ARHIVA EMISIJA
Slobodno srpski sa Fadiljom Ljepajom
U 385. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Fadilj Ljepaja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da predsednici Kosova i Srbije, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, više ne veruju, kako je kazao, evropskom procesu na Balkanu i da su zbog toga krenuli da dijalog pokrenu sa one tačke, sa koje može da se pokrene. „Bar oni (Vučić i Tači) veruju da je tako, a tu je važna administracija Vašingtona. Jednostavno dosta se dugo lobiralo iz Begrada, iz Prištine, iz Moskve, iz Ankare, za neko novo uređenje Balkana, gde je bio princip nepromenljivosti granica i jednostavno bi se to rešilo drugačije. Sad da li će to uspeti ne zavisi ni od Vučića, ni od Tačija, čak ni od Moskve, jednostavno zavisi od toga kako će stvari teći na novembarskim izborima u Vašingtonu“. Komentarišući najavu predsednika Kosova Hašima Tačija da neće učestvovati u dijalogu Beograda i Prištine, ako ga bude vodio evropski izaslanik Miroslav Lajčak, Ljepaja kaže da Tači to radi iz drugih razloga. „On (Tači) to radi samo zato da bi bio u centru pažnje. Ako bude uvideo da tako mora da bude, on će tako i da uradi, ali on se tako predstavlja kao najmoćniji igrač na terenu...“.. KFOR jedini garant mira Govoreći o 21-oj godišnjici od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, Ljepaja je kazao da je KFOR i posle više od dve decenije jedini garant mira u ovom trenutku. „Da nema danas KFOR-a na Kosovu, ne bi bilo nikakvih garancija ni za šta, ni za Kosovo, a ni za stanje unuar Kosova. Mislim da vlast na Kosovu još uvek ne može da garantuje bezbednost svih građana dok ne bude postignut sporazum između Kosova i Srbije o normlanizaciji odnosa, jer država Srbija radi na tome da Kosovo onesposobi da obavlja funkcije i uspeva u tome dosta dobro. Oni igraju na kartu nefunkcionalnosti na Kosovu i Kosovo ne uspeva pod tim pritiskom, jer kad neko ima kontrolu nad jednom zajednicom, može uvek da pravi problem“. Boreći se protiv kriminala Kurti stekao više protivnika nego saveznika Govoreći o radu Vlade Kosova na čijem je čelu bio Aljbin Kurti, Ljepaja je kazao da je Kurti „krenuo da rešava neke probleme na Kosovu i ispunjava ono što je obećao u izbornoj kampanji“, a što se odnosi na borbu protiv korupcije i kriminala. „On je to krenuo sistemski da rešava i mislim da je napravio više protivnika nego saveznika tim svojim potezima. Ja mislim da je to čak uticalo i na saveznike u Vladi... Kurti nije imao neki čarobni štapić, ali nije krenuo na taj put sam. Dve partije: Pokret Samoopredeljenje i DSK ušli su u neki željeni pravac koji većina stanovništva na Kosovu želi. Kurti je sistemski krenuo da rešava probleme državne strukture promenama i izgleda da je došao do nekog momenta kad koalicioni partner nije hteo više da prati Samoopredeljenje na tom putu. Onda se tu umešala i međunarodna politika. Mislim da je više forsirano, čak odavde, to neko nepoverenje prema vladi i jedostavno dobili smo šta smo dobili“, rekao je u emisiji Slobodno srpski analitičar Fadilj Ljepaja. 14. June. 2020.
Slobodno srpski sa Živojinom Rakočevićem
U 384.emisiji Slobodno srpski gostovao je pisac i novinar Živojin Rakočević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su pokušaji predstavljanja srpskih spomenika kulture na Kosovu albanskim kulturnim nasleđem druga faza novog, agresivnog pristupa usmernog protiv kljucnih srpskih spomenika Gračanice, Patrijaršije, Dečana i Bogorodice Ljeviške. “Počelo je intezivno posle 17. marta. 2004. godine kada se shvatilo da se ne može uništiti kulturno i duhovno blago Srba na Kosovu i Metohiji. Do tada smo imali teorije koje su bile na nivou klasičnog neoromantičarskog pristupa istoriji i životu u kom su marginlni ljudi govorili da su to albanske crkve koje su Srbi oteli kad su došli na Balkan”, smatra Rakočević i dodaje da je u drugoj etapi “posle Pogroma došlo do promene pristupa. Taj pristup se zasniva na sledećem: napravićemo dovoljno agresivnu, upornu i trajnu kampanju koja će kod, albanskog stanovništva, promeniti svest o crkvama i manastirima na Kosovu.” U prvoj etapi je veliki deo tritorije ostao bez Srba, a spomenike i njihove ostatke koji se tamo nalaze kosovske vlasti tretiraju “kao rimsko nasleđe, nasleđe jednog davno nestalog naroda i kao da taj, davno nestali, narod ne postoji, nema ga...“ Komentarišući dokumentarni film “Velika srpska istorijska obmana - kako su Srbi ukrali albansku istoriju“, koji je nedavno prikazan na TV kanalima u Albaniji i na Kosovu, Rakočević tvrdi je upravo reč o drugoj fazi koja se smatra završnim obračunom sa ključnim spomenicima. Reč je o lako prihvatljivom filmu koji Albancima “treba da pokaže kako su nam Srbi oteli Gračanicu, kako su nam Srbi oteli Dečane, kako su nam oteli Pećku Patrijaršiju, kako su nam Srbi oteli Bogorodicu Ljevišku…” Milo za sebe pravi partijsku crkvu Komentarišući probleme u Crnoj Gori posle usvajanja novog Zakona o slobodi veroispovesti i njihovu povezanost sa situacijom na Kosovu, Rakočević kaže da su njihovi uzroci slični i da počinju oduzimanjem prava i odsustvom demokratije. „Taj problem je rastao u Crnoj Gori, od promene srpskog jezika, referenduma, priznanja kosovske nezavisnosti, ulaska u NATO i ostalo je, što bi narod rekao: samo još ovo! Dakle, ostala je još samo crkva. Kad se dođe sa našim narodom i društvom do tog nivoa poniženja i oduzimanja prava dešava se jedna duboka unutrašnja promena i ljudi različitih opredeljenja među kojima su i katolici, muslimani i pripadnici partije Mila Đukanovića i prosrpskih partija kažu: „e pa ne dam da mi uzmeš baš to poslednje, to što mi je ostalo i što mi nisi dirao!“. Na ulicama gradova u Crnoj Gori dobili smo pokret ljudi koji traže slobodu, demokratiju veru i naciju i koji, prvi put i istoriji Crne Gore, nisu protiv nego za; za ideju normalnog života, za ideju vrednosti koje su neupitne. Ne možete falsifikovati Ostrog Svetog Vasilija“. Na pitanje voditelja kako će se kriza u Crnoj Gori rešiti, Rakočević kaže: „To će se završiti odlaskom Mila Đukanovića. On je u ovom trenutku, u poslednjoj fazi, odlučio da napravi partijsku crkvu za one koji se etnički osećaju Crnogorcima. Znate, stvar je jako komplikovana jer imate neke ljude, pojednice, koji se osećaju 20 odsto Srbi i recimo 80 odsto Crnogorci i vi morate da poštujete i jedan odsto onoga kako se ko oseća i čitav spektar njegovih kulturnih, duhovnih, nacionalnih osećanja i različitih oblika identiteta. On to ne vidi i on mora za sebe da sagradi partijsku crkvu, jer samo to čudo još nije bilo“. Tači „oduvao“ Kurtija Osvrćući se aktuelnu političku sitauaciju na Kosovu i uticaj domaćih i “vetrova sa zapada” u obaranju prethodne i izboru nove vlade, Živojin Rakočević kaže da je prethodnog premijera Aljbina Kurtija sa vlasti “oduvala” moć Hašima Tačija, u čijim se rukama koncentrisala sva sila i bez koga nije moguće zamisliti politički život na Kosovu. „On je apsolutni gospodar situacije i kada nema nikakvu važnu izvršnu funkciju i kada je ne bude, on će biti taj po kom će se svi upravljati. Tači je najbolji đak Mila Đukanovića i potpuno kotroliše situaciju svih ovih godina. Postoji i taj, da grubo kažem, privid biranja i izbornosti što je, vidi se, samo puka forma. Sve ostalo služi njemu i nedemokratskom cilju da se zaokruži tvorevina u kojoj će biti suvereni gospodar, ma gde da se nalazi“. Po njegovim rečima, koliko je važno biti na vlasti, jednako je važno proizvoditi krizu da bi se vlast i sačuvala. „Ako si sposoban da proizvedeš krizu i da je uspešno kontrolišeš, ti ćeš svakako biti na vlasti“, kazao je Živojin Rakočević gostujući u emisiji Slobodno srpski. 07. June. 2020.
Slobodno srpski sa Bojanom Stamenkovićem
U 383. emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik opštine Kamenica Bojan Stamenković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su međetnički odnosi na teritoriji opštine Kamenica dobri i da je, kako je kazao, ta opština možda i najbolji primer suživota Srba i Albanaca na Kosovu. U ovoj opštini se, prema njegovim rečima, više ne gleda ko je Srbin, a ko je Albanac, već se svi građani ravnopravno tretiraju i uzajamno pomažu. „Koliko god ja pričao o tome nećete steći taj utisak dok ne dođete i ne vidite to na terenu. Sem što po svim kafićima, srpskim i albanskim, idemo jedni kod drugih družimo se i privatno, dolaze kod nas na slave, odlazimo na Bajram. Čak imamo primera gde jedni druge pozivaju na svadbe, idemo na sahrane, saučešća.... Tako da je Kamenica po tom pitanju stvarno specifična sredina“. Stamenković kaže da u ovom delu Kosova, pored brojnih primera uzajamnog poštovanja, postoje i primeri poslovne saradnje između Srba i Albanaca. „U privatnoj fabrici sunđera u selu Toponica, na primer, gde je vlasnik Albanac, rade i Srbi, i Romi. Imamo recimo i drugi primer gde su Albanac i Srbin pokrenuli svoj zajednički biznis – proizvode pečurke. Imamo i primer gde u fabrici pečuraka – šampinjona, tokom sezone radi preko tridesetak ljudi iz srpske i romske zajednice gde je vlasnik Albanac. Imamo sledeći slučaj gde vlasnica salona lepote, inače Srpkinja, ima 90 odsto mušterija među Albankama. Imamo i drugi deo priče gde je vlasnica frizerskog salona Albanka, a uglavnom su mušterije Srbi“. On je kazao da u Kamenici, u samom gradu, pored Albanaca, trenutno živi 550 Srba, 137 Roma i 20 Goranaca. Najaveći problemi građana ove opštine su, prema njegovim rečima, nezaposlenost i odlazak mladih. „Najveći problem, ne samo Srba, već svih građana Kamenice je velika stopa nezaposlenosti, koja danas iznosi više od 70 procenata“. Na pitanje da li postoje neki specifični problemi Srba u ovoj opštini, kao što je na primer bezbednost, Stamenković kaže da takvih problema u opštini Kamenica nema. „Mogu slobodno da kažem da opština Kamenica na sve građane gleda podjednako. Svi problemi koje imamo su zajedničiki problemi. To je specifična situacija. Nažalost, dobar broj mladih je otišao, što kažu, „ljudi trbuhom za kruhom“. Jedan deo je otišao ka Evropi, pogotovo medicinski radnici, drugi deo bira centralnu Srbiju i Beograd“. Bez većih problema tokom korone Stamenković je kazao da i tokom pandemije koronavirusa Srbi u opštini Kamenica nisu imali većih problema. Najviše ih je, kaže, pogodila mera ograničenog kretanja. „Stari i bolesni ljudi, kad im je bila potrebna medicinska zaštita, nisu bili sigurni da li smeju da odu do ambulante ili hitne službe, kad su im bili potrebni lekovi ili nešto od hrane. Međutim i tu smo uspeli da iskontrolišemo i pokrijemo sve zahvaljujući volonterima koji su konstantno bili na terenu i koji su opsluživali sve te ljude“. Stamenković je istakao da su pored institucija doprinos borbi protiv koronavirusa i pružanju pomoći najugroženijima dali i mnogobrojni pojedinci i organizacije. Naveo je i primer Osnovne škole „Desanka Maksimović“ u Kamenici. „Onlajn nastava se održavala bez problema. Iskoristiću priliku da pohvalim rad osnovne škole u Kamenici, gde su na inicijativu direktorke, gospođe Jadranke Vasić i uz pomoć radnika, obezbeđena novčana sredstva i kupljeno je 60 računara za sve učenike koji ih nisu imali. To je jedan divan primer. Radnici i direktor škole su iz svog fonda skupili sredstva i kupili deci računare“. Gde je drugi deo priče? Govoreći o reportaži TV Klan i Al Džazire, o 92-ogodišnjoj Blagici iz sela Vaganeš u opštini Kamenica, kojoj donosi hranu Albanac Fadilj Rama iz susednog sela, a koju su preneli mnogi mediji ne samo na Kosovu, već i u regionu, Stamenković je kazao da javnost nije saznala drugi deo priče. „Ovo je dobar gest naravno, da Albanac pomaže jednoj srpskoj starici to je svakako za svaku pohvalu i takvih primera bar u opštini Kamenica imamo na milion. Gospodin Fadilj Rama koji je inače komšija, koji živi na dva kilometra od baka Blagice, inače drži lokalnu prodavnicu u selu Strezovce, obilazi baku i donosi joj hranu i sve što joj je potrebno. Međutim njen sin Slobodan koji živi u Kamenici je zbog zdravstvenih problema zamolio gospodina Ramu da joj u toku meseca dostavi hranu i sve što joj je potrebno da bi on na kraju čoveku platio sve te usluge. Međutim taj deo priče nije prenet u medije“. Stamenković se osvrnuo i na reportažu TV Klan u emisiji Ora7 od 19.maja 2020. godine, gde je, kako je kazao, fotograf Bujar Gaši rekao da su manastir Ubožac u selu Močare i crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Vaganeš albanski. Stamenković kaže da postoje relevantni dokazi i istorijske činjenice da su to objekti Srpske pravoslavne crkve. „Ja sam demant i dopis poslao televiziji Klan, takođe sam taj isti demant i dopis poslao i Nezavisnoj medijskoj komisiji. Verujem da će se oglasiti i dati odgovor na naš demant. Druga stvar, očekujem da se i Zavod za zaštitu spomenika oglasi povodom ovoga i naravno naša Srpska pravoslavna crkva ili Eparhija raško-prizrenska i verujem da će se to desiti sledeće nedelje“, rekao je u emisiji Slobodno srpski Bojan Stamenković. 31. May. 2020.
Slobodno srpski sa Đurđicom Kazić
U 382. emisiji Slobodno srpski gostovala je psihološkinja Đurđica Kazić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je sasvim izvesno da će pandemija koronavirusa ostaviti određene posledice po psihičko zdravlje određenog broja ljudi. „Ono što se desilo u toku „korone“ jednostavno ne može se gumicom izbrisati, kao i sve prethodne pandemije koje su zadesile čovečanstvo. Može se na naki način predvideti šta su neke od psiholoških posledica koje mogu da budu nakon pandemije, kao što su: povećana anksioznost, depresija, možda čak i neke fobije, post traumatski stresni poremećaj i uglavnom promene raspoloženja“. Ona smatra da su građane najviše pogodile mere ograničenog kretanja. U posebno teškoj situaciji su, do nedavno, prema njenim rečima, bili građani severa Kosova, koji su na početku krize bili pozivani da poštuju mere koje su uveli i Beograd, i Priština. „Sever Kosova je jako specifičan povodom toga zato što smo, s jedne strane, imali mere koje su date iz Prištine, a s druge strane mere koje su date iz Beograda. U toku nedelje, od ponedeljka do petka imate samo sat i po vremena kada možete da se krećete, pa zamislite konfuziju kod naroda kad imate samo sat vremena. U Severnoj Mitrovici se nalazi samo jedan super market i četiri prodavnice. Redovi su bili baš veliki, a narod je bio jako isfrustriran, jer u sat i po vremena prosto je nemoguće da obavite sve što treba, niti u svim prodavnicama imate ono što vam treba“. Kaže da je pandemija koronavirusa najviše pogodila starija i bolesna lica, ali da je, kako je kazala, čitava situacija teško pala i drugim kategorajima ljudi. „Navela bih par grupa kojima su mere možda još teže pale u odnosu na ostale, a to su na prvom mestu deca sa smetnjama, kako fizičkim, tako i psihološkim, kao i njihovim roditeljima, onda bolesna stara lica, samohrane majke koje rade kao medicinske sestre, prodavačice, koje su morale u toku pandemije da rade i nisu male pomoć, jer škole i vrtići nisu radili, a opet sa druge strane nisu ni mogli da pronađu nekog ko bi mogao da im sačuva dete dok one zarađuju u toku pandemije. Poslednja grupa kojoj je teže pala ova pandemija jesu zapravo žrtve porodičnog nasilja koje su morale konstantno da budu u zatvorenom prostoru sa nasilnikom, a pritom im je bila smanjena mogućnost da potraže pomoć ili da se nekome obrate“. Porast porodičnog nasilja tokom pandemije Kazić koja je kao psiholog angažovana u NVO Žensko pravo, žrtvama porodičnog nasilja pruža besplatnu stručnu pomoć. Žrtve su kako kaže uglvanom žene. „U toku pandemije smo imali više sluačajeva nego uobičajeno. Najveći razlog zašto se žene javljaju je to što su u ovoj situaciji postale svesnije problema, stalno se suočavaju sa nasilnikom i vide stvari onakve kakve jesu“. „Dok je on na poslu nisu mogle da vide toliko neke stvari, jer manje provođenog zajedničkog vremena je dovelo do toga da se neke stvari zaborave, a sada su se konkretno suočile sa problemom. Taj zatvoreni prostor i izolacija jeste najveći razlog povećanja slučajeva porodičnog nasilja. Pored psiho socijalne podrške, u našoj organizaciji pružamo i pravnu pomoć koja je potrebna ženama da ojačaju i najveći razlog zašto žene i ne napuštaju mesto koje je toksično za njih jeste ekonomsko stanje, što je najveći razlog“. Poštovati šta kažu stručna lica Na pitanje šta su građani naučili iz pandemije koronavirusa Đurđica Kazić kaže da sve zavisi od percepcije pojedinca, ali smatra da bi trebalo poštovati ono što kažu stručna lica. „Ja bih nekako podelila građane na dve grupe vezano za ono šta smo naučili. Postoji jedna strana koja misli da se iza toga krije teorija zavere, a opet druga strana koja misli da je to bilo stvarno nešto što je doprinelo da oni brinu više o sebi i o svojim bližnjima, znači odgovorno ponašanje“. Đurđica Kazić radi i kao nacionalni UN volonter UNDP-a u civilnom sektoru „Od septembra prošle godine ja sam se pridružila timu u svojstvu UN volontera koji radi na projektu za osnaživanje mladih za prosperitetnu mirnu budućnost na Kosovu. Radi se o ozajedničnom projektu UN Women-a, UNICEF-a, UNDP-a...i cilj samog projekta jeste da se razbiju predrasude i da se podstakne socijalna kohezija“. Ona smatra da mladi na Kosovu moraju da budu otvoreniji i da njeno iskustvo pokazuje da je situacija mnogo bolja nego što je bila u smislu prosperitetnije i mirne budućnosti. „Pre ove pozicije kao UN volonter nisam imala priliku da toliko često dolazim u kontakt sa Albancima i drugim zajednicama. Meni je ova pozicija kao UN volontera to pružila i nekako je doprinela da se ja oslobodim i da nemam predrasude, što je isto doprinelo tome da oni takođe drugačije razmišljaju i misle o meni“. Ona je kazala da mladi ljudi nisu u dovoljnoj meri zainteresovani da volontiraju. „Iz svog iskustva mogu da kažem da kada sam bila na fakultetu i kada sam pitala prijatelje da li bi i oni želeli da volontiraju, da li bi i oni želeli možda sa mnom da odu na neke radionice ili treninge, nisu bili zainteresovani, ali to je njihovo pravo i to je njihova odluka. Međutim volonterski rad svakako je potreban, ali mislim da mladi ljudi nisu uopšte svesni šta to znači zapravo.Volonterski rad je zapravo kad mlada osoba želi da volontira, to se ne plaća, ali vi to radite dobrom voljom i to je to nešto čime vi doprinostite zajednici, a postoji i lična satisfakcija, jer stičete novo iskustvo i znanje“, rekla je u emisiji Slobodno srpski psihološkinja Đurđica Kazić koja je rođena u Orahovcu, a od 1999. godine živi u Severnoj Mitrovici. 24. May. 2020.
Slobodno srpski sa Jovanom Filipović
U 381.emisiji Slobodno srspki gostovala je advokatica iz Kuzmina Jovana Filipović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je, kao branilac Silvane Arsović, jedne od osumnjičenih u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, izjavila da su na početku tog procesa zakazali policija i tužilaštvo, koji nisu odradili svoj posao kako treba. „Da su oni na početku odradili svoj posao kako treba, mi bi sada, verovatno, imali ubicu ili nalogodavca“, rekla je Filipović. Tvrdi da je istraga ubistva loše krenula i da su dokazi bili loše obezbeđeni. „Nismo imali dovoljno dokaza na početku, prvo je slučaj preuzeo da radi sud u Mitrovici, zatim je preuzelo Specijalno tužilaštvo. Strana odbrane od početka nije bila uključena u samu istragu, iako smo po zakonu imali pravo da prisustvujemo ispitivanju pojedinih svedoka. Zatim, ako uzmemo da je sam temelj urađen pogrešno, imamo situaciju da se postupak kasnije jako teško mogao ispraviti. Optužnica u ovom predmetu je podignuta, prva, 2019. godine, znači 2. decembra. Međutim na prijemnom štambilju iste optužnice stoji datum 32. novembar, što je opet neka greška“, navodi Filipović i podseća da je bio zakazan pripremni pretres pred sudom u Prištini, pred Specijalnim odeljenjem suda 30. decembra, na koji se išlo bez dostavljanja dokaza. „Tačnije, situacija se kretala tako da su iz tužilaštva pozvali telefonom mene lično i rečeno mi je da mogu da odem i da pokupim dokaze. Opet je rečeno da su dokazi na albanskom jeziku. Međutim i pored toga smatrala sam da treba da prikupim dokaze, jer je to u cilju odbrane Silvane Arsović, koju ja branim u ovom postupku. Tako da sam otišla u Prištinu, prikupila dokaze koji su mi dostavljeni na CD-u na albanskom jeziku. Međutim, iako je CD na albanskom jeziku, dokument je bio u potpunosti neupotrebljiv, jer nije mogao da se otvori“, kaže Filipović i navodi da su tek 23. januara dokazi na srpskom dostavljeni u fizičkom smislu. Tvrdi da u samom utvrđivanju činjeničnog stanja ima vrlo malo činjenica. „Ono što mi možemo da vidimo prevashodno iz snimaka koji su dostavljeni jeste da su se u tom trenutku kretala dva automobila. Prvi je siva Opel astra iz koje je pucano na Olivera, a drugi je Pežo marke 206. To je ono što se može videti. Nijedna kamera nije snimila sam čin ubistva, nijedna kamera nije zabeležila neko kretanje. Imamo da su neka vozila, tačnije određeno to sivo vozilo marke Opel astra stajalo ispred kuće Olivera Ivanovića, međutim, celokupni materijal koji čini 12,500 strana, kako kaže tužilaštvo, ne ukazuje ni posredno, ni neposredno, na to ko je nalogodavac ubistva“, potvrđuje Filipović i naglašava da nema dokaza koji bi se neposredno odnosili na sam čin ubistva. S obzirom da nema nikakvog dokaza, kako kaže, nema ni najmanjeg stepena sumnje da je njen klijent, bivša sekretarica Olivera Ivanovića, Silvana Arsović, učinila dela koja joj se stavljaju na teret, niti bilo koja druga krivična delo. „Ona je osumnjičena po optužnici i njoj je određena mera javljanja u policijsku stanicu. Tužilaštvo je zahtevalo da se odredi mera kućnog pritvora, međutim sud je odlučio da to bude mera javljanja u policijsku stanicu“, precizirala je Filipović. Filipović: Kosovsko pravosuđe neefikasno, ne poštuje se pravo na jezik U vršenju advokatskog posla, Jovana Filipović ima veliki problem u vezi sa nedostatkom prava na jezik, što je po njenim rečima glavni problem na Kosovu. „Imamo situaciju da, konkretno u advokaturi, bilo da su u pitanju sudovi ili tužilaštva ili drugi državni organi, nama dostavljaju akte na albanskom jeziku. Tim aktima ističe rok na koji mi imamo pravo da uložimo žalbu. U tom smislu smatram da smo na neki način uskraćeni. Naravno mi pišemo zahteve za odlaganje roka i zahteve da se dostavi prevod na srpski jezik, međutim smatram da bi to trebalo biti u mnogo većoj meri prisutno i da to jednom za svagda bude tako da se ustav poštuje i da akti budu dostavljeni i na srpskom i na albanskom jeziku“, naglašava Filipovič. Dodaje da nije problem samo u dostavi akata, nego su i prevodi veoma loši, a posebnu teškoću predstavlja i sporost prevodilaca, a mnoga ročišta se odlažu upravo zbog nedostatka prevodioca. „Pored nepoštovanja prava na jezik, glavni problem kosovskog pravosuđa je sporost odnosno neefikasnost sudova, tužilaštava i drugih institucija“, rekla je u emisiji Slobodno srpski advokat Jovana Filipović. 17. May. 2020.
Slobodno srpski sa Ramušom Tahirijem
U 380. emisiji Slobono srpski gostovao je politikolog i bivši savetnik predsednice Kosova Ramuš Tahiri. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su padom vlade Aljbina Kurtija najviše izgubili građani Kosova, jer su, kako kaže, očekivali promene i odlučniju borbu protiv korupcije i kriminala. „Gubitnik je Kosovo i građani Kosova zbog toga što je jedan san o mogućim promenama nestao za 52 dana. Što se tiče političkih struktura, da li je pobednik Samoopredeljenje ili Demokratski savez Kosova, još ne znamo, jer ne znamo ni da li će se formirati vlada. Ako se formira vlada Avdulaha Hotija u neku ruku je pobednik i može doći do izražaja Demokratski savez Kosova i to će se videti u narednoj godini ili više dana koliko će trajati ta vlada. Videćemo da li je ona bila u pravu ili Samoopredeljenje i da li ona može nositi reforme i promene koje je najavila, kao i to da li je vlada Aljbina Kurtija bila populistička“. On smatra da je glavni razlog pada vlade, kako je kazao, tvrdoglavost Aljbina Kurtija i da je dobro što je otišao, pre svega zbog spoljne politike Kosova. „On nije bio shvaćen u spoljnoj politici, u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa svim susedima. Svađalački se ponašao i njegovo probijanje na Minhenskoj konferenciji nije bilo dobro, nije bilo diplomatski. U tom smislu, Kosovo je gubilo prijatelje na međunarodnoj sceni i nije vodilo dobro spoljnu politiku“. Tahiri: „DSK će formirati koalicionu vladu, mogući nemiri“ Tahiri smatra da, ukoliko bi sada bili održani izbori, Pokret Samoopredeljne bi imao više glasova u odnosu na prethodne izbore, ali ne dovoljno da sami formiraju Vladu. „Taj bunt nije toliko jak da ljudi daju glas Samoopredeljenju. Samoopredeljenje može da raste za 10 odsto u najboljem slučaju, jer nemamo totalitarno mišljenje i nismo totalitarno društo da ljudi glasaju samo za Samoopredeljenje. To i nije dobro, jer onda dobijamo jedan sistem gde nema demokratije. Imamo primera u susedstvu po tom pitanju, ali to je moje mišljenje, građani će da odluče“. Komentarišući žalbu poslanika Pokreta Samoopredeljenje Ustavnom sudu, zbog toga što je predsednik Kosova mandat za formiranje nove vlade dao Demokratskom savezu Kosova, Tahiri je uveren da će Ustavni sud doneti odluku koja otvara put formiranju nove vlade. „Ja sam siguran da će se izabrati vlada Avdulaha Hotija, da će to biti koaliciona vlada, a možda bude nemira ili demonstracja kao što najavljuje Samoopredeljenje. Međutim zakonski je to tako. Ustavni sud ne može doneti drugu odluku. Ustavni sud može da kaže da je to razrešeno 2014. godine i to je to. Drugo, Ustavni sud će to objasniti i reći da se parlamentarna većina stvara ne na izborima, nego u parlamentu i to je demokratska praksa svuda“. Tahiri je kazao da ne vidi ništa sporno u tome, ako bi buduća Vlada Kosova zavisila od Srpske liste, a samim tim i od Beograda. „Srpska lista donosi odluke, bez obzira da li samostalno ili ne, po meni donosi odluke u skladu sa Ustavom i Zakonom Kosova“. Vlada Kosova položila ispit u borbi protiv koronavirusa Tahiri je pohvalio rad Vlade Kosova u borbi protiv širenja koronavirusa, rekavši da su institucije za sada uradile skoro odličan posao, ali da ima jednu zamerku. „Centar za karantin u Studentskom centru u Prištini je bio nepotreban, zbog toga što su u taj centar stavljeni i zdravi i bolesni ljudi. Test za otkrivanje virusa se nije radio odmah, a imali smo i nesrećni slučaj samoubistva. Uz to imali smo i slučaj da je neko nakon puštanja tek 17. dana imao simptome bolesti, kada je širio bolest u svojoj porodici“ Tahiri je komentarišući „video sastanak“ ministara zdravlja Srbije i Kosova, Zlatibora Lončara i Arbena Vitie, kazao da je to veoma dobra stvar i da taj primer treba slediti i ubuduće. „Mimo priznavanja, nepriznavanja i politilčkih razlika ljudi treba da sarađuju. Dobro je da je stiglo i hiljadu testova iz Srbije, jer je to ispomoć“, rekao je Ramuš Tahiri u emisiji Slobodno srpski. 10. May. 2020.
Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem
U 379. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Radio Televizije Mir u Leposaviću Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da isključenje RTV Mir iz kablovske mreže na severu Kosova, od strane kompanije MTS d.o.o. ima političku pozadinu. „Ta linija ide od MTS d.o.o, oni su izvršioci ovog „zločina“, oni koji su podizvođači naredbe je Srpska lista na Kosovu, a oni koji su naredbodavci ili nalogodavci, to je SNS partija u Begradu i vlast. To je vrlo jasno“. Cilj isključenja TV Mir iz kablovske mreže, je kako kaže Radosavljević, da se u javnosti ne vidi ništa drugačije, sem onoga što vlast želi da se vidi. Prema njegovim rečima, Televizija Mir je, kao nezavisan medij, emitovala svo što se dešava, i kampanju Srpske liste, kada su delili socijlne pakete od kuće do kuće, od vrata do vrata, koje je počelo posle Nove godine odlukom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali i druge sadržaje. „Problem je to što je pored zastupljenosti jedne strane, odnosno onih koji su na vlasti, Televizija Mir emitovala i nešto drugo, na primer Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Zorana Lutovca, zatim skup na kojem je proglašen početak bojkota izbora, proteste koji su se u kontinuitetu dešavali u jednom periodu 1 od 5 mliona, itd. To se na Televiziji Mir moglo videti. Isto onoliko koliko se u informativnom programu vidi i ono što govori Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i svi oni koji su na vlasti, ali se vidi i ono što rade, misle, govore i oni koji su opozicija u Srbiji“. Isključenje interneta i kablovske - „pokušaj ubistva“ Radosavljević ističe da je kompanija MTS d.o.o, inače ćerka firma srpskog Telekoma, registrovana na Kosovu, nakon Sporazuma o telekomunikacijama koji su u Briselu postigli Beograd i Priština, signal TV Mir iz kablovske mreže isključila još 3. januara ove godine, samo tri dana nakon što je kupila najveće kablovske distriburete na severu Kosova. Nedavno je, prema tvrdnjama Radosavljevića, Televiziji Mir isključen i internet od strane te kompanije. „Njima ( MTS d.o.o. ) očigledno nije bilo dovoljno da se mi ne vidimo u kablovskoj mreži, oni su hteli da nas popuno unište i pravo da vam kažem, ja to tretiram kao „pokušaj ubistva,“ jer ubistvo se može pokušati oružjem, ali i na način da vam ugroze egzistenciju i da vi ne možete da preživite. Devet porodica koje rade u ovoj televiziji nemaju druge izvore prihoda i na bilo koji drugi način nisu obezbeđeni, a ovo je jedini način, tako da je reč o zloj nameri, jer su hteli i pokušali da ugase potpuno signal koji se šalje putem strimovanja kroz njihov interenet, a oni su monopolisti na severu. Drugim rečima, na severu Kosova ne postoji drugi internet osim njihovog i onog koji oni daju“. Rad iz „egzila“ Televizija Mir trenutno, kako kaže Radosavljević, program emituje iz „egzila“. „Bili smo prinuđeni da promenimo mesto, jer ako internet zbog toga što su oni ( MTS d.o.o.) monopolisti ne može da dođe do nas, mi smo onda morali da odemo do interneta. Otišli smo u Južnu Mitrovicu, odneli deo emisione tehnike, opremu, invertore, korektore i drugo, da bi obezbedili stabilno napajanje. Pozvali smo i ART MOTION i IPKO, koji su nam odmah izašli u susret i vrlo brzo smo dobili od njih internet da možemo da emitujemo program. Sada možemo da emitujemo naš program svuda tamo gde smo i emitovali pre nego što su nam ugasili internet“. Taksa je glupost - postoje važnije stvari za prekid dijaloga Nenad Radosavljević koji je i član Saveza za Srbiju, kaže da mu nije jasan stav Beograda kad je u pitanju taksa od 100 odsto, kao razlog za uslovljavanje nastavka dijaloga, jer postoje važnije teme zbog kojih je Beograd eventualno trebao da prekine dijalog. „Takse se uvode, tu nastaje problem, ali to se dešava i drugde u svetu, između Kine i Amerike, svuda. Onda se to preusmeri i traže se neka druga tržišta. To rešavaju firme. Međutim, postoje važnije teme, poput onih koje se tiču vojske (Kosova) i Trepče. Ti su zakoni prošli i to u vrlo kratkom roku, možda u tri meseca i to sve zajedno. Onda je izabrana ova ( taksa od 100 odsto) koja je suštinski najbenignija. Ona je izabrana kao tema. Kao imamo štetu ne znam koliko miliona, pa se tu stvara neki privid da je to nešto novo, toliko strašno, pa se izaziva humanitarna katastrofa....Dakle, ako je trebalo zbog nečega da se obustavi dijalog, onda je trebalo zbog toga što se izašlo iz okvira Briselskog dijaloga, čak i Ustava, odnosno Ahtisarijevog plana, vezano za formiranje vojske. Oni su onda trebali da kažu „ne poštuje se to i to, ne poštujete ni vi sopstveni Ustav i nećemo da idemo dalje u razgovore. To bi bilo razumno opravdanje, ovo nije razumno opravdanje i samo je igra u kupovini vremena“ S druge strane Radosavljević kaže da ne razume stav premijera Kosova Aljbina Kurtija kad je u pitanju ukidanje takse. „On prosto može da bira samo između dve stvari. Jedna je da ostane dosledan ovome da on hoće reciprocitet, da o tome hoće da razgovara itd, a sa čime se naravno Amerikanci ne slažu i da mu samim tim padne vlada, jer će Isa Mustafa da ga ostavi tu gde je zapeo i više tu razgovora nema. U drugom slučaju, on mora da posluša Ameriku. On može ili da ode sa vlasti ili da posluša Ameriku. Ja lično mislim da će on ipak poslušati na kraju Ameriku. Nije moguće da se Aljbin Kurti boji toga, da ako ukine takse, njemu će se dići opozicija, Ramuš i drugi na Kosovu, pa će mu oni praviti problem. Oni takođe to ne bi smeli od Amerike“. Srpska lista nije stvorena da misli, nego da sprovodi naloge Radosavljević apsurdnim ocejuje to što poslanici Srpske liste na poslednje dve sednice kosovskog parlamenta, gde je bilo reči o taksama, nisu govorili ništa, a upravo su poslanici ove liste u prošlom mandatu bojkotovali rad kosovskog parlamenta zbog uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH. „Ta Srpska lista koja je dobila 98% podrške je u stvari smišljena, ne da misli, nego da sprovodi ono što neko odluči. Oni su smišljeni da ljude uguraju u autobuse kad treba da idu na neke mitinge. Oni su smišljeni da paze da slučajno neko ne promakne da izađe na izbore i da ne glasa za recimo Srpsku listu, nego mora obavezno to da se desi. Oni su određeni da dele među sobom tendere, da uživaju u životu i da se kriju. Eto, to je njima obaveza. Oni moraju samo da rade i sprovode ono što im neko kaže, a taj neko je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem u Beogradu. To je vrlo prosto i jasno“, rekao je Nenad Radosavljević u emisiji Slobodeno srpski. 15. March. 2020.
Slobodno srpski sa Emilijom Redžepi
U 378. emisiji Slobodno srpski gostovala je ministarka administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova Emilija Redžepi. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da proces decentralizacije na Kosovu nije u potpunosti završen i da će, najverovatnije, biti formirano još devet do 13 novih opština, od kojih bi dve mogle da budu sa većinskim srpskim i jedna, koju bi činilo većinski bošnjačko stanovništvo. „Videćemo kad ću sa tim predlogom izaći pred vladu. Sada ponovo pokrećem celokupnu proceduru, radne grupe, da preispitamo sve te zahteve i utvrdimo da li oni ispunjavaju kriterijume“. Kurti je odlučan u ostvarivanju ciljeva Ministarka administracije lokalne samouprave je, govoreći o prvih mesec dana rada Vlade Kosova, na čijem je čelu Aljbin Kurti, kazala da je Vlada počela sa radom dobro i da ona lično ima potpunu autonomiju u svom radu. „Gospodin Kurti je, za mene, jedan od jačih intelektualaca u albanskoj zajednici. Ja sam, inače, principijelna po prirodi i volim osobe koje imaju svoj stav i koje ne dotiče puno šta je neko rekao i kako je neko rekao, ako je zacrtao da dođe do nekog cilja. Sama činjenica da je ušao u pitanje raznih bordova pokazuje njegovu stabilnost u ideji i cilju. Koliko će uspeti, videćemo, ne zavisi samo od njega, nego od celokupnog tima oko njega. Svi smo mi odgovrni za one resore za koje smo nadležni, ali, svakako, meni se uopšte ne meša u rad, čak me podržava u mom poslu“. Ministarstvo na čijem je čelu je, kako je kazala, u prvih mesec dana rada uspelo da obezbedi milionska sredstva za određene projekte. „Svetska banka će finansirati ministarstvo za lokalnu samoupravu sa skoro tri miliona evra. To je projekat za razvoj mladih ljudi uzrasta od 15 do 29 godina, koji će biti finansirani da otvore neke svoje biznise od kojih će profitirati, zaposliti se, a samim tim ćemo sa tim projektom suzbiti migraciju i zadržati ih ovde. Drugi deo tih investicija biće usmeren prema kapitalnim investicijama. Odabrali smo 10 opština kao pilot projekat. Ako projekat ide kako treba, odabraćemo i druge opštine. Naš fokus će biti takođe i na opštine koje nisu razvijene i gde finansijska sredstva do sada nisu puno dolazila od Vlade Kosova“. Za odluke Vlade glasaju i ministri iz Srpske liste Emilija Redžepi je izjavila da kao ministarka ima dobru saradnju sa svim kolegama, uključujući i ministre iz srpske zajednice. „Ivan Milojević vodi regionalni razvoj i smatram da je osoba od jakog potencijala za srpsku zajednicu. Jako je obrazovana osoba, sa kojom smo jako dobro sarađivali dok je bio direktor Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera. On je osoba koja je od poverenja, sa kojom može da se sarađuje i koji je komunikativan sa svima, tako da je jedan takav ministar trebao srpskoj zajednici. Sa Daliborom Jevtićem se dugo već znam i ja nemam sa njim nikakvih problema“. Ona je kazala da za odluke Vlade na sednicama glasaju i ministri iz Srpske liste. Na pitanje da oceni kako to da srpski ministri glasaju, a ne podržavaju vladu, Redžepijeva je kazala da ne želi da govori o tome. „Pozovite ih pa ih pitajte. Ne želim da govorim o svojim kolegama“. Kazala je da u njenom kabinetu trenutno nema Srba, ali... „Sada Srba nema u mom kabinetu, mada sam ja poručila Srpskoj listi da kod mene uvek imaju mesta za jednog pripadnika srpske zajednice. Dala sam im prostora, videćemo...“ Bošnjaci na Kosovu su diskriminisani Govoreći o položaju Bošnjaka na Kosovu Redžepijeva je kazala da oni, kao i mnogi drugi pripadnici nevećinskih zajednica, još uvek nisu ravnopravni građani u odnosu na Albance i da su često diskriminisani. „Uvek ima neke diskriminacije na bilo kojoj osnovi. To zavisi od mnogih okolnosti. I u jednoj porodici imate diskriminaciju po pitanju pola i svačega. Što se tiče Bošnjaka, neko će Vam reći da jesu diskirminisani, neko da nisu, različita su mišljenja. Ja mislim da jesu. Trebamo još raditi na tome, trebamo raditi da svest Albanaca podignemo na viši nivo, da oni, napokon, prihvate sve ljude na ravnopravnoj osnovi, da svi imamo ista prava, da svi budemo jednaki“, navela je Redžepijeva dodavši da su Bošnjaci najviše diskriminisani kada je reč o zapošljavanju, upotrebi jezika i neulaganjima u infrastrukturne i poljoprivredne projekte u sredinama gde žive. Prema njenim rečima, bošnjačka zajednica je u još težem položaju od, kako je kazala, drugih nevećinskih zajednica na Kosovu iz još jednog specifičnog razloga. „Kod vas Srba možda je drugačije zato što imate državu iza sebe, koja stoji iza vas. Mi nemamo neku državu koja će nas stalno podupreti ili bar sa moralnog aspekta biti naša podrška. Mi uvek moramo sami da se izborimo za sve, da se sukobljavamo sa svima, radi osnovnih prava koja imamo. U toj borbi imate svega i svačega, ali jako je bitno da naš obrazovni sistem na bosanskom jeziku funkcioniše, da imamo svoj maternji jezik. Naše školstvo funkcioniše onakvo kakvo jeste, ali, potrebne su reforme u obrazovnom sistemu, moramo to da uradimo. U onim opštinama gde nas ima, utičemo maksimalno da se zapošljavamo u što većem broju, ali nekako, kao krov na sve ove probleme, bila bi neka naša opština sa kojom bismo mi pokazali da smo građani ravnopravni sa svima, da nismo diskriminisani, ni zapostavljeni iz nekog sistema, koji god da je sistem u pitanju“, rekla je Emilija Redžepi u emisiji Slobodno srpski. 08. March. 2020.
Slobodno srpski sa Arbnorom Morinom
U 377. emisiji Slobodno srpski gosovao je direktor Fudbalskog kluba Fljamurtari u Prištini Arbinor Morina. U intervjuu Budimiru Ničiću on je najavio da bi se uskoro mogao odigrati međunarodni fudbalski turnir u Prištini, u čast preminulog Fadilja Vokrija, na kojem bi učestvovali neki od klubova u kojima je Vokri igrao, među kojima je i Fudbalski klub Partizan u Beogradu. Fadilj Vokri je bio veliki fudbaler i predsednik Fudbalskog saveza Kosova, na čijoj su sahrani su bili gosti i iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije, fudbaleri stare generacije, od Zorana Batrića, Lalića, Ahmatović, do drugih... “Postoji inicijativa da se organizuje memorijalni turnir, povodom godišnjice njegove smrti, na koji bi bili pozvani, pored beogradskog Partizana i Priština, Fenerbahče i Nim iz Francuske, klubovi u kojima je jedan od najpoznatijih kosovskih i jugoslovenskih fudbalera igrao”, rekao je Morina i precizirao da bi taj sportski događaj trebalo da bude organizovan u Prištini, na stadionu koji nosi ime Fadilja Vokrija. Ne treba politizovati sport i sportiste Komentarišuću poziv Fudbalskog saveza Kosova koji je upućen fudbaleru Fljamutrajija Iliji Iviću iz Gračanice da se pridruži nacionalnoj selekciji Kosova uzrasta do 19 godina, Morina kaže da tu nema mesta za politiku i da je reč isključivo o sportu i uspesima mladog srpskog fudbalera. “Ivić nije od juče. Momak je došao još u naše pionire, prešao u kadetsku ekipu i ponovo nastavio sa svojim drugovima. Mi smo kod njega videli određeni talenat i potpisali smo ugovor, želimo da investiramo u Iliju i u neke njegove drugove sa kojima već pravimo nove ugovore. U međuvremenu su treneri reprezentacije uvideli kod njega talenat i videli su da on može da igra za reprezentaciju, pa je dobio poziv da bude u selekciji do 19 godina. Nije mogao u prvom trenutku da se odazove tom pozivu, jer smo tada bili na pripremama u Turskoj, ali poziv će biti ponovljen”, rekao je Morina i naglasio da tu nema mesta za politizaciju ili neki “marketing”. Kaže da su fudbalski timovi na Kosovu otvoreni za dobre sportiste bez obzira na njihovu nacionalnost, kao što i albanski fudbaleri nastupaju u inostranim klubovima. “Ne samo Fljamurtari, nego mislim da su i drugi klubovi otvoreni zato što ima puno igrača sa strane koji dolaze, tako da ne vidim tu neki problem. U Feroniklu, šampionu od prošle godine, igrao je Krkotić. Mislim da je i dan danas tamo. Trener je bio Vukičević, ali ima i fudbalera iz Makedonije, Bugarske, ima Afrikanaca i tako dalje, ali mislim da je Ilija jedinstven primer za sada”, rekao je direktor prištinskog Fljamurtarija. “Ima i primera da Albanci, koji su rođeni u Srbiji, igraju za srpske klubove. Na primer, kapiten reprezentacije Srbije mladih je bio Zeka, bivši fudbaler Partizana koji sad igra u Francuskoj, čini mi se. I u tom slučaju bilo je reakcija. Zašto, kako, ovo ono, ali na kraju se sve stišalo jer na kraju krajeva to je fudbal i ono što su odabrali određeni fudbaleri. Mi imamo, našer Bećirija iz Peći koji je otišao u Budućnost i postao je kapiten reprezentacije Crne Gore, tako da mislim da ove stvari ne treba politizovati, nego treba pustiti fudbalerima da sami odluče, jer na kraju krajeva puna je Evropa sportista sa raznih strana”, ponovio je Morina. U Gračanici postoje uslovi za bavljenje sportom Arnor Morina, koji je jedno vreme bio savetnik za omladinu i sport opštine Gračanica, u vreme kada je na čelu lokalne samouprave bio Bojan Stojanović, podseća da je u tu opštinu investirano dosta para za razvoj lokalnog sporta, a jedna od prvih investicija bila je iz Albanije za izgradnju fudbalskog terena koji danas nosi ime “Dragan Džajić”. “Što se tiče sportskog dela, gospodin Stojanović, kao gradonačelnik, je bio veoma velikodušan i nije štedeo ništa za sport, omladinu i kulturu. Investicije su došle i iz Republike Albanije i to je bila prva investicija u istoriji Albanije van njihove teritorije u iznosu od 400 hiljada evra. Tu je gospodin Stojanović pokazao da je bio dobar u menadžmentu, pa su završena teniska igrališta, kao i tereni za odbojku, rukomet i košarku, fudbal. Renovirane su svlačionice, kancelarije i druge stvari, tako da je za sport postojalo sve”, kazao je Morina, gostujući u emisiji Slobodno srpski. 01. March. 2020.
Slobodno srpski sa Miodragom Milićevićem
U 376. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor NVO “Aktiv” Miodrag Milićević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je kosovsko društvo, nakon što je pre 12 godina Kosovo proglasilo nezavisnost i dalje u tranziciji, koja je opterećena mnogobrojnim problemima. “Ti problemi su pre svega na unutrašnjem planu, posebno odnosi između Srba i Albanaca, ali tu su i problemi na relaciji Beograd – Priština, što je i ključni izazov kosovskog društva u celini”. Ipak, smatra Milićević, u pojedinim segmentima Kosovo je u poslednjih 12 godina i napredovalo. “Pre 12 godina je gotovo bilo nezamislivo da se u Prištini organizuje bilo kakva vrsta konferencije gde bi bili podjednako zastupljeni Albanci i Srbi ukljujući i novinare, a međusobni odnosi budu u duhu tolerancije”. Govoreći o odnosima Beograda i Prištine posle 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Milićević je kazao da je Briselski sporazum iz aprila 2013.godine doprineo relaksaciji odnosa, ali da je ostao u senci konstantnih pokušaja i jedne i druge strane da budu dominantni. “Ako pričamo o kosovskoj strani, nekako sam uvek bio pod utiskom da je teritorija uvek bila bitnija od ljudi i u tom smislu vidim da je proces integracije bio samo čisto puko interesovanje za teritoriju, ali ne i za potrebe stanovništva u celini. S druge strane, Beograd ima veoma jasnu politiku prema Kosovu. Držali su se do jednog momenta isključivo i jedino Rezolucije 1244, do momenta dok se nije počelo sa tehničkim razgovorima 2011.godine, koji su rezultirali konkretnim dogovorom 2013. godine. Međutim i taj napredak je u gotovo svim sferama bio prožet problemima i međusobnim optužbama različitih karaktera. Znači sećamo se situacije u 2013., 2014. i 2015. Godine, sa koliko problema je krenula implementacija sporazuma, jer nije bilo lako primeniti tako nešto konkretno kada je sever u pitanju”. Direktnim dijalogom do stabilnosti Milićević, koji je na čelu nevladine organizacije koja je nedavno organizovala dvodnevni forum na temu „Direktan dijalog kao sredstvo regionalne stabilnosti“, kaže da je neophodno pokrenuti dijalog unutar civilnog društva. “Apsolutno sam uveren u tako nešto. Zapravo, recimo taj proces u kome ja vidim ključnu ulogu civilnog društva koja će biti primarni kontakt između dve zajednice, trebalo bi zapravo da relaksira buduće odnose između Srba i Albanaca. Mi smo za taj forum kandidovali šest tema, imali smo više od 25 panelista i zavidan broj prisutnih i iz diplomatskog kora, i iz albanske, i srpske zajednice, kako sa Kosova tako i Srbije. Ključna poruka koju smo poslali jeste da smo mi kao civilno društvo okrenuti ka jednoj potpuno drugačijoj vrsti komunikacije, gde smo pokazali i dokazali sposobnost da komuniciramo na teške teme, jedni sa drugima i da to zapravo treba da bude model”. Depolitizovati ključne teme Milićević smatra da bi prvi korak ka putu do trajnog mira između Beograda i Prištine trebalo da bude “depolitizacija ključnih tema” koje nisu i ne bi trebalo da budu viđene politički. “Tu pre svega mislim na ekonomske teme, na teme koje se dotiču običnih građana, koji nikada nisu u ovom procesu pregovora bili predmet dijaloga dveju strana. To su stvari koje moraju da kandiduju i jedna i druga strana, jer je očigledno ovaj vakuum zbog nepostojanja razgovora, očigledno ostavio prostor gde su različite izjave i različiti signali i s jedne i s druge strane dolazili, a koji generalno nimalo nisu išli ka pomirenju. Naprotiv, i jedna, i druga strana imaju evidentno visok stepen nepoverenja i to je jako teško obnoviti”, rekao je Miodrag Milićević u emisiji Slobodno srpski. 23. February. 2020.Donatori
