ARHIVA EMISIJA
Slobodno srpski sa Imerom Muškoljajem
U 371. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Imer Muškoljaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da zastoj u pregovorima Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) oko formiranja nove vlade nije nastao zbog eventualnih ideoloških razlika, već zbog, kako je kazao, fotelja. „Dobra stvar ja u tome što su oni (DSK i Samoopredeljenje) već postigli sporazum oko programa vlade i to je po prvi put da su se partije dogovorile prvo oko programa Vlade. Međutim, fotelje su problem i to je uopšte balkanski problem, nije ideološki, nego balkanski“. Da nije bilo Vjose... Prema rečima Muškoljaja, problem je i to što postoji nepoverenje između Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova. „Nije lako sad ni Samoopredeljenju ni Demokratskom savezu da vladaju zajedno, pošto Demokratski savez je deo sistema, već su bili na vlasti. Nije da su bili samo dve ili tri godine, nego 12-13 godina, a Samoopredeljenje nije bilo nikad. Zato ne veruju jedni drugima, jer ne znaju kako će biti kad vladaju zajedno, jer do sada to nije bio slučaj“. Muškoljaj smatra da je Pokret Samoopredeljenje pristao da oko nove vlade pregovara sa DSK, samo zato što je Vjosa Osmani bila kandidat za premijera ispred Demokratskog saveza Kosova, a trenutno nema uticaja na formiranje nove Vlade. „DSK je dobio glasove zahvaljujući Vjosi Osmani. Da nije bila ona, ubeđen sam da oni ne bi dobili toliki broj glasova, ali sada je pitanje koja je pozicija Vjose Osmani unutar DSK. Ona je sad sama. Zamislite, Vjosa Osmani je dobila glasove, a pregovaraju tri čoveka koji nisu dobili nijedan glas na nacionalnim izborima: Isa Mustafa, Agim Veliu i Ljutfi Haziri”. Račak – masakr nad civilima Komentarišući događaje u Račku od 15. januara 1999.godine, Muškoljaj je kazao da je ubeđen da se toga dana dogodio masakr nad civilima od strane srpskih oružanih snaga. „Postoje snimci, postoje ljudi koji su bili u to vreme tamo i znaju šta se desilo. Mislim da nikako ne bi trebalo da neko kaže da to nije bio zločin, masakar. Ubeđen sam da se tamo desio masakr i nema smisla sada, 20 godina posle, da predsednik Srbije izlazi i kaže to je sve montirano i slično. Čuo sam ovih dana Danicu Marinković, koja je bila istražni sudija u to vreme, koja kaže da je bila tamo, da je bila na uviđaju i da je to bio rat između „terorista“, kako je ona rekla i policije i Vojske Srbije, odnosno Jugoslavije u to vreme, ali ja nisam video nijednu fotografiju, niti sam video ijednu sliku gde su ti ljudi bili obučeni kao Oslobodilačka vojska Kosova ili sa oružijem. Sada, ne mogu da shvatim da neko kao gospođa Marinković, koja je prva išla tamo i koja tvrdi da nije bio masakr, nego su oni bili teroristi, nema tih slika i tih snimaka. Kako je to moguće? Ako se negde nešto dogodi prvo što će da uradi istražni sudija ili policija je da slika, da snima i da ima to kao dokaz. Sada to ne postoji, a postoje žrtve, postoje snimci ljudi koji su masakrirani“. Na konstataciju voditelja da u Beogradu tvrde da su ubijeni ljudi kasnije preobučeni u civilnu odeću, Muškoljaj je kazao da je to gotovo nemoguće. „U to vreme na Kosovu nije postajala vlast Albanaca nego vlast Srbije. Ako su oni imali vlast na celom Kosovu i radili šta su hteli, kako je moguće da se pred očima tadašnje vlasti nešto tako dogodi“. Prve optužnice Specijalnog suda, odmah po formiranju nove vlade u Prištini Govoreći o radu Specijalnog suda za zločine na Kosovu Muškoljaj je kazao da će prve optužnice biti podignute najverovatnije odmah nakon formiranja nove Vlade Kosova. Prema njegovim rečima u očima Albanaca taj sud nije kredibilan, jer treba da se bavi samo navodnim zločinima koje su počinili Albanci, a ne i zločinima koje su počinili Srbi. „Tako je u očima građana, a s druge strane, za taj sud su glasali sami kosovski poslanici. Oni su to izglasali svojom voljom, nije to ništa bezvoljno. Sada ja ne znam da li je neko u to vreme imao druge planove u smislu: „hajde da sada ja guram ljude, poslanike da glasaju za Specijalni sud, a ja da budem spašen“ - ne znam. Postoje i takve spekulacije, što se tiče Hašima Tačija na primer. Sada ne znam da li je to tako, ali ljudi, obični ljudi, ja bar tako mislim, ne žele da u tom sudu budu osuđeni samo Albanci za ratne zločine, nego oni to vide kao mogućnost da se sudi za sve to što se uradilo posle rata: krađe, marverzacije i sve ostalo vezano za korupciju i organizovani kriminal“. Medijska slika na Kosovu bolja nego u regionu Na pitanje koliko mediji dopisnose uzavreloj atmosferi u društvu, Muškoljaj, koji je i predsedavajući Saveta za štampu Kosova, kaže da je sada situacija bolja nego ranije, a da su političari obavezni da rade transparetno i sarađuju sa novinarima.. “Kad kažem da stojimo bolje, to ne znači da nemamo problema u medijima. Ali stvarno, mi stojimo bolje ako se uporedimo sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, sa Srbijom. Ja pratim šta se dešava tamo (u Srbiji) i ogorčen sam kao profesionalac šta mediji tamo objavljuju. Mislim na većinu medija, osim nekih medija koji su stvarno profesionalni, ali kad vidim te naslovne strane tabloida, te televizije koje 24 sata imaju ili rijaliti šou ili Aleksandra Vučića, onda ja stvarno mislim da smo mi super. Mi nemamo takvih problema na Kosovu. Na našim televizijama na primer, kao što svi mogu da vide, ima mesta za sve strane i za one koje su za opoziciju i za vlast, za različite novinare, za Srbe, Albance, mislim za sve zajednice”, kazao je Muškoljaj gostujući u emisiji Slobodno srpski. 19. January. 2020.
Slobodno srpski sa Milenkom Jovanovićem
U 370. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori Milenko Jovanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je novi Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori u funkciji stvaranja novog tzv.“crnogorsko-montenegrinskog identiteta“, nečega što je u suprotnosti sa crnogorskom istorijom i sa crnogorskom tradicijom. „Taj zakon dolazi nakon što je nasilno u crnogorske udžbenke i u crnogorske škole uveden tzv. crnogorski jezik, nakon što je Crna Gora mimo volje ogromne većine ljudi donela odluku da postane članica NATO-a, nakon odluke da prizna nezavisno Kosovo i pored protivljenja 85 odsto stanovništva, kako je to nedavno, čini mi se, baš u Prištini priznao i sam premijer Marković, tako da je ovo iznenađenje samo za one koji nisu bili baš nimalo upućeni u sve ono što se u Crnog Gori dešava i što se priprema“. Jovanović smatra da je Zakon o slobodi veroispovesti, koji je krajem prošle godine usvoila Skupština Crne Gore, usvojen mimo volje većine građana Crne Gore. Prema njegovim rečima crnogorska vlast je iznenađena masovnim protestima ljudi širom Crne Gore koji se protive tom zakonu, kao i da je režim imao lošu procenu o eventualnim posledicama nakon usvajanja tog zakona. „Mislim da je Milo Đukanović nesvesno prvi put ujedinio Srbe u Crnoj Gori i ne samo Srbe, nego sve verujuće pravoslavce, a njih je ubedljivo najveći broj u Crnoj Gori. On nije očekivao ovakve reakcije, to je evidentno. Imamo razne provokacije, za sada nema drastičnijih posledica, ali ukoliko vlast u najskorije vreme ne povuče sporni zakon, usudiću se da kažem i sramni zakon, plašim se da rizikuje da dođe do, malo je reći, nemilih scena. Nikome nije u interesu da padne krv u Crnoj Gori, a uveliko se čuju ratne trube, kao da neko priželjkuje krvoproliće i bratoubilački rat, Mislim da to u ovom trenutku ne treba ni državi Crnoj Gori, ni pravoslavnom narodu, u toj oduvek srpskoj državi, ma kako je ko danas doživljavao i mislim da je za taj sporni zakon hitno postizanje kompromisa jedino rešenje“. Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da je „pitanje da li oni Crnogorci koji žive u Srbiji, a koji u slučaju Zakona o slobodi veroispovesti podržavaju crnogorski režim i dalje treba da imaju srpsko državljanstvo“, Jovanović je kazao da je to za njega lično simpatičan predlog. „Naravno da najvećim delom pozdravljam takav pristup. Reciprocitet u smislu da Crnogorci konačno moraju u Srbiji, nacionalni Crnogorci, da imaju jednak tretman kao što imaju Srbi u Crnoj Gori, a to je sledeće; da kao što u Crnoj Gori nema nijednog Srbina ni na jednoj značajnijoj državnoj funkciji, a ima ih u ukupnom učešću stanovništva 30 odsto, ni u Srbiji ne treba da bude niko ko je crnogorske nacionalne pripadnosti na bilo kojoj javnoj funkciji“. Đakovica – zabranjen grad za Srbe Jovanović koji je do 1999.godine živeo u Đakovici, a do pre nekoliko meseci u Sutomoru, danas živi u Severnoj Mitrovici. Kaže da je Đakovica danas zabranjen grad za Srbe i da raseljeni ni ove godine za Badnji dan nisu mogli da dodju u Đakovicu. „Mi smo imali najave da će Albanci organizovati određene proteste, pričalo se o hiljadama, na kraju ih je bilo nekoliko desetina. I tu vidimo koliko je to necivilizacijski gest, to što nam nisu dozvolili da dođemo. Procena je bila da bi možda nekome bila ugrožena bezbednost i odustali smo od masovnog dolaska. Đakovica je nažalost zabranjen grad za Srbe, nezvanično, ali ako pitate ljude koji kreiraju ukupni ambijent u tom gradu onda je to nažalost tako. Mi tri godine nismo mogli da priđemo ni groblju koje je tek nedavno očišćeno, koje je najvećim delom nažalost uništeno još 1999. godine pa je delimično u međuvremenu obnovljeno, ali je i dalje najveći broj spomenika uništen. Za Badnji dan je nas troje iz Privremenog organa došlo do Đakovice. Mislili smo bez problema da uđemo u crkvu, kad smo videli šta se tamo dešava odustali smo od namere, ali je Badnjak voljom božjom došao do crkve. Doneo ga je naš prijatelj iz Velike Hoće Ivica Nakalamić i mi smo mu na tome zahvalni i to simbolično Badnjak koji je ubran tog jutra na brdu Čabrat iznad Đakovice. Mi smo time samo hteli da pošaljemo poruku da se zaista Đakovice ne odričemo koliko god su uslovi kakvi jesu, gde nema ni pomena od povratka, odnosno od stvaranja atmosfere za nekakav ozbiljniji povratak“. U Crnoj Gori više nema raseljenih? Jovanović koji je i predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori, rekao je da u Crnoj Gori, u formalnom pravnom smislu, više nema raseljenih lica. „Vlada je donela novi status o strancima kojim je odlučeno da se gasi status raseljenih lica, izbeglica i tim ljudima je namenjen status stranaca, sa stalnim ili privremenim boravkom. Jedan apsurd koji je vezan za Zakon o državljanstvu, jeste da ljudi u tom statusu pravo na državljanstvo stiču tek nakon deset godina zakonitog boravka, u slučaju raseljenih lica. Dakle, od momenta kada dobijete ličnu kartu za stranca, treba da prođe 10 godina da biste dobili crnogorsko državljanstvo, uz podrazumevan otpust iz državljanstva iz države čiji ste državljanin. To u praksi znači da onih 11 - 12 godina, koliko su ljudi do tada živeli, se ne računa“, rekao je Milenko Jovanović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 12. January. 2020.
Slobodno srpski sa Azizom Salihuom
U 369. emisiji Slobodno srpski gostovao je proslavljeni bokserski šampion Aziz Salihu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je siguran da na Kosovu može da „stvori“ boksera koji bi predstavljao Kosovo na Olimpijadi i koji bi bio svetski prvak. Međutim, kaže da političari nemaju sluha za to. „Nemam podršku, nemam para, nemam ništa... Ministri koji su tu nikad nisu bili sportisti, ne znaju šta je sport, ne znaju šta je Olimpijada. Ne znam šta da radim, imam tri - četiri dobra boksera i mislim da jedan od njih može da bude olimpijski pobednik. Ima urođen talenat, ali je iz jednog sela kod Podujeva, putuje, nema para...“ Prema rečima Salihua, boks na Kosovu danas nije ni približno popularan u odnosu na vremena iz sedamdesetih i osamdesetih godina. „Niko nikad ne bi znao da postoji Priština da nije sportista. Čitav svet zna za Prištinu, za Kosovo, Jugoslaviju u to vreme, zahvaljući sportu. Bokserski klub Priština sada ima samo zgradu i sramota je da uđe čovek da vidi šta se dešava. Ne košta mnogo da se sredi. Milijarde daju za stadione, a ne mogu za boks“. Odvojiti sport od kulture Salihu smatra da bi Ministarstvo kulture, omladine i sporta u budućoj Vladi Kosova trebalo odvojiti, tako da ministarsvo omladine i sporta bude posebno. Prema njegovim rečima, važno je da na čelu tog ministarstva bude neko od sportista. „Treba da bude jedno ministarstvo za sport, jedno za kulturu, zato što su sportisti ambasadori. Imamo dosta mladih ljudi koji su uspešni sportisti i koji mogu da budu ministri, a ne kao neki što se nikad u životu nisu bavili sportom, nego su iz tamo neke „šume“ došli“, kazao je Salihu. Salihu koji je tri puta učestvovao na Olimpijskim igrama i 1984. godine u Los Aneđelsu osvojio bronzanu medalju i koji je osam puta bio prvak SFRJ u boksu, kaže ne prima nacionalnu penziju iz Srbije, koja sleduje ljudima koji su osvojili medalje na Olimpijadi. „Mene je pre osam godina zvala neka žena iz Beograda, ona je valjda iz ministarstva, da dođem da uzmem penziju, a ja sam joj rekao da ne mogu, jer će mi ovde reći da sam špijun. Radio sam za ovo Kosovo dosta, dosta sam doprineo i odbio sam, rekao sam da ne mogu. Nakon četiri godine opet su me zvali, neko drugi iz ministarstva: Kaže mi: „Azize, dođi uzmi penziju, lud si...“ Svi, sav narod mi kaže idi i uzmi. I sada razmišljam, ovih dana, ako u narednih nekoliko meseci niko ništa ne uradi, ja ću da idem pravo tamo u Beograd“, kaže Salihu. Doći će vremena kad se neće gledati ko je Srbin, Albanac, Hrvat... Govoreći o međunacioanlim odnosima nekad i sad, Salihu je kazao da se nada da će ponovi doći vremena kad se neće gledati ko je Srbin, Albanac, Hrvat... „Ja sam godinama bio na pripremama u Košutnjaku i nikada se u životu nisam posvađao ni sa kim. Živeli smo lep život, spavali zajedno, jeli, pili. Meni je to čudno da se ja plašim što je on Srbin, što je Crnogorac ili Hrvat. Nikad u životu nisam razmišljao tako u Jugoslaviji. To je grehota šta smo doživeli. Meni je drago što smo pre nekoliko meseci zvali Vujkovića, Puzovića, Labudovića i ostale na Brezovicu na proslavu. Da vidite šta smo radili tamo, kako smo igrali i pevali i na srpskom i na albanskom“, kazao je Salihu. Iako se boksom ne bavi skoro već 30 godina Salihu kaže da ga ljudi širom regiona, ali i sveta još uvek prepoznaju i poštuju. „Bio sam pre godinu dana u Prokuplju, bio je organizovan turnir povodom smrti jednog trenera tamo i kada sam ušao u salu, publika, pet hiljada gledalaca, svi na nogama skandiraju „Zizi, Zizi“. Nisam mogao da verujem.“ U 500 mečeva, samo 25 poraza i jedan nerešeno Salihu je u kako kaže u bokserskoj karijeri imao 500 mečeva, od kojih je u samo 25 mečeva bio poražen, a jedan meč je bio nerešen. „Najveća pobeda mi je učešće na Olipjiadi. To je za mene bila najveća sreća, ali na tri olimpijade su mi uzeli pobedu, mogu da kažem. Ne znam kako mogu da dobijem kasete kad sam boksovao u Moskvi, u Seulu i Los Anđelesu. Tri runde sam boksovao, bio sam bolji od njih, ali teško je da budeš prvi. Da sam bio neki Rus, Nemac, onda bih bio tri puta olimpijski prvak“, rekao je Aziz Salihu u emisiji Slobodno srpski. 05. January. 2020.
Slobodno srpski sa Aleksandrom Gudžićem
U 368. emisiji Slobodno srpski gostovao je istoričar Aleksandar Gudžić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se poslednjih decenija suočavamo sa revizijom istorije i pokušajima menjanja istorijskih činjenica. „Imamo navalu revizionističke literature kojom se želi da se prošlost prikaže drugačijom nego što ona zapravo jeste. Naročito se tu na udaru našao Prvi balkanski rat, zatim i oba svetska rata, a i ne samo to, nego i daleko dalja prošlost naroda koji žive na Kosovu i Metohiji. Glavni argument, zapravo optužba, revizionista je da je Srbija u Prvom balkanskom ratu okupirala Kosovo i Metohiju. To naravno ne odgovara istini i iskrivljuje istinu. Ne možemo govoriti da je Srbija 1912. okupirala Kosovo i Metohiju kao jednu albansku celinu. To se naime plasira u alabanskim udžbenicima. Prvo zato što Kosovo i Metohija tada nije bila albanska država, drugo Kosovo i Metohija je tada deo jedne turske administrativne oblasti koja se zove Kosovski vilajet, koji pored Kosova i Metohije uključuje u svoj sastav i delove Makedonije i Severne Albanije i treće, Srbija 1912. godine ne ratuje protiv Albaanca, ona ratuje protiv Osmanskog carstva kao deo jedne koalicije balkanskih država“. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine u Briselu Gudžić smatra da se istorija ponavlja, samo su, kako kaže, imperije druge ili se drugačije nazivaju. „Kao istoričar imam negde i tu profesionalnu deformaciju da pravim izvesne komparacije sa sadašnjim trenutkom, sadašnjim vremenom, sa nekim događajima koji su se odvijali u prošlosti. Mene situacija danas na tom post-jugoslovenskom prostoru neodoljivo podseća na sliku Balkana poslednjih decenija 19. veka, kada nakon Berlinskog kongresa Austrougarska dolazi na Balkan i dobija od velikih sila zadatak da ona reši i uredi balkansko pitanje. I šta radi tada imperija Austrougarska? Ona uređuje čitav prostor Balkana i deli ga na niz malih državica zavisnih od Austrougarske međusobno zavađenih, kojii zavise od imperije, međusobno se svađaju i prepucavaju. Tako je Austrougarska kontrolisala ovaj prostor. Ideolog takve austrijske politike na Balakanu toga vremena je bio Benjamin Kalaj. To je mađarski diplomata koji je jedno vreme bio diplomatski predstavnik „dvojne monarije“ u Beogradu, a kasnije je bio upravnik u Bosni i Hercegovini. On je ideolog bošnjačke nacije. On je takvu austrijsku politiku nazvao „program za budućnost“. Umesto Austrougarske danas imamo Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države koje su ovaj prostor podelile na slabe i međusobno zavađene države koje zavise od Evropske unije. I dok se naši političari međusobno prepucavaju i podižu stanje borbene gotovosti ogroman broj mladih odlazi na zapad uslovljen teškom ekonomskom situacijom u kojoj živimo“. Još jedna uspešna godina za Dom kulture Gračanica Aleksandar Gudžić, koji je i urednik istorijsko – dokumetarnih programa i tribina u Domu kulture Gračanica, kaže da ova ustanova završava još jednu uspešnu godinu. „Ove godine smo imali 252 događaja i to su događaji različitog programskog sadržaja. Naime, kada početkom godine pravimo naše planove i programe nastojimo da godišnji plan i program Doma kulture Gračanica bude tako koncipiran da tu bude za svakog po nešto i mi smo premašili te naše planove. Tu je bilo pozorišnih predstava, koncerata, likovnih kolonija, izložbi slika... Ono na šta smo mi iz Doma kulture najponosniji to su punktovi kulture koje je Dom kulture unazad nekoliko godina negde osnovao i održava. Dom kulture je danas kulturni centar ne samo Gračanice, nego i svih srpskih sredina južno od Ibra. Dakle mi smo u jednoj, kako bih rekao, humanoj misiji i stvaramo za publiku različite programske sadržaje u gotovo svim srpskim sredinama koje nemaju često prilike da odgledaju film, pozorišnu predstavu ili neki koncert“. Sve više mladih napušta Dobrotin Gudžić koji živi u Dobrotinu kod Lipljana, selu koje pripada opštini Gračanica, kaže da sve više mladih ljudi napušta ovo mesto. „Od 1999. Godine do danas Dobrotin je napustilo 263-oje ljudi. To su uglavnom ljudi mlađeg i srednjeg životnog doba koji su pre svega u potrazi za poslom otišli, a kuće nisu prodali“, rekao je Aleksandar Gudžić u emisiji Slobodno srpski. 29. December. 2019.
Slobodno srpski sa Zoranom Popovićem
U 367.emisiji Slobodno srpski gostovao je fimski reditelj i scenarista iz Beograda, autor mnogobrojnih dokumentarnih filmova Zoran Popović. U intervjuu Budimiru Ničiču, Popović, koji je i ove godine bio član žirija na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma i televizijskih formi u Gračanici GRAFEST, rekao je da je taj festival osnovan pre svega sa idejom da podstakne autore iz lokalnih sredina na Kosovu da uanprede svoje dokumenarno stvaralaštvo i doprinesu razvoju televizijske forme. Komentarišuči ovogodišnju ponudu Grafesta Popović kaže da je teško bilo očekivati velike promene u kratkom periodu, ali da postoje promene koje mogu da se primete sada, u odnosu na pre tri ili četiri godine. „Čini mi se da je kvalitet produkcije ujednačeniji i da smo ove godine smo imali isključivo televizijske forme. Prosto, dokumentrarni film je izutetno komlikovan za rad. Veoma je teško napraviti nešto što bi bilo kreativni dokementarac, posebno u sredini gde nema prave produkcije i nema pravog prostora za takvu vrstu filma, ali je televizija očigledno razvijena u dovoljnoj meri, kao i u svim ostalim sredinama i te televizijske forme čini mi se da napreduju. Napreduju na način da su sada napravljene preciznije, napravljene na jednom znatno višem tehničkom nivou i da je pristup temama prosto razvijeniji u odnosu na to kako je izgledalo na početku, kada sam tu došao prvi put na treći Grafest“, rekao je Popović. Dobri i loši momci Govoreći o savremenom dokumentarnom filmu u svetu, na pitanje voditelja koliko savremena kinematografija uspeva da baštini “fantastične gluposti moderng sveta, s jedne strane svemirska tehnologija i naučni uspesi, a s strane očigledan manjak pameti u upravljanju planetom”, Popović savetuje mudrost u odabiru filmova. „Ono što svaki kultivisan filmski gledalac radi to je da pokuša da napravi jedan smisleni izbor filmova, ali veliki deo filmske publike širom sveta, naročito one najmlađe, tinejdžeri koji gutaju filmove nekritički, primaju veliki deo toga što je napravljeno. A šta je napravljeno to je stvarno čudo neviđeno“, kaže Popović. Na pitanje voditelja, ko su u današnjoj kinematografiji dobri, a ko loši momci, poznati srpski dokumentatista kaže da je to pitanje u savremenom svetu relativizovano i obesmišljeno, „Pitanje je izuzetno dobro zato što živimo u vremenima u kojima se vrlo diskretno, a negde i vrlo otvoreno, relativizuje odnos dobra i zla. Pedestih godina bili su popularni vesterni. S jedne strane stoje dobri s druge strane stoje negativci. I vi idete u bioskop i nemate dilemu. Čak i tokom sedamdesetih, kad su se pojavili Ratovi zvezda bio je s jedne strane Luk Skajvoker i s druge strane Dart Vejder. Sretnem jednog dečaka koji ima pet, šest godina ja ga pitam koji film voliš, kaže Ratovi zvezda. A koga voliš u filmu, kaže on, ja moram da kažem volim Darta Vejdera. Ne bi trebalo da volim, ali nešto me vuče na tu mračnu stranu. Filmovi su učinili naročito od vremena osamdesetih i devedesetih da se relativizuje odnos prema takozvanim negativcima iz prošlih vremena“, kazao je Popović. Ko je junak današnjice? Filmovi su zasnovani na junacima, kakvi god oni bili, tamni, svetli.... Ko bi danas bio junak u Srbiji, zapitao se Popović? „Znate bilo je lako u prošlim vremenima, pa kažete rudar je naš junak, pa kažete evo ga onaj koji preživeo Goli otok, pa živi u sneci, on je naš junk, pa kažete, evo ga čovek koji se bori za neke slobode, on je junak. Veliko je pitanje ko bi bio pravi model filmskog junaka danas i u tom smislu je teško biti filmski autor. Postoji jedna izrazita grupa mladih talentovanih filmskih autora koji pokušavaju sada da prave svoje prve, druge treće filmove koji u velikoj meri pričaju o glavnim problemima koji postoje u Srbiji. U tom smislu mogu da kažem da postoje neke dominantne teme, a jedna od najdominantnijih za mlade autore je svakako odlazak iz Srbije. I ako postoji junak kojim se oni bave, to je svakako junak koji je u pripremi da napusti zemlju ili je u unutrašnjem sukobu - da li da ode ili da ostane“, rekao je Zoran Popović gostujući u Slobodno srpski.. 22. December. 2019.
Slobodno srpski sa Tijanom Simić – Lavali
U 366. Emisiji Slobodno srpski gostovala je programska direktorka NVO “Žensko pravo” Tijana Simić – Lavali. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da nisu iznenađujući podaci iz pojedinih istraživanja da skoro dve trećine žena na Kosovu smatra da je nasilje nad ženama uobičajena pojava. “To je zato što su ovde još uvek te trdiocionalne norme. Mi živimo u jednom društvu gde se „zna gde je ženi mesto“ i to je taj neki ambivalentni seksizam - žena je majka, žena je kaljica, žena je stub kuće, ali je isto tako i potčinjena mužu, ekonomski je zavisna i objekat je, ona je vlasništvo muža, tako da otuda kreće i samo nasilje nad njom“. Prema njenim rečima poslednjih godina se svest žena po ovom pitanju menja, što, kako kaže, često dovodi do većih problema. „Ono što je kod nas normalno u nekim razvijenijim zemljama nije, ali se to menja i samim tim i što se žene više osvešćuju i osamostaljuju i obrazuju i ekonomski su nezavisnije, onda i više traže svoja prava u samoj porodici, a onda se i tu to nasilje i više reflektuje“. Nasilje nad ženama nije privatna stvar Komentarišući nedavno istraživanja OEBS-a, o „Dobrobiti i bezbednosti žena“ na Kosovu gde se navodi da skoro 50 odsto žena smatra da je nasilje u porodici privatno pitanje koje treba rešavati unutar porodice, Simić-Lavali kaže da je nasilje u porodici, na prvom mestu krivično delo. „To je krivično delo i treba tako da se tretira, ali opet krećem od naše kulture gde je to porodična stvar, tu se komšije ne mešaju, tu se mama i tata ne mešaju, „pretrpi ćerko, trpi malo“... A onda i u institucijama imate neosvešćene ljude koji pružaju usluge, pa dođete kod policajca i on kaže – „pa dobro bre, idite kući, pa ti si mu žena“, a onda sudija kaže „pa gde ćeš, nemaš kud“... Sve je to naravno povezano i sa rodnom neravnopravnošću žena u društvu s tim što žene ne uzimaju svoje nasledstvo, već to nasledstvo ostavljaju bratu. One odu kod muža, gde zaova koja ostavi to ode kod svog muža i onda ona nema ni gde da se vrati, ni kome da se obrati i to je onda opet negde privatna stvar“. Komentarišući najavu izgradnje „Sigurne ženske kuće“ na severu Kosova za žrtve porodičnog nasiljam, Tijana Simić – Lavali je kazala da je takva institucija na severu preko potrebna. Međutim ističe da to ne može da funkcioniše na pravi način, jer će tu sigurnu kuću, kako je, prema njenim rečima, najavljeno, voditi Opština Zubin Potok, a da će koordinatorka za četiri opštine na severu Kosova biti Adrijana Hodžić, aktuelna ministarka administracije lokalne samouprave. „Mi kao organizacija mislimo da je to loše i da to ne može da funkcioniše zato što mi prvo imamo međunarodne standarde i međunarodne principe ovde na Kosovu, a to je da sve sigurne kuće vode ženske nevladine organizacije. Na tome se insistira zato što su ženske nevladine oganzacije osvešćene, imaju tu ekspertizu i zato što su nezavisne. Mi smo nezvisne od sistema. Kada imate sigurnu kuću kao instituciju to je centalizacija sistema. Onaj ko radi u sigurnoj kući ne može da se žali na onog iznad i onaj iznad ne može na onog iznad. Ta nezavisnost je jako bitna za te specijalizovane servise. Onda imamo i to da mi prvo imamo neosvešćene institucije. Imamo lokalne samouprave koje nemaju službenike za rodnu ravnopravnost. Nemaju budžete za rodnu ravnopravnost, nemaju budžetske linije uopšte, tako da oni nisu ispunili ni ono što moraju po zakonu, ali su negde krenuli da rade i nešto drugo. To je isto kao kada bi našoj organizaciji „Žensko pravo“ dali da asfaltiramo neku ulicu, zato što, eto, mi to možemo“. Nevladina organizacija Žensko pravo, sa sedištem U Severnoj Mitrovici, imala je mnogobrojne aktivnosti tokom nedavno završene svetske kampanje „16 dana aktivizma“ u kojoj se zahtevalo ukidanje svih vrsta nasilja nad ženama. „Kao i svake godine imali smo ulični performans sa volonterkama gde smo razgovarali sa građanma fokusirajući se na građanke i mlade devojke. Delili smo informacije o tome šta je nasilje, kao i informacije o Centru za zaštitu žrtava koji naša organizacija Žensko pravo vodi u Severnoj Mitrovici već pet godina i servisima koje pružamo. Radili smo i mali test sa izjvama nekim gde devojke i žene mogu da se prepoznaju kao žrtve“ rekla je u emisiji Slobodno srpski Tijana Simić – Lavali. 15. December. 2019.
Slobodno srpski sa Rikardom Gutierezom
U 365.emisiji Slobodno srpski gostovao je generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutierez. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se danas suočavamo sa globalnom ugroženošću slobode medija. “Od aprila 2015. godine, mi smo prijavili, u Evropi, u 47 zemalja članica Saveta Evrope 642 prekršaja prema slobodi medija. Tu se podrazumevaju napadi, uključujući i 26 ubistava novinara". Turska je prema rečima Gutiereza zemlja gde je najgora situacija kad je u pitanju sloboda medija i bezbednost novinara. “U svakoj zemlji u Evropi, pojedinačno zapažamo taj trend. Naravno ne na istom nivou od zemlje do zemlje. U Turskoj, imamo više od 150 novinara u zatvoru. To nije slučaj u Francuskoj, ali u Francuskoj se tokom poslednjih nekoliko meseci desilo mnogo napada na novinare koje sprovodi policija, protiv novinara koji nose žute prsluke, tako da se suočavamo sa globalnim ugrožavanjem slobode medija, u svakoj zemlji pojedinačno”. Gutierez je kazao da u Evropi postoji 38 nerasvetljenih slučajeva ubistava i nestanka novinara, od kojih je 13 slučajeva u zemljama Evropske Unije. “Ako gledamo na nekažnjavanje za ubistva, Kosovo je najgore sa 15 ili 17, u zavisnosti od toga kako računate slučajeve. Zatim, Ukrajina sedam slučajeva, Rusija šest, Turska četiri slučaja za koja nije izrečena kazna, Azerbejdžan dva slučaja, a zatim jedan broj zemalja sa samo po jednim slučajem, kao što je Malta itd. To je dakle u pogledu neizricanja kazni, ali znate, jedan značajan slučaj o kome možda nije izveštavano na precizan način, a što je globalni trend, odnosi se na samocenzuru. Mi smo sproveli jedno istraživanje zajedno sa Savetom Evrope, odnosno kojim je koordinisao Savet Evrope, gde smo intervjuisali hiljadu novinara širom Evrope, u 47 zemalja članica Saveta Evrope. Trećina njih je izjavila da oni imaju samocenzuru, oni ne izveštavaju o priči u celosti, nego po određenim nivoima, oni ne kriju stvari, nego ublažavaju priču”. U potrazi za nestalim kolegama, novinarska udruženja treba da vrše pritisak na vlast Komentarišući odluku Skupštine Evropske federacije novinara koja je usvojila jednoglasno Rezoluciju o istragama ubistava novinara na Kosovu koju su podneli Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Sindikat novinara Srbije i Udruženje novinara Kosova, kojom se, između ostalog, traži i efikasna istraga slučajeva ubijenih i nestalih novinara, Guiterez je rekao da su taj dokument poslali šefu misije EULEX-a, šefu UNMIK-a, predsedniku Specijalizovanih veća, Specijalnom tužiocu, zaštitniku građana pri Specijalizovanim većima, predsedniku Srbije gospodinu Vučiću, predsedniku Kosova i brojnim ambasadorima. “Neki od njih nisu uopšte odgovorili, nije bilo nikakve reakcije od strane predsednika Srbije i predsednika Kosova, nije bilo reakcije od strane ambasadora i rekao bih rekao da države i vlade nisu reagovale na naše pismo. Dobili smo odgovore od nekih, dobili smo reagovanje od strane OEBS-a. Predstavnik za slobodu medija pri OEBS-u gospodin Arlem Dezir je na neki način podržao naš poziv u smislu načina tretiranja, dajući nam javnu podršku da nastavimo i javno je pozdravio našu Rezoluciju, što je jako bitno, jer je to osoba na visokom nivou OEBS-a, i zato je to važno. Zatim, dobili smo odgovor od EULEX-a na jedan formalan način, o tome kakav mandat imaju i kako je njihov mandat promenjen…Na neki način oni su nam rekli da ne mogu da učine ništa u vezi sa našim slučajevima, u pogledu njihovih prioriteta i da mandat koji imaju im ne pruža mogućnosti da učine nešto više”, rekao je generalni sekretar Evropske federacije novinara i posavetovao novinare da nastave sa vršenjem pritisaka na vlast s tim u vezi. Gutierez je 04. i 05. decembra ove godine učestvovao na Konferenciji o ubijenim i nestalim novinarima koja je održana u Gračanici i Prištini. “Ja sam rekao tokom konferencija koje smo imali ovde na Kosovu, da sam veoma ponosan na aktivnosti koje sprovode članovi naših udruženja u obe zemlje. Znate, i asocijacije novinara na Kosovu i asocijacije i trgovinska udruženja u Srbiji, su uspeli da udruže svoje snage i da ostvare saradnju. Jer to nije etničko pitanje, to nije nacionalno pitanje, to je novinarsko pitanje, novinari bi trebali da budu zaštićeni i smo dokazali i pokazali da novinarske organizacije iz obe zemlje su sposobne da se zajednički bore, kako bi došli do istine. Mislim da je to jedan odličan primer i za političare. Zatražio sam da oni slede primer novinarskih organizacija. Mi smo bili sposobni da to uradimo, mi smo bili sposobni da ostvarimo to da uputimo zajednički zahtev, tako da, molim vas, ja sam zatražio od političara da ulože krajnje napore da sprovedu aktivnosti u pogledu ovih istraga. Znamo da postoje određeni tragovi, da postoje neki elementi, koje bi mogli da pomognu u ovim istragama u obe zemlje, tako da nam je sada potrebno da oni sarađuju na efikasan i konkretan način, a ne samo na rečima. Naravno, postoji određeno izjašnjavanje u pogledu normalizacije između dve zemlje, ali, u stvarnosti, mi nemamo realnu, stvarnu saradnju na terenu”, rekao je Rikardo Gutierez gostujući u Slobodno srpski. 08. December. 2019.
Slobodno srpski sa Filipom Balunovićem
U 364.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički filozof iz Beograda Filip Balunović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je prethodna administracija Evropske unije propustila priliku da uspesima na Zapadnom Balkanu popravi unutrašnje stanje koje obiluje problemima: od Katalonije, preko nekih zemalja u Istočnoj Evropi, „neposlušne“ Mađarske, Bregzita itd. „Činilo se da je Evropska komisija, odnosno administracija u Briselu, ostala jedini autoritet nekoj zemlji ili nekim zemljama izvan Evropske unije, pošto već zemljama unutar Evropske unije, kako smo mogli da vidimo, to više nije i već odavno nije“, rekao je Balunović. Govoreći o Briselskom dijalogu, kaže da su sve tri strane promašile suštinu problema, a da su za pregovarače izabani ljudi koji su mogli da, kako je rekao, guraju najdalje, ali kada je reč o poslušnosti. „Mislim da su sve tri strane pokušale da naprave najbolje za sebe, a malo manje za one u čije ime se pregovoara. Ako pretpostavimo da Beograd pregovara, pre svega, da bi zaštitio kosovske Srbe ili da bi im poboljšao status na Kosovu, pretpostavimo da albanska strana, odnosno vlasti u Prištini, pregovaraju da bi najbolje nešto doneli stanovnicima albanske nacionalnosti, onda mislim da taj dijalog nikako nije dijalog... Koji su to realni problemi Srba na Kosovu niko iz Beograda zapravo i ne ume da kaže, jer ako dođete u Prištinu meni je obično utisak da su ti problemi drugačiji, svakodnevni... Na primer ako odete u Ipko da tražite telefonski broj tamo ne postoji službenik ili službenica koji govore srpski jezik“, kaže Balunović. Kosovski problem nije u vrhu prioriteta EU Filip Balunović smatra da kosovski problem i stanje na Zapadnom Balkanu nisu prioritet nove evropske administracije, iako se retorički zalaže za politiku proširenja EU. „Mislim da to pitanje nije pri vrhu. Mislim da oni znaju šta se dešava ovde i mislim da su svesni da je suštinsko rešenje tog problema jako daleko. Oni su preuzeli na sebe obavezu da se bave tim pitanjem, između ostalog i kako bi uravnotežili odnose moći u odnosu na interese koje SAD i Rusija imaju u ovom regionu“, ocenjuje Balunović i naglašava da su najveći izazovi Evropske unije pre svega unutar njenih granica: od tzv. migrantske krize, Bregzita, preko secesionitičkih pokreta čak i unutar same unije, jačanja desnice... U slučaju Kosova, EU, kao jedna nadnacionalna organizacija, težila je da sebe predstavi kao poltički entitet koji može da se takmiči sa ozbiljnim globalnim igračima. Međutim, „ iako možda zvuči naivno“, Balunović veruje da bi glavnu reč u rešavanju spora trebalo bi da imaju dva naroda, Srbi i Albanci, koji imaju istoriju koja je sazdana i iz perioda konflikata, i iz perioda suživota.” “Da se vratim na tradiciju Dimitrija Tucovića i Srpske socijaldemokratske partije 19. veka, za koju smatram da je bila najprogresivnija počitička snaga na ovim prosotrima. Kada je bio memorandum Srpske socijaldemokratske partije, Dušan Popović ga je pisao, tamo je bio deo u kojem se kaže kako da Evropa reši balkansko pitanje. Kaže da je najboji način da prestane da ga rešava, a posle je bilo metafora, kao što su bure baruta itd. Ali bure baruta pali uvek onaj koji baci šibicu“, kazao je Balunović. Za pravi dijalog pravo pitanje je da li možemo da nađemo dve političke snage, odnosno dve politčke snage na Kosovu i u Srbiji, koje bi bile sposobne da u jednom procesu deliberacije, odnosno otvorene rasprave dođu do rešenja. „Mislim da trenutno to apsolutno nije moguće. To sigurno nije bilo moguće kada su pregovarali nacionalisti sa jedne i nacionalisti sa druge strane. Vidimo kako je bilo moguće rešti sporazum, odnosno nesporazum, između Makedonije i Grčke u jednom momentu kada su sticajem okolnosti na vlasti bila dva socijal-demokratska predsednika, bez iliuzija o tome da su oni mnogo toga izdali po pitanju ideala u socijaldemokratiji i levici kao takvoj, ali smo videli da je taj sporazum na kraju postignut“, rekao je Filip Balunović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 01. December. 2019.
Slobodno srpski sa Bodom Veberom
U 363.emisiji Slobodno srpski gostovao je viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su protekli parlamentarni izbori na Kosovu u određenoj meri pokazali demokratski potencijal Kosova, međutim, senku na to bacaju događaji nakon zatvaranja biračkih mesta. „Mogućnost promene vlasti na miran demokratski način je bila neka vrsta nade ili signala demokratije za ceo region, rekao bih da je to bio signal do dana izbora. Međutim sve što se dešava od tada, sa prebrojavanjem, nekih prigovora na izborne rezultate oko srpskih glasova iz Srbije i oko navodnog trovanja ljudi u Centru za prebrojavanje u Prištini nažalost na neki način, delimično uništava tu dobru poruku demokratije u regionu. Koliko je to opravdano, to je drugo pitanje. Bojim da je ovo manje-više posledica nasleđa nereformisanja izbornog sistema i izbornog prava koje traje od političke krize od 2010.godine“. Govoreći o rezultatima izbora u srpskim sredinama Veber je kazao da ga ubedljiva pobeda Srpske liste nimalo nije iznenadila. Smatra da je Srpska lista stvorena uz podršku Zapada za određeni period, ali se taj period odužio. „Činjenica da imamo Srpsku listu je proizvod naše zapadne politike 2013. godine, kada je bilo pitanje da li će se formirati neka lista koja se praktično delegira i formira iz Beograda da posluži svojoj svrsi. Tada je Zapad odlučio da je to neminovno u tom trenutku, ali siguran sam da se nije planiralo da to bude stalno stanje na Kosovu i u srpskoj zajednici. To je svojevremeno bila jedna odluka koja je trebala da služi integraciji Srba na Kosovu u kosovsku državu i politički sistem, ali vidimo da je to postalo trajno stanje“. Potrebno resetovanje dijaloga Veebr smatra da dijalog Beograda i Prištine neće biti nastavljen bez određenih promena, koje bi trebalo da definiše nova evropska administracija, kao posrednik u tom dijalogu. „Neće biti nastavka pregovora po mom dubokom uverenju bez nekog suštinskog resetovanja kojim će početi definisanje onoga što nije postajalo tj. pregovaračkih okvira koji će morati da nas vrate tamo gde je politički dijalog počeo, da se jasno zna da to nisu pregovori o statusnom sporu, da je statusni spor rešen. Prema Evropskoj uniji, ako Srbija hoće u EU, ona mora da prihvatiti realnost da se Kosovo neće vraćati, što znači da će Srbija morati u nekom određenom okviru priznati nezavisnost Kosova. Znači, bez ovog okvira, ne vidim kako bi prištinska strana mogla da pristane ili da se privoli da ukine takse i da se ponovo sedne za sto“. Vašington nema nove inicijative Komentarišući imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izazlanika Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Veber kaže da to ne znači i veće angažovaje Sjedinjenih Američkih Država u narednom periodu u cilju rešavanja kosovskog pitanja. „Na Kosovu, u Srbiji i u regionu je imenovanje dva specijalna izaslanika, jednog Metjua Palmera za Zapadni Balkan i drugog Ričarda Grenela za dijalog Beograda i Prištine, interpretirano kao novo angažovanje i da je time stavljen fokus američke administracije na Zapadni Balkan. Međutim, ja bih upravo suprotno to interpretirao. Sama činjenica da paralelno nekoordinisano budu imenovana dva specijalna izaslanika, Metju Palmer, ne kao predstavnik za Zapadni Balkan ne od strane Trampove administracije, nego samo od Stejt departmenta, a Ričard Grenel od Trampove, Bele kuće, po meni je znak da je pažnja američke administracije puno manja ove godine nego ranije. Meni se to više čini kao jedan znak da nemaju više neku novu inicijativu“. Veber smatra da se Grenel, koji je aktuelni ambasador SAD u Nemačkoj sam nametnuo kao izaslanik američkog predsednika. „Nemam dokaze, ali slutim da je gospodin Grenel samoinicijativno tražio od gospodina Trampa da bude važan i da možda napreduje u karijeri, ako bude taj koji će inicirati sporazum (između Beograda i Prištine), ali kao što sam rekao, ne vidim veće angažovanje Amerike nego ranije. Zapravo suprotno i ne verujem da gospodin Grenel ima baš tu ekspertizu i razumevanje da on može igrati neku veću ulogu. Sasvim suprotno, vidim da ćemo imati jedinstvo Evropske unije koje nismo imali u vreme gospođe Mogerini“. Poltika EU u vreme Mogerinijeve bila neodgovorna Veber smatra da je politika bivše administracija Evropske unije po pitanju Kosova bila više nego neodgovorna. „To je bilo potpuno privatizovanje evropske politike od strane Federike Mogerini i njenog tima od četri-pet ljudi. To je jedinstveno u istoriji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, koja nije tako stara, da je glavna visoka predstavnica zadužena za tu politiku potpuno privatizovala pregovarački proces. Potpuno ga je vodila netrasparentno i samim tim postala na neki način zavisnik od dva predsednika pregovarača i vodila taj proces na neki način koji ga je od ranije vodio u krizu, bez principa, demokratskih vrednosti, samo sa ciljem da se postigne dogovor, kakav god“, rekao je Bodo Veber u emisiji Slobodno srpski. 24. November. 2019.
Slobodno srpski sa Momčilom Trajkovićem
U 362. emisiji Slobodno srpski gostovao je član Predsedništva Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Aljbin Kurti može da “upropasti” pobedu na proteklim parlamentarnim izborima, ako ostane pri svojoj “veliko-albanskoj ideologiji”. “Očekujem da Kosovo dobije Vučića, odnosno da Kurti postane ono što je Vučić u Srbiji. Oni imaju neke sličnosti. Vučić je bio veliki protagosnista i zagovarao Veliku Srbiju, pa je od nosioca te velikosrpske politike danas došao dotle da hoće da pravi komprmise, da se razgraniči, odnosno da postane najveći evropejac“. Trajković smatra da bi Beograd trebalo da pomogne Kurtiju da odustane od svoje ideologije. “Ne razumem zašto Vučić malo ne razmisli, stavi prst na čelo i kaže – ajmo da pomognemo Kurtiju da postane i on kosovski Vučić, da odustane polako od koncepta Velike Albanije, a ja sam siguran da, uz pritisak Međunarodne zajednice, to može da se desi i da srpska strana za partnera ima jednog novog Kurtija. Ukoliko Kurti taj proces ne prihvati, on će nestati sa političke scene”. Prema rečima Trajkovića, Aljbin Kurti ne razume srpsko pitanje ili ne želi da ga razume. „Njegov odnos prema Srbima i srpskom pitanju, na način kako ga je predstavio u medijima, govori da on taj problem dovoljno ne poznaje ili želi da ga ignoriše. I jedno i drugo je opasno, jer, jeste da je taj srpski element ovde mali, ali je problem veliki i onaj ko ga ne razume i ko ne traži kompromis i rešenje tog pitanja, balansirajući u čitavom kosovskom društvu taj ne razume suštinu“. Trajković smatra da bi Srpska lista trebalo da bude deo Vlade Kosova i da to Kurti i svako drugi moraju da prihvate. Prema njegovim rečima Srpska lista je tvorevina i Beograda i Prištine. „To Beograd ne krije, ali Priština krije. Dakle, nikada ta lista ne bi bila takva i ne bi bila jača i ne bi mogla da zauzme pozicije da nisu bili prethodni izbori, da oni nisu bili potrebni zbog Briselskog sporazuma i zbog sprovođenja Birslskog sporazuma. Dakle kada su Srbiji trebali, oni su prihvatali Srpski listu i onda im nije smetalo to što je državni projekat. Državni projekat je i jedne, i druge strane, znači, tvorevina i kosovske, i srpske strane i sada, kada se to rodilo, treba i da se ljulja. Način na koji želi Kurti posle svega što se desilo sa Srpskom listom, posle svog tog procesa u kome je ona rođena, stvarala i profilisana ne može da je eliminiše kako bi on hteo“. I Trajkovića zaustavljaju na administrativnim prelazima Trajković je kazao da je poslednjih meseci imao problema na prelazima između Kosova i Srbije. “Ne znam iz kojih razloga, ali u poslednja tri meseca, kada krenem za centralnu Srbiju ili se vraćam na punktovima srpske policije ja budem zaustavljen, uzimaju se moja dokumenta i onda mi se kaže da se pomerim sa strane i čekam po pet do 15 minuta u zavisnosti od situacije, a kad pitam o čemu se radi, ne dobijam nikakav odgovor“. Mini Šengen dokaz loše politike ka EU Komentarišući inicijativu Vučića, Rame i Zaeva o stvaranju „Mini-Šengena“ na Zapadnom Balkanu, Trajković je kazao da je to rezultat neplodotvornosti politike koja vodi Srbiju, Albaniju i Makedoniju ka Evropskoj uniji. „Očigledno su tamo vrata zatvorena i mislim da je ta mala alternativa dobra. Ona ništa drugo ne znači nego uređivanje odnosa na ovom delu Balkana i vrlo je interesantno da su te tri države prihvatile da budu temelji i nosioci jedne takve politike“, ocenio je Momčilo Trajković, gostujući u Slobodno srpski. 17. November. 2019.Donatori
