Slobodno srpski sa Jelenom Đokić

U 473.emisiji Slobodno srpski gostovala je ekspertkinja zaštite životne sredine prof.dr Jelena Đokić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je među mnogobrojnim ekološkim problemima na Kosovu i nekažnjivost za ugrožavanje životne sredine.

„Ne znam da je neko odgovarao. Da sam nešto u medijima videla, nisam. Da postoji u zakonu, postoji. Trenutno se radi na nekom projektu velikom projektu Evropske unije, zove se „environmental crime“ („ekološki kriminal“), radi se na tome da se izvrši obuka, recimo, organa koji treba da reaguju, da prepoznaju šta je zločin protiv životne sredine, i da se reaguje na odgovarajući način“, kaže ona.

 „Mi imamo jedan veliki problem, mi reagujemo tek kada se nešto desi, mi nikad ne reagujemo unapred. Znači, moguće je sprečiti, ali je teško posle kada neko dobije sve dozvole, dobije građevinsku dozvolu, dobije upotrebnu dozvolu“.

Ukazuje na opasnost od klimatskih promena što traži veću ekološku svest građana i ulogu i odgovornost civilnog sektora. Ljudi treba da znaju šta se dešava, šta se dobija, a šta gubi, kada je u pitanju održivi ekonomski razvoj i zaštita životne sredine.

„Drugi način je da ne idete na razum, nego na srce. Dati neka osećanja. Ja glasam za strah, ja mislim da ljudima treba pokazati negativne i strašne scenarije koji nas čekaju ako ne povedemo računa o ovome. Ja bih volela da ljudi jednom shvate gde ovo sve vodi i to u nekoj, ne bih sad tako rekla dalekoj budućnosti.Očekuju nas velike klimatske promene, očekuju nas  prirodne vremenske katastrofe od kojih nismo videli ni prvih 10%, očekuju nas poplave svake godine, očekuju nas suše leti, poplave zimi”, upozorava ekspertkinja zaštite životne sredine Jelena Đokić.

19. May. 2024.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Zefom Šaljom

U 472. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Dobrotvornog humanitarnog  udruženja Kosova „Majka Tereza“  Zef Šalja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je govorio o pozitivnim utiscima nakon što je u saradnji sa Centrom za regionalizam iz Novog Sada organizovana poseta  oko 20 ljudi iz deset lokalnih samouprava iz Srbije koji su se upoznali kako funkcionišu  opštine Kosovo Polje, Novo Brdo i Dragaš i život u njima.

„Ja znam da su oni kad su krenuli krenuli sa razmišljanjem šta se dešava da li je mir na Kosovu ili nije. Nasuprot tome, kad sam razgovarao sa mojim kolegom iz Novog Sada kaže da su svi zadovoljni. Tako da sad su svi svojim društvima, porodicama, komšijama rekli – slušajte, nije tako kao što se priča na televiziji i radiju, imali smo goste iz mađarske zajednice iz Novog Sada, oni su radili snimanja neka, pa rade prezentaciju tamo na svom jeziku, da kažu tamo kako su bili u Dragašu, kako su ih dočekali organi, kako ih je narod dočekao, bili smo zajedno na ručku, tako da je sve normalno, nema nikakvih briga u tom smislu“, rekao je Šalja i dodao da je reč o uzvratnoj poseti nakon što su prošle godine ljudi sa Kosova posetii opštine Bujanovac, Senta i Novi Sad, takođe puni pozitivnih utisaka.

Međutim, na pitanje da li je moguće organizovati slične akcije i na samom Kosovu, između južnog i severnog dela ili između različitih etničkih zajednica, smatra da je to na takav način za sada nemoguće, jer, kako kaže još duvaju negativni vetrovi politike.

„Kad ubediš ljude koji su dušom smireni, koji znaju šta traže, onda nije teško. Predsrasude su svuda. Nismo ni pokušavali, jer na primer, u Gračanici, predsednica pola vremena radi za naše institutucije pola  za ove druge institacije koje rade van države, paralelno. Još nije smirena situacije, još se nisu ubedili“, kaže Šalja.

Smatra da će na polju zbližavanja ljudi više učiniti civilni sektor nego institucije.

„Kad je u pitanju država, država ne zna da se ponaša sa narodom. Zna samo da brani svoju politiku. A ako mi krenemo kao civilno društvo verovatno da će biti uspeha i to ću da pokušam u narednim godinama“, najavljuje izvršni direktor organizacije „Majka Tereza“.

Najave da bi se Kosovo uskoro moglo postati član Saveta Evrope vidi kao dobru stvar za građane.

„Za nas građane bi bila dobra praksa da posetimo Evropu, da posetimo institucije koje brane ljudska prava i da vidimo šta znači biti normalan čovek, šta znači biti normalan novinar, šta znači biti normalan trgovac. Tako da, što se tiče ljudskih prava, da znaš da ako nisi sposoban da promeniš ljudska prava, onda nisi spreman da uđeš i vrata su ti zatvorena, da znaš šta te čeka. Inače, deo smo Evrope, kad tad... Koliko da čekamo sad, 25 godina nakon rata, 15-16 godina nakon našeg…Koliko da čekamo? Deo smo Evrope, koliko znam, polovina Albanaca je u Evropi, možda i polovina Srba, tako da nemamo više šta da čekamo nego da ubrzamo naše korake kako bi bili sastavni deo Saveta Evrope, rekao je Zef Šalja gostujući u emisiji Slobodno srpski.

12. May. 2024.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio