ARHIVA EMISIJA
Slobodno srpski sa Jernom Rodeom
U 418.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Savezne Republike Nemačke na Kosovu Jern Rode. U intervjuu Budimiru Ničiću, on je rekao da je nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Prištini i Beogradu potvrda da je za Berlin zapadni Balkan prioritet, a konačni cilj pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana evropskoj porodici. “Ključna poruka za Kosovo je ono što nam treba, a to je vizna liberalizacija, pošto je Kosovo jedina zemlja u Evropi koja nije imala koristi od toga. Čak je i (Evropska) Komisija rekla da je krajnje vreme za to. Isto je tako rečeno od strane ministarke spoljnih poslova kada je bila ovde u martu. U maju je boravio i ministar odbrane. Druga poruka je uključivanje u evropske strukture. Hoćemo da revitalizujemo Berlinski proces. Kancelar je podvukao da je važno da se susedi slažu jedni sa drugim i da će na jesen zakazati konferenciju u Berlinu, zajedno sa našim evropskim partnerima”, rekao je ambasador Rode. Osvrćući se na dosadašnji zastoj Briselskog dijaloga zbog nedovoljne konstruktivnosti pregovaračkih strana kaže da se predugo pričalo, a da su sada potrebni rezultati. Šolcova izjava o međusobnom priznanju ništa novo Za njega je izjava kancelara Šolca o međusobnom priznanju Kosova i Srbije logična i nije ništa novo u nemačkoj diplomatiji. “Kancelar je rekao da je nepojmljivo da bilo koja zemlja postane član Evropske unije bez uzajamnog priznanja. To nije nešto novo. Kada je moj ministar spoljnih poslova Heiko Mas bio ovde u aprilu prošle godine upotrebio je sličnu rečenicu. Na kraju procesa normalizacije za nas je jasno da će biti uzajamnog priznanja. Kada je bivša ministarka Berbok bila ovde i u Beogradu, ona je rekla da kraj sveobuhvatnog sporazuma mora da obuhvati uzajamno priznanje. Ne razumem iznenađenje, za nas nema promene”, precizirao je Rode. Saglasan da u suprotnom nema evropske perspektive ni za Srbiju, ni za Kosovo, nemački ambasador u Prištini kaže da je to i za njega jasna stvar. “ Da li bi uvozio jedan nerešeni konflikt u EU? Moj jasan odgovor je - ja ne vidim to. Moj kancelar ne vidi to i mi ne vidimo to, zato što, znate, Evropska unija je projekat mira, ona traži kompromis na svim sektorima tokom čitavog vremena. Mi smo 27 članica, mi ne želimo da uvezemo nerešene konflikte za nove članice. Nove članice moraju da pokažu da poštuju pravila u klubu, bilo da su sankcije, bilo da su standardi demokratizacije, ljudska prava, ekonomski standardi, postoji jedan paket pravila koji treba da se poštuje”, naglašava Rode. Ko ima problem oko sankcija Rusiji? Veoma je značajno da Srbija i Kosovo pokažu političku volju i takođe političku hrabrost da se konstruktivno angažuju konstruktivno i gledaju unapred, jer žele olakšice za građane. “Mi smo jasno rekli šta očekujemo od Srbije, kada kažem mi, to je i Nemačka, i čitava EU. Ako hoćete da se pridružite klubu, treba da pokažete da poštujete pravila. Ima 27 država članica EU koje su uvele sankcije, ima mnogo država koje nisu deo EU, a koje su isto tako uvele sankcije. Ja to još nisam video od Srbije. Moja poruka je bila da su reči u redu, ali ono što nam treba su dela, pošto se trenutno vodi jedan brutalan rat u Evropi. Rusija je napala jednu neutralnu zemlju i mi svi podržavamo Ukrajinu i krajnje je vreme da se sve demokratske zemlje pridruže ovim sankcijama, to je ono što očekujemo od jedne buduće zemlje kandidata”, kaže Jorn Rode i poručuje da je “ jasno da se igranje na dve svadbe više ne toleriše. Rat u Ukrajini se reflektuje na odnose Prištine i Beograda i stanje na zapadnom Balkanu i ima uticaja na ovdašnje prilike. “ Vidite da je diskusija sada veoma jasna da se Ukrajini da status zemlje kandidata, ali to je upravo bio razlog i za posetu mog kancelara. On je želeo da podvuče da mi ne zanemarujemo region. On je bio na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, mi vidimo koliko je važno da se integriše ovaj region u evropske strukture, da pokažemo našu solidarnost i razumemo oko čega su zabrinuti građani u tim zemljama. Rusija želi da destabilizuje i ovaj region. Da bismo se suprotstavili tome treba da pokažemo našim partnerima u regionu da smo sa njima, da delimo njihove brige, na primer pitanje energije, koje je veoma zabrinjavajuće i ovde, i u Nemačkoj, cene rastu svuda i građani su veoma zabrinuti”, konstatuje ambasador Rode. Rat u Ukrajini ubrzaće evropske procese na zapadnom Balkanu Nemački amabsador na Kosovu procenjuje da će ukrajinska kriza ubrzati evropske integracije na zapadnom Balkanu, ali da članstvo Kosova u NATO-u u ovom trenutku nije realno. Prvo bi trebalo ubediti one koji nisu priznali Kosovo da promene svoj stav. “Pre nego što se pridružite NATO-u, čak je i Vlada Kosova jasno rekla, oni žele da se učlane u Partnerstvo za mir kao prvi korak, pa da vidimo kako će se to razviti u narednom mesecu. Naravno, mi podržavamo članstvo ili integraciju Kosova u evropske strukture, kao što Nemačka javno podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope”, kaže Rode, ali dodaje da bi Kosovo pre toga trebalo da se pozabavi i pitanjima kao što je vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, odnosno sprovođenje odluke Ustavnog suda. Podseća da Savet Evrope ima 47 država članica, 12 od njih za sada ne priznaju Kosovo, a za prijem je potrebna dvotrećinska većina. “Čim jedna zemlja članica želi da pristupi Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope onda se daju preporuke i u njima uobičajeno navedete stvari koje želite da vidite pre učlanjenja. Nije viša nauka da zamislite da će se ova odluka Ustavnog suda pojaviti u ovim preporukama, zato što se Savet Evrope zalaže za vladavinu prava, ljudska prava, prava manjina, i opet treba da se ispune uslovi za članstvo u klubu. Bilo bi dobro da se ovaj problem reši bez mnogo kašnjenja”, poručio je ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode gostujući u emisiji Slobodno srpski. 26. June. 2022.
Slobodno srpski sa Aleksandrom Jablanovićem
U 417. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je aktuelna vlast u Prištini antisrpski nastrojena. “Imamo Vladu u Prištini, odnosno, jednu političku garinturu prvi put od proglašenja kosovske nezavisnosti, koja je totalno antisrpski nastrojena, to mogu slobodno da kažem. Čestitaju nam Uskrs, Božić, Novu godinu, pa nam dva-tri dana posle toga šalju spiskove za hapšenje ljudi”. Koliko god pričali preko raznih medija kako sarađuju sa Srbima, koji su to Srbi sa kojima oni sarađuju, pita se Jablanović i zapravo tvrdi da je ovo prva Vlada Kosova koja nema komunikaciju i saradnju sa Srbima. “Vlada u Prištini ranije je bila sačinjena od ljudi koji su imali ozbiljnu ratnu istoriju, neki od njih su i na poternicama međunarodnih sudova i sudova Republike Srbije, ali smo kao Srbi sa njima uvek nalazili kakav-takav zajednički jezik i u normalnim okolnostima i u teškim situacijama. Ja ne vidim da ova Vlada koja sada u Prištini postoji, da ima uopšte volju i želju da sa Srbima razgovara. Oni sa Srbima razgovaraju kroz konfrotaciju”. Prema rečima Jablanovića slanje specijalnih policijskih jedinica na sever Kosova proteklih godinu dana, “pravljenje” spiskova sa imenima više od 70 Srba iz tog dela Kosova osumnjičenih za ušenje ustavnog poretka i slično, dovode Srbe na severu Kosova do, kako je rekao krajnje granice trpljenja. “Bojim se da Srbi na severu Kosova to neće prihvatiti i da ovakvi nastupi, ove antisrpske vlade neće biti još dugo mogući. Mislim da polako, ne pričam sada o stavovima Srpske liste, o stavovima moje partije ili neke druge, nego u razgovoru svakog dana sa građanima, na ulici, kad izađete, popijete kafu sa nekim, ljudi su nervozni, napeti, naelektrisani, dovedeni do krajnje granice trpljenja”. Komentarišući nedavnu samosuspenziju predstavnika Srpske liste u kosovskim institucijama zbog suspenzije predsednice Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici Ljiljane Stevanović od strane Sudskog saveta Kosova Jablanović je rekao da je time poslata opasna poruka. “Na ovaj način Srpska lista kao da stavlja svima nama do znanja “evo mi smo sada išli u zamrzavanje tih naših funkcija zbog ove žene koja je predsednica suda, znači ona je naša”. Pa, ona je i moja, ona je Srpkinja i meni je nje kao Srpkinje žao, ali ne mogu da kažem da je neki tužilac ili sudija moj. Odakle Srpskoj listi pravo i sloboda da su sudije i tužioci njihovi. To je van svake zdrave logike, da vi suspendujete poslove na izborima izabranih predstavnika Srba zbog toga što je neki sudija ili tužilac zbog učešća na nekom političkom sastanaku prekšio neke kodekse ponašanja. Vi time jasno govorite svima “mi imamo kontrolu nad Srbima tužiocima i sudijama. Dajemo im penzije preko Ministarstva pravosuđa iz Beograda, na naš predlog su integrisani u kosovski pravosudni sistem, mi na njih polažemo pravo”. To znači, u prevodu, mi polažemo pravo i na njihove odluke, na to da li će nekome da bude presuđeno ili neće”, rekao je Jablanović i dodao da to baca veliku sumnju na kredibilitet sudija i tužioca. “To je upravo uradila Srpska lista tim svojim potezom, a nisam mnogo video da su se tužioci i sudije ogradili od tog poteza Srpske liste i pobunili”. Fond za sever Kosova nije u potpunosti zaživeo Govoreći o Fondu za sever Kosova koji se puni ubiranjem dažbina sa prelaza Jarinje i Brnjak Jablanović je kazao da je taj fond dobar segment sveukupnog Briselskog dijaloga koji omogućava razvoj srpskih sredina na severu Kosova, ali da nije zaživeo u punom kapacitetu. “Jedan od najvažnijih projekata na koji je trošen novac i iz ovog Fonda je izgradnja velike regionalne deponije za sever Kosova koja još uvek nije završena na putu Zvečan - Leposavić. Ali u zadnjih godinu i po, dve, ovaj Fond za sever polako gubi na svojoj snazi zbog velikog obima šverca na severu Kosova. Sve ono što bi trebalo da ide drumom i da dođe na administrativne prelaze, da bude oporezovano i bude naplaćena akciza, čime se puni taj Fond, taj novac završava u rukama švercera”. Jablanović smatra da Policija i Carina Kosova nisu u stanju da spreče šverc robe na severu Kosova. “Vlada u Prištini to pokušava na jedan drugi, po meni nerazuman način i mislim da je pre svega glavni politički zadatak gradonačelnika sa severa u budućem periodu, da oni urade mnogo više u kordinaciji i sa Prištinom, ako treba i sa zvaničnim Beogradom, da se taj šverc spreči. Sprečavanje šverca ostaviće bez ekstra zarade možda 30 ili 40 ljudi, to je nebitno, jer nam donosi velike benifite. Novac koji nam nestaje preko brda od robe koja je prošvercovana završiće u Fondu za sever. Od tog novca gradiće se kanalizacione mreže, putevi, ulična rasveta...”, rekao je predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 19. June. 2022.
Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem
U 416. emisiji Slobodno srpski gostovao je profesor političkih nauka iz Prištine Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Aljbin Kurt i Vjosa Osmani nisu ipunili očekivanja građana i da je podrška njihovoj politici iz dana u dan sve manja. Prema njegovim rečima, građani su od njih očekivali velike promene. “Došli su neki novi klinci i mi smo očekivali da će doći do nekog diskursa. Velika promena je izvršena u smislu promene subjekata u kreiranju politike, ali nije došlo do promene kvaliteta u političkom činjenju. Tu je suštinski problem. Šta je novo u novoj politici? Više ili manje je ista slika kao pre i u tom kontekstu upravo mislim da su to razlozi zbog čega ih građani Kosova neće podržati na način na koji su to uradili na prethodnim nacionalnim izborima”, rekao je Bećaj navodeći da “prvi ozbiljan signal da taj trend neće biti nastavljen jesu lokalni izbori gde se videlo da je na parlamentarnim izborima Kurtijeva stranka dobila 420 000, a kasnije na lokalnim oko 215 000 glasova. Govoreći o invaziji Rusije na Ukrajinu Bećaj je naveo da ne isključuje mogućnost da će Rusija osvojiti Ukrajinu, ali da krajnji ishod neće biti povoljan za Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina. “Istorijsko iskustvo pokazuje da se zemlje mogu osvojiti, ali da se ne mogu potčiniti ili nadrediti iz razloga što nikada i nigde moć i snaga nije bila dovoljna da ostvari svoje konačne ciljeve, ukoliko u međuvremenu ta zaposednuta, kontrolisana terotorija ili država nije dobila jedan pravni okvir koji je odraz političke volje ili ubeđenja ljudi koji žive u toj državi. To nigde nije bilo. Nije bilo u Vijetnamu, u Iraku, Iranu, Siriji ili u Avganistanu, neće biti ni u Ukrajini. Ja ne mislim da će ishod biti povoljan za Rusiju, naprotiv, ja mislim da su oni u živom pesku i očekujem da će potrajati nekoliko meseci, možda i godina ovaj sukob, ali definitivan kraj će biti koban za Putina i za Rusiju, koja je bez ikakvog razloga izvršila agresiju u Ukrajini”. U Moskvi i Beogradu se na različite načine povezuje rat u Ukrajini sa ratom na Kosovu. “Vidim samo jednu sličnost. I na Kosovu i u Ukrajni ginu nedužni građani. I na Kosovu i u Ukrajni je to jedina zajednička stvar. A razlike su ogromne. Na Kosovu je bila sistematska agresija koja je ugrozila ljudska prava Albanaca, do konačnog cilja deportacije prema svim prigraničnim oblastima, dok u Ukrajni mislim da je jedna jasna slika koja ukazuje na mogućnost, namere, da se izvrši direktna agresija prema jednoj teritorijalno nezavisnoj državi”. Bećaj navodi da je razlika i u tome što u Ukrajini nema direktnog mešanja NATO-a. “U kontekstu srpsko - kosovskog sukoba mi smo imali direktnu intervenciju NATO-a, dok u kontekstu agresije Rusije prema Ukrajini imamo samo indirektne kontakte pomoći, solidarnosti i podržavanja Ukrajne, do te mere da ona bude jednog dana ipak definitivni pobednik”. Nije realno da se sukob iz Ukrajine prelije na zapadni Balkan Bećaj smatra da nije relano da se sukobi u Ukrajini na bilo koji način preliju na Zapadni Balkan. “Mislim da upravo ovaj sukob u Rusiji treba da na neki način sve opameti da ne naprave grešku koju je napravio Putin. U ovom kontekstu ja mislim da Aleksandar Vučić nije u dobroj poziciji, naprotiv, on je u jednoj izuzetno teškoj poziciji utoliko pre što podržava javno Rusiju, a na drugoj strani imamo izuzetno jak pritisak Zapada na Srbiju. Taj izuzetno jak pritisak Zapada na Srbiju onemogućava bilo koji konflikt na Kosovu odnosno u regionu. Mislim da je Aleksandar Vučić shvatio tu situaciju i zato insistira previše u realizaciji koncepta Otvorenog Balkana i u onoj meri u kolikoj se nacije i države sutra približavaju mislim da je racionalno očekivati da će biti bolje saradnje, razumevanja i pretpostavke da razvijamo međusobne odnose, a ne da dođemo do novih sukoba. Mislim da proces ide u tom pravcu i da je Vučić na neki način indirektno shvatio da ne treba da sledi put Putina u regionu”. Kurti je pogrešio što nije otišao u Ohrid Po njegovom mišljenju, premijer Kurti pravi grešku što ne učestvuje u razgovorima o inicijativi “Otvoreni Balkan” i javno iznese svoje mišljenje o tome, poput drugih lidera u regionu. “Mislim da je Kurti trebao da bude u Ohridu. On je pogrešio i morao je da ide u Ohrid i da kaže zbog čega ne želi da bude deo Otvorenog Balkana. Mislim da je to normalno. Nije normalno da odbiješ poziv koji manje više svi u regionu prihvataju osim tebe. Kakva je perspektiva Kosova ukoliko se Kosovo izoluje? Šta misli da može da reši Aljbin Kurti i Vlada ukoliko oni ostanu sami? Mislim da je to apsolutno pogrešan odnos prema svim novim zahtevima. To ne znači da on treba da prihvati, on treba da kaže zbog čega ne želi da prihvati i u ovom kontekstu imali smo baš jedan izuzetno racionalan pristup Abazovića koji je rekao “ja sam tu da stvaramo nove odnose, kvalitetne, da se približimo, nemamo nikakve neprijatne situacije ukoliko se približavamo i sarađujemo”. Samim tim ukoliko se približavamo i sarađujemo mi sebe dovodimo u novu situaciju, kvalitetnu situaciju, daleko od rata, daleko od sukoba”. Kosovo je NATO država Komentarišući insistiranje zvaničnika Kosova za hitan prijem Kosova u NATO Bećaj je naveo da je u pitanju populizam. “Moguće da ima tu nekog propagandnog efekta, ali ne znam na koje se slojeve odnosi. Kosovo je jednostavno rečeno proizvod NATO-a, Kosovo je NATO država i ja mislim da će NATO biti na Kosovu do onog dana kada Kosovo uđe u NATO. Ja ne vidim da će NATO otići sa Kosova sve dok Kosovo ne bude deo NATO-a. Ova žurba, ovo takmičenje ko će više, jače, pre da pozove NATO i Evropsku zajednicu, mislim da je to više iz propagandnih i ličnih motiva”, rekao je Beljulj Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 12. June. 2022.
Slobodno srpski sa Nedžmidinom Sejdilarom
U 415.emisiji Slobodno srspki gostovao je odbornik u Skupštini opštine Dragaš ispred političke partije “Pokret za Gora” Nedžmidin Sejdilar. U intervjuu Budimiru NIčiću on je rekao da proces iseljavanja, posebno mladih sa Kosova, nije mimoišao ni Goru. Danas u Dragašu i okolini živi oko sedam – osam hiljada Goranaca i još u drugim kosovskim gradovima oko dve hiljade njegovih sunarodnika. Pre 1999.godine na Kosovu je živelo između 20 i 30 hiljada Goranaca. “Za ove 23 godine vraćaju se penzioneri i to oni koji žive po Beogradu i drugim gradovima Srbije, za razliku od penzionera koji žive u dijaspori, koji su tu mesec, dva pa odu, pa se vrate, pa se maltene i ne primete. Penzioneri se iz Srbije vraćaju jer je život u Gori jevtiniji nego u većim gradovima“, kaže Sejdilar. Većina stanovnika koji su ostali u Gori su zaposleni ili u javnim institucijama ili rade kao prosvetni radnici, a ima i ljudi koji rade u privatnim biznisima. Ipak mladih je malo, a većinu stanovništva u Gori čine penzioneri. „Ima nekih koji primaju dve penzije, neki primaju dve socijalne pomoći, i iz Beograda i iz Prištine. To je javna tajna. O tome ne treba da se ćuti, treba da se javno kaže. U isto vreme imamo i slučajeve da omladina neće da radi. Njima je da primaju socijalnu pomoć iz Beograda, drugu iz Prištine, imaju 200 evra u džepu, makijato svakog dana, kašičicu u usta i raspravljaju o biznisima od pet, šest cifara sa nulama. Kad takvog jednog pozovete na posao on više nije navikao da radi.“, upozorava Sejdilar. Iako nezaposlenost pogađa sve zajednice na Kosovu, kod Goranaca je ona specifično izražena. „Po podacima koje ja posedujem, što se tiče goranske zajednice, mnogo je veća nezaposlenost za razliku od bošnjačke zajednice, koja moramo priznati postoji u Gori. Kreirana je kako je kreirana posle rata, ali ne smemo negirati njeno postojanje. Jedan od hendikepa goranske zajednice je što se vremenom neodgovornom politikom zbila u ćošak, tako da ljudi iz goranske zajednice nisu ni bili aktivni da konkurišu na mesta koja su bila otvarana i onda su partije na vlasti koje predstavljaju drugu zajednicu iskoristile taj vakuum i svoje ljude postavljali. U kosovskim institucijama bošnjačka zajednica je daleko zastupljenija od goranske zajednice“, tvdi odbornik u Dragašu iz partije „Pokret za Gora“. Podele unutar zajednice nisu prirodne. „Znate, mi u narodu kad smo, po kafanama, kafićima, mi smo jedno te isto, samo nas maltene politika deli. Mi govorimo istim jezikom i Bošnjaci, i Goranci, a imamo slučajeve na primer da je politika podelila dva brata, jedan profesor radi po srpskom sistemu, drugi po kosovskom. Ima slučajeva da suprug radi po kosovskom, a supruga po srpskom sistemu. To je između ostalog i jedan vid preživljanja. Nije to napravljeno da se, kako bih rekao, „drži voda“ jednoj ili drugoj strani, jednostavno, ljudi vide sebe gde bi mogli lakše da prežive ili profitiraju“, kaže Sejdilar. Goranskoj zajednici, koja je, za razliku od Crnogoraca, ustavna kategorija i imaju pravo na jednog poslanika u Skupštini Kosova, potreban je, kako je rekao, pravi predstavnik koji će raditi u interesu naroda, a ne u sopstvenom interesu, kako bi se prava zajednice iskoristila i unapredio njen položaj. „Mi imamo poslanika, ali ga viđamo samo u izbornoj kampanji, da ne ulazimo u temu kako se biraju ljudi.... Trenutno je narod toliko umoran i toliko gladan da šta god mu servirate on će poverovati u to. Ne morate izaći u javnost i zaplašiti narod, dovoljno je samo da kažete jednu rečenicu i oni će poverovati u to. Problem je u tome da se mesto poslanika u parlamentu Kosova osvaja na legalan način, ali nelegitiman“, naveo je u emisiji Slobodno srpski odbornik u Skupštini opštine Dragaš ispred političke partije „Pokret za Gora“ Nedžmidin Sejdilar. 05. June. 2022.
Slobodno srpski sa Lazarom Radulovićem
U 414.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Udruženja Crnogoraca „Lovćen“ Lazar Radulović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nedavna poseta crnogorskog predsednika Mila Đukanovića Prištini od izuzetnog značaja za položaj njegovih sunarodnika na Kosovu, kao i na ukupne odnose Kosova i Crne Gore. „To je bila prva zvanična poseta jednog predsednika Crne Gore od kad je Kosovo proglasilo nezavisnost. Đukanović je do sada puno toga dao Kosovu , a ovom prilikom je Đukanović samog sebe doneo na Kosovo i mislim da je to albanskoj naciji puno značilo i političarima na Kosovu, tako da je sama poseta Đukanovića Kosovu, po procenama analitičara, možda i najvažnija poseta u regionu u ovoj godini“, smatra Radulović. „Mislim da to svi znaju, čak i političari na Kosovu da Crna Gora onog trenutka kad je priznala nezavisnost Kosova 2008.godine, da je to Kosovu značilo više nego mnogo veće evrospke zemlje. Nakon toga, Crna Gora je u nekim inicijativama za prijem Kosova u raznorazne organizacije glasala za prijem Kosova, tako da im je uvek davala snagu i motivaciju za dalje da nastave u tom pravcu, tako da su oni uvek imali podršku Crne Gore. Predsednik udruženja Crnogoraca na Kosovu „Lovćen“ istakao je da je Crna Gora čvrsto opredeljena da ide evropskim putem i postane deo porodica evropskih zemalja, a što se tiče Kosova veruje da je i ono usmereno da ide ka Evropskoj uniji. „Mislim da je Crna Gora mnogo bliže ostvarivanju tog cilja. ali jednostavno i Crnu Goru i Kosovo vidim kao članice Evrospke unije i osim u Evropi zaista ne vidim za te dve države neki drugi put“, kaže Radulović. Crnogorci ni za ni protiv, jer nisu ustavna katagerija Komentarišući inicijativu da Kosovo postane deo „Partnerstva za mir“, kaže da Crnogorci nemaju insitucionalne mogućnosti da bi izrazili svoje mišljenje o tome. „Mi ne možemo biti ni za ni protiv jer nismo ustavna kategorija. Crnogorci ovde ne mogu da još uvek budu deo svega toga dok ne budu deo ustava. Što se Srbije tiče ona ima svoje mehanizme, ima 10 poslanika u Skupštini Kosova, tako da mislim da ima i odbrambeni mehanizam, ako znamo da dve trećine albanskih poslanika mora da glasa za zakon, tako da mora i dve trećine manjinskih poslanika“, kaže Radulović. U svom govoru u Prištini Đukanović se jasno založio za „što skorije rešavanje statusa Crnogoraca na Kosovu i povećanja njihove političke vidljivosti“. „To je jako dobro što je predsednik jasno i glasno rekao da jednistavno mora doći do poboljšanja statusa Crnogoraca na Kosovu, da Crnogorci moraju da budu u institucijama u ustavnim okvirima. Crna Gora je puno ustupaka učinila Kosovu i mislim da je vreme da i Kosovo neki od tih ustupaka vrati Crnoj Gori, a to je kroz crnogorsku zajednicu. Crnogorska zajednica mora da ima svoje predstavnke i u institucijama i mora da ima svog predstavnika u parlamentu Kosova dok ne budu ustavna kategorija“, kategoričan je Radulović. „Taj njegov stav je nama veliki vetar u leđa i ovo je novi početak za crnogorsku zajednicu, a to ćemo, nadam se, u ovoj godini primetiti da li će biti pomaka, boljitka, jer ako ne dođe sada, onda ne znam kada će“. Sad se zna ko predstavlja Crnogorce Povodom reagovanja Crnogorske liberalne stranke Kosova (CLS) i Udruženja kosovskih Crnogoraca „Matica“ uoči posete Prištini da Đukanović nije dobrodošao među preostale kosovske Crnogorce jer je, kako su naveli, „saučesnik u etničkom čišćenju 30 hiljada Crnogoraca sunarodnika sa ovog prostora“, Radulović smatra da je o unutrašnjim odnosima unutar crnogorske zajednice suvišno pričati, jer je poseta Đukanovića sve razjasnila. „Dolaskom predsednika Đukanovića rekao bih da je stavljen pečat na to ko ubuduće predstavlja Crnogorce na Kosovu, a to je Udruženje Crnogoraca „Lovćen“, kao jedno legitimno udruženje Crnogoraca na Kosovu koje se zaista bori za bolji status“, tvrdi Radulović. Nije želeo da demantuje ni da potvrdi informaciju da je ozbiljan kandidat za novog direktora Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova. „Šuškalo se, i ja sam čuo za neku takvu informaciju. Bilo je razgovora, to još stoji tako, rekao bih na papiru, videćemo. Ja lično očekujem posle ove posete Đukanovića da mi dobijemo neku poziciju. Koja će to pozicija biti videćemo, čekamo premijera da se vrati. U neko skorije vreme znaće se šta će to biti“, izjavio je prvi čovek Udruženja Crnogoraca „Lovćen“ Lazar Radulović gostujući u Slobodno srpski. 29. May. 2022.
Slobodno srpski sa Aleksandrom Popovim
U 413. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je u poslednjih 10 godina “polako, ali sigurno krenula oštrija retorika i zaoštravanje odnosa u regionu”, odnosno zemljama bivše SFRJ. Prema njegovim rečima narodi bivše Jugoslavije žive u stanju regresije. “Ovo je stanje nezavršenog rata, jer ponovo se govori o srpskom svetu, Hrvatska ponovo govori o mogućnosti stvaranja trećeg entiteta kroz promenu i izmenu zakona. Kao da i dalje visi nad našim regionom, a pre svega pred Bosnom i Hercegovinom, duh Karađorđeva. Kao da nisu utihnuli ili zauvek sklonjeni ustavno ili u istoriju otišle one težnje da se kroz stvaranje velike Hrvatske, velike Srbije, podeli Bosna i Hercegovina“. Popov smatra da su glavni „kočničari“ pomirenja, saradnje i obnove razumevanja među narodima bivše Jugoslavije političari. “Političarima odgovara da stvarajući te negativne odnose kupuju glasove birača, da stvaraju biračko telo koje njima odgovara, gde se populizam i nacionalizam dobro primaju i na tim talasima jako dobro plivaju“. Glavni cilj ovakvih politika je, prema rečima Popova, ostanak na vlasti. “Daleko je teži posao ispunjavati zadatke Evropske unije, rekonstruisati svoje društvo, oformiti ga, uljuditi ga po nekim standardima, ja bih voleo da je to po nordijskim standardima, jer dobro znam kako funckionišu nordijske zemlje…Dakle, to je daleko teži posao, a daleko je lakši posao populizam i nacionalizam, a to obavezno traži protivnika sa druge strane“. Govorećo o napadu Rusije na Ukrajinu Popov smatra da je u vojnom smislu predsednik Rusije Vladimir Putin povukao pogrešan korak, jer je prema njegovim rečima, postogao sve suprotno od onoga što je želeo da uradi. “On je tom specijalnom operacijom hteo da skrene pažnju zapadu da mu se NATO suviše približio granicama, a formalni razlog je bila takozvana denacifikacija Ukrajine, kao da je reč o Nemačkoj 1941. godine i naravno otcepljenje Donjecka i Luganske oblasti. Međutim, umesto toga, on je homogenizovao Ukrajince, koji nisu bili još poptuno formirana nacija. Sad je uspeo da ih homogenizuje i stvori ukrajinsku naciju, to je prvo. Drugo, uspeo je da homogenizuje zapad, koji je sada čvrsto stao u odbranu Ukrajine i umesto da odmakne NATO od svojih granica on je primakao još dve granice ( Finsku i Švedsku )“. Popov smatra daje potpuno nebitno da li će Finska i Švedska postati deo NATO-a, važno je prema njegovim rečima da je stvorena atmosfera da te dve zemlje žele da budu deo NATO-a. Popov smatra da će Srbija u narednom periodu morati da se opredeli za “jednu od dve stolice na kojima trenutno sedi”. Prema njegovim rečima sudeći po izjavama političara u poslednje vreme, koji ukazuju na velike pritiske zbog neuvođenja sankcija Rusiji i ponašanju pojedinih medija, posebno tabloida, moguće je da se priprema teren da se Srbija ipak prikloni EU i uvede sankcije Rusiji. Popov smatra da je za Srbiju najveća opasnost, ako ostane odsečena od Evrope. “Ovde je najgora pretnja, uz sve one pretnje koje su konkretne prirode, stigla od Brisela koji kaže - nećemo mi uvoditi Srbiji sankcije, mi ćemo Srbiju zaboraviti, a to znači nema evropskog puta, nema korišćenja predpristupnih fondova, nema tako intezivne trgovniske razmene, a nama je Evropa prvi partner u svakom od tih pogleda“, rekao je Aleksandar Popov u emisiji Slobodno srpski. 22. May. 2022.
Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem
U 412. emisiji Slobodno srpski gostovao je vlasnik RTV Mir u Leposaviću Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se ova televizija nalazi u nikad težoj finansijskoj situaciji i da je tome najviše doprineo MTS d.o.o koji je prema rečima Radosavljevića, na severu Kosova, pre oko tri godine kupio sve privatne kablovske operatere. “Onda su odlučili (MTS d.o.o) iz nekog razloga znanom njihovom upravnom odboru, a mislim da je to vezano za neke moje političke angažmane, da isključe TV Mir i nastao je problem. Kada su se rezultati istraživanja gledanosti na severu Kosova pojavili, jer te godine uopšte nisam bio u kablu, onda su brojni oglašivači odlučili da više ne rade sa televizijom Mir jer se ona nije videla u kablu”. RTV Mir je nakon godinu i po dana vraćena u kablovski sistem, ali zbog nedostatka sredstava, pre oko šest meseci ova televizija je nakon 20 godina, morala da ukine informativni program. “Ja sam štetu pretrpeo bez obzira što smo sada džentlamenskim sporazumom sa upravnim odborom vraćeni u kabal. Ja sam pokrenuo tužbu protiv MTS-a. Imali smo dva ročišta i posle tih ročišta sam ipak ponudio da mi napravimo sporazum u smislu da oni vrate sliku TV Mir u kabal, a da se prekine sa sudskim postupkom. To je urađeno tako kako je i to sada traje, međutim posledice od toga što nismo bili u kablu su ostale”. Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Radosavljević je naveo da ni predsednik Srbije, niti premijer Kosova, ne žele da iskreno pristupe normalizaciji odnosa. I jedan i drugi, i Aljbin Kurti i Vučić pokušavaju da dokažu svom biračkom telu, odnosno narodu, da se bore za nešto i da brane nešto. Recimo Kurti stalno pokazuje i trudi se da pokazuje svom narodu da se on bori za nezavisnost i da se brani od te zle Srbije. S druge strane Vučić stalno pokušava da pokaže da on brani suverenitet i kako se on brine za naše interese”. Na pitanje kako je moguće da Priština još uvek nije osnovala Zajednicu srpskih opština, za čije formiranje se pored Beograda zalažu i brojne moćne zapadne zemlje, Radosavljević je kazao da Kurti formiranje ZSO ne bi mogao da objasni pre svega svom biračkom telu. “Jer je on prethodno već izmanipulisao sa javnošću koja smatra da će to biti zlo, da će to biti nešto što će da stvori neku novu Republiku Srpsku kao u Bosni i Hercegovini. On je na taj način izmanipulisao javnost i od njega očekuju da on to neda i on to neće da da”. S druge strane Radosavljević smatra da se Beograd za ZSO “bori” iz samo jednog razloga. “Vučić se bori samo da bi dobio to iz jednog razloga, da je uspeo, da je dobio, a kad je sve drugo dao to što je dobio je ništa u suštini, jer je dao sve, i pravosuđe, policiju, telefoniju… On se samo trudi da to dobije, da bi to bio uspeh i drugo da bi svoju ekipu, Srpsku listu, njegovu produženu ruku uspostavio na večitu vlast na ovoj toj teritoriji. Koliko god Srba da bude da oni večito budu”. 15. May. 2022.
Slobodno srpski sa Isakom Vorgučićem
U 411.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Radio Televizije Kim Isak Vorgućić. U intervjuu Budimiru Ničiću, povodom 3.maja, Svetskog dana slobode medija, on se saglasio da je pored lažnih vesti i dezinformacija u medijima i na drušvenim mrežama danas podjednako opasan i nedostatak informacija, jer kod građana može da stvori pogrešnu sliku o određenim događajima, pojavama ili ličnostima, odnosno zajednicama. Komentarišući činjenicu da albanski mediji na Kosovu veoma retko izveštavaju iz sredina sa srpskom većinom, i obrnuto, Vogućić kaže da se tako stvara pogrešna slika u očima građana i javnom mnjenju. “Mi živimo na Kosovu i na toj jednoj teritoriji živimo u paralelnim svetovima. Zbog napretka tehnologije i komunikacija smo u mogućnosti da živimo potpuno odvojeno, bez ikakve svesti jedni o drugima. Mi gledamo programe koji dolaze iz Beograda i lokalne na srpskom jeziku. Albance ti programi ne zanimaju, oni gledaju programe na albanskom jeziku. Svako plasira informacije po svom ukusu i pre svega manje više bez svesti o tome da tu postoji i drugi narod koji živi i koji je na kraju krajeva konstutivan i ima određena prava”, kazao je Vorgućić i naglasio da to utuče na javno mnjenje o drugoj starni i da se uvek kreira slika na osnovu negativnih vesti, jer pozitivnih vesti nema. ZSO kao jednostavno rešenje za probleme građana, ali i intergraciju Komentaršiću nedavno objavljenu studiju RTV Kim, u okviru inicijative “Open”, pod nazivom “Ključ”, u kojoj su, na osnovu istraživanja javnog mnjenja, kao najveći problemi srpske zajednice istaknuti ekonomija i nepoštovane ljudskih prava, Vorgućić je izrazio nadu da bi dogovorena Zajednica srpskih opština mogla da bude važna stvar u poboljšanju kvaliteta života i opstanka Srba na Kosovu. “Zanimljiva stvar u svemu tome je da ja kao autor te analize, odnosno studije, sam u sve to ušao sa jednim prilično negativnim stavom prema Zajednici srpskih opština. Ta ideja se meni od početka nije značajno dopala, jer sam smatrao da će ta institucija da odvuče sredstva i nadležnosti opština, koje na Kosovu imaju vrlo jake nadležnosti. Međutim, dok sam pisao studiju i dok sam upisivao podatke, radili smo anketu na 600 ispitanika Srba sa teritorije čitavog Kosova, uvideo sam na kraju da je sve vodilo ka tome da je, ma kako to delovalo, Zajednica srpskih opština jednostavno rešenje za probleme o kojima smo u studijama govorili”, rekao je Vorgućić uz napomenu da su u studiji razmatrani problemi u vezi sa ličnim dokumntima, sloboda kretanja, zdravstvo, školstvo i lokalna samouprava. Po njegovom mišljenju, Zajednica srpskih opština mogla bi da doprinese u obezbeđivanju kontinuiteta u obavljanju delatnosti koje su građanima od izuzetne važnosti. “Na osnovu onoga do čega sam došao, ZSO će doneti neku vrstu sigurnosti da institucije koje trenutno rade direktno po srpskom sistemu, a to su školstvo i zdravstvo, imati kontinuitet kroz Zajednicu srpskih opština, koja je de fakto kosovska institcuija, iako se zove srpska, iako je to ime “srpska” ono što smeta Albancima pre svega. To je jedna u suštini kosovska institucija koja objedinjuje kosovske opštine, iako su tu Srbi u većini, i koja će podrazumevati da će zdravstveni i prosvetni sistem koji će tu biti uključen ići preko Prištine”, kaže Vorgućić. Iako je takva mogućnost predviđena i u Ahtisarijevom planu, Prištini ona smeta, “što je fascinantno, jer to je najbrži i najjednostvaniji način da kažu evo potpuno smo integrisali i prosvetu i zdravstvo”. Međutim, u analizi “Ključ”, čiji je autor, Vorgučić zaključuje da “u duboko podeljenom i od ratnih rana nezaceljenom društvu, kao što je kosovsko, gde se ističu nacionalne, verske i jezičke razlike, stvaranje posebne organizacije po etničkom principu, koja predstavlja opasnost “trećeg nivoa vlasti”, svakako ne deluje kao najbolje rešenje. Neuporedivo bolje bi bilo kada bi svest većinskog i manjinskih naroda bila na tom nivou da niko nikome ne predstavlja pretnju po egzistenciju, već da svi zajednički i u međusobnom poverenju rade na sveopštem poboljšanju uslova života”. Na pitanje voditelja kako da dođemo do te svesti, kaže da prvi korak u tome treba da napravi većinski narod. Analiza sadrži i preporuke, a glavna je da implementacija. “Preporuke su pre svega da shvate da ono što je dogovoreno sporazumom i potpisano da to treba da se sprovede. Ovo rešenje ZSO nije najbolje rešenje ali je trenutno ono što je potpisano i dogovoreno, a znamo da vrlo malo stvari smo uspeli da dogovorimo i potpišemo u poslednjih dvadeset i kusur godina, tako da mislim da je to najprihvatljivije i najbrže da se oko toga odrede i slože”. rekao je direktor RTV Kim Isak Vorgućić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 08. May. 2022.
Slobodno srpski sa Norom Ahmetaj
U 410. emisiji Slobodno srpski gostovala je aktivistkinja za ljudska prava Nora Ahmetaj. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da aktuelna politika koja se vodi u Prištini i Beogradu udaljava Srbe i Albance od pomirenja u odnosu na period od pre 10 godina. Ona smatra da bez političara ne može doći do pravog pomirenja između ova dva naroda. „Zato što oni imaju legitmitet i imaju moć, jer na nekom individualnom i društvenom nivou to pomirenje se već dešava - ljudi komuniciraju, biznismeni već komuniciraju, njihova komunikacija je super. Ali, svako zavisi od tog političkog nivoa, političari već 23 godine ponekad huškaju na rat, a kamoli da se pomire“. Ona smatra da bi Srbija trebalo da načini prvi ozbiljniji korak ka normalizaciji odnosa i pomirenju. „Budući da je Srbija imala najveću silu, vojnu, društvenu, političku, trebalo bi da se malo spusti tenzija, trebalo bi politički lideri da imaju drugačiji pomirljiviji pristup u pregovorima. Ipak je Srbija država koja ima iskustva i ipak je država koja je vodila ratove sa Hrvatskom, Bosnom, Kosovom. Prvi korak bi trebalo da bude da se otvore arhive i da se nađe još 1617 osoba. Mi znamo da možda neće svi biti pronađeni, ali još uvek je taj broj veliki“. Ahmetaj smatra da bi drugi korak ka normalizaciji odnosa bio da srpski i albanski političari u Briselu, ali i na drugim mestima više pričaju o prošlosti i o tome ko je šta počinio. Međutim prema njenim rečima obeshrabruje što aktuelni predstavnici vlasti ne mogu da se dogovore čak ni o nekim mnogo lakšim stvarima. „Oni oko tablica ne mogu da se dogovore i prave još veći problem, a kamoli da pričaju o prošlosti“. Na pitanje kako ocenjuje pojačanu negativnu retoriku, pa i govor mržnje u javnom diskursu od strane zvaničnika Beograda i Prištine, Ahmetaj je navela da je to veoma opasno. Prema njenim rečima nedopustivo je da premijer Kurti predsednika Srbije Aleksandra Vučića naziva „mali Putin“ i da ljudi iz Vučićevog okruženja Kurtija nazivaju „mali Hitler“. „Ta retorika se vratila, pogotovo sad u proleće podseća me na to ratnohuškanje. Mi znamo i stručno i praktično da govor mržnje jednostavno izaziva nasilje, u nekim zemljama izaziva genocid kao što je Ruanda, izaziva terorizam. Stvarno sam očekivala u tom smislu da naš premijer bude pažljiviji, jer je jako obrazovan i iskusan, da ne koristi tu retoriku. Razumem da je to politika, ali valjda je politika da malo gledaš preko te dnevne poltike, imaš viziju i gledaš u budućnost. Jednostavo plašim se da to lako može da izazove nasilje, kao što se to desilo u nekim drugim državama“. Ahmetaj koja je bila viši član Pripremnog tima za pripremu i uspostavljanje Komisije za istinu i pomirenje na Kosovu, kaže da je ovaj tim završio predlog Zakona za tu Komisiju, čije je osnivanje pokrenuo bivši predsednik Kosova Hašim Tači. Ahmetaj navodi da je odlaskom Tačija u Hag, završen i mandat Pripremnog tima. „Od tada apsolutno ja lično ništa ne znam, čujem od raznih aktera, aktivista civilnog društva koji nemaju pojma o tranzicionoj pravdi i ljudskim pravima, koji su razgovarali sa ekipom predsednice ( Vjose Osmani ) o detaljima oko Komisije za pomirenje, kad će to biti i slično. Međutim ja lično informacije nemam, ali mogu da dođem do zaključka da ne vidim spremnost oko toga. Da li premijer i predsednica nemaju sinhronizovan poduhvat oko toga ja ne znam, zato što nema transparentnosti, nema nikakvih kontakata“, rekla je u emisiji Slobodno srpski Nora Ahmetaj. 01. May. 2022.
Slobodno srpski sa Jovanom Filipović
U 409. emisiji Slobodno srpski gostovala je advokatica iz Gračanice Jovana Filipović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je privatna imovina na Kosovu formalno pravno zaštićena na, kako je istakla, mnogo većem nivou nego u mnogim drugim razvijenim zemljama. Međutim po njenim rečima brojni primeri uzurpirane i otete imovine pokazuju da je situacija u vezi sa ovim pitanjem u praksi poražavajuća. “U praksi je situacija jako kritična i kompleksna, naime da bi bilo ko ostvario svoje pravo na imovinu, koja je neprikosnovena i priznata svuda u svetu, na Kosovu je potrebno da protekne možda desetak godina u prvostepenom postupku. Ukoliko ide postupak po žalbi, pa ponovno suđenje pred prvostepenim sudom, dešava se da se te zaštita privatne svojine ostvaruje i u postupku koji su dugi i do 20 godina. Ja sam lično imala prilike da radim na postupku koji je počeo još 2002. godine”. Filipovićeva smatra da se u pojedinim slučajevima politika meša u rad pravosuđa na Kosovu. Nesprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova koja se odnosi na 24 hektara zemlje u vlasništvu manastira Visoki Dečani, je prema rečima Jovane Filipović jedan od primera. “Manastir Dečani je jedan od takvih slučaheva i sve to govori samo za sebe. Dakle imali smo političare koji su pozivali na to da se imovina ne uknjiži na manastir, na Srpsku pravoslavnu crkvu”. Ona smatra da bi kosovsko tužilaštvo trebalo da sprovede postupak protiv odgovornih u opštini Dečane koji godinama odbijaju da uknjiže 24 hektara zemlje na manastir Visoki Dečani. “Normalan sled događaja jeste da se pokrene postupak protiv određenih lica, krivični postupak u kojem bi se tačno utvrdilo iz kog tačno razloga ne žele da se sprovede odluka najvećeg sudskog organa u državi”. Filipovićeva koja u sudskom procesu za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, zastupa optuženu Silvanu Arsović bivšu sekretaricu Olivera Ivanovića, očekuje da iskaz Bobana Bogdanovića pomogne u rasvetljavanju ovog ubistva. “Mi se iskreno nadamo da je on ( Boban Bogdanović ) rekao nešto što može da pomogne rasvetljavanju ovog zločina i što će ubrzati ceo ovaj postupak koji se vodi pre svega ovde u Prištini, zatim naravno i u Beogradu”, rekla je u emisiji Slobodno srpski Jovana Filipović. 24. April. 2022.Donatori
