ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Miodragom Milićevićem

U 376. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor NVO “Aktiv” Miodrag Milićević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je kosovsko društvo, nakon što je pre 12 godina Kosovo proglasilo nezavisnost i dalje u tranziciji, koja je opterećena mnogobrojnim problemima. “Ti problemi su pre svega na unutrašnjem planu, posebno odnosi između Srba i Albanaca, ali tu su i problemi na relaciji Beograd – Priština, što je i ključni izazov kosovskog društva u celini”. Ipak, smatra Milićević, u pojedinim segmentima Kosovo je u poslednjih 12 godina i napredovalo. “Pre 12 godina je gotovo bilo nezamislivo da se u Prištini organizuje bilo kakva vrsta konferencije gde bi bili podjednako zastupljeni Albanci i Srbi ukljujući i novinare, a međusobni odnosi budu u duhu tolerancije”. Govoreći o odnosima Beograda i Prištine posle 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Milićević je kazao da je Briselski sporazum iz aprila 2013.godine doprineo relaksaciji odnosa, ali da je ostao u senci konstantnih pokušaja i jedne i druge strane da budu dominantni. “Ako pričamo o kosovskoj strani, nekako sam uvek bio pod utiskom da je teritorija uvek bila bitnija od ljudi i u tom smislu vidim da je proces integracije bio samo čisto puko interesovanje za teritoriju, ali ne i za potrebe stanovništva u celini. S druge strane, Beograd ima veoma jasnu politiku prema Kosovu. Držali su se do jednog momenta isključivo i jedino Rezolucije 1244, do momenta dok se nije počelo sa tehničkim razgovorima 2011.godine, koji su rezultirali konkretnim dogovorom 2013. godine. Međutim i taj napredak je u gotovo svim sferama bio prožet problemima i međusobnim optužbama različitih karaktera. Znači sećamo se situacije u 2013., 2014. i 2015. Godine, sa koliko problema je krenula implementacija sporazuma, jer nije bilo lako primeniti tako nešto konkretno kada je sever u pitanju”. Direktnim dijalogom do stabilnosti Milićević, koji je na čelu nevladine organizacije koja je nedavno organizovala dvodnevni forum na temu „Direktan dijalog kao sredstvo regionalne stabilnosti“, kaže da je neophodno pokrenuti dijalog unutar civilnog društva. “Apsolutno sam uveren u tako nešto. Zapravo, recimo taj proces u kome ja vidim ključnu ulogu civilnog društva koja će biti primarni kontakt između dve zajednice, trebalo bi zapravo da relaksira buduće odnose između Srba i Albanaca. Mi smo za taj forum kandidovali šest tema, imali smo više od 25 panelista i zavidan broj prisutnih i iz diplomatskog kora, i iz albanske, i srpske zajednice, kako sa Kosova tako i Srbije. Ključna poruka koju smo poslali jeste da smo mi kao civilno društvo okrenuti ka jednoj potpuno drugačijoj vrsti komunikacije, gde smo pokazali i dokazali sposobnost da komuniciramo na teške teme, jedni sa drugima i da to zapravo treba da bude model”. Depolitizovati ključne teme Milićević smatra da bi prvi korak ka putu do trajnog mira između Beograda i Prištine trebalo da bude “depolitizacija ključnih tema” koje nisu i ne bi trebalo da budu viđene politički. “Tu pre svega mislim na ekonomske teme, na teme koje se dotiču običnih građana, koji nikada nisu u ovom procesu pregovora bili predmet dijaloga dveju strana. To su stvari koje moraju da kandiduju i jedna i druga strana, jer je očigledno ovaj vakuum zbog nepostojanja razgovora, očigledno ostavio prostor gde su različite izjave i različiti signali i s jedne i s druge strane dolazili, a koji generalno nimalo nisu išli ka pomirenju. Naprotiv, i jedna, i druga strana imaju evidentno visok stepen nepoverenja i to je jako teško obnoviti”, rekao je Miodrag Milićević u emisiji Slobodno srpski. 23. February. 2020.

Slobodno srpski sa Radom Trajković

U 375. emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je snimak u ubistva Olivera Ivanovića, koji je i njoj nuđen za novac pre oko šest meseci, navodno otkupio ministar odbrane u Vladi Srbije Aleksandar Vulin. „Meni je ponuđen taj snimak i fotografije. Čovek koji mi je to doneo je kazao i da postoji veći broj tih snimaka. Prvi snimak je po njegovom navodu otkupio ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vulin i da mu je predat negde van prostora Kosova i Metohije. Sada, koliko je to tačno...?“. Na pitanje da li je videla snimak koji joj je nuđen i da li se vidi sam čin ubistva Olivera Ivanovića, Trajkovićeva kaže da snimak nije videla, ali da, kako je kazala, misli da se na njemu vidi mnogo toga. „Mislim da će tokom ovog procesa možda i javnost Srbije biti na jedan način zgrožena onim što će možda videti, kroz nešto što je prezentacija snimka“, rekla je Trajkovićeva ne želeći da otkriva gde joj je i koje je nacionalnosti osoba koja joj je nudila snimak, rekavši da je već bila kod tužioca u vezi sa tim. Rada Trajković smatra da vlast u Srbiji vrši opstrukciju suđenja osumnjičenima za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, time što, kako je kazala, odbija da izruči kosovskom pravosuđu osumnjičene koji se nalaze u centralnoj Srbiji. „Mislim da Beograd, Srbija, gospodin Vučić, kao zaštitinik gospodina Radoičića i država Srbija, kao zaštitnik troje ljudi koji se navode da su umešani u projektu organizacije ubistva Olivera, mislim na Radoičića, Veselinovića i Bojića, koji je inače bio šef policije za sever, treba da učine napore da oni budu dostupni pravdi... Država Srbija ima obavezu da ih isporuči, da na taj način aktivno učetvuje u procesu i na taj način pokaže Srbima sa prostora Kosova i Metohije, koji svi gotovo veruju da je ubica Srbin, da to jeste tako ili nije tako. To može da se dokaže samo kroz regularan proces“. Ipak, Trajkovićeva očekuje da će ubistvo Oliera Ivanovića biti rasvetljeno, jer je kako je kazala, taj sudski proces važan Kosovu. „Ovo je za njih veliki projekat u smislu predstavljanja pravosuđa Kosova, da li ono ima snage i da li ima znanja da rasvetli i da dokazima kroz proces dođe do otkrivanja počinilaca ubistva Olivera Ivanovića. Mislim da će oni u tom smislu i zarad sopstvene afirmacije kosovskog pravosuđa učiniti iskrene napore da to urade i u tom smislu bojim se da će Beograd, makar dok je Vučić na vlasti i ta struktura, da će oni biti u funkciji opstrukcije dostupnosti ljudi koji su pobegli i koji nisu dostupni kosovskom pravosuđu“. Kurti već odustao od svojih principa? Trajkovićeva smatra da je premijer Kosova Aljbin Kurti, na neki način već odustao od svojih principa koje je zagovarao pre izbora, a koji se odnose na obračun sa kriminalom, jer je u Vladu primio Srpsku listu, koja je kako je kazala, bila partner ratne koalicije, koju karakteriše kriminal i nepotizam. „Angažovanje Srpske liste bez obzira na Ustav Kosova je veliki kompromis, jer on (Kurti) je kazao da će izbaciti ratnu koalciju. Srpska lista je bila koalicioni partner ratnoj koaliciji. Ona je bila deo ratne koalicije, ona je izabrala Tačija, učestvovala u njegovom izboru, ona je izabrala Ramuša Haradinaja, ona je izabrala Kadrija Vseljija, šefa ŠIK-a, oni su imali zajedničke perojekte, oni su u dogovoru radili institucionalnu kompromitaciju Kosova. Imali smo hapšenje osumnjičenih za zločin nad Oliverom i pobegao je Radoičić, znači javljeno mu je iz Prištine. Imali smo hapšenje grupe policajaca koje su činili kriminal, a ljudi koji su najznačajniji Srpskoj listi su pobegli, nisu ih sve pohapsili. Imali smo hapšenje ponovo nekih ljudi vezanih za kirminal, a šef policije na severu, Bojić, je pobegao. Znači svi oni koji su bili za nas značajni da odgovaraju i koji su bili duboko povezani sa ratnom koalicijom i njihovim kriminogenim strukturama, svi su pobegli u ostatak Srbije. To definitivno govori da je reč o nezdravom kompromisu oko angažovanja Srpske liste“. Kurti će proći kao Siriza u Grčkoj? Smatra da je budućnost Aljbina Kurtija i Pokreta Samoopredeljenje na čijem je čelu potpuno neizvestna. „Da li će Kurti imati sudbinu sličnu Sirizi u Grčkoj, da ga međunarodna zajednica postavi da završi neke poslove, gde je bio velika smetnja, znači da preuzme tu lidersku poziciju i onda kao takav i Pokret Samoopredeljenje da bude na jedan načn demilitarizovan i da bude nešto što više neće suštinski predstavljati neki problem za sve ono što misli dalje da oblikuje i preoblikuje međunarodna zajednica u smislu sređivanja regiona“. Komentarišući ponovni izbor Dalibora Jevtića za ministra za povratak i zajednice u Vladi Kosova Trajkovićeva je kazala da je to loš potez Beograda. „Pa ja mislim da on odlično radi svoj posao u smislu odlaska Srba sa Kosova. Ja mislim da ministar koji je više Srba ispratio sa Kosova, nego što ih je vratio, ne posotoji. Ako je Beograd ili Vučićeva vlada s obzirom na to da on učestvuje i u kampanji i u izboru, ako im je to preporuka pražnjenje Kosova od Srba, onda je zaista kadar, onako baš odabran, koji ume to da radi“. Izbore u Srbiji treba bojkotovati Govoreći o predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji Trajkovćeva smatra da ih treba bojkotovati. „Mislim da srpske izbore treba bojkovati i na taj način uraditi potpunu delegetimizaciju Vučiča kao predsednika Srbije, koji je ono što kažu čovek od najvećeg autoriteta i na taj način u stvari dati šansu da zaista demokratska Srbija u perspektivi rešava i pitanje Kosova sa demokratskom vlašću na prostoru Kosova i Metohije. Sada imamo jedan disbalans, da ovde imamo demokratsku vlast, a u Beogradu imamo totalitarnu vlast koja vlada mehanizmima koji su zaista u bilo kojoj evropskoj zemlji odavno zaboravljni i poraženi“, rekla je Rada Trajković gostujući u emisiji Slobodno srpski. . 16. February. 2020.

Slobodno srposki sa Sonjom Liht

U 374.emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je, povodom najave novog premijera Kosova Aljbina Kurtija da je neophodno izvršiti reviziju dosadašnjih sporazuma sa Beogradom, rekla da nije previše mudro ni od jednog državnika dovoditi u pitanje ono što je već postignuo u prethodnoj fazi dijaloga, ali ni stajati u mestu. “Mislim da nije dobro sad stati na loptu. Predugo se stajalo na lopti, nego je potrebno da se što je moguće pre dođe do dogovora o nekim osnovnim temama sa kojima može da se krene u dalje razgovore. Lično mislim, možda je to čista utopija, da bi bilo jako dobro da glavni pregovarači sednu za sto i dogovore se oko toga kako oni vide normalizaciju. Neka i jedan i drugi kažu šta za njih znači normalizacija. Svi građani treba da žive u jednom normalnom prostoru koji neće biti malo, malo uskovitlan od nekog i gde radikalna retorika može zaista da nas odvuče u jedan novi prostor nesgurnosti”, rekla je Liht. Komentarišući upravo oštru retoriku i udaljenost zajedničkih stavova Beograda i Prištine, Sonja Liht je rekla da se takva politika na kraju ne isplati. “Kod vučenja ili nadvlačenja konopca neko obavezno padne, ali padne i onaj drugi, jer jedan koji pada povlači i onog drugog. Da li je nama zaista ptrebno da svi popadamo na nos da bismo došli do nekog rešenja?. Mislim da će zrelost državnika biti na ozbiljnom testu, na ozbiljnom iskušenju, ukoliko ne budu uspeli da sednu i da se dogovore kako da nastave dijalog”, ocenila je Liht. Status kvo ništa ne rešava Po njenim rečima, neophodno je oživeti dijalog, jer status kvo ne rešava ništa, a u dijalog bi morali da se uključe sami građani. “Ono što bih ja želela, kao osoba koja je čitav svoj život provela u civilnom društvu, je da političari mnogo više pažnje obrate na istinske potrebe društva. S druge strane ja sam duboko ubeđena da je neophodno da građani mnogo više imaju šanse da govore o tome kako oni vide budućnost saradnje između Srbije i Kosova”, kaže Liht. Podseća na unutrašnji dijalog o Kosovu koji je vođen u Srbiji na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i na njegovu razočaranost jer su mnogi bili za status kvo. “Status kvo naravno ništa ne rešava, odlaže probleme, a u međuvremenu oni ustvari postaju sve teži i teži. Sastavni deo tog unutrašnjeg dijaloga bio je sastanak Vučića sa predstavnicima civilnog društva koji je trajao satima, prenosile su kamere i to je bio dobar razgovor. Predstavnici, oni koji su ipak bliži građanima od nekih institucija gde su se uglavnom ti razgovori vodili iza zatvorenih vrata, su razgovarali pred građanima cele Srbije. Predstavnici civilnog društva su vrlo jasno, a bilo ih je dosta i sa Kosova, i poreklom sa Kosova, su vrlo jasno zastupali stav da status kvo nije rešenje i to je bio dobar razgovor. Mi smo se dogovorili, biće ih još, nažalost za sada ih nije bilo. Ja očekujem takve razgovore ali ne samo sa predsednikom Vučićem, očekujem pre svega takve razgovore u oba društva. Mi moramo da otvorimo najbitniju temu za građane i Srbije i Kosova. Ako to ne uradimo, onda nemamo garancije da će ono što će biti dogovoreno na vrhu zaista da bude sprovedeno”, upozorila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Kaže da civilno društvo može, čak i onda kad je zamrznut dijalog, da ulaže napore da proširi razgovor, da vodi razgovor, da upoznaje građane sa onim što je postignuto i podseća na to zašto je važno da se dijalog nastavi. “Međutim civilno društvo ne može da zameni donosioce odluka, niti treba to da radi. Civilno društvo može da radi na stvaranju atmosfere. I skup koji je nedavno organizovao NVO Aktiv sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici je upravo pokazao da civilno društvo može ono što mnogi drugi ne mogu i neće. Jedna nevladina organizacija koja funkcioniše dugo već u Kosovskoj Mitrovici, čije članstvo čine pre svega, ne isključivo, ali pre svega, Srbi sa Kosova, otvorila je skup na srpskom jeziku i okupila mnogo ljudi, mnogo učesnika iz svih zajednica, gde se ozbiljno razgovaralo o tome zašto je dijalog neophodan za sve zajednice, uključujući i srpsku”, kazala je Liht. Na pitanje kako komentariše spoljnopolitičku aktivnosti Vlade Srbije na povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova od strane pojedinih zemalja i čime se mere diplomatske pobede u tom smislu, Sonja Liht kaže da ni njoj nije baš jasno. “To je dobro pitanje. Ne znam. Iskreno ne znam koliko je to diplomatska pobeda, ne znam koliko je u dugoročnom interesu Srbije da Kosovo bude priznato od manjeg broja zemalja, opet od drugih zemalja jeste i ostaće priznato i to od onih od kojih zavisi naša evropska perspektiva. Kad govorimo o kompromisu, tu se neki kompromis morati naći, jer bez toga neće moći ni dijalog, ne samo da se nastavi, nego i da se završi”, ocenila je Sonja Liht, gostujući u Slobodno srpski. 09. February. 2020.

Slobodno srpski sa Milenom Zdravković

U 373. emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova i članica Glavnog odbora Samostalne liberalne stranke (SLS) Milena Zdravković. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je uverena da će Slobodan Petrović uskoro objasniti odluku, zašto je podneo ostavku na mesto predsedenika SLS ove nedelje, ali da lično smatra, da je na to uticalo mnoštvo faktora . „Poslednjih godinu dana pretrpeli smo određene pritiske i nenormalnu, nedemokratsku torturu koja je vršena ne samo nad predsednikom (Slobodanom Petrovićem ) nego i nad svim članovima i simpatizerima naše stranke. U uslovima kada su naši ljudi isterivani s posla, nismo mogli da delujemo punim kapacitetom jer ovo društvo više nije demokratsko društvo i na kraju krajeva Slobodan Petrović je jedan slobodan čovek koji ima pravo da sam odlučuje o svojim postupcima i da sam donosi odluke koje smatra da su ispravne. To je nešto, ja sam ubeđena, na čemu može da mu zavidi deo naših političkih neistomišljenika koji sede u klupama Srpske liste, koji bi se rado povukli ili možda podneli ostavke, ali nažalost njihova sloboda je mnogo skupa“. Navodi da su predstavnici Samostalne liberalne stranke upoznali brojne predstavnike Međunarodne zajednice o pritiscima sa kojima su se u proteklom periodu suočavali predstavnici i njihovi članovi, ali da oni nisu ništa preduzeli po tom pitanju. „Uzmite samo izveštaj Evropske komisije koja je posmatrala poslednje izbore. Tu tačno možete da vidite na koliko se strana spominje Samostalna liberalna stranka. Svako naše rešenje o otkazu ili suspenziji bilo koga od naših članova ili ljudi koji su bili u izbornoj kampanji svedoči o onome šta smo pretrpeli“, rekla je Milena Zdravković i podsetila na to da su njihovi visoki funkcioneri u ranijim mesecima satima zadržavi na administrativnim prelazima. „U poslednjih nekoliko dana i nedelja Slobodan Petrović se sastajao sa zvaničnicima i ambasadorima Kvinte i sa američkim ambasadorom, bio je i u poseti Nemačkoj. Dakle svi su upoznati sa problemima, reakcija je izostala, reakcije nema. Da li je to način da vi zaštitite nekog, da li je to način da vi sporovodite demokratiju za koju se zalažete, ja mislim da nije. Mislim da je ovo drušvo, ne demokratija, nego „demonkratija“. Glavni odbor SLS je nakon ostavke Slobodana Petrovića doneo odluku o političkom moratorijumu zbog, kako se navodi, okolnosti i nemogućnosti da Samostalna liberalna stranka funkcioniše u punom kapacitetu. „Prekidamo političko delovanje do trenutka dok se ne stvore uslovi za normalno funkcionisanje kakvo dostojanstven čovek treba da ima, sa svim ljdskim slobodama u 21. veku u Evropi. To je bila naša jednoglasna odluka, složili smo se oko toga da je to najidealnije rešenje u ovom trenutku“, rekla je Milena Zdravković i naglasila da je ponosna na rezultate SLS u proteklih 14 godina. „Imate čtiri hiljade ljudi koji su zaposleni od trenutka kada je SLS počela da funkcioniše. Ponosna sam što su ti ljudi našli hleb za svoje porodice, ponosna sam na hiljade i hiljade izgrađenih kvadrata, na kilometre puteva, ali pre svega na slobodu, da mogu da dođem kod vas danas i da pričam slobodno, da govorim svoj jezik, da se borim za svoju zajednicu, a to je sve počelo kada niko nije mogao, niko nije hteo ili smeo“. Zagađenost vazduha visoka, ali je bolje nego lane Zdravkovićeva, koja je i zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova, kaže da je zagađenost vazduha na Kosovu ove godine manja u odnosu na prethodne. „Činjenica je da smo među najzagađenijima u svetu i to je nešto što ne možemo da osporimo, ali svakako da je ova godina malo bolja nego što je bila prethodna kada smo bili drugi u svetu po zagađenosti. Ovog trenutka to nije situacija, malo se to poboljšalo, ali smo i dalje u tom vrhu“. Po njenim rečima, jedan od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu je termoelektrana u Obiliću gde se dugo ništa nije ulagalo, ali će to uskoro biti promenjeno. „Napokon smo dobili sredstva iz IPA fonda Evropske Unije da bi se zamenili filteri na termoelektrani Kosovo B i smatram da će to dosta doprineti kvalitetu vazduha. Još jedan od načina na koji ćemo se baviti zaštitom vazduha u ovom regionu jeste i proširenje sistema za grejanje koje koristi grad Priština, preko toplane koja koristi kapacitete i energiju termoelektrana, pa će se to proširiti na ostatak Prištine, koja nije u potpunosti pokrivena, a zatim će se obuhvatiti i Kosovo Polje, i Gračanica.To je plan i za to je izdvojeno oko 20 miliona miliona evra i to će se u narednom periodu realizovati“, najavila je zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja ekologije u kosovskoj vladi Milena Zdravković. Ona i kao odbornica u Skupštini opštine Gračanica, kaže da je među četvoro, od 15, odobornika koji pripadaju lokalnoj opoziciji i koji odolevaju da ne spuste glavu, nego da kažu šta mislie, pa i o malverzacijama. 02. February. 2020.

Slobodno srpski sa Danijelom Barišić

U 372.emisiji Slobodno srpski gostovala je ambasadorka Republike Hrvatske na Kosovu Danijela Barišić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da se nakon izbora novog hrvatskog predsednika Zorana Milanovića može očekivati nastavak politike zvaničnog Zagreba prema susedima. “S obzirom da prema našem ustavu spoljnu politiku kreiraju vlada i predsednik Republike, može se očekivati u principu nastavak politike. Hrvatska je geopolitički i geografski tu gde jeste. Mi se ne možemo odsetili. Vi ste naši susedi i nama je u dubokom interesu da to susedstvo bude stabilno i da bude mirno. Vi ste nam jedan od prioriteta“, rekla je Barišić. Ambasadorka Hrvatske kaže, da se ova zemlja, koja narednih pola godine predsedava Savetom Evropske unije, zalaže se nastavak proširenja Evropske unije i na zemlje zapadnog Balkana. „Ono što mi možemo da uradimo je da našim partnerima u Evropskoj uniji objasnimo koliko je važna stabilnost i napredak ove regije. Uostalom regija je ionako okružena članicama Evropske unije i članicama NATO-a, to je unutra, to je Evropa, to nije nešto izvan, ta teritorija se ne nalazi van Evrope, to je evropski region i nama svima je važan“, istakla je Barišić i zaključila da nema sigurne i stabilne Evrope bez sigurnog i stabilnog zapadnog Balkana. Uverena je da će i Kosovo i Srbija i druge susedne zemlje biti primljene u EU kada se ispune svi kriterijumi. „Hrvatska, kao najmlađa zemlja članica EU, vrlo dobro zna šta znači ispunjavanje kriterijuma. Uvek smo govorili da je naš put i samo pregovaranje možda bio puno bitniji od samog članstva, jer imate jedan okvir, jednu kao knjigu, po kojoj vidite koji su svi vaši budući koraci i imate domaći rad koji morate da uradite, ali ipak znate na šta se trebate osloniti, a to su pregovaračka poglavlja“, kazala je ambasadorka Barišić. Voleli bi da vidimo da Kosovo ka EU ide puno brže Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji Kosovo je krenulo kao EU, ali po njenoj oceni, ne ide dovoljno brzo. „Mi bismo hteli da vidimo kako to ide puno brže. Recimo Hrvatska je jedna od članica zemalja koja pomaže projektu u izgradnji i jačanju institucija da može Kosovo da ide putem tog sporazuma. To je naravno faza koju je i Hrvatska prošla i sve su to faze koje se možda čine vrlo tehničke, vrlo onako možda dosadne, ali to vam treba. Ne možete krenuti u prvi srednje, ako niste zvršili osnovnu školu“, poručila je hrvatska ambasadorka u Prištini. Na pitanje voditelja kada će Kosovo dobiri viznu liberalizaciju i da li je efikasna borba kosovskih institucija protiv organizovanog kriminala i korupcije jedini uslov EU, u čemu je Hrvatska demonstrirala odlučnost osudivši svog bivšeg premijera Sanadera zbog primanja mita, Barišić ističe važnost principa vladavine prava. „Recept je da jačate vladavinu prava, što znači da je zakon jednak i prema svima isti. Ako je neko na nekoj funkciji to ne znači da ne treba da poštuje zakon, već upravo suprotno. O tome se i radi. Mi kao Hrvatska smatramo da je Kosovo naravno ispunilo sve uslove da dobije viznu liberalizaciju. Međutim, ono o čemu se radi je da je to posao koji nikada ne staje. Ne možete reći – OK, mi smo se obračunali. Nažalost, korupcija i kriminal nigde nisu iskorenjeni, ali možete jačati mere da se sa tim suočite odnosno da delujete preventivno“, rekla je Danijela Barišić. Kad nema posla, nemate čime da prehranite porodicu Komentarišući položaj i potrebe hrvatske nacionalne manjine koja na Kosovu živi još od 13.veka, ambasadorka Barišić kaže da je danas ostalo na Kosovu da živi vrlo malo Hrvata i da je uglavnom reč o staračkim porodicama. „Hrvatska zajednica uglavnom živi u Janjevu, nekih 200 pripadnika i još jedno 40 ili 50 u Letnici. Nažalost pre 30 godina, ta zajednica je brojala 8 000 ljudi, danas ih je samo 250. Osim što je mala i manjinska, ta zajednica deli sudbinu svih ostalih građana ove zemlje, što znači da imaju problema sa nezaposlenošću, zdravstvenom zaštitom, transportom... Najveći problem je što nema posla, a kada nemate posla ne možete imati porodicu, kad je nemate čime prehraniti. Zavisite zapravo od pomoći Hrvatske i Kosova, to je onako prilično problematično i zbog toga su se iseljavali. Vi želite da vam dete ima što bolje obrazovanje, da može imati pozorište, bioskop i sve to vam je puno jednostavnije kada ste u Hrvatskoj nego kad ste tu“, kazala je Barišić. Za rad u Hrvatskoj postoji tradicionalno veliko interesovanje građana Kosova. Hrvatske vlasti, poslednjih godina, izdaju oko 10 hiljada radnih viza građanima Kosova, a toliko se planira i u ovoj. „Uslov je da morate imati već dogovoreno ko vam daje posao. Taj poslodavac šalje svoj dopis i rešenje da ćete biti zaposleni kod njega i kada dođete u Hrvatsku tamo se traži naravno viza odnosno da možete biti u Hrvatskoj, da možete tamo raditi. Hrvatska je poslednje dve godine dosta digla kvotu stranih radnika. Nekad je to bilo oko 10 hiljada, a u poslednje vreme ta brojka je podignuta na 60 hiljada, jer nemamo dovoljno radnika“, rekla je ambasadorka Republike Hrvatske u Prištini Danijela Barišić, gostujući u Slobodno srpski. 26. January. 2020.

Slobodno srpski sa Imerom Muškoljajem

U 371. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Imer Muškoljaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da zastoj u pregovorima Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) oko formiranja nove vlade nije nastao zbog eventualnih ideoloških razlika, već zbog, kako je kazao, fotelja. „Dobra stvar ja u tome što su oni (DSK i Samoopredeljenje) već postigli sporazum oko programa vlade i to je po prvi put da su se partije dogovorile prvo oko programa Vlade. Međutim, fotelje su problem i to je uopšte balkanski problem, nije ideološki, nego balkanski“. Da nije bilo Vjose... Prema rečima Muškoljaja, problem je i to što postoji nepoverenje između Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova. „Nije lako sad ni Samoopredeljenju ni Demokratskom savezu da vladaju zajedno, pošto Demokratski savez je deo sistema, već su bili na vlasti. Nije da su bili samo dve ili tri godine, nego 12-13 godina, a Samoopredeljenje nije bilo nikad. Zato ne veruju jedni drugima, jer ne znaju kako će biti kad vladaju zajedno, jer do sada to nije bio slučaj“. Muškoljaj smatra da je Pokret Samoopredeljenje pristao da oko nove vlade pregovara sa DSK, samo zato što je Vjosa Osmani bila kandidat za premijera ispred Demokratskog saveza Kosova, a trenutno nema uticaja na formiranje nove Vlade. „DSK je dobio glasove zahvaljujući Vjosi Osmani. Da nije bila ona, ubeđen sam da oni ne bi dobili toliki broj glasova, ali sada je pitanje koja je pozicija Vjose Osmani unutar DSK. Ona je sad sama. Zamislite, Vjosa Osmani je dobila glasove, a pregovaraju tri čoveka koji nisu dobili nijedan glas na nacionalnim izborima: Isa Mustafa, Agim Veliu i Ljutfi Haziri”. Račak – masakr nad civilima Komentarišući događaje u Račku od 15. januara 1999.godine, Muškoljaj je kazao da je ubeđen da se toga dana dogodio masakr nad civilima od strane srpskih oružanih snaga. „Postoje snimci, postoje ljudi koji su bili u to vreme tamo i znaju šta se desilo. Mislim da nikako ne bi trebalo da neko kaže da to nije bio zločin, masakar. Ubeđen sam da se tamo desio masakr i nema smisla sada, 20 godina posle, da predsednik Srbije izlazi i kaže to je sve montirano i slično. Čuo sam ovih dana Danicu Marinković, koja je bila istražni sudija u to vreme, koja kaže da je bila tamo, da je bila na uviđaju i da je to bio rat između „terorista“, kako je ona rekla i policije i Vojske Srbije, odnosno Jugoslavije u to vreme, ali ja nisam video nijednu fotografiju, niti sam video ijednu sliku gde su ti ljudi bili obučeni kao Oslobodilačka vojska Kosova ili sa oružijem. Sada, ne mogu da shvatim da neko kao gospođa Marinković, koja je prva išla tamo i koja tvrdi da nije bio masakr, nego su oni bili teroristi, nema tih slika i tih snimaka. Kako je to moguće? Ako se negde nešto dogodi prvo što će da uradi istražni sudija ili policija je da slika, da snima i da ima to kao dokaz. Sada to ne postoji, a postoje žrtve, postoje snimci ljudi koji su masakrirani“. Na konstataciju voditelja da u Beogradu tvrde da su ubijeni ljudi kasnije preobučeni u civilnu odeću, Muškoljaj je kazao da je to gotovo nemoguće. „U to vreme na Kosovu nije postajala vlast Albanaca nego vlast Srbije. Ako su oni imali vlast na celom Kosovu i radili šta su hteli, kako je moguće da se pred očima tadašnje vlasti nešto tako dogodi“. Prve optužnice Specijalnog suda, odmah po formiranju nove vlade u Prištini Govoreći o radu Specijalnog suda za zločine na Kosovu Muškoljaj je kazao da će prve optužnice biti podignute najverovatnije odmah nakon formiranja nove Vlade Kosova. Prema njegovim rečima u očima Albanaca taj sud nije kredibilan, jer treba da se bavi samo navodnim zločinima koje su počinili Albanci, a ne i zločinima koje su počinili Srbi. „Tako je u očima građana, a s druge strane, za taj sud su glasali sami kosovski poslanici. Oni su to izglasali svojom voljom, nije to ništa bezvoljno. Sada ja ne znam da li je neko u to vreme imao druge planove u smislu: „hajde da sada ja guram ljude, poslanike da glasaju za Specijalni sud, a ja da budem spašen“ - ne znam. Postoje i takve spekulacije, što se tiče Hašima Tačija na primer. Sada ne znam da li je to tako, ali ljudi, obični ljudi, ja bar tako mislim, ne žele da u tom sudu budu osuđeni samo Albanci za ratne zločine, nego oni to vide kao mogućnost da se sudi za sve to što se uradilo posle rata: krađe, marverzacije i sve ostalo vezano za korupciju i organizovani kriminal“. Medijska slika na Kosovu bolja nego u regionu Na pitanje koliko mediji dopisnose uzavreloj atmosferi u društvu, Muškoljaj, koji je i predsedavajući Saveta za štampu Kosova, kaže da je sada situacija bolja nego ranije, a da su političari obavezni da rade transparetno i sarađuju sa novinarima.. “Kad kažem da stojimo bolje, to ne znači da nemamo problema u medijima. Ali stvarno, mi stojimo bolje ako se uporedimo sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, sa Srbijom. Ja pratim šta se dešava tamo (u Srbiji) i ogorčen sam kao profesionalac šta mediji tamo objavljuju. Mislim na većinu medija, osim nekih medija koji su stvarno profesionalni, ali kad vidim te naslovne strane tabloida, te televizije koje 24 sata imaju ili rijaliti šou ili Aleksandra Vučića, onda ja stvarno mislim da smo mi super. Mi nemamo takvih problema na Kosovu. Na našim televizijama na primer, kao što svi mogu da vide, ima mesta za sve strane i za one koje su za opoziciju i za vlast, za različite novinare, za Srbe, Albance, mislim za sve zajednice”, kazao je Muškoljaj gostujući u emisiji Slobodno srpski. 19. January. 2020.

Slobodno srpski sa Milenkom Jovanovićem

U 370. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori Milenko Jovanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je novi Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori u funkciji stvaranja novog tzv.“crnogorsko-montenegrinskog identiteta“, nečega što je u suprotnosti sa crnogorskom istorijom i sa crnogorskom tradicijom. „Taj zakon dolazi nakon što je nasilno u crnogorske udžbenke i u crnogorske škole uveden tzv. crnogorski jezik, nakon što je Crna Gora mimo volje ogromne većine ljudi donela odluku da postane članica NATO-a, nakon odluke da prizna nezavisno Kosovo i pored protivljenja 85 odsto stanovništva, kako je to nedavno, čini mi se, baš u Prištini priznao i sam premijer Marković, tako da je ovo iznenađenje samo za one koji nisu bili baš nimalo upućeni u sve ono što se u Crnog Gori dešava i što se priprema“. Jovanović smatra da je Zakon o slobodi veroispovesti, koji je krajem prošle godine usvoila Skupština Crne Gore, usvojen mimo volje većine građana Crne Gore. Prema njegovim rečima crnogorska vlast je iznenađena masovnim protestima ljudi širom Crne Gore koji se protive tom zakonu, kao i da je režim imao lošu procenu o eventualnim posledicama nakon usvajanja tog zakona. „Mislim da je Milo Đukanović nesvesno prvi put ujedinio Srbe u Crnoj Gori i ne samo Srbe, nego sve verujuće pravoslavce, a njih je ubedljivo najveći broj u Crnoj Gori. On nije očekivao ovakve reakcije, to je evidentno. Imamo razne provokacije, za sada nema drastičnijih posledica, ali ukoliko vlast u najskorije vreme ne povuče sporni zakon, usudiću se da kažem i sramni zakon, plašim se da rizikuje da dođe do, malo je reći, nemilih scena. Nikome nije u interesu da padne krv u Crnoj Gori, a uveliko se čuju ratne trube, kao da neko priželjkuje krvoproliće i bratoubilački rat, Mislim da to u ovom trenutku ne treba ni državi Crnoj Gori, ni pravoslavnom narodu, u toj oduvek srpskoj državi, ma kako je ko danas doživljavao i mislim da je za taj sporni zakon hitno postizanje kompromisa jedino rešenje“. Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da je „pitanje da li oni Crnogorci koji žive u Srbiji, a koji u slučaju Zakona o slobodi veroispovesti podržavaju crnogorski režim i dalje treba da imaju srpsko državljanstvo“, Jovanović je kazao da je to za njega lično simpatičan predlog. „Naravno da najvećim delom pozdravljam takav pristup. Reciprocitet u smislu da Crnogorci konačno moraju u Srbiji, nacionalni Crnogorci, da imaju jednak tretman kao što imaju Srbi u Crnoj Gori, a to je sledeće; da kao što u Crnoj Gori nema nijednog Srbina ni na jednoj značajnijoj državnoj funkciji, a ima ih u ukupnom učešću stanovništva 30 odsto, ni u Srbiji ne treba da bude niko ko je crnogorske nacionalne pripadnosti na bilo kojoj javnoj funkciji“. Đakovica – zabranjen grad za Srbe Jovanović koji je do 1999.godine živeo u Đakovici, a do pre nekoliko meseci u Sutomoru, danas živi u Severnoj Mitrovici. Kaže da je Đakovica danas zabranjen grad za Srbe i da raseljeni ni ove godine za Badnji dan nisu mogli da dodju u Đakovicu. „Mi smo imali najave da će Albanci organizovati određene proteste, pričalo se o hiljadama, na kraju ih je bilo nekoliko desetina. I tu vidimo koliko je to necivilizacijski gest, to što nam nisu dozvolili da dođemo. Procena je bila da bi možda nekome bila ugrožena bezbednost i odustali smo od masovnog dolaska. Đakovica je nažalost zabranjen grad za Srbe, nezvanično, ali ako pitate ljude koji kreiraju ukupni ambijent u tom gradu onda je to nažalost tako. Mi tri godine nismo mogli da priđemo ni groblju koje je tek nedavno očišćeno, koje je najvećim delom nažalost uništeno još 1999. godine pa je delimično u međuvremenu obnovljeno, ali je i dalje najveći broj spomenika uništen. Za Badnji dan je nas troje iz Privremenog organa došlo do Đakovice. Mislili smo bez problema da uđemo u crkvu, kad smo videli šta se tamo dešava odustali smo od namere, ali je Badnjak voljom božjom došao do crkve. Doneo ga je naš prijatelj iz Velike Hoće Ivica Nakalamić i mi smo mu na tome zahvalni i to simbolično Badnjak koji je ubran tog jutra na brdu Čabrat iznad Đakovice. Mi smo time samo hteli da pošaljemo poruku da se zaista Đakovice ne odričemo koliko god su uslovi kakvi jesu, gde nema ni pomena od povratka, odnosno od stvaranja atmosfere za nekakav ozbiljniji povratak“. U Crnoj Gori više nema raseljenih? Jovanović koji je i predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori, rekao je da u Crnoj Gori, u formalnom pravnom smislu, više nema raseljenih lica. „Vlada je donela novi status o strancima kojim je odlučeno da se gasi status raseljenih lica, izbeglica i tim ljudima je namenjen status stranaca, sa stalnim ili privremenim boravkom. Jedan apsurd koji je vezan za Zakon o državljanstvu, jeste da ljudi u tom statusu pravo na državljanstvo stiču tek nakon deset godina zakonitog boravka, u slučaju raseljenih lica. Dakle, od momenta kada dobijete ličnu kartu za stranca, treba da prođe 10 godina da biste dobili crnogorsko državljanstvo, uz podrazumevan otpust iz državljanstva iz države čiji ste državljanin. To u praksi znači da onih 11 - 12 godina, koliko su ljudi do tada živeli, se ne računa“, rekao je Milenko Jovanović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 12. January. 2020.

Slobodno srpski sa Azizom Salihuom

U 369. emisiji Slobodno srpski gostovao je proslavljeni bokserski šampion Aziz Salihu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je siguran da na Kosovu može da „stvori“ boksera koji bi predstavljao Kosovo na Olimpijadi i koji bi bio svetski prvak. Međutim, kaže da političari nemaju sluha za to. „Nemam podršku, nemam para, nemam ništa... Ministri koji su tu nikad nisu bili sportisti, ne znaju šta je sport, ne znaju šta je Olimpijada. Ne znam šta da radim, imam tri - četiri dobra boksera i mislim da jedan od njih može da bude olimpijski pobednik. Ima urođen talenat, ali je iz jednog sela kod Podujeva, putuje, nema para...“ Prema rečima Salihua, boks na Kosovu danas nije ni približno popularan u odnosu na vremena iz sedamdesetih i osamdesetih godina. „Niko nikad ne bi znao da postoji Priština da nije sportista. Čitav svet zna za Prištinu, za Kosovo, Jugoslaviju u to vreme, zahvaljući sportu. Bokserski klub Priština sada ima samo zgradu i sramota je da uđe čovek da vidi šta se dešava. Ne košta mnogo da se sredi. Milijarde daju za stadione, a ne mogu za boks“. Odvojiti sport od kulture Salihu smatra da bi Ministarstvo kulture, omladine i sporta u budućoj Vladi Kosova trebalo odvojiti, tako da ministarsvo omladine i sporta bude posebno. Prema njegovim rečima, važno je da na čelu tog ministarstva bude neko od sportista. „Treba da bude jedno ministarstvo za sport, jedno za kulturu, zato što su sportisti ambasadori. Imamo dosta mladih ljudi koji su uspešni sportisti i koji mogu da budu ministri, a ne kao neki što se nikad u životu nisu bavili sportom, nego su iz tamo neke „šume“ došli“, kazao je Salihu. Salihu koji je tri puta učestvovao na Olimpijskim igrama i 1984. godine u Los Aneđelsu osvojio bronzanu medalju i koji je osam puta bio prvak SFRJ u boksu, kaže ne prima nacionalnu penziju iz Srbije, koja sleduje ljudima koji su osvojili medalje na Olimpijadi. „Mene je pre osam godina zvala neka žena iz Beograda, ona je valjda iz ministarstva, da dođem da uzmem penziju, a ja sam joj rekao da ne mogu, jer će mi ovde reći da sam špijun. Radio sam za ovo Kosovo dosta, dosta sam doprineo i odbio sam, rekao sam da ne mogu. Nakon četiri godine opet su me zvali, neko drugi iz ministarstva: Kaže mi: „Azize, dođi uzmi penziju, lud si...“ Svi, sav narod mi kaže idi i uzmi. I sada razmišljam, ovih dana, ako u narednih nekoliko meseci niko ništa ne uradi, ja ću da idem pravo tamo u Beograd“, kaže Salihu. Doći će vremena kad se neće gledati ko je Srbin, Albanac, Hrvat... Govoreći o međunacioanlim odnosima nekad i sad, Salihu je kazao da se nada da će ponovi doći vremena kad se neće gledati ko je Srbin, Albanac, Hrvat... „Ja sam godinama bio na pripremama u Košutnjaku i nikada se u životu nisam posvađao ni sa kim. Živeli smo lep život, spavali zajedno, jeli, pili. Meni je to čudno da se ja plašim što je on Srbin, što je Crnogorac ili Hrvat. Nikad u životu nisam razmišljao tako u Jugoslaviji. To je grehota šta smo doživeli. Meni je drago što smo pre nekoliko meseci zvali Vujkovića, Puzovića, Labudovića i ostale na Brezovicu na proslavu. Da vidite šta smo radili tamo, kako smo igrali i pevali i na srpskom i na albanskom“, kazao je Salihu. Iako se boksom ne bavi skoro već 30 godina Salihu kaže da ga ljudi širom regiona, ali i sveta još uvek prepoznaju i poštuju. „Bio sam pre godinu dana u Prokuplju, bio je organizovan turnir povodom smrti jednog trenera tamo i kada sam ušao u salu, publika, pet hiljada gledalaca, svi na nogama skandiraju „Zizi, Zizi“. Nisam mogao da verujem.“ U 500 mečeva, samo 25 poraza i jedan nerešeno Salihu je u kako kaže u bokserskoj karijeri imao 500 mečeva, od kojih je u samo 25 mečeva bio poražen, a jedan meč je bio nerešen. „Najveća pobeda mi je učešće na Olipjiadi. To je za mene bila najveća sreća, ali na tri olimpijade su mi uzeli pobedu, mogu da kažem. Ne znam kako mogu da dobijem kasete kad sam boksovao u Moskvi, u Seulu i Los Anđelesu. Tri runde sam boksovao, bio sam bolji od njih, ali teško je da budeš prvi. Da sam bio neki Rus, Nemac, onda bih bio tri puta olimpijski prvak“, rekao je Aziz Salihu u emisiji Slobodno srpski. 05. January. 2020.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Gudžićem

U 368. emisiji Slobodno srpski gostovao je istoričar Aleksandar Gudžić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se poslednjih decenija suočavamo sa revizijom istorije i pokušajima menjanja istorijskih činjenica. „Imamo navalu revizionističke literature kojom se želi da se prošlost prikaže drugačijom nego što ona zapravo jeste. Naročito se tu na udaru našao Prvi balkanski rat, zatim i oba svetska rata, a i ne samo to, nego i daleko dalja prošlost naroda koji žive na Kosovu i Metohiji. Glavni argument, zapravo optužba, revizionista je da je Srbija u Prvom balkanskom ratu okupirala Kosovo i Metohiju. To naravno ne odgovara istini i iskrivljuje istinu. Ne možemo govoriti da je Srbija 1912. okupirala Kosovo i Metohiju kao jednu albansku celinu. To se naime plasira u alabanskim udžbenicima. Prvo zato što Kosovo i Metohija tada nije bila albanska država, drugo Kosovo i Metohija je tada deo jedne turske administrativne oblasti koja se zove Kosovski vilajet, koji pored Kosova i Metohije uključuje u svoj sastav i delove Makedonije i Severne Albanije i treće, Srbija 1912. godine ne ratuje protiv Albaanca, ona ratuje protiv Osmanskog carstva kao deo jedne koalicije balkanskih država“. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine u Briselu Gudžić smatra da se istorija ponavlja, samo su, kako kaže, imperije druge ili se drugačije nazivaju. „Kao istoričar imam negde i tu profesionalnu deformaciju da pravim izvesne komparacije sa sadašnjim trenutkom, sadašnjim vremenom, sa nekim događajima koji su se odvijali u prošlosti. Mene situacija danas na tom post-jugoslovenskom prostoru neodoljivo podseća na sliku Balkana poslednjih decenija 19. veka, kada nakon Berlinskog kongresa Austrougarska dolazi na Balkan i dobija od velikih sila zadatak da ona reši i uredi balkansko pitanje. I šta radi tada imperija Austrougarska? Ona uređuje čitav prostor Balkana i deli ga na niz malih državica zavisnih od Austrougarske međusobno zavađenih, kojii zavise od imperije, međusobno se svađaju i prepucavaju. Tako je Austrougarska kontrolisala ovaj prostor. Ideolog takve austrijske politike na Balakanu toga vremena je bio Benjamin Kalaj. To je mađarski diplomata koji je jedno vreme bio diplomatski predstavnik „dvojne monarije“ u Beogradu, a kasnije je bio upravnik u Bosni i Hercegovini. On je ideolog bošnjačke nacije. On je takvu austrijsku politiku nazvao „program za budućnost“. Umesto Austrougarske danas imamo Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države koje su ovaj prostor podelile na slabe i međusobno zavađene države koje zavise od Evropske unije. I dok se naši političari međusobno prepucavaju i podižu stanje borbene gotovosti ogroman broj mladih odlazi na zapad uslovljen teškom ekonomskom situacijom u kojoj živimo“. Još jedna uspešna godina za Dom kulture Gračanica Aleksandar Gudžić, koji je i urednik istorijsko – dokumetarnih programa i tribina u Domu kulture Gračanica, kaže da ova ustanova završava još jednu uspešnu godinu. „Ove godine smo imali 252 događaja i to su događaji različitog programskog sadržaja. Naime, kada početkom godine pravimo naše planove i programe nastojimo da godišnji plan i program Doma kulture Gračanica bude tako koncipiran da tu bude za svakog po nešto i mi smo premašili te naše planove. Tu je bilo pozorišnih predstava, koncerata, likovnih kolonija, izložbi slika... Ono na šta smo mi iz Doma kulture najponosniji to su punktovi kulture koje je Dom kulture unazad nekoliko godina negde osnovao i održava. Dom kulture je danas kulturni centar ne samo Gračanice, nego i svih srpskih sredina južno od Ibra. Dakle mi smo u jednoj, kako bih rekao, humanoj misiji i stvaramo za publiku različite programske sadržaje u gotovo svim srpskim sredinama koje nemaju često prilike da odgledaju film, pozorišnu predstavu ili neki koncert“. Sve više mladih napušta Dobrotin Gudžić koji živi u Dobrotinu kod Lipljana, selu koje pripada opštini Gračanica, kaže da sve više mladih ljudi napušta ovo mesto. „Od 1999. Godine do danas Dobrotin je napustilo 263-oje ljudi. To su uglavnom ljudi mlađeg i srednjeg životnog doba koji su pre svega u potrazi za poslom otišli, a kuće nisu prodali“, rekao je Aleksandar Gudžić u emisiji Slobodno srpski. 29. December. 2019.

Slobodno srpski sa Zoranom Popovićem

U 367.emisiji Slobodno srpski gostovao je fimski reditelj i scenarista iz Beograda, autor mnogobrojnih dokumentarnih filmova Zoran Popović. U intervjuu Budimiru Ničiču, Popović, koji je i ove godine bio član žirija na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma i televizijskih formi u Gračanici GRAFEST, rekao je da je taj festival osnovan pre svega sa idejom da podstakne autore iz lokalnih sredina na Kosovu da uanprede svoje dokumenarno stvaralaštvo i doprinesu razvoju televizijske forme. Komentarišuči ovogodišnju ponudu Grafesta Popović kaže da je teško bilo očekivati velike promene u kratkom periodu, ali da postoje promene koje mogu da se primete sada, u odnosu na pre tri ili četiri godine. „Čini mi se da je kvalitet produkcije ujednačeniji i da smo ove godine smo imali isključivo televizijske forme. Prosto, dokumentrarni film je izutetno komlikovan za rad. Veoma je teško napraviti nešto što bi bilo kreativni dokementarac, posebno u sredini gde nema prave produkcije i nema pravog prostora za takvu vrstu filma, ali je televizija očigledno razvijena u dovoljnoj meri, kao i u svim ostalim sredinama i te televizijske forme čini mi se da napreduju. Napreduju na način da su sada napravljene preciznije, napravljene na jednom znatno višem tehničkom nivou i da je pristup temama prosto razvijeniji u odnosu na to kako je izgledalo na početku, kada sam tu došao prvi put na treći Grafest“, rekao je Popović. Dobri i loši momci Govoreći o savremenom dokumentarnom filmu u svetu, na pitanje voditelja koliko savremena kinematografija uspeva da baštini “fantastične gluposti moderng sveta, s jedne strane svemirska tehnologija i naučni uspesi, a s strane očigledan manjak pameti u upravljanju planetom”, Popović savetuje mudrost u odabiru filmova. „Ono što svaki kultivisan filmski gledalac radi to je da pokuša da napravi jedan smisleni izbor filmova, ali veliki deo filmske publike širom sveta, naročito one najmlađe, tinejdžeri koji gutaju filmove nekritički, primaju veliki deo toga što je napravljeno. A šta je napravljeno to je stvarno čudo neviđeno“, kaže Popović. Na pitanje voditelja, ko su u današnjoj kinematografiji dobri, a ko loši momci, poznati srpski dokumentatista kaže da je to pitanje u savremenom svetu relativizovano i obesmišljeno, „Pitanje je izuzetno dobro zato što živimo u vremenima u kojima se vrlo diskretno, a negde i vrlo otvoreno, relativizuje odnos dobra i zla. Pedestih godina bili su popularni vesterni. S jedne strane stoje dobri s druge strane stoje negativci. I vi idete u bioskop i nemate dilemu. Čak i tokom sedamdesetih, kad su se pojavili Ratovi zvezda bio je s jedne strane Luk Skajvoker i s druge strane Dart Vejder. Sretnem jednog dečaka koji ima pet, šest godina ja ga pitam koji film voliš, kaže Ratovi zvezda. A koga voliš u filmu, kaže on, ja moram da kažem volim Darta Vejdera. Ne bi trebalo da volim, ali nešto me vuče na tu mračnu stranu. Filmovi su učinili naročito od vremena osamdesetih i devedesetih da se relativizuje odnos prema takozvanim negativcima iz prošlih vremena“, kazao je Popović. Ko je junak današnjice? Filmovi su zasnovani na junacima, kakvi god oni bili, tamni, svetli.... Ko bi danas bio junak u Srbiji, zapitao se Popović? „Znate bilo je lako u prošlim vremenima, pa kažete rudar je naš junak, pa kažete evo ga onaj koji preživeo Goli otok, pa živi u sneci, on je naš junk, pa kažete, evo ga čovek koji se bori za neke slobode, on je junak. Veliko je pitanje ko bi bio pravi model filmskog junaka danas i u tom smislu je teško biti filmski autor. Postoji jedna izrazita grupa mladih talentovanih filmskih autora koji pokušavaju sada da prave svoje prve, druge treće filmove koji u velikoj meri pričaju o glavnim problemima koji postoje u Srbiji. U tom smislu mogu da kažem da postoje neke dominantne teme, a jedna od najdominantnijih za mlade autore je svakako odlazak iz Srbije. I ako postoji junak kojim se oni bave, to je svakako junak koji je u pripremi da napusti zemlju ili je u unutrašnjem sukobu - da li da ode ili da ostane“, rekao je Zoran Popović gostujući u Slobodno srpski.. 22. December. 2019.