U 482.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Asocijacije za biznis Kosova Agim Šahini. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se ekonomski podaci Agencije za statistiku u Prištini ne mogu smatrati kao potpuno tačni sve dok siva ili “crna” ekonomiija na Kosovu čini 35 do 40 odsto tržišta. Ipak, to ne menja činjenicu da je prosečna plata od 521 evro na Kosovu najmanja na Balkanu, a u privatnom sektoru značajno niža i iznosi oko 420 evra. Rasponi u visini mesečnih primanja su ogromni. “Najveća plata je u javnomom sektoru, jer ima recimo plata i do 5.000 evra, ali je zato na Kosovu i dalje najmanja plata na celom Balkanu i Evropi 170 evra”, kaže Šahini. Ukazuje da je priliv novca iz dijaspore veliki i da to drži kosovsku ekonomiju takvom kakva jeste. “Službeno, prema podacima Centralne banke, od dijaspore dolazi više od milijardu i 400 miliona evra, a neformalno je to kako dolaze pare u džep, jer kad dođe dijaspora ovde ide do dve i po milijarde. To je skoro budžet celog Kosova koji iznosi oko 3 milijarde. Eto šta drži našu ekonomiju”, kaže Šahini. Niže cene ne znače viši standard Ipak, Kosovo je, kako tvrdi, najjevtinije mesto za život na Balkanu. “Recimo na Kosovu i dalje sa dva evra čovek može da jede, da li su to ćevapi, pasulj, bilo šta i dalje na Kosovu se to može, dok se ni u jednoj državi oko nas to ne može. I dalje jedna voda kad ideš da kupiš, mala voda, je 20 centi a svuda u regionu je to 50 centi. I dalje je na Kosovu jestivo ulje najjeftinije u celom Balkanu. Čak imamo od 80 centi do 1, 10 centi. Na Kosovu je hleb i dalje 30 centi, svuda na Balkanu je više od 60 centri, pa do 1 evro. I dalje je Kosovo najjevtinija država”, kaže predsednik Asocijacije za biznis Kosova uz podsećanje da se na Kosovu nigde ne plaća putarina, iako se ona naplaćuje u čitavom regionu, a njeno uvođenje će biti izazov za svaku vladu zbog glasova. Iako podaci govore da su cene na Kosovu najniže, to ne znači i da je standard najbolji. “Na Kosovu kad bi plate bile više od 800 evra onda bi to bio dobar standard, međutim naši građani koji su prema našim podacima i podacima UNDP-a od 2020. do 2023, njih oko 205.000, napustilo Kosovo i otišli u inostranstvo, nisu bili svi nezaposleni, 35 odsto su bili zaposleni i imali su platu više od 450 evra, ali oni su tražili bolji život i standard. Na Kosovu i dalje nemamo životno i zdravstveno osiguranje i dalje je školovanje i edukacija ispod nivoa gde PISA ne akreditira Kosovo, i dalje vazduh na Kosovu nije baš na zadovljavajućem nivou, sve to utiče i zato sad građani traže bolji život jer mi ne živimo 200 godina”, rekao je Agim Šahini gostujući u emisiji Slobodno srpski.21. July. 2024.
Slobodno srpski sa Negovanom Mavrićem
U 481.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik direktora Resursnog centra za nestala lica u Prištini i koordinator Udruženja za nestalalica za opštinu Orahovac Negovan Mavrić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nedavni slučaj predaje posmrtnih ostataka troje civila srpske nacionalnosti koji su ubijeni u Uroševcu, Prizrenu i Prištini tokom 1999. godine, jedan od retkih u poslednje vreme. „Možemo da slobodno kažemo da je to jedini pomak napravljen u zadnjih nekoliko godina, da su predata tela na Merdaru, tri srpska tela, to je jedno iz Prizrena, iz Uroševca i Prištine. I imali smo prošle nedelje jedno telo koje je preuzeto, odnosno Komisija za nestala lica je bila da to telo sahrani ovde u Prištini, pošto porodica iz nekih njihovih razloga nije mogla da ga preuzme“, navodi Mavrić. Konstatuje da već duže vreme, najmanje tri godine, nema pomaka oko rasvetljavanja sudbina nestalih, pogotovo kada su u pitanju sastanci pregovarača u okviru Briselskog dijaloga, iako kao tema osvane ponekad u agendi. „Ja ne mogu da razumem da vas neko zove u Brisel ili bilo gde za teme zbog kojih treba da odete, a kada tamo odete, neko kaže: "E, ja neću sa njim da se sastanem jer ja njega smatram ovakvim i onakvim“, prokomentarisao je Mavrić to što Priština odbija da razgovara sa šefom srpske Komisije za nestala lica Veljkom Odalovićem, koji je tokom oružanih sukoba 1999.godine obavljao funkciju načelnika Kosovskog upravnog okruga u Prištini. „Kad god se tamo pojavi Veljko Odalović, gospodin Andin Hoti neće sa njim da se sretne, i to je dovoljan razlog da sve to padne u vodu. I onda su džabe putovali i pravili troškove samo da bi osporili ono što mi tražimo“, naglašava on i dodaje: „Nama su potrebni ljudi koji mogu da nam pomognu. Mi kao porodice ne tražimo ko je šta radio, to neka rade istražni organi. Mi tražimo da se rasvetli sudbina nestalih, jer ovo ne pričamo o bilo kojoj temi, na primer o struji, već pričamo o ljudima, o porodicama koje tragaju za svojim najmilijim. Imamo 1.614 lica koji se vode kao nestali. Kad vi to pomnožite, to znači jedno celo društvo danas“. Zahtev za sastanak kod Vučića i Kurtija Pominjanje pitanja rešavanja sudbine nestalih lica na Kosovu u dokumentima Evropskog (Nemačko-francuskog plana) o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda i kasnije u Ohridskom sporazumu o implementaciji unelo je, kako kaže, u prvi mah dosta nade kod porodica koje traže svoje najbliže. „To nam je dalo dosta nade, jer smo videli jednu ozbiljnost, pošto je bio i premijer Kurti i predsednik Vučić, naravno, i Evropska unija, da će već nešto da krene i da mi kao porodice budemo bolje upućeni. Međutim, prošlo je godinu i više, mi uopšte nismo primetili da je ta deklaracija nešto promenila i da je nešto bolje za porodice“, priznaje Mavrić. Nažalost, i porodice nestalih lica se o pregovaračkom procesu informišu preko šturih medijskih izveštaja, a ne direktno od pregovarača, te su zato, on i direktor Resursnog centra u Prištini Bajram Ćerkinaj uputili zahtev za prijem kod Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija. „Da nas prime, da bi saznali šta se stvarno dešava i šta stvarno nameravaju, jer opet kažem, samo se sastajati a ne realizovati ono što je dogovareno, ne vredi“, konstatuje on i dodaje: „Nadamo se da ćemo možda u skorije vreme da budemo pozvani“, rekao je Negovan Mavrić gostujući u emisiji Slobodno srpski.14. July. 2024.
Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem
U 480.emisiji Slobodno srpski gostovao je ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je istakao da je primetan odlazak Srba sa severa Kosova na terenu, navodeći da je u poslednje dve godine otišlo više ljudi od 13 do 15 odsto, kako tvrdi zvanični Beograd. „Tačno je da se oseća nedostatak ljudi, nema one živosti koje je nekad možda bilo, a moji saradnici sa severa kažu da je taj broj znatno veći, čak i od onoga koji je naveo Marko Đurić (15%). Institucije, posebno srpske, se vešto trude da uvek kriju koliko faktički ima đaka u školama. Ranije su direktori škola dobili nalog da ne otkrivaju koliki je broj đaka u školama, tako da je teško proceniti tačan broj. Uglavnom, moja poenta je da nema zvanične statistike koja bi mogla to da dokaže, nego se koriste procene, koje, po mom mišljenju, iznose ne 15 odsto, ja bih rekao 20 plus odsto, jer to su one informacije koje dobijam od građana“, kaže Rašić. Srbi, kako tvrdi, odlaze zbog loše ekonomske situacije, ali ima uticaja i tzv. psihološki momenat. „Taj psihološki momenat je verovatno sada najznačajniji, a to je da se ljudi apsolutno osećaju prevareno. Srbi južno od Ibra su morali da se bore za svoja prava od 1999. godine, i ta borba i dalje traje. Dok su ljudi na severu bili naviknuti na postojeće stanje - mi ćemo se izboriti da sever postane neka autonomna oblast, da postanu neki nezavisni faktor u svemu tome. Sećate se i parola koje su dolazile samo zadnjih godina, „nema predaje“... rekao je Rašić. Za ocenu da se ne živi bolje, odgovorne su prema mišljenju Rašića i srpske, i kosovske institucije, ali i međunarodni faktor. „Ta obmana je bila na takvom nivou da je bilo zloupotrebljeno mnogo toga, ne samo iz kapaciteta koji su dolazili iz Republike Srbije, nego i iz kosovskih institucija. Jer znate i sami da svaki projekat koji je bio namenjen za sever ili je bio „reketiran“, ili je bio totalno zloupotrebljen, ili je bio samo opran novac, i to se dešavalo godinama unazad. Evo, na primer, slučaj kad hoćete najkonkretnije, još jedan apsurd koji se desio 2016. ili 2017. godine, kad je Evropska unija finansirala određene projekte na severu. I nakon tog započetog finansiranja i prve tranše koju su uplatili, u nekom delu implementacije Evropska unija je shvatila da je novac bukvalno bio zloupotrebljen i da oni tada nisu imali načina kako da se izvade, uslovno rečeno iz tog projekta, jer nisu imali ni pokriće ni opravdanje za novac, ništa od toga što bi moglo da dokaže da je taj novac bio upotrebljen“, tvrdi Rašić. Navodi da ga je jedan od visokih zvaničnika Evropske unije faktički zamolio da li može da ode kod njihovog dobitnika (korisnika) ili izvođača radova, da mu traži papirologiju koja bi mogla da opravda utrošen novac. „Kad je došlo do toga da su našli način da zloupotrebe fondove Evropske unije ne plašeći se ničega, niti lokalnih zakona niti međunarodnih zakona, onda možete da zamislite šta je bilo sa projektima koji su bili u kosovskim institucijama, a na kraju šta je bilo sa projektima iz srpskih institucija. To je tek posebna priča“. Najodgovorniji su strani posrednici Jedini ministar iz srpske zajednice u Vladi premijera Aljbina Kurtija za loše odnose Beograda i Prištine u okviru Briselskog dijaloga optužuje međunarodne posrednike kao najodgovornije. “Naš narod bi rekao, “siroti, ništa se tamo ne mešaju”... U stvari, mešaju se. Šta god im pričaš u smislu kritike prema njima, oni kažu: 'Ne, ne, ne. To je na stranama”. Nisu oni krivi. A verujte mi, njihovim činjenjem, a pogotovo nečinjenjem, oni su napravili najveću štetu”, tvrdi Nenad Rašić. Protiv otvaranja glavnog mosta na Ibru za putnički saobraćaj Komentarišući najave da bi glavni most na Ibru između Severne i Južne Mitrovici mogao da bude otvoren za putnički saobraćaj, kaže da je o tome već razgovarao sa premijerom (Kurtijem) i preneo mu svoje mišljenje. “Bili smo na nekoj sednici vlade gde sam ne bio samo protiv, nego sam rekao da ovakve stvari mogu da naprave takav rizičan odnos u kom možemo imati ozbiljan problem, takav incident da to jednostavno ne može biti kontrolisano posle toga. Kao što sam rekao svim drugim članovima, pogotovo diplomatama, ponavljam, više puta, pozvao sam ih na njihovo zalaganje u vezi toga da jednostavno ne dođe do otvaranja mosta iz više razloga, kao prvo zato što je to deo Briselskog sporazuma i tu bi morale da su usaglasne obe strane. To što mi direktno kosovski Srbi nismo deo Briselkog sporazuma, to je druga priča. Kao druga stvar, to je da nema slučaja koji sam video, da mogu predstavnici jedne manje grupacije, da donesu jednu takvu bitnu i značajnu odluku. I dao sam im jedan predlog - neka to bude za sledeći mandat saziva neke skupštine opštine, pa ako oni koji su većina predstavnika iz tih naroda koji tamo žive, odluče da treba da bude otvoren most, onda neka otvore“, rekao je Nenad Rašić gostujući u emisiji Slobodno srpski.07. July. 2024.
Slobodno srpski sa Miodragom Milićevićem
U 479.emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv sa sedištem u Severnoj Mitrovici Miodrag Milićević. U intervjuu Budimiru Ničiču on je rekao da za proces Briselskog dijaloga najveću odgovornost snosi Evropska unija, bez obzira na to što u samom dijalogu ona samo posreduje. „Jasno je da je Evropska unija morala da bude ta koja periodično ocenjuje napredak, prepoznaje potencijalno kritične tačke, a s druge strane daje predloge i jednoj i drugoj strani kako da se unapredi ili kako da se prevaziđu pojedini problemi. Ovde smo imali u poslednje tri godine više kriznog menadžmenta, a manje implementacije samog sporazuma, upravo na način kako je to dogovoreno“, smatra Milićević. Komentarišući činjenice da sastanka Vučića i Kurtija pre nekoliko dana u Briselu nije ni bilo, jer je kosovska delegacija odbila direktan razgovor sa srpskom delegacijom, Milićević kaže da su se strane morale obavezati da će direktno prisustvovati. Ostanak Miroslava Lajčaka na mestu posrednika EU u dijalogu Prištine i Beograda još nekoliko meseci vidi kao najracionalniju moguću odluku, ali i u oceni njegovog učinka postoje dve strane medalje. „Ako izuzmemo sve ove turbulentne događaje u poslednje dve i po, odnosno tri godine na Kosovu, koje su se dogodile tokom njegovog mandata, naravno i sa punim pravom, rekao bih da srpska zajednica apsolutno nema nikakvih tačaka niti elemenata da bude zadovoljna samim procesom. A s druge strane, ako pogledate njegov učinak, ako izuzmete sve te probleme koji su nastali, ako pogledate: tablice rešene, rešeno je pitanje energetskog sporazuma, rešeno je pitanje međusobnog priznanavanja dokumenata, dakle, to su sve elementi i tačke sporazuma koji datiraju iz 2011. 2013. godine“, rekao je Milićević. Došlo se do tačke gde više ne možete On se osvrnuo na kršenje ljudskih prava srpske zajednice na severu Kosova, pri čemu su bezbednosni izazovi posebno izraženi. „Na severu danas imate sedam konkretnih policijskih baza, baza specijalne policije, od kojih su neke smeštene na glavnim putevima. Toga nema u ostatku Kosova. Ne postoji ni u Gračanici ni u Štrpcu. Ranije su tamo bile neke KFOR-ove tačke, ali nikada nismo imali jedinice specijalne policije pod punom ratnom opremom, sa betonskim zidovima, sa bunkerima. To ranije nije bilo ni u jednom delu Kosova, a pogotovo ne na severu Kosova“, kaže Milićević. Posebno je izrazio zabrinutost zbog odlaska mladih srpskih porodica sa severa Kosova. „Depopulacija je neverovatna, odlazak prevashodno mladih ljudi sa severa Kosova je do te mere alarmantan da se bojim da je poprilično kasno sada za neku reakciju koja bi mogla da spreči ili na neki način ublaži posledice u vremenu koje je pred nama. Vi ste došli do tačke gde više ne možete, nakon dvadeset i pet godina, da pronađete jedan motiv koji će vas držati gore, jer imate konkretan ozbiljan poremećaj po pitanju bezbednosti, ozbiljnu ugroženost po pitanju ljudskih prava. Imate svakodnevne pritiske“, rekao je gostujući u emisiji Slobodno srpski izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Miličević.30. June. 2024.
Slobodno srpski sa Lazarom Radulovićem
U 478.emisiji Slobodno srpski gostovao je, zamenik ministra poljoprivrde u Vladi Kosova i bivši presednik udruženja Crnogoraca ’’Lovćen“ Lazar Radulović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je najveći problem crnogorske zajednice na Kosovu vezan za ustavno pravno priznanje. “Onog trenutka kada bi Crnogorci dobili status ustavno priznate zajednice, dobili bi svog predstavnika u Parlamentu Kosova, što bi apsolutno promenilo puno toga”, kazao je Radulović uz konstataciju da je niska stopa zaposlenosti egzistencijalno najveći problem njegove zajednice. Kosovsko ministarstvo poljoprivrede je u ovoj godini izdvojilo više od 24 miliona za grantove, od 40 hiljada evra, pa naviše, što smatra značajnim podsticajem. “Ono što je jako interesantno i što vredi napomenuti je da dve godine pre toga ni jedan grant nije dobio ni jedan predstavnik nevećinskih zajednica. To je mene iznenadilo, i ono što jeste bio neki cilj da tu stvar promenim, i da tu stvar, rekao bih ispravim. Ono što znam do sada, iako još komisija nije završila sav posao, ima još par mera da se pregledaju, negde oko 20 grantova su dobili predstavnici nevećinskih zajednica”, kaže Radulović. Veruje da će se broj aplikacija iz nevećinskih zajednica povećavati nakon raspisivanja novih grantova. “Prvo smo vratili veru ljudima i ubedili ih da mogu da apliciraju i da mogu da dobiju grantove, jer je bilo puno, verujte mi, ljudi koji su dolazili kod mene, i kada sam ja obilazio i kada sam im predlagao da učestvuju, da apliciraju za grantove, da su govorili: ‘’Pa ja sam aplicirao dve, tri godine i nikad nisam dobio”, i maltene nisu ni zainteresovani. Verujem da sada ovim što se desilo, da ćemo vratiti to poverenje, da će puno više biti aplikanata, i da će se broj dobitnika bar duplirati”, kaže Radulović. Navodi da na Kosovu, u nevećinskim zajednicama, ima ljudi koji se bave ozbiljno poljoprivredom, a koji imaju dosta problema kada je mehanizacija u pitanju. “Zaista ima ozbiljnih ljudi, ozbiljnih poljoprivrednika, koji ozbiljno žele da se bave tim poslom, i što je najbitnije koji žele da ostanu da žive ovde na Kosovu. Zaista, to mora da nam bude prioritet da ljude koji su spremni i žele sa porodicom, i sa decom da ostanu ovde, da im svim silama pomognemo”, rekao je u emisiji Slobodno srpski Lazar Radulović.23. June. 2024.
Slobodno srpski sa Ninom Brajovićem
U 477.emisiji Slobodno srpski gostovao je generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, Nino Brajović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je veoma važno što je Skupština Evropske federacije novinara krajem prošlog meseca u Prištini usvojila rezoluciju o formiranju Međunarodne komisije za istragu ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine. Brajović je naglasio da, iako su slične rezolucije već usvojene 2018. i 2021. u Lisabonu i Zagrebu, nije bilo napretka u njihovoj realizaciji. “To je bio jedan od razloga da mi tražimo treću rezoluciju, da podsetimo da mi od toga ne odustajemo. Rezolucije, ne obavezuju onoga na koga vi apelujete da nešto uradi, ali u svakom slučaju podsećaju sve faktore koji su bitni da treba da rade svoj posao”. Dodao je da će Udruženje novinara Srbije biti aktivnije u praćenju realizacije ove treće rezolucije o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu. “Sada imamo mnogo razloga, za sve ono što se dešavalo u poslednjih pet godina, usvajanje dve rezolucije i nepostupanje po njima, da tražimo da se formira komisija i da razgovaramo sa svim akterima. Dakle, i sa EULEKS-om i sa UNMIK-om i da počnu neke svoje arhive da pretresaju, da obaveštavaju tužilaštvo, i da koordiniramo taj posao, koliko god možemo. Uzeli smo u ovoj poslednjoj rezoluciji i primer Komisije za istraživanje ubistava novinara koja je formirana u Beogradu i koju i dalje vodi Veran Matić, koja je dala rezultat. Ona je dala rezultat koji je malo ko očekivao, a to je bilo podizanje optužnice za ubistvo Slavka Ćuruvije. Nažalost mi pravosudni epilog toga nemamo, ali je rezultat rada te Komisije podizanje optužnice iza koje apsolutno stoje novinari u Srbiji”. Prema tekstu rezolucije, u rad Komisije za istraživanje ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu trebalo bi da se uključe predstavnici UNMIK-a, EULEKS-a, novinarskih udruženja, sudije i tužioci iz Beograda i Prištine. Brajović je istakao da zbog političkih napetosti između Beograda i Prištine može biti teško postići bližu saradnju srpskih i kosovskih tužilaštava, ali očekuje da će se to rešiti kroz dijalog. “Između Beograda i Prištine sledi dijalog, pre ili kasnije. U okviru tog dijaloga, potrebno je formiranje Zajednice srpskih opština i među ostalim pitanjima koje treba rešavati kroz dijalog je svakako i ovo pitanje. Mi ćemo ga kandidovati, i mislim da je ono jako važno za taj dijalog. Da bi oko nečega gde smo mi već dosta prikupili materijala, gde mi imamo dosta činjenica, mogla tužilaštva da sarađuju uz dobre usluge UNMIK-a i EULEKS-a, koji bi mogli tu da posreduju i da stvaraju neku atmosferu poverenja između Beograda i Prištine, kada je reč o ubijenim i nestalim novinarima”. Govoreći o izveštavanju beogradskih medija o dešavanjima na Kosovu, Brajović je primetio da se najviše pažnje posvećuje ekcesima i incidentima, a malo drugim životnim pitanjima. “Mnoge stvari ja ovde saznajem kada dođem fizički. Primetim neku divlju gradnju, primetim čitava nova naselja koja niknu. To je loša uređivačka orijentacija, to je loša procena značaja onoga što se negde dešava za javnost u Srbiji. S druge strane, vi istovremeno imate te političke incidente koji se visoko koriste, visoko eksploatišu i verovatno odgovaraju političkim elitama, ali to ne znači da odgovaraju građanima”. Brajović smatra da ni izveštavanje beogradskih medija o radu i problemima Srba na Kosovu nije ništa bolje. “Ovde je ta crno-bela slika, Srbi su žrtve ovi, drugi su agresori. Mislim da taj život mora da ima više dimenzija i nijansi kao što je i realno ima. Srbi naravno iz svega ovoga što se dešavalo poslednjih meseci jesu žrtve, ali oni trebaju da imaju i prava da govore, da li su dovoljno zaštićeni od svoje države i kako su zaštićeni od svoje države. To je nešto što treba da čujemo upravo od njih. Da bi ih čuli, moramo da ih oslobodimo, i njih i medije da je u njima to moguće reći, a da to može da prođe bez ikakvih posledica. I to je ono što u stvari posao medija, da omoguće, da stvore atmosferu da ljudi veruju njima i da u njima mogu da govore o svojim problemima i da ih ti posle mediji štite da nemaju posledica od onoga što su govorili. Ne mogu mediji da ih bezgranično štite, ali uvek mogu da ih pozivu i pitaju da li su imali neke problem zbog nečega što su rekli, ili da se oni njima sami jave i da kažu da su imali probleme ili da nisu”, rekao je Brajović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 16. June. 2024.
Slobodno srpski sa Natašom Tomanić
U 476.emisiji Slobodno srpski gostovala je bivša zamenica predsednika opštine Zvečan za zajednice Nataša Tomanić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je nedavna odluka o njenoj smeni zbog navodnog prekoračenja ovlašćenja i kontinuiranog pritiska na službenike iz srpske zajednice nezakonita, jer nije prisustovala sednici skupštine opštine na kojoj je razrešena dužnosti, a razlozi su neosnovani. „Pravi razlozi su to što sam sa vladajućom vlašću veoma dobra i sa premijerom sam imala dva puta sastanak u roku od 11 dana, pa se gradonačelnik (Zvečana) očigledno uplašio. I ne samo sa Vladom, nego i sa ministrima i sa poslanicima, sa kojima sam imala dogovor da mnoge kosovske institucije otvorimo na severu“, rekla je Tomanić optuživiši predsednika opštine da se u radu rukovodi ličnim, a ne profesionalnim interesima. Tvrdi da u lokalnoj samoupravi nije dobila adekvatan tretman i uslove za rad na unapređenju ekonomske situacije. „Kada smo prešli u opštinu Zvečan dobila sam kancelariju koja je na dnu hodnika, pored WC-a, dva sa dva kvadrata, bez struje, sa jednim štekerom. Ja mislim da meni to ne pripada kao drugom čoveku u opštini. Ja sam se borila da dobijem kancelariju, čak mi je (gradonačelnik) rekao da ću dobiti kancelariju gde je bio UNMIK. Od početka imam povredu radnih prava u mnogim aspektima i bila sam suočena sa zloupotrebom položaja od svih njih“, tvrdi bivša zamenica predsednika opštine. Na pitanje da li će pokrenuti neki postupak za zaštitu svojih prava, kaže da još čeka da dobije odluku o njenoj razrešenju. „Prvo, ta odluka je nevažeća, to bi svaki pravnik trebalo da zna, i svaki čovek. Kada ne prisustvuješ bilo kojoj sednici, ta odluka je nevažeća, ali kako god on želi. A što se tiče dalje, želim da ga tužim i za uvredu, i za klevetu, i za povredu radnih prava, i za diskriminaciju i zbog raznih još stvari. Država neka se bavi malverzacijama, jer ih ima dosta“, rekla je Tomanić i uputila poziv gradonačelniku Iljiru Peciju na javnu debate, ako sme da dođe”. Ona nije prva zamenica gradonačelnika Zvečana koja je smenjena sa te funkcije. Pre nje je sa te dužnosti razrešena i Slađana Pantović, što kako navodi Nataša Tomanić, govori o zloupotrebama lokalne samouprave i samog gradonečelnika. „Te dve smene povezuje to što gradonačelnik misli da je to privatna svojina, a ne državna institucija, ali kada se povežu ova dva slučaja - isključivo je zato što smo Srbi. I rodna ravnopravnost je povređena, ženska ravnopravnosti je isto povređena. I ne samo to, kada čovek nešto ne zna, on ima strah od onog ko zna, tako da se bavi samo prljavim poslovima, samo iza leđa, a ne i u oči, rekla je Nataša Tomanić. Po njenom mišljenju nedavno održani popis stanovništva na Kosovu u opštini Zvečan nije uspeo zato što nije bilo organizacije kako treba, za šta su prema njenim rečima, odgovorni u komisiji za popis. „Na samom početku, ja sam poslala negde oko 13 - 14 ljudi, anketara, koji su hteli da rade, zatim i drugu grupu i negde sam poslala oko 30 - 35 ljudi koji su hteli da rade. Nebitno je da li su iz opštine Zvečan ili iz Mitrovice, napravila sam takvu strukturu da bude jedan Srbin, jedan Albanac, jedan Turčin, tako da ne bi bilo problema na terenu. Pritom su bila dvojica muškaraca i jedna žena. Kad sam razgovarala sa radnicima i Agencijom oni su me zvali i tražili da pošaljem ljude. Ja sam rekla njima da je po sedam evra po porodici plus dva evra kao dnevnica. Kada su došli u opštinu, meni su javili ti koje sam poslala kao anketare, da su njima rekli da dobijaju po jedan evro po porodici, tako da je cilj bio sabotaža, kako Srbi ne bi imali popis. Druga stvar je to što je u poslednjih pet dana popisa dovedena žena, devojka Albanka, koja ne zna ni jednu reč srpski. Nijedan Srbin ne mora da uči engleski, niti da priča albanski, jer srpski i albanski su službeni jezici na Kosovu, ali samo na papiru“, rekla je Nataša Tomanić gostujući u emisiji Slobodno srpski.09. June. 2024.
Slobodno srpski sa Marijom Vasić
U 475.emisiji Slobodno srpski gostovala je koordinatorka Humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje“ Marija Vasić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je ukazala na trend odlaska Srba iz zavičaja, naročito u zemlje zapadne Evrope. Poseban problem je činjenica da odlaze mladi ljudi i to zbog posla, loše ukupne situacije i vrlo jakog političkog uticaja nad institucijama. „Generalno se ljudi žale na nepotizam, na stranačko zapošljavanje, i jednostavno mlad čovek koji je oformio porodicu, ili planira da je osnuje, ili planira da gradi neku svoju karijeru, tu ne vidi svoju budućnost“, rekla je Vasićeva i navela da je u godinu dana pre pandemije koronavirusa samo iz Parteša, Pasjana i Budrige otišlo 360 uglavnom mladih Srba. Opšti pad nataliteta pogađa i srpske porodice u Kosovskom Pomoravlju, a društvo nedovoljno čini da žene motiviše i probudi u njima želju za rađanjem. „I ta politika nekih novčanih podsticaja, davanja, prema mom mišljenju, ja kao žena i kao majka mogu da kažem da je to sasvim nešto pogrešno. Zato što ni jednu ženu neće motivisati nikakva jednokratna novčana pomoć da rodi dete, već je, pre svega, ženi potrebno normalno okruženje, potrebna joj je ljubav i podrška, kako u porodici, tako i na poslu, pa i u državi“, kaže ona. Nezaposlenost mladih žena pre svega u javnim institucijama poseban je problem. „Ja iz svog komšiluka znam barem tri- četiri žene koje imaju decu, koje imaju porodicu, koje su završile fakultete, a koje nemaju ugovore, nemaju stalni radni odnos i pri tom konstantno su pod stresom da li će se taj ugovor produžiti, kako, kada, na koliko. I stalno se dovode novi ljudi da rade, iako nema mesta ni za njih koji već rade. Da li će se ta žena, ako ima dvoje dece, da li će se usuditi da rodi treće? Mislim da vrlo verovatno neće, tako da treba ženama pružiti okruženje koje im neće stvarati brigu da stvaraju potomstvo“, rekla je koordinatorka HO Kosovsko Pomoravlje, a kao posebno važne projekte svoje organizacije, pored online prodaje „Kupuj sa Kosmeta“, predstavila je Školu košarke, Letnju školu u Bratilovcu i projekte stipendiranja studenata i učenika sa Kosova. “Mislim da je “Kupuj sa Kosmeta” projekat na koji ljudi najbolje reaguju, pogotovo ljudi koji su bili željni da odavde čuju neku pozitivnu priču, nešto da se normalno desi, da se nešto razvija, da nešto raste. Znači, to nisu humanitarne donacije i pomoć, nego je to prosto neka normalana trgovina, neka privreda, tako da mogu da kažem da sad naši proizvođači imaju sigurno na mesečnom nivou neku, donekle sigurnu prodaju, da neki od njih mogu i da žive od te prodaje, a nekima je to jako značajan dodatni prihod. Ima tu prostora za unapređenje tako što će se podržati ti proizvođači. Ne naš projekat da se podrži, već da se podrže ljudi koji se time bave. To je ono što nama fali, jer recimo, vi znate koliko je malih proizvođača u našim sredinama koji stvarno nešto proizvode i žive od toga. Mi imamo oko 25 stalnih proizvođača koji konstatnto prodaju u našoj prodovnici, a da niko od njih nikada nije podržan projektno, već su oni sami uspeli da stvore nekako ta svoja ganzdinstva i to sa čim rade. Njima je potrebna podrška, na njih mora da se obrati pažnja, jer oni imaju prilike da se razviju i da upošljavaju druge, rekla je Marija Vasić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 02. June. 2024.
Slobodno srpski sa Anom Marijom Ivković
U 474.emisiji Slobodno srpski gostovala je urednica Alternativne internet stranice i novinarka Kontakt plus radija Ana Marija Ivković. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je ukazala na porast lažnih vesti i dezinformacija u javnom diskursu na Kosovu i u srpskim mediima u vezi sa Kosovom. „Uočila sam dve tendencije. Prva tendencija je da iza pojedinih vesti u najvećoj meri stoje političke elite, a drugo je finansijski interes u smislu dobavljanja što većeg broja publike. Kada govorimo o političkim elitama, te vesti su mnogo opasnije, zato što se po pravilu stvari određeni narativ koji odgovara određenoj političkoj eliti“, rekla je ona. Po njenim rečima “kada takve stvari dođu do građana i korisnika društvenih mreža dešava se da oni prosto šire dezinformacije, ne znajući da to jesu dezinformacije”. “Uočili smo i to da kada porastu tenzije, poraste i broj dezinformacija”, kaže ova novinarka koja izveštava uglavnom sa severa Kosova. Dezinformacije se po njenom mišljenju šire na tri fronta. „Prvo je od zvaničnika, dakle zvaničnici vrlo tendenciozno i namerno dezinformišu javnost. Druga stvar su društvene mreže, uključujući „telegram kanale“, koji su vrlo popularni među srpskom publikom i treća su prorežimski i tabloidni mediji u Srbiji, a na Kosovu to su određeni portali koji sada već imaju istoriju objavljivanja lažnih vesti“, rekla je Ana Marija Ivković. Upozorava da pojava lažnih vesti ima za cilj širerenje straha u javnosti, zato što “pojedini mediji imaju nalog od političkih elita da to učine, a strahom se vrlo lako manipuliše”. “Na taj način se, kako kaže, vrlo često skreće pažnja javnosti sa nekih, vrlo očigledno, problematičnih stvari koje je vlast načinila, ili nije učinila, na nešto drugo“, rekla je Ana Marija Ivković gostujući u emisiji Slobodno srpski i dodala da se rešenja problema mogu dobiti kroz edukaciju građana, ali i finansijsko kažnjavanje medija koji su za proizvodnju i širenje lažnih vesti odgovorni.26. May. 2024.
Slobodno srpski sa Jelenom Đokić
U 473.emisiji Slobodno srpski gostovala je ekspertkinja zaštite životne sredine prof.dr Jelena Đokić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je među mnogobrojnim ekološkim problemima na Kosovu i nekažnjivost za ugrožavanje životne sredine. „Ne znam da je neko odgovarao. Da sam nešto u medijima videla, nisam. Da postoji u zakonu, postoji. Trenutno se radi na nekom projektu velikom projektu Evropske unije, zove se „environmental crime“ („ekološki kriminal“), radi se na tome da se izvrši obuka, recimo, organa koji treba da reaguju, da prepoznaju šta je zločin protiv životne sredine, i da se reaguje na odgovarajući način“, kaže ona. „Mi imamo jedan veliki problem, mi reagujemo tek kada se nešto desi, mi nikad ne reagujemo unapred. Znači, moguće je sprečiti, ali je teško posle kada neko dobije sve dozvole, dobije građevinsku dozvolu, dobije upotrebnu dozvolu“. Ukazuje na opasnost od klimatskih promena što traži veću ekološku svest građana i ulogu i odgovornost civilnog sektora. Ljudi treba da znaju šta se dešava, šta se dobija, a šta gubi, kada je u pitanju održivi ekonomski razvoj i zaštita životne sredine. „Drugi način je da ne idete na razum, nego na srce. Dati neka osećanja. Ja glasam za strah, ja mislim da ljudima treba pokazati negativne i strašne scenarije koji nas čekaju ako ne povedemo računa o ovome. Ja bih volela da ljudi jednom shvate gde ovo sve vodi i to u nekoj, ne bih sad tako rekla dalekoj budućnosti.Očekuju nas velike klimatske promene, očekuju nas prirodne vremenske katastrofe od kojih nismo videli ni prvih 10%, očekuju nas poplave svake godine, očekuju nas suše leti, poplave zimi”, upozorava ekspertkinja zaštite životne sredine Jelena Đokić.19. May. 2024.