U 357. emiisji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar iz Prištine Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je bilo očekivano da opozicione albanske partije dobiju najviše glasova na proteklim parlamentarnim izborima koji su održani 06. oktobra. „Mislim da je krajnje vreme da se promeni politička generacija na Kosovu. Mislim da je glavni razlog zbog čega je pobedila opozicija zapravo veliko razočaranje i nezadovoljstvo sa onim što su radili ratni komandanti iz devedesetih godina“. Bećaj smatra da su protekli izbori početak kraja ratne generacije političara na Kosovu. „Nisam siguran da će sad definitivno otići u prošlost. Bilo bi pametno da su oni pre šest godina poslušali savet Džejmsa Rubina koji im je savetovao da odu dok imaju poverenje građana, međutim, verovatno nisu hteli da čuju dobre sugestije međunarodnih zvaničnika. Ne mislim da je ovo njihov kraj, ali u svakom slučaju mislim da je početak kraja“. Prema rečima Bećaja, jedino iznenađenje na proteklim izborima je broj osvojenih glasova Demokratskog saveza Kosova, jer je kako kaže i DSK bio nekoliko puta deo vlasti i odgovoran je za trenutno loše stanje na Kosovu. Smatra da je za dobar rezultat Demokratskog saveza Kosova najzaslužnija kadidatkinja ove stranke za premijerku Kosova Vjosa Osmani. „Ona je zapravo po mom sudu i proceni razlog zbog čega je Demokratski savez dobio više od 40.000 glasova nego u predhodnom mandatu...Samim tim što se Vjosa Osmani u odnosu na svoju stranku u određenim i odlučujućim momentima stavila na stranu drugačijih gledanja počevši od demarkacije, imenovanja gospodina Tačija i ttd, ona je zapravo dobila kapital i ta razlika je upravo plod njenog uključivanja u proces kandidovanja za premijera Kosova“. Kako da se DPK bori protiv korupcije? Komentarišući rezultate Demokratske partije Kosova koja je 12 godina bila deo vlasti na Kosovu, a koja je na ovim izborima osvojila viđe od 30.000 glasova manje od Samoopredeljenja koji je pobednik izbora, Bećaj kaže da je za to odgovoran predsednik te stranke Kadri Veselji, kao i dosadašnja vladavina DPK. „Oni su krivi zbog čega su došli u ovu situaciju i naravno glavni i odgovorni krivac za to ostaje aktuelni predsednik partije Kadri Veselji. On je u jednom prvobitnom procesu zapravo mislio da vodi stranku kao senka bivšeg predsednika gospodina Tačija i mislim da je tu napravio veliku grešku. Stranka gospodina Kadrija Veseljija u asocijaciji svakog običnog građanina je stranka koja je oličenje organizovanog kriminala i korupcije, a on je zapravo objavio rat kriminalu i korupciji kao PDK, odnosno samom sebi. To je bilo previše, po mom sudu, neiskreno. Građanin nije mogo da shvati da će se upravo ova stranka i predsednik Kadri Veselji boriti protiv korupcije i kriminala kad su upravo oni oličenje korupcije i kriminala“. Govoreći o ubedljivoj pobedi Srpske liste Bećaj je kazao da su Srbi zapravo glasali za Aleksandra Vučića i da je to njegova pobeda. „Aleksandar Vučić je pobedio samim tim što je povezao strahom opstanak Srba na Kosovu i jedina garancija da će se oni izvući iz ovog stanja jeste, po njemu, Srpska lista..“ Na pitanje da li to znači da su Srbi sa Kosova koji su glasali za Srpsku listu na taj način podržali ideju predsednika Srbije o razgraničenju između Srba i Albanaca, Bećaj je kazao da Srpska lista nije garant opstanka Srba na Kosovu već opstanka Aleksandra Vučića. „Dakle, ukoliko je Srpska lista garant opstanka Srba na Kosovu i ukoliko Srpska lista na neki način podržava ideju o razgraničenju, ona ne vodi računa o tome šta će biti sa Srbima južno od Ibra. Upravo u tom momentu ja želim da odvojim sve ostale koji ne žele da budu uključeni u Srpsku listu, samo zbog toga što je glavni smisao kako će se tobože odnos Kosova i Srbije dogoditi putem razgraničenja. Ja sam nekoliko puta, u nekoliko navrata rekao da se ne može zbog 15% teritorije ili 10% teritorije žrtvovati oko 50 ili 60 hiljada Srba koji žive južno od Ibra i mislim da upravo zbog toga govorim da Srpska lista nije garant opstanka Srba na Kosovu, nego garant opstanka Aleksandra Vučića na Kosovu“ Jedno je kad si na vlasti, drugo kad si u opoziciji Bećaj smatra da će buduću Vladu Kosova činiti Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova. „Prva i verovatno jedina alternativa za sada je upravo ova kombinacija, jer i Samoopredeljenje i Demokratski savez rekli su da nikad neće sa PDK, teško sa Ramušem Haradinajem, utoliko pre zato što insistira na taksama još uvek i misli da tako treba da se vodi politika. Ja vidim da će koalicionu vlast činiti Samoopredeljenje, Demokratski savez Kosova i verovatno će se priključiti Srpska lista i ostale manjine“ Na konstataciju voditelja da je Kurti rekao da sa Srpskom listom neće praviti Vladu, Bećaj kaže da je to nerealno i da će Kurti shvatiti da je „drugačije razmišljanje kad si u poziciji političkog odlučivanja za državu, a drugačije dok si u opoziciji ili partiji“. „Srpska lista je politički argument, politička činjenica. Dakle mislim da će on (Kurti) prvog dana malo trezvenije u skladu sa ovim ambijentom sagledati realnije sve faktore koji čine Vladu, a među realnim faktorima koji čine vladu ima i takvih koji ne vole vladu, nažalost to je činjenica. To ne znači da će podržati Srpsku listu u nastojanju da državu recimo degradiraju, upropaste, defunkcionalizuju itd, ali u svakom slučaju moraju se priznati realne činjenice, a to je da je on zapravo zvaničnik, čovek koji prihvata instituciju koja je obezbeđena upravo voljom građana“, rekao je Bećaj u emisiji Slobodno srpski.13. October. 2019.
Slobodno srpski sa Safetom Bljakajem
U 356. emisiji Slobodno srpski gostovao je Safet Bljakaj, izvršni direktor i osnivač Nevladine organizacije „Lavirint“ koja se bavi prevencijom i lečenjem od upotrebe droga i alkohola. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da prema podacima ove organizacije na Kosovu postoji 2.370 registrovanih narkomana, od kojih je pet odsto Srba. Međutim Bljakaj ističe da je u realnosti broj narkomana na Kosovu mnogo veći. „Po novom konceptu Evropske unije, oni koji upotrebljavaju droge su u isto vreme zavisnici, kao i oni koji s vremena na vreme upotrebljavaju. Mi smatramo da je na teritoriji celog Kosova oko 35 000 narkomana, a među njima je 5.000 koji su zavisnici“. kaže Bljakaj. Bljakaj naglašava da je zabrinjavajuće to što je starosna granica mladih koji počinju da koriste narkotike pomerena sa 21 na 16 godina. „Prema našim podacima iz 2008. godine starosna dob onih koji su počeli da upotrebljavaju drogu je 21,4 godine, starosti. Prošle godine to je palo na 16,2“, rekao je Bljakaj. Prema podacima „Lavirinta“ na Kosovu su, samo od početka ove godine od predoziranja, odnosno prekomerne uptrebe narkotika, umrle četiri osobe. “Najviše slučajeva predoziranja sa smrtim ishodom je bilo 2011. i 2017.godine. Onda je krenulo lagano da pada. U 2017.godini je bilo devet, 2016. godine je bilo samo četiri. I to u samo jednom okruženju, u Gnjilanu. Mi smo pokušali da utvrdmo zašto se to desilo samo u Gnjilanu. Da li je bio heroin mešan sa nečim drugim, ne znamo, nismo uspeli da utvrdimo uzrok“, kazao je direktor Lavirinta. Najviše narkomana je u većim gradovima. Prema njegovim saznjima u Prištini se najviše upotrebljavaju droge, zatim dolazi Prizren, a visoko treće mesto koje je do skoro držalo Gnjilane, sada zauzima Uroševac. Dobra „saradnja“ srpskih i albanskih narkomana Kad su sredine sa srpskom većinom u pitanju on je kazao da je najveći broj onih koji upotrebljavaju drogu iz Severne Mitrovice. „Narkomani (Srbi i Albanci) su i ranije vrlo dobro sarađivali. Bilo je dosta Abanaca koji su išli u Severnu Mitrovicu i iz Severne Mitrovice u Južnu Mitrovicu i sarađivali su vrlo dobro. Tada je bio raj za kriminalce, ne samo srpskoj grupi kriminalaca nego, i iz južnog dela, pa i ostalih... Recimo slali su kanabis, odnosno marihuanu u Mitrovicu i dobijali su ekstazi iz Severne Mitrovice“, rekao je Bljakaj. Kaže da je upotreba heroina na Kosovu opala, a da su marihuana i kokain droge koje se trenutno najviše upotrebljavaju na Kosovu. “Pre sedam godina heroin je bio droga koja je bila najviše zastupljena na Kosovu. Onda je krenuo pad heroina i počelo se sa ostalim drogama. Kanabis, odnosno marihuana je šire zastupljena, na celom Kosovu, ne samo u urbanim, nego i u ruralnim sredinama. To nije fenomen samo na Kosovu, nego i u regionu, pa i šire. Ono što je zabrinajvajuće je da odmah posle marihuane dolazi kokain“, kaže Bljakaj. Naglašava da bi kompletno društvo, ali pre svega institucije, što pre morale da izrade i sprovode preventivne programe u cilju suzbijanja narkomanije kod mladih i istakao da nedostaje korordinacija institucija u prevenciji i borbi protiv narkomanije . Organizacija „Lavirint“ pored prevencije i lečenja, pruža i pomoć osobama koje su zavisnici, a nemaju uslova za lečenje i odvikavanje od korišćenja droga. Bljakaj kaže da je trenutno 360 osoba u ovom centru koje su u programu odvikavanja, dodajući da je od tog broja sedmoro Srba. „To je neka vrsta ambulante, dakle dnevna bolnica. Mi nismo tu 24 sata. Mi pružamo te dnevne medicinske usluge, dajemo lekove i ostalo. Prošle nedelje broj je bio 119 lica, ali kroz naš program prolazi njih 360. Neki su odustali od programa, neki su uspeli kompletno da završe terapiju“, rekao je Bljakaj. Mali broj registrovanih alkoholičara na Kosovu, međutim... Pored lečenja narkomanije „Lavirnit“ se bavi i lečenjem alkoholizma. Bljakaj je kazao da ova organizacija ima veoma mali boj registrovanih alkoholičara. „Mi smo imali svega par slučajeva alkoholičara. Pokušali smo da dobijemo informacije iz ostalih javnih institucija, međutim izgleda da je mali broj koji se pojavljuje i u institucijama. Da li to znači da je mali broj alkoholičara i na terenu, nisam baš siguran“, rekao je Bljakaj. Bljakaj je apelovao na osobe koje koriste drogu da prestanu s tim ili da se za pomoć obrate ustanovama koje se bave lečenjem. „Onima koji upotrebljavaju drogu poručujem - nikad nije kasno i ne znači jednom, narkoman zauvek narkoman“, kaže Bljakaj, a za one koji nikad nisu probali drogu, upozorava: „Uvek postoji prvi put, ali nekad je prvi put i poslednji put“, poručio je Safet Bljakaj u emisiji Slobodno srpski.06. October. 2019.
Slobodno srpski sa Ulrikom Rikardson
U 355. emisiji Slobodno srpski gostovala je Ulrika Rikardson, Koordinatorka za razvoj Ujedinjenih nacija na Kosovu. U intervjuu Budimiru Ničiču ona je rekla da je generalni cilj UN-a da doprinese jačanju održivog i inkluzivnog razvoja na Kosovu. „Trenutno, imamo 15 agencija koje rade sa programima i projektima na Kosovu, a sada pripremamo i našu novu petogodišnju strategiju. Predviđamo da će, manje – više, sve UN agencije koje su danas aktivne imati ulogu na Kosovu i u narednih pet godina“, rekla je Rikardson. Objasnila je da u UN porodici ima nekoliko organizacija koje su prilično velike, kao što su UNDP, UNICEF, UNWOMEN, UNHCR, UNFPA, IOM. Pored njih, ima organizacija koje nisu fizičke prisutne na Kosovu, ali imaju određenu ulogu i aktivnosti kao što je Međunarodna organizacija rada. „Teško je reći koji je baš najvažniji projekat. Svi naši programi imaju u stvari za cilj unapređenje i jačanje inkluzivnog razvoja na Kosovu. Dakle, ako pričamo, npr. o programima koji se fokusiraju na rodnu ravnopravnost, što je veoma važan aspekt, imamo neke veoma važne poslove, kao što je rad sa Agencijom za rodnu ravnopravnost. Pomažemo da se napravi novi zakon o rodnozasnovanom nasilju, što smo takođe bili u stanju da podržimo i u Krivičnom zakoniku, i sada je rodnozasnovano nasilje krivično delo, a ne prekršaj. To je veliki angažman koji imamo na Kosovu. Ima i drugih angažmana, na primer, program za zapošljavanje, gde radimo na lokalnom nivou, radimo sa agencijama za zapošljavanje i takođe sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja, radimo na tome da pokušamo da obezbedimo da ponuda poslova u stvari odgovara potražnji ljudi koji traže posao. To znači radimo na sposobnostima naročito mladih ljudi da mogu da se zaposle. Takođe gledamo da pomognemo i manjinama“, rekla je Rikardson. UNHCR i IOM - Međunarodna organizacija za migracije rade na tome kako da se nađu trajna rešenja za povratnike. „Ja sam posetila neke od kolektivnih centara, gde vidite ljude kako žive u nečemu za šta se mislilo da je privremeni smeštaj, ali je ispalo da je to smeštaj koji traje skoro 20 godina, tako da mnogo radimo sa ljudima koji se vraćaju. Takođe, radimo i sa onima koji gledaju da nađu, recimo, nove socijalne stanove, tako da bih rekla da apsolutno nisu zaboravljeni u našim angažmanima i čak bih rekla i da su izbeglice i povratnici takođe uključeni ne samo u programe UNHCR-a i IOM-a, već, zato što predstavljaju grupe ljudi koji su najranjiviji, oni su ciljna grupa i mnogih drugih angažmana agencija UN i naših partnera“, kazala je Rikardson u emisiji Slobodno srpski. Ulrika Rikardson koja je na čelu Tima Ujedinjenih nacija na Kosovu, do januara ove godine bila je i stalni predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija. Pre toga bila je kordinator nekoliko agencija Ujedinjenih nacija u Zelenortskoj Republici, grupi vulkanskih ostrva u središnjem delu Atlantskog okeana. Od 2004.godine obavljala je poslove za agencije Ujedinjenih nacija i u Gabonu, Turskoj i na Kubi.29. September. 2019.
Slobodno srpski sa Usmenom Baldžijem
U 354.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra ekonomskog razvoja u Vladi Kosova Usmen Baldži. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, gledajući iz ekonomskog ugla, trebalo da bude ukinuta, ali je ona uvedena iz političkih razloga. „Srbija zbog te takse ekonomski gubi, a Kosovo dobija zato što radi sa drugima i zamenjuje uvoz sa kompanijama iz Albanije, Makedonije, Crne Gore, Grčke itd. Kosovo time dobija i politički, jer, osim što Srbiji daje do znanja da je Kosovo nezavisna država, podseća je i zahteva od nje da ne lobira protiv insitutcija Republike Kosovo. Srbija je ovo izazvala neučlanjenjem Kosova u Interpol, zahvaljujući jako arogantim lobiranjem“. Komentarišući pritiske pojedinih predstavnika Međunarodne zajednice na institucije Kosova da ukinu taksu od 100 odsto Baldži je kazao da se to radi zbog nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Očekuje da će nakon izbora Vlada Kosova iznaći mogućnost da nastavi dijalog. „Oko takse se moraju napraviti određeni ustupci. Verovatno će se nešto suspendovati kako bi seli i razgovarali. To je misija Međunarodne zajednice i cilj je da se Kosovo i Srbija vrate za pregovarački sto, da krenu da razgovaraju, ali i da se sve to ozbiljno, ne samo dogovori, nego i implementira, a ne kao u prošlosti“. Prema rečima Baldžija, Srbi sa Kosova bi trebalo da imaju aktivniju ulogu u dijalogu Beograda i Prištine i da bi i sami trebalo da razgovaraju sa Prištinom o svim bitnim pitanjima, kao što su status, poštovanje prava... Na konstataciju voditelja da Srbi koji učestvuju u kosovskim institucijama imaju mogućnost za to, Baldži je rekao da to ipak nije dovoljno. „Tamo nema govora, a kamoli dogovora. To je samo uzimanje plata i to svi mi dobro znamo“. Smatra da Srbi na Kosovu nisu ostvarili svoja puna prava koja im pripadaju Ustavom i zakonima Kosova zato što, kako je kazao, „Beograd razgovara umesto njih“. „Akteri na Kosovu u pregovorima bi trebali da budu sami Srbi ili da imaju veću ulogu u tim pregovorima. Sami Srbi najbolje znaju da pregovaraju sa Albancima, jer su to njihove komšije....ali, Međunarodna zajednica u ovom sučaju, a i Beograd, ne dozvoljavaju, puno slobode u dogovoru između Srba i Albanaca“. Beograd odgovoran za zastoj oko nostrifikacije diploma Baldži koji je do pre dve godine bio zamenik ministra obrazovanja u Vladi Kosova kaže da je Beograd odgovoran što se stalo sa nostrifikacijom diploma stečenih na Kosovu i van Kosova. Podsetio je da nostrifikacija diploma jedan od postignutih sporazuma Beograda i Prištine u Briselu. „U Briselu je dobro krenulo, čak se odabrao i „Spark“ kao implementator nostrifikacija tih diploma, odnosno da oni između Kosova i Srbije posreduju kako bi se tim ljudima koji su završili fakultete na Kosovu i van Kosova, u ovom slučaju u Srbiji, prihvatile te diplome i izvršila nostrifikacija. Nostrifikovano je, u mandatu kad sam ja bio na funkciji, oko 30 diploma...I onda se stalo zbog toga što Beograd ne priznaje kosovske diplome. Beograd nije prihvatio diplome ljudima koji su fakultete završili na Kosou“. Baldži, koji je i predsednik bošnjačke Demokratske stranke Vatan, kaže da je iz godine u godinu sve manje Bošnjaka na Kosovu i da je to kako je kazao «bolest čitavog Balkana», a da ljudi svakog dana odlaze u zemlje Zapadne Evrope. “Na Kosovu je po popisu iz 91. bilo blizu 100 hiljada muslimana, uključujući i Gorance. Nakon toga, popisa nije bilo do 2011. godine, a krenule su podele na Gorance i muslimane. Sada je na Kosovu oko 40. 000 Bošnjaka i 12. 000 Goranaca. Zašto? Zbog iseljavanja, što je najveća bolest Balkana”, rekao je Usmen Baldži u emisiji Slobodno srpski.22. September. 2019.
Slobodno srpski sa Slobodanom Vujičićem
U 353. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će ovo udruženje, kao i politička partija Nova snaga, čiji je Vujičić do pre nekoliko dana bio predsednik, na predstojećim parlamentarnim izborima podržati Srpsku listu, jer je ona, kako je rekao, državni projekat Srbije. „Jedan od razloga zašto podržavamo Srpsku listu je to što Srbija i Crna Gora imaju odlične i sve bolje odnose. Neki problemi koji su bili vezani oko Kosova i oko nekih stavova, a koji su različiti, sada su prevaziđeni. Mi kao organizacije, i nevladine, i političke, koje Crnu Goru smatraju matičnom državom, smo na forumu države Crne Gore, tako da ti odnosi nama ukazuju da treba da podržimo onu rganizaciju koju podržava Vlada Srbije. Ako su to interesi Srbije, a Crna Gora i Srbija imaju odlične odnose i Kosovo i Crna Gora imaju odlične odnose, mi ne vidimo razlog da bi odstupali od toga“. Vujičić smatra da odluka Vlade Kosova da uvede takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine nije dobra i da će nakon izbora biti ukinuta. „Takse su nešto najgore što su mogli da urade lideri kosovskih Albanaca, jer su tako srozali ugled Kosova na najniži nivo u očima međunarodne zajednice. Nekada, recimo 2007. godine, u očima međunarodne zajednice Kosovo je bilo visoko, a Srbija je bila ta koja je pravila problem i koja nije htela dogovor u vreme Koštunice i Tadića, pa i Đilas je bio deo toga. Međutim, kako je vreme prolazilo, kosovski lideri su pravili dosta grešaka i u odnosu prema manjinama i u odnosu prema srpskom narodu, u odnosu prema dijalogu nisu poštovali te neke odredbe. Na kraju su finalizirali taksom koja ih je sad prosto vratila na dno“. Prema rečima Vujičića ideje predsednika Srbije, i Kosova koje se odnose na razgraničenje između Srba i Albanaca ili korekciju granica, su zapravo demarkacija granice između Srbije i Kosova i to bi kako kaže, dovelo do trajnog mira. „To je sad recimo igra reči, recimo predsednik Vučić kaže razgraničenje. Termin koji je počeo da koristi predsednik Tači je korekcija. Verovatno bi lakše prihvatili Albanci ako to bude korekcija, Srbi ako je razgraničenje. Međutim to i jeste zapravo neka demarkacija koja bi se dogodila između dve države. Znači jedan deo teritorije koji je sada pod administracijom Kosova bi pripao Srbiji i jedan deo koji je u Srbiji, kao što je Preševo, bi pripalo Kosovu“. Razvojni centar Crnogoraca ne radi Vujičić je govorio i o Razvojnom centru Crnogoraca koji je krajem maja ove godine otvoren u Prištini, na čijem otvaranju je bio kompletan vrh Kosova i premijer Crne Gore. Ovaj Centar, koji je projekat Udruženja Crnogoraca Kosova i posle skoro četiri meseca od otvaranja nije postao funkcionalan. „Centar ne radi u svom kapacitetu i ne radi onako kako je bilo zamišljeno, nemamo stalno zaposlene. Radimo, recimo, ako se dogovore neki sastanci, pa se tu viđamo, ukoliko dolaze neke delegacije tu se okupljamo, ukoliko bude neka promocija knjiga... Razlog što je tako je to što je premijer Haradinaj dao ostavku, Vlada je pala, ide se na izbore... Mi smo dobili sredstva od ministarstva kulture, od kancelarije za zajednice koja su blokirana... Ta sredstva nisu još uvek isplaćena. Inače potpisan je memorandum o saradnji i nažalost nakon pada Vlade blokirani su računi ministarstvima i još uvek nisu u mogućnosti da to isplate. Dok to ne isplate mi nismo u mogućnosti da preko konkursa zaposlimo ljude“. Samo petoro Crnogoraca radi u javnom sektoru Prema podacima Udruženja Crnogoraca Kosova na Kosovu trenutno živi između sedam i osam hiljada Crnogoraca. Prema rečima Vujičića u Crnoj Gori je sa Kosova raseljeno 5300 Crnogoraca koji se još uvek nisu vratili na Kosovo, jer kako kaže, ne postoje uslovi za to. „Potrebno je da se stvore uslovi, da se kuće koje su srušene obnove, da se zemlje koje su otete vrate. Kada se vrate da imaju mogućnost zapošljavanja, obrazovanja. Nije baš jednostavno. Više od dva odsto teritorije Pećkog regiona je u vlasništvu Crnogoraca, što nije malo kada se uzme veličina tog dela. Uglavnom je 70% još uvek uzurpirano, kuće nisu obnovljene. Dakle, Kosovo nije stvorilo uslove za povratak“. Vujičić kaže da iako je položaj Crnogoraca na Kosovu iz godine u godinu sve bolji, još uvek nije na zavidnom nivou i u prilog tome naveo je primer da je u kosovskim institucijama i javnim preduzećima zaposlen veoma mali broj Crnogoraca. „Svega pet Crnogoraca radi u institucijama Kosova zajedno samnom, a svi ostali rade u institucijama Srbije. Dakle, Kosovo mora ozbiljno da se pozabavi tim pitanjem, ne samo Crnogoraca nego svih manjina i treba ove političke partije, manjinske, u tom nekom budućem mandatu da se fokusiraju na tih 10% obaveznog zapošljavanja manjina i ne treba da budu fokusirani samo na pozicije ministra i zamenika ministra“, rekao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić u emisiji Slobodno srpski.15. September. 2019.
Slobodno srpski sa Fatmirom Gašijem
U 352. emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra finansija u Vladi Kosova Fatmir Gaši. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da misli da će taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bose i Hercegovine ostati na snazi i nakon parlamentarnih izbora na Kosovu koji će biti održani 6.oktobra. „Posle izbora će opet biti taksa, dok se ne sedne, da se pregovara i da dođemo do mirnog rešenja. Mi moramo da razgovaramo sa srpskom stranom i da dođemo do nekog okvirnog dogovora, pa ćemo posle da vidimo kako da ukinemo taksu. Srpska vlast treba da pokaže volju, da na kraju pregovora prizna Kosovo“. Gaši smatra da će i Srbija biti na dobitku kad prizna Kosovo. „Srbija će dobiti Evropsku uniju, dobiće mir ovde, dobiće tržište ovde, dobiće investicije. Dobićemo i mi investicije, stanje će biti relaksirano, dobićemo i strane investicije više nego što imamo danas i mi i Srbija“ Prema rečima Gašija uvođenje takse od 100 odsto nije imalo negativne posledice po Kosovo, već naprotiv. „Mi smo ranije dok nije postojala ta taksa inkasirali u budžet 35,7 miliona evra, od uvoza.. Sada, kad smo zamenili tu robu koja umesto iz Srbije i BiH stiže iz drugih država, imamo 42 700 000 evra. Znači, imamo sedam miliona evra više u odnosu na raniji period i to samo u periodu od novembra prošle, do aprila ove godine“. Razlog ovog budžetskog povećanja je, kako kaže Gaši, to što zemlje koje nisu članice CEFTA spoazuma,, poput Turske i ostalih iz koji se uvozi roba na Kosovo, plaćaju carinu od 10 odsto, što nije bio slučaj sa Srbijom i BIH, jer su te zemlje, kao članice CEFTE oslobođenje carinskih dažbina. Od uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH najviše su prema rečima Gašija profitirale zemlje iz kojih se roba uvozi, a najveći „gubtnici“ su Srbija i sami građani. „Nemačka, Turska, Grčka, Albanija, Makedonija i Poljska su najviše zaradile od ovih taksi, jer su povećale izvoz na Kosovo. Najveću štetu od takse trpi privreda Srbije, a istina je i da su porasle cene na Kosovu, jer doneti robu iz Srbije i dovesti robu iz Nemačke nije baš ista cena. Takođe, građani uvek u političkim stvarima pate i ovde i u Srbiji jer i tamo su ljudi radili u nekim frabrikama, koje danas nemaju taj izvoz i oni imaju problema. Znači uvek narod pati zbog politike“. BDP na Kosovu među najvišim u regionu Zaenik ministra finansija u Vladi Kosova kaže da Kosovo od proglašenja nezavisnosti 2008. godine ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda od oko 4 odsto i među vodećim je po rastu i stabilnosti u regionu. On je kazao i da je u poslednjih 15 godina međunarodna zajednica pomogla Kosovo sa više od tri milijarde evra. „Od početka od 2004.godine do danas međunarodna zajednica je kroz razne fondove i preko ambasada pomogla Kosovu sa 3 milijarde i 100 miliona evra. Takođe je za razne infrastrukturne projekte, preko budžeta uložen još 201 milon evra od strane međunarodne zajednice“ Gaši, koji je i bivši zamenik guvernera Centralne banke Kosova kaže i da pomoć kosovske dijaspore iz godine u godinu raste i da se procenjuje da godišnje na Kosovo iz dijaspore dolazi oko dve milijarde evra. „Preko finansijskih institucija, što možemo da pratimo, dolazi 850 miliona evra godišnje. Međutim, mi smo napravili analizu, još dok sam bio u Centralnoj banci, na osnovu analize sa građanima iz dijaspore kad napuštaju Kosovo posle odmora. Pitali smo ih koliko troše na Kosovo i svaka porodica troši oko 3 500, do 4 000 evra. Tako smo došli do podataka da oni troše kad dođu oko milijardu i dvesta miliona, do milijardu i petsto miliona evra.. Ako uzmamo i ovih 850 miliona kojedolaze preko finansijskih nstitucija, to je oko 2 milijarde evra“. Javni dug Kosova oko 1,1 milijarda evra. „Javni dug Kosova je 16,50 odsto BDP-a što u parama iznosi milijardu i sto miliona evra. Od tog iznosa oko sto miliona sedamsto miliona je unutrašnji dug, a oko 430 miliona su dugovi prema inostranstvu i razni krediti. U tom delu nisu ušli još neki krediti koji su inostrani, koje treba rešavati postepeno, kao oni sa Srbijom i taj problem još postoji“. Govoreći o trendovima uvoza roba i usluga na Kosovo i izvoza sa Kosova, Gaši kaže da su oni tragični za Kosovo. „Mi imamo trgovački deficit i to je najveći problem koji treba rešavati. Mi izvozimo oko 350 miliona evra, a uvozimo preko 3 milijarde evra, znači deset puta više. U ovoj godini do sada smo najviše izvozili u države koje su obuhvaćene CEFTA sporazumom – Albanija, Makedonija, Crna Gora... U Srbiju izvozimo dva miliona i četristo hiljada, Bosna i Hercegovina pesto hiljada i Moldavija milion. Imamo i osam država Evropske unije oko 13 miliona, tako da mi malo izvozimo. Mi nismo veliki izvoznik jer imamo malo robe za izvoz“. Gaši kaže da je trend stranih investicija na Kosovo održiv i da iznosi oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, što je po njegovim rečima posledica problematične političke situacije između Kosova i Srbije08. September. 2019.
Slobodno srpski sa Nedžmedinom Spahiuom
U 351. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar sa Kosova Nedžmedin Spahiu.U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da bi dijalog Kosova i Srbije trebalo da bude jedan od najvažnijih prioriteta buduće Vlade Kosova. “Svaka buduća Vlada Kosova mora da zakoruži međunarodni položaj Kosova, a međunarodni položaj Kosova zavisi od odnosa sa susedima. Kosovo je napravilo dobre odnose sa Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom i to ne zahvaljujući njihovoj politici, nego zato što su pomogli Amerikanci i Evropljani, ali još nije uspela da to napravi i sa Srbijom. Celokupna spoljna politika Kosova se odnosi na odnose sa susedima, tako da zaokruživanje, odnosno sređivanje odnosa sa Srbijom, je od krucijalnog značaja, a ako u tome ne uspe onda je ta vlada neuspešna”. Spahiu kaže da će se u budućem periodu u Briselu razgovati o ceni koju će platiti Kosovo da bi dobilo priznanje Srbije. “ Cena može da bude i recimo, uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ali je pitanje sa kojim ingerencijama” . Spahiu smatra da su ideje predsednika Kosova i Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija o razgraničenju ili korekciji granica veoma opasne za odnose u čitavom regionu i da do toga, ipak, neće doći. “Verujem da je evropska zajednica jasno dala do znanja da je protiv toga i da bi do toga teško moglo doći, jer ipak razgovori Beograda i Prištine su uslovljeni ulaskom regiona u Evropsku uniju". Spahiu kaže da je ideja o nekoj vrsti razgraničenja bila aktuelna mnogo pre nego što je plasirana u javnost. On kaže da je pre dve i po godine na zatvorenom sastanku u kako kaže “ jednoj velikoj ambasadi u Beogradu” lično čuo od dva poslanika iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, šta su uslovi Beograda u vezi sa rešavanjem problema Kosova. “Oni su postavili pet uslova. Jedan je bio taj da se Srbiji vrati Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, da se Gazivode dele na pola, jer znaju da Albanci ne mogu bez vode. Onda da Severna Mitrovica bude glavni grad Zajednice srpskih opština, koja će imati nadležnosti u oblasti prostornog planiranja. Treći uslov je bio da Kosovo ne traži ratnu odštetu od Srbije. Četvrto, da oni ne bi želeli da imaju albanske opštine u užoj Srbiji što znači da bi bili spremni da daju neko selo - dva sela iz Bujanovca i tri sela iz Preševa i grad Preševo kako bi ostalo spojili tamo sa Vranjem. Peti uslov je da Kosovo ne bude nezavisno, nego da se to pripoji Albaniji. Neki koji su tu bili iz Prištine bili su “ošamućeni”. Nisu znali kako da reaguju, osim mene koji sam rekao da je to prevelika cena i jedan od predstavnika Prištine pitao je kako će onda funkcionisati ta Zajednica srpskih opština, ako se ostatak Kosova pripoji Albaniji, a oni su kazali “pa u okviru Albanije” . Slučaj Ivanović će biti rasvetljen kad padne vlast Komentarišići to što ni više od godinu i po dana od ubistva Olivera Ivanovića taj slučaj nije rasvetljen, Spahiu kaže da će se to dogoditi kad padne vlast. “Politička ubistva se otkriju jedino kad padne vlast. Mislim da se ubistvo Olivera Ivanovića ne tiče vlasti na Kosovu nego vlasti u Srbiji... Moja politička analiza govori da Albanci nemaju veze sa tim ubistvom. Jedino što se može prigovoriti Albancima jeste to što nisu uspeli da ga čuvaju i što ne uspevaju da otkriju ko ga je ubio” Spahiu smatra da će buduću Vladu Kosova nakon vanrednih parlamentarnih izbora koji su zakazani za 6. oktobar činiti Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova i da u toj vladi, kako je kazao, neće biti mesta za Srpsku listu, bez obzira na to koji broj mandata bude dobila na predstojećim izborima.01. September. 2019.
Slobodno srpski sa Nebojšom Zelenovićem
U 350. emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Šapca i predsednik stranke Zajedno za Srbiju (članice Saveza za Srbiju) Nebojša Zelenović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nemoguće postići bilo kakvo rešenje u vezi sa Kosovom bez političkog konsenzusa u Srbiji. „Ako ne postoji politički konsenzus u Srbiji, onda ne možete da dođete do rešenja koje je trajno i održivo. Šta znači trajno i održivo rešenje? To znači rešenje koje obezbeđuje trajni mir na ovim prostorima. Bez tog mira nema ekonomskog prosperiteta čitavog prostora ni za Srbe, ni za Albance...“ On smatra da rukovodstvo Srbije nema jasnu ideju šta želi da postigne kad je Kosovo u pitanju. „Jako mi teško da razumem politiku Aleksandra Vučića koja je vezana za rešavanje ovog srpsko-albanskog pitanja i generalno pitanja Kosova. Baš kao što mislim da on nema tu politiku, ni suštinski,ni u detaljima, a to ne prikazuje ni albanska strana. Razgovarao sam sa dosta svojih kolega i ne postoji uopšte razumevanje ljudi oko toga o čemu se radi. Razgovarao sam i sa stranim diplomatama i takođe ni tamo ne postoji jasna ideja šta se želi postići. Takođe, ni članovi Vlade Republike Srbije ne znaju šta je plan za Kosovo, kao što ni premijerka ne zna tačno šta je taj plan. Mislim da ni Vučić ne zna šta je plan i mislim da nema apsolutno nikakvu ideju o čemu se tu radi“. Na pitanje novinara da li veruje da je rešenje Kosova razgraničenje sa Albancima, što je inače ideja predsednika Srbije, Zelenović je kazao da ne zna šta znači razgraničenje i da je u trenutnim okolnostima nemoguće postići bilo kakvo rešenje. „Ne verujem ni u jedno rešenje koje isključuje ljude koji žive na ovom prostoru i njihove političke predstavnike koji se izjašnjavaju o tome. Verujem, da mi moramo da postignemo kao država i društvo politički konsenzus. Tog konsenzusa nema bez elementarne normalnosti. Elementarna normalnost podrazumeva postojanje institucija i postojanje slobodnih izbora. Da vi imate slobodne i poštene izbore da se ljudi izjasne o nečemu, ovorite dijalog i debatu o tome onda možete doći do rešenja. Ovako, u ovakvim okolnostima je to nemoguće“. Takse štete i Srbima i Albancima Govoreći o taksi od 100 odsto koju je uvela Vlada Kosova na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine Zelenović je kazao da je to pogrešna odluka jer je otežala život i Srbima i Albancima. „Ne možete da zaustavite život. Dakle, život će se odvijati i administrativnim procedurma i njihovim otežavanjem ćete samo pogoršati stvari za sve i onda će vam se kao rezultat tog pogoršanja desiti šverc, svaka vrsta kriminala i sve ono što se sad dešava“. Saradnja Šapca i Peći daleko od medija Zelenović je govorio i o saradnji između grada Šapca i kosovske opštine Peć u okviru međunarodnog projekta iza koga, kako je kazao, stoje Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Austrije, kao i gradovi i opštine u Srbiji, na Kosovu i u Albaniji. Iako saradnja između Šapca i Peći postoji oko dve godine i to prema rečima Zelenovića nije nikakva tajna, u srpskoj javnosti se kako kaže o tome malo zna. „Ništa nije bilo tajno od početka , osim što u srpskim medijima nije ispraćeno. Nije ispraćeno iz razloga što ne treba da se vidi da postoji bilo kakva druga politika, nekakva politika normalnosti, nego samo ona koju u ovom trenutku vodi Aleksandar Vučić. No, to se nas nije ni ticalo. Nama je bilo važno da mi sa ljudima iz Peći, sa ljudima koji vode opštinu Peć dođemo do nekakvog razumevanja, šta su konkretni životni problemi i kako da se oni poprave i kako da se promene. Iz te saradnje smo došli do tačke da imate sedam srpskih porodica koji na hektar i po proizvode jagodu i nabavku sadnica za njih je finansirao grad Šabac. Imate sedam albanskih porodica za koje je nabavku sadnica finansirala Opština Peć, imate Nevladinu organizaciju iz Austrije koja je pomogla u nabavci opreme...“ Zelenović kaže da je cilj ove saradnje da se ljudi osposobe i osnaže i da žive od svog rada, a ne socijalnih davanja. Grad Šabac je pored finansijske pružio i stručnu pomoć i srpskim i albanskim porodicama u proizvodnji jagoda u Opštini Peć . „Mi smo pomogli Srbima u Goraždevcu sa 10 000 evra da kupe sadnice jagoda. Ali smo pomogli i Albancima i svakom drugom hoćemo da pomognemo ko hoće da uči i ko hoće da se osposobi da uradi nešto od čega će sutra moći da živi solidno. Ovo uspostavljanje zasada jagoda je samo prvi korak. Možemo da pričamo o raznim drugim projektima i temama. Možemo da pričamo o tome kako može da se podstakne genealno zapošljavanje. Ja sam zneo nekoliko ideja i vladiki Teodosiju i očekujem da ćemo uskoro da uđemo u nekakvu realizaciju tih ideja, kako da osnažimo privredu i kako da se dese promene“ Zbog saradnje sa kosovskom opštinom Peć, Zelenović je kako kaže, često meta napada političkih protivnika. „U našem šabačkom kraju, odakle dolazim, ja sam do strane Srpske napredne stranke proglašen i označen kao najveći srpski izdajnik od Kosovskog boja zbog ove saradnje i zbog jagoda. To nije ništa novo za nas, mi se sa tim borimo pet godina“, rekao je u emisiji Slobodno srpski Nebojša Zelenović.25. August. 2019.
Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem
U 349. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Progresivne demokratske stranke Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je sasvim siguran u to da će 22.avgusta Skupština Kosova doneti odluku o raspuštanju parlamenta, nakon čega će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori. “Male su šanse da može da se desi da se pravi neka druga Vlada, mislim da su su izbori neizbežni. Svi su već podigli svoje kapacitete, svi su već na terenu i spremaju se za izbore, maltene već je počela izborna kampanja. Na sednici parlamenta 22.avgusta bi trebalo da bude samo jedna formalnost, jer verovatno će više od dve trećine poslanika Skupštine glasati za raspuštanje parlamenta i samim tim ući u novi predizborni proces”. Rašić smatra da je za Srbe nebitno ko će od albanskih političkih partija stvoriti buduću Vladu, već je kako je kazao, važno kako će se srpski političari « postaviti » u realizaciji eventualno dogovorenog koalicionog sporazuma, koji sami treba da brane. “Treba da znamo da će svako od njih (albanskih partija) braniti svoje nacionalne interese, zato i mi treba da branimo svoje nacionalne interese. Kako? Time što ćemo napraviti jasnu, ne samo strategiju ili zahtev, ne samo neki potpisani koalicioni sporazum, nego zajedničko organizovanje sa akcionim planom koje mora da se sprovede ukoliko želimo da štitimo svoje nacionalne interese”. On je podsetio na koalicioni sporazum od pre nekoliko godina između Srpske liste i koalicionih partnera kad je na čelu Vlade Kosova bio Isa Mustafa, rekavši da je to “čist pokazitelj kako ne treba raditi”, jer skoro ništa od tog sporazuma nije realizovano. U tom koalicionom sporazumu je između ostalog predviđeno stvaranje Zajednice srpskih opština u roku od tri ili najkasnije pet meseci od potpisivanja sporazuma, kao i poseban tretman prošlih i budućih privatizacija u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, sa posebnim osvrtom na poljoprivredna udruženja. “Da je Srpska lista bila dovoljno moralno odgovorna ona bi recimo izašla iz vlade šest meseci posle toga. Ali su uporno, ne samo ćutali o tome, nego su prikrivali svoje greške. Dakle, ne samo da nije ispoštovan taj politički sporazum nego baš u vremenu kad su oni bili “zamrznuti” usvojen je zakon koji je verovatno doneo još mnogo veću opasnost od toga što taj sporazum nije sproveden. To je zakon o društvenim preduzećima gde se sva društvena preduzeća bez obzira na kojoj lokaciji prebacuju kao projekti od nacionalnog interesa gde Vlada ima apsolutno pravo da odlučuje bez lokalnih samouprava. Hoću da kažem da serija grešaka u tom periodu nije bila samo u sporazumu koji nije ispoštovan, nego se nastavio i dalje lošim potezima”. Žalosno što Beograd podržava samo Srpsku listu Rašić smatra da je stav zvaničnog Beograda da podržava samo Srpsku listu nešto, kako je kazao, najtragičnije i najžalosnije. “Prema izjavama predsednika Vučića ništa se neće promeniti, čak će biti još svirepiji prema oponentima. To znači da će koristiti sve moguće kapacitete i resurse, ne da bi stvarali što bolje planove i što bolje predstavljanje Srba, nego će biti svirepiji prema predstavnicima koji neće biti deo Srpske liste. Predsednik Vučić je poslednjih nekoliko dana više puta pričao o tome da «videćete koliko ćemo mi, šta ćemo mi…. », što je jedno, nažalost, katastrofalno stanje gde su stvorili strukturu, što bi se našim rečnikom reklo: sliku imaju, a ton nemaju. Ne možete ni kleštima izjavu da im izvučete. Možete samo da ih vidite na Pinku, nešto što je već po šablonu stavljeno i neka pitanja koja su formalna”. Rašić smatra da bi u demokratskim društvima političari morali da budu otvoreni prema medijima i građanima, što kako kaže sa Srpskom listom nije slučaj. “Mislim da njihovi mentori smatraju da će nešto da pokvare, nešto da loše urade, da ne budu dovoljno elokventni ili rečiti i na kraju krajeva “neće da im brinu“, što bi se našim rečnikom reklo – ne, bre, ćuti, nisi ti ovlašćen da daješ izjave, to će dati jedan, jednom u tri meseca će pročitati izjavu ili će je dati na nekoj televiziji gde neće biti ni pitanja, ni potpitanja, prema tome radite samo tako i ne brinite. To je samo jedan deo metodologije, kako treba dovesti do te apatije koju mi stalno osećamo svakog dana. U demokratiji je predviđeno da vi morate da razgovarate i sa novinarima i sa građanima i sa svim onim interesnim grupama koji su u bilo kom delu vašeg delokruga rada. A ovde kod nas, ne da se to ne dešava, nego su političari toliko daleko da to udaljavanje počinje da bude toliko ekstremno da vi evenutalno možete da gledate samo jednog čoveka na više televizija i da sve što vas interesuje možete da čujete od njega. Drugi niko ništa ne zna“, rekao je Rašić dodavši da je taj čovek Aleksandar Vučić koji je prema njegovim rečima “portparol za sve i za Srpsku listu i za SNS i za sve ostalo”. Rašić se osvrnuo i na dosadašnje delovanje Srpske liste, na političkoj sceni Kosova. “Politika koju vodi Srpska lista je politika samouništenja, iseljavanja, egzodusa Srba i ja zbog toga uporno kažem, ja ću uvek biti onaj koji će se zalagati da Srbi koji žive na Kosovu tu i ostanu i da nastave da žive sa svojim porodicama“. Rašić otkriva da je pre nekoliko godina kad je Srpska lista registrovana kao politička partija, imao ponudu da bude potpredsednik te partije, ali je to kako kaže odbio. “Ja sam tada bio pozvan da budem potpredsednik stranke, da budem na listi, da naravno budem prvi ćovek za centralno Kosovo. Ja sam tada to odbio. Odbio sam kada su oni kao bili i najjači, kada su bili u razvoju, kada sam mogo da budem deo institucija. Ja sam dao više razloga zašto ne, jer čovek mora da ima ideologiju, mora da ima svoje dostojanstvo. Vi morate da radite ispravnu stvar, a kad osećate da vi u stvari trebate da budete neko ko će da sprovede nečije planove, koji će direktno uticati na štetu svog naroda, svojih sugrađana, vaše uže ili šire porodice…, ja to pričam već dve godine, da nažalost ono čemu nas vodi zvanični Beograd je egzodus Srba“. Rašić smatra da su ideje o razgraničenju, korekciji granica ili razmeni teritorija katastrofalne za Srbe na Kosovu, jer bi tada došlo do gašenja svih srpskih institucija, posebno na teritoriji južno od reke Ibar, gde će kako je kazao ljudi biti ostavljeni na milost i nemilost.18. August. 2019.
Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem
U 348. Emsiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Građanske inicijative “Narodna pravda“ Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da dijalog Beograda i Prištine treba vratiti na tehnički nivo, jer građani, kako kaže, nemaju nikakve koristi od političkog dijaloga koji se vodi poslednjih godina. Korist od toga, po njegovim rečima, imaju samo političari u Beogradu i Prištini. „Štetu imamo svi. Mnogo se o tome razgovara, troši se vreme, plaćaju se okrugli stolovi, kada će biti, da li će biti, a sa druge strane korist možda imaju političari na jednoj i na drugoj strani, Vučić u Srbiji, Ramuš i Tači na Kosovu u smislu da se junače. Ovaj time što neće da ukine takse i zbog toga navodno ne mogu da se nastave pregovori, a sa druge strane Vučić koji se junači da neće nikad krenuti u razgovor ukoliko se takse ne budu ukinule. Junačenje sa jedne i sa druge strane u pravcu postizanja što boljeg marketinškog efekta kod javnosti, kod populacije je na delu. Jedini je dobitak njihov, a ne naroda“. Radosavljević smatra da je cilj Prištine da uvođenjem takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije u potpunosti integriše sever Kosova u kosovski sistem. „To jeste počelo jednom banalnom, priglupom, primitivnom idejom Ramuša Haradinaja, ali sada se dešava nešto čudno. Povezujući i ono što se dešavalo hapšenjem ljudi iz pogranične policije, zaustavljanjem dostave i medikamenata u apotekama i u trgovinama robe, na koju su navikli ljudi na severu, tu se dešava jedna ozbiljna stvar jer se sada uključuju u svu tu igru i poreski organi Kosova, pa se meni čini da se ovaj trenutak koristi za jedan korak napred u integraciji severa, a to je da se i sever integriše poreski sistem. Sada su svi trgovci na severu i ovi sa lekovima i ovi drugi, upućeni da se snabdevaju u velikim trgovinskim lancima na Kosovu. To je nešto što predstavlja integaciju“. Ta situacija po rečima Radosavljevića na neki način odgovara i Beogradu. „To će pružiti i vlastima u Beogradu, odnosno Aleksandru Vučiću povoljnu okolnost za priču o tome, „za šta se treba dole boriti ako je već sve integrisano potpuno u jedan drugi sistem“ i šta dole mi imamo, jer on to odavno već govori, već dve - tri godine, da ovde nema Srbija ništa i da sve to nema smisla, boriti se za nešto što ne postoji“. Radosavljević smatra da su ideje koje se odnose na razgraničenje, korekciju granica i razmenu teritorija potpuno propale. „Ramuš Haradinaj se pojavio sa pričom „nećemo razgraničenje, ovo su granice“ i tu je tačka. Onda je on dobio podršku javnosti i sada se na Kosovu ne dozvoljava Tačiju da uopšte razgovara u tom pravcu. Razgraničenje je sa druge strane dobilo šamar od Srpske pravoslavne crkve i od intelektualne javnosti u Srbiji. Na kraju krajeva dobilo je šamar i od Nemačke koja je vrlo jasno rekla „ne korekciji granica“, koje po meni zapravo ne postoje, to su administrativne linije. Ako neko pokuša bilo šta nasilno da radi naša alternativa jeste samo proglašavanje okupacije. To je jedina poslednja šansa“. Radosavljević čija je GI „Narodna pravda“ jedna od članica Saveza za Srbiju, govorio je i o razlikama Saveza za Srbiju i aktuelne vlasti po pitanju Kosova, Srpskoj listi i o akciji Policije Kosova na severu Kosova 28. maja ove godine.23. June. 2019.
