, ne poštuje se pravo na jezik   U vršenju advokatskog posla, Jovana Filipović ima veliki problem u vezi sa nedostatkom prava na jezik, što je po njenim rečima glavni problem na Kosovu. „Imamo situaciju da, konkretno u advokaturi, bilo da su u pitanju sudovi ili tužilaštva ili drugi državni organi, nama dostavljaju akte na albanskom jeziku. Tim aktima ističe rok na koji mi imamo pravo da uložimo žalbu. U tom smislu smatram da smo na neki način uskraćeni. Naravno mi pišemo zahteve za odlaganje roka i zahteve da se dostavi prevod na srpski jezik, međutim smatram da bi to trebalo biti u mnogo većoj meri prisutno i da to jednom za svagda bude tako da se ustav poštuje i da akti budu dostavljeni i na srpskom i na albanskom jeziku“, naglašava Filipovič. Dodaje da nije problem samo u dostavi akata, nego su i prevodi veoma loši, a posebnu teškoću predstavlja i sporost prevodilaca, a mnoga ročišta se odlažu upravo zbog nedostatka prevodioca. „Pored nepoštovanja prava na jezik, glavni problem kosovskog pravosuđa je sporost odnosno neefikasnost sudova, tužilaštava i drugih institucija“, rekla je u emisiji Slobodno srpski advokat Jovana Filipović. 17. May. 2020.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio