Slobodno srpski sa Osmanom Osmanijem

U 470.emisiji Slobodno srpski gostovao je Osman Osmani direktor nevladine organizacije „Nevo Koncepti“ koja se bavi statusom i potrebama romske zajednice na Kosovu. U intervjuu Budimiru Ničiču on je rekao da položaj romske zajednice, nakon „dekade Roma“ u Evropi na Kosovu nije bitno poboljšan, jer se finansijska sredstva usmerena na rešavanje problema i poboljšanje života te zajednice i dalje uglavnom obezbeđuju od donatora, a ne iz fondova nadležnih centralnih i lokalnih insitucija. „U većini slučajeva, većina aktivnosti koje su se realizovale su, uglavnom od donacija međunarodnih organizacija koje su imali određeno polje interesovanja, da li je to obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, i oni su preko opštinskih struktura radili na tom poboljšanju. Međutim, nije stvorena ta kultura, nije stvoren taj momenat gde opština stvarno treba da odvoji određeni fond sredstava i da realizuje“, rekao je Osmani. Kao pozitivan primer dobre saradnje romske zajednice sa lokalnom samoupravom Osmani je naveo uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u Prizrenu. „Mi smo kao civilno društvo i političke partije od 2000. godine na osnovu Zakona o korišćenju jezika, radili na tome. Nažalost, procentualno nismo nikada ispunjavali uslove. Međutim, zakon predviđa da ako u jednoj sredini, u jednoj opštini, određena zajednica koristi jedan jezik tradicionalno više godina, vekova, onda opština može da donese odluku po kojoj je i taj jezik u upotrebi“, kaže Osmani i dodaje da je opština Prizren zaposlila jednog prevodioca za romski koji je počeo da radi na prevodima dokumenata. Međutim, to nije dovoljno da bi se glas romske zajednice u dovoljnoj meri čuo i razumeo u lokalnom parlamentu. „Nažalost, problem je u tome što na lokalnom nivou nema predstavnika romske zajednice u opštinskim strukturama, u Skupštini opštine, koji bi možda bili efikasniji po ovom pitanju i stvarno doneli odluku da kada ja, na primer, budem predstavnik u Skupštini opštine moram da imam i svog prevodioca“, kaže Osmani. Neki se lažno predstavljaju kao Romi da bi ostvarili privilegije Ukazao je na zloupotrebe statusa Roma na osnovu specifičnih prava koja im pripadaju kao zajednici na osnovu Ustava Kosova, odnosno Ahtisarijevog plana, kao što je slučaj sa upisom na fakultete ili zapošljavanjem u javnim službama, pri čemu se lica koja to nisu legitimišu kao Romi, Aškalije ili Egipćani. „Prošle godine smo imali priliku da konkurišemo za Medicinski fakultet u Prištini, i sa onog spiska koji je bio javno objavljen, bio je na veb stranici Medicinskog fakulteta, tamo u onom delu gde su manjinske zajednice, ljudi su prepoznali neke koji ne pripadaju uopšte romskoj zajednici, nego albanskoj zajednici. On se deklarisao sad kao Rom ili Aškalija, Egipćanin i jednostavno zauzeo mesto. Međutim, među nama ima dosta učenika, dobrih učenika, vrednih učenika koji mogu i u stanju su da nastave da uče sve nauke koje predstavljaju njihovu želju da nastave da studiraju“, kaže Osmani i navodi slične zloupotrebe i u kosovskoj policiji. „I prilikom zapošljavanja u policiji i tu smo naišli na situaciju kada su donosili izveštaje da u toj i toj opštini ima toliko i toliko Roma zaposlenih u policiji. Međutim, mi znamo u Prizrenu, ja mogu na prste da izbrojim koliko njih pripadaju romskoj zajednici. Onda ispada da je duplo više njih, oni su se prijavili kao Romi, prošli su taj test, prošli su taj kurs…“ Komentarišući popis stanovništva koji je u toku u organizaciji Agencije za statistiku Kosova, Osmani ukazuje na zloupotrebe i kršenje ljudskih prava i u tom delu. „Imao sam slučaj pre neki dan da me posete predstavnici popisne komisije i bio sam veoma iritiran time da, recimo u Prizrenu, prema informacijama postoji osmoro njih koji su trebali da budu popisivači i oni su trebali da budu predloženi da budu deo ove ekipe u naseljima gde žive Romi, zbog jezika i da mogu lakše da shvate pitanja, o čemu se tačno radi. Međutim oba predstavnika koja su došla nisu pripadala romskoj zajednici i to je u samom startu jedna negacija mene prema njima, zašto među njima nema nikog iz romske zajednice“, navodi Osmani i dodaje da je na to njegovo pitanje dobio samo kratak odgovor: „To su odlučili na centralnom nivou iz Prištine i oni su doneli odluku”, rekao je u emisiji Slobodno srpski direktor NVO Nevo Koncepti Osman Osmani 28. April. 2024.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Sonjom Biserko

U 469.emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Helsinškog odbora za ljudska u Srbiji Sonja Biserko. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je odluka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) da preporuči Komitetu ministara SE prijem Kosova u tu najstariju panevropsku organizaciju očekivana i normalna stvar, jer je ono već članica Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i dr.

Formiranje Specijalnog tima Srbije koji bi trebalo da spreči prijem Kosova, sa potpredsednikom Vlade i šefom diplomatije Ivicom Dačićem na čelu, vidi kao „bacanje prašine“.

„To je pokušaj da se homogenizuje narod na jednoj premisi, koja je pre svega netačna, i koja ima za cilj da stvori jednu atmosferu ugroženosti srpskog naroda, a i u funkciji je izbora koji bi trebalo da budu u junu. Jer, znate, kada homogenizujete tako, onda ti izdajnici iz opozicije, šta ima tu da traže kada je srpski narod ugrožen”, kaže Biserko.

Ulazak Kosova u Savet Evrope, koji se prvenstveno bavi zaštitom i unapređenjem ljudskih prava i pravnom državom, za nju je “normalan sled koraka”.

“Time Beograd ništa ne gubi u ovom trenutku, a Srbi sa Kosova dobijaju pristup međunarodnim institucijama koji do sada nisu imali, kao što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu”, smatra ona.

Najave da bi Srbija u slučaju eventualnog prijema Kosova mogla da istupi iz te međunarodne organizacije vidi kao manipulacije javnim mnjenjem.

“U to ne želim da verujem zato što mislim da bi to ugrozilo pre svega put Srbije ka Evropskoj uniji, gde smo opredeljeni da idemo. I drugo, ugrozilo bi isto mogućnost građana Srbije da se obrate tom sudu i mnoge druge stvari. Jer je Konvencija za ljudska prava, evropska konvencija, ta preko koje se ocenjuje kakvo je stanje ljudskih prava u Srbiji, Kosovu ili bilo gde u regionu...”, kaže Biserko.

Predsednica i osnivačica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji smatra da bi inicijativa za povraćaj smrtne kazne u pravni sistem Srbije bila veoma opasna.

“Pa, tek to će doprineti toj oceni o poštovanju ljudskih prava u Srbiji. A ukidanje smrtne kazne je jedna od vrlo važnih civilizacijskih odluka svih onih zemalja koje su ukinule smrtnu kaznu. Ne želim da verujem u to, mislim da je to u sferi neke pretnje, nekog nesnalaženja u novoj situaciji. Predsednik je jako dugo uživao podršku Zapada, bio je tolerisan u mnogim situacijama, pogotovo kada je počela ova eskalacija prema medijima i kritičkom mišljenju. On je mislio da će to moći da to traje u nedogled, međutim, iz raznih razloga su se stvari okrenule, tako da on više ne uživa tu vrstu poverenja Zapada, pogotovo posle Banjske”, rekla je u emisiji Slobodno srpski Sonja Biserko.

21. April. 2024.

Slobodno srpski sa Osmanom Osmanijem

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Sonjom Biserko

Donatori

Slobodno srpski na TV