ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem

U 441.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor odeljenja za sport, kulturu i omladinu u opštini Leposavić Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je u ovoj lokalnoj samoupravi zaposleno oko 30 Srba, koji redovno odlaze na svoja radna mesta. Međutim, zbog određenih problema opština još uvek nije u potpunosti funkcionalna. “Bilo je tu mnogo problema, bilo je problema prvo sa pečatima. Pečat nije postojao, jer je odnet. Drugo, zaključani su bili kompijuteri od strane ljudi koji su tu pre radili. Zaključan je i budžet“ Glavni motiv zbog kojeg je prihvatio mesto direktora Odeljnja za sport, kulturu i omladinu u opštini Leposavić je što je kako navodi prethodna opštinska vlast – Srpska lista - nije radila u interesu građana, već sopstvenih i partijskih. “Oni su to jednostavno uskratili potpuno građanima opštine Leposavić. I iz tog razloga najviše sam se ja vodio time da mora to da se pokrene, da se otključa budžet, da se subvencije daju građanima, da se pomogne u razvoju nekakvih novih biznisa, da se škole renoviraju… To je u stvari suštinski glavni razlog, i naravno drugi razlog je da u trenutku kada se većina građana i uopšte onih ljudi koji se bave politikom, bave patriotskim pristupom svemu, a zatvaraju oči pred realnim stanjem na terenu, onda oni izbegavaju da se uključe u pokušaj, što ja sad činim, normalizacije odnosa između Albanaca i Srba i stabilizacije ukupnih prilika na severu Kosova koje su zamalo otišle predaleko”. Iako u Prištini tvrde da je situacija na severu Kosova deeskalirana, Radosavljević kaže da ne može u potpunosti da se složi sa tim tvrdnama, ali ocenjuje da je “relaksiranija”, sa zadrškom da u svakom trenutko ipak može doći do njene eskalacije, jer ne postoje organi reda. “Ne mogu da se složim da je bezbednost nikad bolja, i ne mogu da se složim sa time da je to sad nešto deeskaliralo potpuno. To u trenutku može ponovo da se vrati. Pazite, deeskaliranje ja računam i to što Kfor umesto sa trideset vozila oko opštinske zgrade sada već bude sa samo tri, četiri vozila i sa možda pet, šest vojnika koji su tu, tako da to na neki način jeste deeskalacija, ali bezbednost na severu nije dobra i to je jasno svima, i ne može da bude dobra dok nema struktura policije i saobraćaja i sve one druge javne bezbednost i dok nema naravno sudskih organa, pravosudnih institucija”. Dodaje i da masovnijih okupljanja ispred zgrade opštine od strane građana više nema, kao ni pripadnika Specijalne jedinice Kosovske policije. Jedini koji se prema rečima Radosavljevića okupljaju ispred opštinske zdrade su radnici privremenog organa opštine Leposavić, koja funkcioniše u srpskom sistemu, ali su i oni prema njegovom mišljenju na to “naterani i ucenjeni”. “To nije ni protest, to je preraslo u radnu obavezu, ti ljudi umesto da sede na svojim radnim mestima, jer nemaju dovoljno prostora sada u tom nekom novom objektu, tamo ima mesta za predsednika Privremenog organa i za nekoliko služebenika njegovih, ali pored toga nema mesta za njih i ti obični službenici, oni sede na klupama ispod suncobrana i tu borave otprilike za radno vreme od 7 sati ujutru do pola tri i onda idu kući”, navodi Radosavljević. Radosavljević izražava nadu da će se kriza na severu Kosova ipak završiti regularnim izborima. On je spreman da na naredim lokalnim izborima učestvuje i to kako je naveo bezuslovno. “Nadam da će sve to završiti se jednim regularnim izborima i izbornim procesom gde će etničke zajednice biti predstavljene onako kako treba i gde posle toga neće postojati razlog da se nekakva primanja ostvaruju i ja prosto ću pomoći koliko god mogu. Trudiću se da se u tom pravcu odvijati stvari, ali da li će tako biti to stvarno zaista samo proroci mogu da možda pogode, ja to nisam“, rekao je Nenad Radosavljević u emisiji Slobodno srpski. 24. September. 2023.

Slobodno srpski sa Stefanom Surlićem

U 440.emisiji Slobodno srpski gostovao je docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Stefan Surlić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je opstanak i normalan život Srba na Kosovu apsolutno prioritet i da taj interes mora da se poklopi i što se tiče vlasti u Beogradu, i što se tiče Srba koji žive na Kosovu. “Logično je da je za Srbe zapravo normalnost života nešto što je osnovno, ali kada govorimo o Srbiji možemo definisati da ima dva cilja. Jedan cilj jeste opstanak Srba na Kosovu, makar i deklarativno, a drugi cilj jeste kako osporiti na međunarodnom planu kosovsku nezavisnost. Nekako deluje da proces normalizacije odnosa ne može, a da ne trpi u jednom od ta dva cilja, jer svakako ako Srbija insistira na konfrotaciji sa vlastima u Prištini, onda vlasti u Prištini se svete kroz srpsku zajednicu na Kosovu, umanjujući prava Srbima, i obrnuto, ukoliko je fokus samo na Srbima, njihovim pravima, onda se očekuje od Srbije da na međunarodnom planu pravi ustupke što se tiče Kosova, tako da ta dva cilja jesu nešto što Beograd tera na balansiranje, ali na kraju krajeva bez Srba na Kosovu nema normalizacije odnosa”, kaže Surlić. S druge strane, prema njegovim rečima interes kosovskih Albanaca je pre svega puno međunarodno priznanje kosovske nezavisnosti. U organizaciji Centra za alternativne društvevne akcije Surlić učestvuje u projektu koji treba da sagleda položaj Srba na Kosovu i da da određene preporuke ključnim akterima. Ove nedelje je objavljena i publikacija „Interesi Srba na Kosovu u procesu normalizacije odnosa Prištine i Beograda“. Po mišljenju anketiranih nema opstanka Srba ukoliko ne bude institucija Srbije pre svega u oblasti obrazovanja i zdrastva. “Znači ogromna većina Srba južno i severno od reke Ibar smatraju da ukoliko obrazovanje i zdravstvo ne budu po sistemu Beograda, da njima više nema perspektive života na Kosovu”, rekao je Surlić. U poslednje dve godine hiljadu đaka u srpskim sredinama manje Međutim, u istraživanju je objavljen podatak da je broj učenika u osnovinim i srednjim školama u srpskim sredinama na Kosovu u poslednjoj deceniji opao za oko 40% odnosno sa 25.000 na 15.000 učenika, što govori o „tihom egzodusu“ Srba sa Kosova skoro četvrt veka nakon prestanka oružanih sukoba i dolaska međunarodnih misija. „Kada pratimo migratorna kretanja vidimo da odlazi uglavnom mlado stanovništvo, najproduktivnije stanoviništvo, između 20 i 50 godina. Ne vide perspektivu za svoju porodicu i žele da ponude bolje uslove života pre svega svojoj deci i to je neki motiv koji ih određuje da trajno napuste Kosovo. To se vidi i kroz brojke učenika u osnovnim i srdnjim školama. Samo u poslednje dve godine taj broj je opao za hiljadu, što je drastično manje u odnosu na period pre 2021.godine”, naveo je Surlić. Na pitanje zašto mladi odlaze, Surlić kaže da su u istaživanju ispitanici sa severa isticali pitanje bezbednosti, osećaj nesigurnosti, trajnih tenzija kojima nikada nema kraja i koji unose nemir, osećaj trajne neizvesnosti. U centralnom delu je drugačije, zato što ljudi vide besperspektivnost. “Nije toliko prisutan razlog bezbednosti, ali Srbi sa centralnog Kosova smatraju da se ništa bitnije neće promeniti vremenom. Nisu zadovoljni trenutnim statusom. Isto tako treba imati na umu da su se mnogi ljudi povukli iz gradova da bi živeli u manjim sredinama i od Gračanice stvorili neko uslovno rečeno urbano jezgro, ali vremenom vide da naprosto ta sredina ne može da ponudi sve kapacitete na koje su oni navikli pre rata, ili želeli da ih vremenom povrate u životu”, kazao je Surlić i dodao da ništa manje nisu bitni i ekonomski faktori i problem nezaposlenosti koji utiču na iseljavanje Srba. “Kada vidite da aktivno radi kuhinja za one koji nemaju ni topli obrok da priušte, ili da konstantno imate različite organizacije koje šalju ili organizuju dobrotvornu pomoć pitate se jel moguće da Srbi kao nacija, pa i država Srbija, ne može za 80.000 - 90.000 duša na “svetoj zemlji” da obezbedi pristojan život za svoje građane”, upitao se Surlić i naglasiio da bi demografi i državne institucije trebalo da procene situaciju u kom pravcu ide i kako je zaustaviti i da ponude neke odgovore, jer za sada ne postoji nikakva strategija kako zaustaviti taj process”. Prioritetno zaštiti kulturno nasleđe i legitimisati veze sa Srbijom Istraživanje pokazuje i to da Zajednica srpskih opština nije prioritetna potreba Srba na Kosovu, te da postoje, po mišljenju anketiranih, važnije pitanja kao što je zaštita kulturnog nasleđa i kako legitimisati veze srpske zajednice sa Srbijom. „Jedan od razloga je da građani nisu ni svesni šta bi zapravo Zajednica srpskih opština podrazumevala i koje bi bile njene nadležnosti. Međutim, bitan je i psihološki momenat da postoji pravni, politički okvir u kome oni mogu da funkcionišu u okviru kosovskog sistema“, rekao je Surlić. S druge strane, Priština ne vidi nikakav interes da to primeni ukoliko nema priznanja od strane Srbije. On smatra da će Zajednica srpskih opština sutra bez rešavanja statusnog pitanja biti samo još jedan instrument, neka vrsta „trojanskog konja“, gde će Srbi osporavati kosovske institucije. I zato oni ne vide i dalje da je Zajednica srpskih opština nešto što je u njihovom interesu. „Hajde da postignemo nešto što je prihvatljivo i za Prištinu i za Srbe na Kosovu i da bude trajno i da se više ne razmišlja hoće li biti, hoće li funkcionisati, da li će na prelazu preći udžbenici ili neće. Isto i sa zdravstvom da li će proći lekovi ili ne. Hajde da se te licence jednom potpišu i da traju i da ljudi imaju izvesnost da li će njihova terapija zaista da se ostvari. Da Srbi opstanu tu i da se integrišu, ali ne integracija koja će značiti asimilaciju, nego integracija koja će značiti da Srbi kao i drugi narodi širom Evrope imaju pravo na svoju autonomiju i posebnost“, rekao je Surlić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 17. September. 2023.

Slobodno srpski sa dr Markom K. Jakšićem

U 439.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši poslanik u Skupštini Srbije, sada član Pokreta Otadžbina dr Marko Jakšić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Zajednica srpskih opština (ZSO), dogovorena u Briselu još 2013.godine, protivna interesima Srbije i srskog naroda na Kosovu. “Nažalost, mislim da Srbi ništa time neće da dobiju, čak naprotiv Srbi će da izgube... Ja lično mislim da na neki način Vučiću ZSO služi kao kompenazacija za sve ono što je faktički prepustio...”, kaže dr Jakšić. Pominje poruku zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijela Eskobara da Priština greši što ne prihvati ZSO. “ To otrilike, u prevodu znači, a to kaže i Eskobar, da će ona raditi po Ustavu Kosova, što znači da će prosveta, zdravstvo biti vezani za Ministarstvo prosvete Kosova, odnosno za Minstarstvo zdravlja Kosova. Na ovaj način sa tom zajednicom, kako je koncipirana i ako treba da radi po Ustavu Kosova, onda Srbi jednostavno sa preostalim institucijama srpske države gubi svaku vezu. Više direktore u bolnici u Kosovskoj Mitrovici neće da postavlja Vlada Srbije, direktora škole u Gračanici neće da postavlja Vlada Srbije, nego će ministar prosvete Kosova. Znači, na svoj način Zajednica srpskih opština odvaja Srbe od preostalih institucija države Srbije kao što je prosveta, zdrastvo, socijala, kultura i bukvalno mi dajemo sve”, smatra Jakšić Komentarišući protivljenje prištinskih vlasti osnivanju ZSO, Jakšić kaže da je reč o njegovoj politici koja je zasnovana na izbornim obećanjima. “Aljbin Kurti je u svom političkom programu nastupao tako da je on žestok protivnik zajednice srpskih opština. On tu izbornu platformu neće da krši, on se kod Albanaca pokazuje kao veliki junak, on faktički nije bio u ratu i sad ima kompleks. Želi da nadmaši i Tačija i sve drugo. Eto zato on može da kaže i Beogradu, i ovima u Evropskoj uniji “ne dajem Zajednicu srpskih opština bez obzira na to što je to potpisano”. Interesi vlasti u Srbiji i Srba na Kosovu nisu isti Na pitanje voditelja da li je u svakom slučaju interes države Srbije istovetan sa interesima preostalih Srba na Kosovu, Jakšić kaže da u principu jeste, ali sa jednom ogradom. “Ja bih tu podelio ovako: interesi države Srbije i interesi Srba na Kosovu i Metohiji su isti, ali interes vlasti u Srbiji i interes Srba na prostoru Kosova i Metohije, što znači interes za goli opstanak, su nažalost drugačiji. Da je interes isti ne bi vlast dozvolila u svojih 11 godina da ovoliki broj Srba ode sa ovog prostora, ne bi se vukli ovako loše političke poteze koji fatički kazuju Srbima da ovde nemaju budućnost. i sami ste čuli predsednika u više navrata kad kaže da mi na Kosovu nemamo ništa”, kaže Jakšić. Smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić verovatno ucenjen od strane zapada i zato Srbija popušta pred Kosovom. “Kurti uvek dobija sve bitke u borbi protiv Vučića upravo iz jednog razloga, ili je on na neki način ucenjena ličnost. On ne sme, niti može da se bori punim plućima. Jednostavno sve te bitke u nacionalnom smislu on gubi i onda mu ostaje samo da kuka, da se žali, da cvili, da jadikuje, da pljuje po Kurtiju, da ga naziva svakojakim imenima, a onda kad mu zatreba napravi sa njim dogovor pa recimo dobije autobuse, pa sa njim pravi dogovor ako Kurtiju treba određene koncesije u Skupštini samoproglašene Republike Kosovo, da mu izglasa onaj zakon, da mu izglasa ovaj zakon. Znači, na jednom delu vi imate kao svađu, to pre svega zbog građana Srbije, a sa druge strane na delu, u mraku, u potaji, imate jednu saradnju o kojoj niko živ niti govori, niti priča”, kaže Jakšić. U Vučićevo vreme Kosovo napustilo 40 hiljada Srba Dr Marko Jakšić je nedavno sa grupom istomišljenika među kojima su i Slaviša Ristić, Dragan Velić, Momčilo Trajković i drugi, pokrenuo inicijativu za obnavaljanje Srpskog nacionalnog veća KiM, “jer Srbima treba autentična politika, a ne ono što predstavlja Srpska lista”. “Srpska lista je samo prilepak, to je zamisao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Oni nemaju pravo na svoje mišljenje, rade šta im predsednik Srbije kaže. Ja sam bio u politici dok je bio Vojislav Koštunica predesdnik vlade, nije nama Vojislav Koštunica određivao šta ćemo mi da radimo ovde na Kosovu i Metohiji, nego smo mi sugerisali predsedniku Srbije šta ovde treba da se radi, na šta treba da se utiče, koji projekti treba da se rade i kako treba da se nastupa u nacionalnom, državnom smislu. Ova Srpska lista je takozvana lista poslušnika, oni nemaju pravo na svoje mišljenje, tj. po onoj narodnoj oni imaju pravo na svoje mišljenje, ali se ne slažu sa njim, nego se slažu samo sa mišljenjem Aleksandra Vučuća. Teško je vreme da jedan ovakav skup ljudi može da zastupa izvorne interese Srba iz tog razloga i pokušavamo da napravimo jednu organizaciju koja će da ukaže na prave probleme Srba, jer je 40.000 Srba za skoro 12 godina vladavine Aleksandra Vučuća napustilo prostor južne srpske pokrajine, ponavljam u miru. U ratu je otišlo oko 200. 000, ali u miru nikakvog opravdanja nema”, rekao je doktor Marko Jakšić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 10. September. 2023.

Slobodno srpski sa Katarinom Ađančić

U 438.emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice Katarina Ađančić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je izjavila da je zahtev za “oslobađanje” zgrade Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije u Severnoj Mitrovici, gde se nalaze još tri ustanove koje rade u srpskom sistemu, stigao iz Tužilačkog saveta Kosova, odnosno da nije reč samo o rekonstrukciji objekta, kako je ranije saopšteno. “Službenci su dobili opomenu ili poziv da oslobode objekat. Imamo zahtev Saveta tužilaštva Kosova, da objekat bude ustupljen Tužilačkom savetu na upotrebu, dok je dat rok od dve nedelje službama koje su već unutar zgrade da napuste prostorije i pređu negde drugde”, izjavila je Ađančić. Preuzimanje zgrade u kojoj se nalazi nekoliko srpskih institucija: Kancelarija za Kosovo i Metohiju, PIO fond i Kosovsko-Mitrovački okrug odloženo je za 8.septembar. Sedam od 10 opština sa srpskom većinom su članice Asocijacije kosovskih opština Komentarišući odluku o prijemu Severne Mitrovice u Asocijaciju kosovskih opština, Ađančić kaže da su opštine sa srpskom većinom već godinama deo te organizacije. “Opština Severna Mitrovica prvenstveno dobija ovim učlanjenjem u Asocijaciju razmenu iskustava ili pomoć u nekim deficitarnim službama ili službenicima, kao što je konkretno primer da smo sada dobili službenika na ispomoć iz opštine Kamenica ili službenika opštine Podujevo za nabavke, sve to dok ne osposobimo naše buduće službenike. To je jedna međuopštinska saradnja ,ništa novo. Kosovo ima 38 opština, 35-ta je Severna Mitrovica”, kaže Ađančić i napominje da su van Asocijacije kosovskih opština za sada samo Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Šta će biti sa Zajednicom srpskih opština ne zavisi od lokalne samouprave nego od razgovora u Briselu, smatra ona. Priština ubira 10 odsto poreza sa severa Kosova Kaže da se naplata kosovskog poreza na severu Kosova sprovodi normalno i redovno, što iznosi oko 300 miliona evra godišnje. “Ukupno 10% od ukupnog budžeta godišnje sever Kosova uplaćuje porez, odnosno 10% od ukupne uplate u budžetu je sa regiona severa, ne samo iz Severne Mitrovice nego i Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića... Znate li vi koliko je velikih biznisa koji legalno rade i pune taj budžet, koji su uvek plaćali poreze i doprinose, plaćaju, osiguravaju radnike i plaćaju njihove poreze i doprinose na platu. Izvoznici, kompanije koje imaju ugovore sa evropskim tržištem”, tvrdi Ađančić koja je u prethodnom periodu radila kao poreski inspektor. Kada je nova opštinska administracija preuzela vlast, kako kaže, na računu opštine Severna Mitrovica bilo je para. Problem je u tome što predviđena sredstva u iznosu od više od milion i po evra nisu namenski iskorišćena. “Bilo je para na računu. Budžet za ovu godinu je nažalost vrlo malo iskorišćen, jer smo mi tek krajem maja postali izvršna vlast, a već je sledio jun i rebalans budžeta, tako da su nam propale kapitalne investicije od februara do jula. Milion i po do sada. Postoji zahtev da nam se omogući povraćaj zbog nepostojanja izvršne vlasti kako bismo postigli da odradimo, završimo neke planirane projekte”, kaže Katarina Ađančić. Do kraja septembra pomoć za poplavljena domaćinstva Povodom štete od poplava koje su pogodile građane Severne Mitrovice, lokalna samouprava donela je odluku o pomoći oštećenim porodicama. Sredstva nisu mogla da se građanima isplate ranije iz proceduralnih razloga, jer opština do skoro nije imala direktora finansija. “Na skupštini smo doneli odluku po 2.500 evra za svaku poplavljenu kuću ili domaćinstvo, po 1.000 evra za podrume i po 500 evra za neke radionice ili biznise, kioske, tako da će to u najkraćem roku, pre kraja septembra biti isplaćeno, jer je sada tek moguće”, obećala je zamenica gradonačelnik Severne Mitrovice Katarina Ađančić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 03. September. 2023.

Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem

U 437.emisiji Slobodno srpski gostovao je ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se u prvih šest meseci ove godine, prema podacima UNHCR-a, za povratak na Kosovo prijavilo 145 aplikanata, čiji su zahtevi odobreni od strane opštinskih komisija. „Mi smo od tih postojećih starih slučajeva 16 odobrili, osam dozvola je izdato, ostalo još osam dozvola da izvadimo i mi započinjemo izgradnju kuća, kao ministarstvo, za te povratnike. Pored toga imamo i 15 kuća koje radi IOM ove godine, devet su već pri završetku, šest je ostalo da se grade“, izjavio je Rašić. S druge strane, Ministarstvo za zajednice i povratak nema informacije o broju Srba koji su napustili Kosovo u istom periodu ili godinama ranije. „Kao čovek i kao roditelj znam da već u generacijama moje deca vidim da je mnogo manje mladih tu i na ulicama i po restoranima, kafićima, ali želim da verujem da su to samo privremeno otišli, „otišli u maline, pa će da se vrate“. Naravno naš je posao da obezbedimo uslove da trajno ostanu ovde, a ne da idu stalno „u maline“, kazao je Rašić. Tvrdi da je u prethodnom periodu (kada je na čelu Ministarstva za zajednice i povratak bio predsednbik Srpske liste Goran Rakić) bilo puno nepravilnosti u radu i upravljanju. „Čak sam nailazio na slučajeve da je politički staf radio stvari koje su ekskluzivno i isključivo samo za civilne službenike, od predstavnika unutar određenih komisija do različitih sumnjivih delatnosti... Mi od tog malog budžeta koji je ostao, a koji bi trebao da bude u ovom slučaju tri miliona za kapitalne investicije, vidimo da je milion i trista otišlo u suficit. Ja vam garantujem da je to presedan i da se nikad nije dogodilo da je neko dozvolio da od tako skromnog i malog budžeta milion i trista hiljada ode u suficit“, kaže Rašić, što je dovoljno za izgradnju najmanje 50 kuća za povratnike i socijalno ugroženo stanovništvo. Rašić nije želeo da komentariše nedavno objavljen izveštaja revizora po kojem je u periodu od 2017. do 2022. godine Ministarstvo za zajednice i povratak sagradilo skoro 200 kuća po visokim i nerealnim cenama i gde se pominje da je za više 800 000 evra plaćen građevinski materijal u odnosu na realne tržišne cene. „Kompetentni organi se bave time. To mogu da vam kažem i naravno ja o tome više ne mogu ništa, ali revizor je bukvalno dao i neku najavu nažalost. Ja opet nisam čovek koji bi želeo bilo koga da ganja, progoni ili da na bilo koji način, jednostavno, nije to moj deo posla. Ali, ono što je revizor našao je užasavajuće, jer to je jedna stara nažalost loša metodologija koja je bila primenjivanja godinama u Ministarstvu za zajednice i povratak, a to je da napravite spiskove i vidite šta vam treba od materijala za jednu određenu kuću i kad navedete tamo, improvizujem, 2.000 blokova, 1.000 crepova, cementa, toliko i vi sve u jednom listu koje vam izda minsitarstvo u tom momentu popunjavate po cenama. Sad oni koji su bili vispreni ili ti koji su ranije radili to, oni su naravno stavili izuzetno niske cene za one stvari koje se vrlo malo ili nimalo ne upotrebljavaju u celom procesu izgradnje, a za one koje se puno upotrebljavaju stave visoke cene. Kad vi u tom celom spisku tih potrepština za jednu kuću napravite spisak, podvučete na kraju, izračunate vaša cena realna je skuplja od one koja je sa druge strane nerealna u smislu da je naznačio sve one stavke po nula, jedan, dva evra...“, kaže Rašić. Inače, tekući budžet Ministarstva za zajednice i povaratak za ovu godinu iznosi četiri miliona i 300 hiljada evra što je dogovoreno u vreme dok Rašić još nije došao na čelo tog ministarstva. „Nažalost, to je ubedljivo najmanji budžet od svih ministarstava. Mogu dugo da Vam pričam o tome kako je do toga došlo što je moj prethodnik dozvolio da jednostavno ministarstvo koje je po meni vrlo značajno i koje može možda biti i najznačajnije u potencijalnom smislu ima ubedljivo najmanji budžet... Mi sad radimo za sledeću godinu i poslednje pripreme budžeta su do 20. septembra. Znači mi smo počeli sa prvim predlogom, kasnije će biti drugi, treći i zaključni predlog će biti 20. septembra koji će biti znatno bolji nego što je bio ovaj koji smo mi nasledili od prethodnog ministra“, izjavio je u Slobodno srpski ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić. 23. July. 2023.

Sslobodno srpski sa Jonasom Vesterlundom

U 436.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Švedske na Kosovu Jonas Vesterlund. U intervjuu Budimiru Ničiću on se založio za promene u pristupu policije bezbednosnim pitanjima na severu Kosova stvaranjem, kako je rekao, „policije u zajednici“. „KFOR i EULEX su uradili odličan posao i postoji potreba da ima više civilnih policajaca iz Međunarodne zajednice na severu, po mom mišljenju. Imajući u vidu da smo imali ostavke policajaca srpske nacionalnosti 5. novembra prošle godine, postoji jedan određeni vakuum na severu u ovom trenutku i Evropska unija i njene države članice bi želele da se specijalna policija povuče iz zgrada gde se nalaze gradonačelnici. Moja poenta je da morate da napravite razliku između raznih policajaca. Time hoću da kažem, je da mi treba da imamo ono što ja zovem “policija u zajednici”. Dakle, vi treba da imate savetnike civilne policije pod okriljem EULEKS-a, koji bi bili u stanju da razgovaraju sa lokalnim stanovništvom, da se povežu sa svakim, da stvore poverenje među stanovništvom, ne da imamo prosto vojna lica iz KFOR-a, ili da imamo druge policajce koji su obučeni za teže situacije. Dakle, ja mislim da bi bila dobra ideja da pod okriljem EULEKS-a imamo više savetnika - civilnih policajaca“, kazao je Vesterlund. Podseća da EULEX sada ima samo dva civilna savetnika za policiju za četiri opštine na severu, jednog iz Austrije i jednog iz Slovenije. „Oni imaju dve osobe koje pokrivaju četiri severne opštine. Ja verujem da postoji potreba da se taj broj poveća, zato što civilna policija iz EULEKS-a može stvoriti poverenje između lokalnog stanovištva i Međunarodne zajednice“, kaže on. Švedska podržava mere EU protiv Prištine Ambasador Vesterlind napominje da Evropska unija ima jasan plan u vezi sa hitnim merama u vezi sa deeskalacijom krize na severu, a koje se primarno odnose na poteze Prištine. „Kao članica EU, mi podržavamo mere preduzete od strane gospodina Lajčaka i visokog predstavnika Borelja, mi imamo plan od tri tačke koji je predstavljen i preduzete su mere. Mi ćemo morati da vidimo šta će se u budućnosti desiti sa ovim merama, ali mi stojimo potpuno iza ovih mera. One su i za Prištinu, i za Beograd, ali su posebno jasne one koje su za Prištinu, da se gradonačelnici premeste na alternativne lokacije, da se povuku specijalne snage kod tih zgrada i da se onda održe novi izbori. Mislim da se to moglo uraditi na mnogo „mekši“ način od samog početka“, smatra švedski ambasador. Kaže da Švedska podržava sve mere EU podignute protiv Prištine koja za sada odbija preporuke i zahteve u vezi sa deeskalacijom koje dolaze iz zvaničnog Brisela, ali se i nada da će premijer Kurti shvatiti ozbiljnost situacije i slediti plan EU. „Ne radi se samo o merama, nego o propuštenoj prilici da se ide napred. Vidite, mi moramo da rešimo ovo u kratkoročnom periodu, ali takođe moramo gledati napred. Ako želite da postanete član EU ima određenih koraka koje morate da preduzmete, a jedan korak je finalizacija sporazuma o normalizaciji sa Beogradom. Kako ćete to uraditi, koje korake morate da preduzmete? Dakle, mi moramo da rešimo ovu sadašnju krizu, ali isto tako moramo da gledamo napred, tako da će bilo koja zemlja koja želi da postane članica EU morati da sledi određene korake, uključujući i preporuke EU”, naglašava švedski diplomata. Situacija oko rata u Ukrajini gora nego što se čini Komentarišući odluku Turske da i ona da zeleno svetlo za prijem Švedske u NATO, kaže da je globalna situacija proizašla iz rata u Ukrajini mnogo gora nego što se čini, jer se u ovom trenutku ne mogu sagledati sve posledice. „Rusija protiv Ukrajine, to je mnogo gore nego što shvatamo. Postoji opsasnost da ako bi Rusija uspela protiv Ukrajine, šta bi je sprečilo da tako nastavi sa ostalim zemljama. To je stvarna opasnost. Zbog toga je Švedska veoma zabrinuta, kako vlada, tako verujem i celokupno stanovništvo i zbog toga smo mi učinili ovu drastičnu promenu u našoj spoljnoj politici da idemo napred sa našim apliciranjem da se učlanimo u NATO”, rekao je Vesterlund gostujući u emisiji “Slobodno srpski”. 16. July. 2023.

Slobodno srpski sa Dukađjinom Goranijem

U 435.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Liberalno demokratskog centra Dukađin Gorani. U intervjuu Budimiru Ničiću on je stav kosovskog premijera Aljbina Kurtija da odbije zahteve Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da doprinese deeskalaciji krize na severu Kosova nazvao nerazumnim i nedoraslim. „Nerazumnost zbog toga što premijer Kurti ne razume osetljivost trenutka, a to je da politički i geopolitički kontekst u Evropi danas potpuno drugačiji i mnogo dramatičniji nego što je to ikad bio do sada, a čini se da Kurti to ne može u potpunosti da shvati i da se prema tome ophodi, a s druge strane je nedoraslost zbog toga što, čini se, on nije previše sposoban da upotrebljava i da upražnjava vrstu političke i javne komunikacije koja bi dovela do sporazuma i koja bi dovela do stabilnosti. Dakle, ovakav stav premijera Kurtija je došao u najosetljivije i najproblematičnije vreme i ovakva vrsta ponašanja koja Kosovo na neki način stavlja u veoma tešku poziciju sa međunarodnom zajednicom takođe dolazi u veoma loše vreme i loš trenutak za čitavu stabinost Balkana“, rekao je Gorani. Kad se nešto mora, onda ne treba da bude teško Zbog mera koje su Evropska unija, NATO i drugi međunarodni akteri uveli protiv Vlade Kosova koja odbija njihove zahteve da se specijalna policija Kosova povuče sa severa i da novoizabrani gradonačelnici deluju sa alternativnih lokacija, Gorani kaže da je ekonomska šteta već izvesna, ali je još veća u političkom smislu. „Nisam neki finansijski ekspert, to će se verovatno proceniti u stotinama miliona evra, ali je politička šteta baš zbog kredibiliteta, i što se kaže „obraza“. Ta će biti najveća i najdugotrajnija. Kosovo nije u situaciji da ima nesporazume sa Međunarodnom zajednicom i nemamo taj luksuz da sebi priuštimo neku vrstu izolacije i neprijateljstva, niti sa komšilukom, a naročito sa našim partnerima. Ono što mene kopka još više je to da, čini se, ne postoji jasna strategija zašto se ovo radi. Bar da znamo zbog čega ulazimo u ovu vrstu međunarodne izolacije i sankcija. Ako postoji neki cilj koji bi bio vredan toga, ali ja zaista ne znam zbog čega se ovo radi. Dakle, kako god bilo, Ohridski sporazum mora da se sprovede. Briselski sporazumi takođe. I Kurti je toga svestan i svi su svesni toga i partija koja je na vlasti i opozicija i čitavo kosovsko društvo. Kad se nešto mora, onda ne treba da bude teško, zašto smo došli u situaciju ovakve izolacije kada svi znamo da ono što smo poptisali mora da se sprovede“, zapitao se Gorani. Neće Međunarodna zajednica rešiti naše probleme Komentarišući anketu sa meštanima Gračanice, Prištine i Severne MItrovice u vezi sa uvedenim merama, odnosno sankcijama Kosovu, Gorani je ukazao na pogrešnu percepciju građana bez obzira na njihovu etničku pripadnost, koji smatraju da naše probleme treba da reše stranci, odnosno Međunarodna zajednica. „Ovo treba da rešimo mi, to treba da se reši između Kosova i Srbije, Međunarodna zajednica ne mora ništa da radi. Međunarodna zajednica pokušava da ako može nešto malo mešetari, ako može nešto malo da pomogne, ali do sporazuma mora da dođe između Kosova i Srbije. Dakle, ta predrasuda postoji na nesreću oba društva i u albanskom, i u srpskom. To da nam neko duguje da se ovo reši i da je neko dužan da nama ovo reši je, smatram, veoma nerazuman pogled na proces, a drugo je ono što je rekao jedan stariji gospodin, a to je da se društva moraju „privoleti“ na rešenje. Ne mogu se naterati na rešenje. Zato je širenje suvereniteta preko policijskih procedura ne samo nemoguće, nego će biti uvek neprihvatljivo. To smo na Balkanu videli 90-tih i to ne treba da se ponovi“, kaže Gorani. Komentarišući procene Kurtija da će uvedene mere Međunarodne zajednice biti ubrzo ukinute, jer Kosovu treba pomoć sa Zapada i da Vlada nikako neće odustati od vladavine prava i ustavnosti, Gorani očekuje da će se situacija smiriti. „Istorijski događaji uvek imaju tendenciju ponavljanja, prvi put kao tragedija, a drugi put kao farsa. Ovo je drugi put i ovde se ne radi o nekom naročito opasnom trenutku, jer smo to već prošli. Ovo neće da ide na gore, ali će kako god da ostane ovaj politički triler najviše štetiti Kosovu i pošto sam ja građanin Kosova, to mene najviše brine. Dakle, nemamo nedoumice, ovo će se rešiti tako da će se postojeći sporazumi sprovesti. Način sprovođenja sporazuma ili entuzijazam, optimizam u sprovođenju tih sporazuma će dati indikaciju kako ćemo mi živeti u budućnosti“, izjavio je u emisiji Slobodno srpski direktor Liberalno demokratskog centra Dukađin Gorani. 09. July. 2023.

Slobodno srpski sa Milijom Biševcem

U 434.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Građanske inicijative „Za Zubin Potok“ Milija Biševac. U intervjuu Budimiru Ničiću ocenio je trenutnu situaciju u Zubinom Potoku, nakon ulaska specijalne kosovske policije u zgradu opštine, kao alarmantnu. Po njegovim rečima, nakon jednostrane odluke Prištine „da instalira na silu svoje nelegitimno izabrane gradonačelnike u zgrade opštine“, koje su inače bile ranije zgrade privremenih organa, gde su ljudi bili zaposleni i radili po srpskom sistemu, specijalne jedinice su bukvalno tu zgradu opštine pretvorile u jednu policijsku stanicu. „Oklopnim vozilima okupirali su centar Zubinog Potoka i sada tu još uvek sede specijalne jedinice, dok narod koji je bukvalno isteran sa svojih radnih mesta sada sedi ispred zgrade opštine gde mirno protestuje i želi da iskaže svoje nezadovoljstvo“, kaže Biševac. Iako su u poslednjih 30 godina građani navikli na razne krizne situacije, nikad nije bilo gore stanje. „Samom nedavnom odlukom Prištine da stopira uvoz srpske robe na Kosovo javila se nestašica i već je to vidljivo i u prodavnicima i u marketima“, rekao je Biševac. Ionako tešku situaciju usložnjavaju poternice koje su netransparentne i kako je rekao, nefer sudski postupci koji se sprovode nad stanovništvom. „Veliki broj građana koji nije otišao jeste već spakovao torbe i siguran sam da planiraju u narednom periodu, ukoliko se stanje ne smiri, da napuste našu opštinu“, upozorava Biševac. Ne bi bezuslovno na eventualne nove izbore Predsednik Građanske inicijtive „Za Zubin Potok“ kaže da njegova politička opcija ne bi bezuslovno učestvovala na ponovoljenim lokalnim izborima ako bi se uskoro raspisali. „Stanje u kojem smo trenutno siguran sam da bi ljudi možda izašli na izbore samo da se ovo stanje spreči, ali naravno tu postoje neki zahtevi koji su jasni, a to je povlačenje specijalaca, puštanje na slobodu ljudi koji su bespravo uhapšeni i formiranje Zajednice... Apsolutno nije bezuslovno i smatram da ja u takvim uslovima mislim da ne bih učestvovao na tim izborima iako bi to možda u ovom trenutku dovelo do neke situacije, možda približne ili prividne normalizacije, ali to nije normalizacija“, kaže Biševac. Apeluje na Međunarodnu zajednicu da doprinese deeskalaciji krize na terenu, odnosno da se jedinice specijalne policije povuku. „Zašto to govorim? Jer u ovom trenutku imamo veliki broj specijalnih policajaca na svakom ćošku u svim tim sredima i upravo to može izazvati da neki pojedinac ili neko neodgovoran ili čak iscenirano izazove neki napad, da se sutra povredi neki policajac ili neko od građana i šta to može izazvati. Znači, dolazimo bukvalno u neko predratno stanje, može doći do nekog novog sukoba koji može prerasti u sukobe većih razmera“, upozorava Biševac. Predlaže hitno povlačenje specijalnih snaga sa severa i da se u kontrolu bezbednosti uključi KFOR koji treba da spreči konflikt između dve sukobljene strane. „Što se tiče tih administrativnih poslova smatram da treba da dođemo do nekog stanja koje je bilo nakon 2002., 2003. godine da se postavi međunarodno uprava odnosno UNMIK administracija koja bi sprovodila neko trenutno stanje, sprovodila detaljne projekte, jer mi imamo izglasan budžet i projekte koji su planirani, da ne bismo došli u situaciju da je sistem apsolutno blokiran“, rekao je u emisiji Slobodno srpski predsednik Građanske inicijative „Za Zubin Potok“ Milija Biševac. 02. July. 2023.

Slobodno srpski sa Zoranom Ostojićem

U 433.emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar iz Beograda Zoran Ostojić. U intervjuu Budimiru NIčiću on je rekao da su Srbi sa Kosova osnovna prepreka stvaranju Velike Albanije. „Srbi na Kosovu su taoci borbe Zapada protiv Velike Albanije. Bez Srba na Kosovu, svakako da se Kosovo ne može sprečiti da se ujedini, ali prvo po kosovskom ustavu, to nije moguće“, kazao je Ostojić. Tvrdi da Kosovo nije postalo nezavisno da bi se ujedinilo sa Albanijom, jer da je to bio plan, to bi se desilo još 1999.godine, posle Kumanovskog sporazuma i Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. „Ne, upravo je Kosovo nezavisno da se ne bi ujedinilo sa Albanijom, ali da bi se ta ideja skroz skonila moraju Srbi da ostanu na Kosovu“, smatra Ostojić Opstanak Srba na Kosovu prema njegovim rečima zavisi i od Albanaca i od Srbije. „Srbija treba da pomogne opstanak Srba na Kosovu, a ne da laže građane Srbije kako je Kosovo deo Srbije, jer nije. To što Srbija ne priznaje Kosovo, ne priznaju ga ni druge zemlje, ali ne kaže Španija da je Kosovo deo Srbije. Ne, i Španija, i Grčka kažu jeste Kosovo neka polupriznata država koju mi ne priznajemo“, kaže Ostojić, Ističe da samo jačanjem srpskog elementa na Kosovu, za šta je Srbija odgovorna, ali i Albanci, sprečiće se nestanak Srba sa Kosova. „Gubi se srpski karakter Kosova bez Srba. Možemo samo da kažemo – nekad su živeli Srbi na Kosovu“, upozorava Ostojić. Ujedinjenje Kosova sa Albanijom značilo bi gubitak srpskih svetinja od kojih je većina južno od Ibra. „Sve i kad bi kojim slučajem sever ostao u Srbiji to bi značilo nestanak Srba sa Kosova, onda bi Srbi izgubili sva prava koja im je Ahtisari dao: 10 poslanika, da je sprski jezik ustavna kategorija na celoj teritoriji Kosova, a Dečani i Gračanica bili bi u Albaniji“, rekao je u emisiji Slobodno srpski novinar i bivši poslanik u Skupštini Srbije Zoran Ostojić. 25. June. 2023.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Arsenijevićem

U 432.emisiji Slobodno srpski gostovao je lider Građanske inicijative „Srpski opstanak“ Aleksandar Arsenijević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su ljudi na severu Kosova, a posebno mladi, “veoma uplašeni zbog represije specijalne kosovske policije i zabrinuti za svoju bezbednost”. Komentarišući kako Srbi sa severa Kosova reaguju na isticanje kosovskih simbola na zgrade lokalne samouprave, što do sada nije bio slučaj, Arsenijević kaže da situacija nije svuda ista. „Pre svega, da napomenem da u Mitrovici nemamo problema zato što su zgrade opštine i zgrade Privremenog organa Republike Srbije fizički odvojene, dok su zgrade u ostalim opštinama, zgrade privremenih organa RS, a da su upravo gradonačelnici bili „gosti“ tih privremenih organa, a ujedno ponekad bili i u jednom i u drugom sistemu isti ljudi“, kaže Arsenijević. Po njegovom mišljenju, ljudi ne obraćaju mnogo pažnje na novopostavljene kosovsko zastave, koliko ih “provocira uklanjanje srpskih, pljuvanje po nacionalnim simbolima, što su objavljivali neki pripadnici specijalnih jedinica na društvenim mrežama, što iritira narod”. Želeći da proveri da li su sve zajednice na Kosovu ravnopravne, Arsenijević je, u pratnji zamenika predsedavajućeg u Skupštini opštine Severna Mitrovica Skenderom Sadikuom, pokušao da ispred zgrade Vlade u Prištini istakne zastave srpske, bošnjačke, romske i turske zajednice, ali mu to nije dozvoljeno. Dežurni policajac dozvolio im je da zastave ostave pored ograde, ali su odmah zatim bile uklonjene. „Kada vidite da Albanci sa njihovom zastavom, okupiraju celo Kosovo, okupiraju i sa UČK zastavama i pored nje stidljivo istaknu samo kosovsku zastavu, ne mogu da očekuju da ćemo mi da se identifikujemo apsolutno sa njima. Znači ja kažem i rekao sam kada sam postavljao zastave, Srbi možda nekad i prihvate, da dođe trenutak da budu Kosovari, ali nikad neće da prihvate da budu Albanci. Ja nikada neću biti Albanac“, kazao je Arsenijević. Mapa puta za deeskalaciju krize na severu Zbog odluke Vlade Kosova da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije, kaže da je situacija blizu humanitarne katastrofe, jer građani ostaju bez osnovnih potrepština. „Srbi ne smeju upavo zbog tih situacija mogućih nepravičnih hapšenja i optužnica da odu u južni deo da kupe namirnice, zbog cele atmosfere na severu. Albanci privrednici ne smeju da robu dovoze na sever i doći ćemo u trenutak gde ćemo imati ozbiljnu ekonomsku krizu, a tada nećemo razgovarati...“ rekao je Arsenijević. Smatra da je, dugoročno Srbima potrebna snažna i normalna autonomija, ali sada su neophodna hitna, efikasna rešenja za smirivanje situacije. „Mislim da Međunarodna zajednica kao i KFOR i svi ostali daju previše vremena, a s vremenom opada strpljenje i pažnja našim građanima, rešenja se moraju nalaziti hitno. Jedno od rešenja, kažem, možemo da napravimo mapu puta političkog delovanja to jeste da se povuku specijalci iz opština, nek ostane KFOR u tim zgradama, nikakav problem pa neka se krene u formiranje ZSO i procentualno etapno kako se formira zajednica da se procentualno vraća i stanovništvo u kosovske institucije. Onog trenutka kada treba da se stavi šlag na tortu, kada treba da se formira ZSO, raspisuju se lokalni izbori u četiri opštine na severu i Srbi izlaze na izbore i formira se ZSO“, rekao je u emisiji Slobodno srpski lider Građanske inicijative „Srpski opstanak“ Aleksandar Arsenijević. 19. June. 2023.