Slobodno srpski sa Slobodanom Vujičićem

U 353. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će ovo udruženje, kao i politička partija Nova snaga, čiji je Vujičić do pre nekoliko dana bio predsednik, na predstojećim parlamentarnim izborima podržati Srpsku listu, jer je ona, kako je rekao, državni projekat Srbije. „Jedan od razloga zašto podržavamo Srpsku listu je to što Srbija i Crna Gora imaju odlične i sve bolje odnose. Neki problemi koji su bili vezani oko Kosova i oko nekih stavova, a koji su različiti, sada su prevaziđeni. Mi kao organizacije, i nevladine, i političke, koje Crnu Goru smatraju matičnom državom, smo na forumu države Crne Gore, tako da ti odnosi nama ukazuju da treba da podržimo onu  rganizaciju koju podržava Vlada Srbije. Ako su to interesi Srbije, a Crna Gora i Srbija imaju odlične odnose i Kosovo i Crna Gora imaju odlične odnose, mi ne vidimo razlog da bi odstupali od toga“. Vujičić smatra da odluka Vlade Kosova da uvede takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine nije dobra i da će nakon izbora biti ukinuta. „Takse su nešto najgore što su mogli da urade lideri kosovskih Albanaca, jer su tako srozali ugled Kosova na najniži nivo u očima međunarodne zajednice. Nekada, recimo 2007. godine, u očima međunarodne zajednice Kosovo je bilo visoko, a Srbija je bila ta koja je pravila problem i koja nije htela dogovor u vreme Koštunice i Tadića, pa i Đilas je bio deo toga. Međutim, kako je vreme prolazilo, kosovski lideri su pravili dosta grešaka i u odnosu prema manjinama i u odnosu prema srpskom narodu, u odnosu prema dijalogu nisu poštovali te neke odredbe. Na kraju su finalizirali taksom koja ih je sad prosto vratila na dno“. Prema rečima Vujičića ideje predsednika Srbije, i Kosova koje se odnose na razgraničenje između Srba i Albanaca ili korekciju granica, su zapravo demarkacija granice između Srbije i Kosova i to bi kako kaže, dovelo do trajnog mira. „To je sad recimo igra reči, recimo predsednik Vučić kaže razgraničenje. Termin koji je počeo da koristi predsednik Tači je korekcija. Verovatno bi lakše prihvatili Albanci ako to bude korekcija, Srbi ako je razgraničenje. Međutim to i jeste zapravo neka demarkacija koja bi se dogodila između dve države. Znači jedan deo teritorije koji je sada pod administracijom Kosova bi pripao Srbiji i jedan deo koji je u Srbiji, kao što je Preševo, bi pripalo Kosovu“. Razvojni centar Crnogoraca ne radi Vujičić je govorio i o Razvojnom centru Crnogoraca koji je krajem maja ove godine otvoren u Prištini, na čijem otvaranju je bio kompletan vrh Kosova i premijer Crne Gore. Ovaj Centar, koji je projekat Udruženja Crnogoraca Kosova i posle skoro četiri meseca od otvaranja nije postao funkcionalan. „Centar ne radi u svom kapacitetu i ne radi onako kako je bilo zamišljeno, nemamo stalno zaposlene. Radimo, recimo, ako se dogovore neki sastanci, pa se tu viđamo, ukoliko dolaze neke delegacije tu se okupljamo, ukoliko bude neka promocija knjiga... Razlog što je tako je to što je premijer Haradinaj dao ostavku, Vlada je pala, ide se na izbore... Mi smo dobili sredstva od ministarstva kulture, od kancelarije za zajednice koja su blokirana... Ta sredstva nisu još uvek isplaćena. Inače potpisan je memorandum o saradnji i nažalost nakon pada Vlade blokirani su računi ministarstvima i još uvek nisu u mogućnosti da to isplate. Dok to ne isplate mi nismo u mogućnosti da preko konkursa zaposlimo ljude“. Samo petoro Crnogoraca radi u javnom sektoru Prema podacima Udruženja Crnogoraca Kosova na Kosovu trenutno živi između sedam i osam hiljada Crnogoraca. Prema rečima Vujičića u Crnoj Gori je sa Kosova raseljeno 5300 Crnogoraca koji se još uvek nisu vratili na Kosovo, jer kako kaže, ne postoje uslovi za to. „Potrebno je da se stvore uslovi, da se kuće koje su srušene obnove, da se zemlje koje su otete vrate. Kada se vrate da imaju mogućnost zapošljavanja, obrazovanja. Nije baš jednostavno. Više od dva odsto teritorije Pećkog regiona je u vlasništvu Crnogoraca, što nije malo kada se uzme veličina tog dela. Uglavnom je 70% još uvek uzurpirano, kuće nisu obnovljene. Dakle, Kosovo nije stvorilo uslove za povratak“. Vujičić kaže da iako je položaj Crnogoraca na Kosovu iz godine u godinu sve bolji, još uvek nije na zavidnom nivou i u prilog tome naveo je primer da je u kosovskim institucijama i javnim preduzećima zaposlen veoma mali broj Crnogoraca. „Svega pet Crnogoraca radi u institucijama Kosova zajedno samnom, a svi ostali rade u institucijama Srbije. Dakle, Kosovo mora ozbiljno da se pozabavi tim pitanjem, ne samo Crnogoraca nego svih manjina i treba ove političke partije, manjinske, u tom nekom budućem mandatu da se fokusiraju na tih 10% obaveznog zapošljavanja manjina i ne treba da budu fokusirani samo na pozicije ministra i zamenika ministra“, rekao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić u emisiji Slobodno srpski. 15. September. 2019.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Fatmirom Gašijem

U 352. emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra finansija u Vladi Kosova Fatmir Gaši. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da misli da će taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bose i Hercegovine ostati na snazi i nakon parlamentarnih izbora na Kosovu koji će biti održani 6.oktobra. „Posle izbora će opet biti taksa, dok se ne sedne,  da se pregovara i da dođemo do mirnog rešenja. Mi moramo da razgovaramo sa srpskom stranom i da dođemo do nekog okvirnog dogovora, pa ćemo posle da vidimo kako da ukinemo taksu. Srpska vlast treba da pokaže volju,  da na kraju pregovora prizna Kosovo“. Gaši smatra da će i Srbija biti na dobitku kad prizna Kosovo. „Srbija će dobiti Evropsku uniju, dobiće mir ovde, dobiće tržište ovde, dobiće investicije. Dobićemo i mi investicije, stanje će biti relaksirano, dobićemo i strane investicije  više nego što imamo danas i mi i Srbija“ Prema rečima Gašija uvođenje takse od 100 odsto nije imalo negativne posledice po Kosovo, već naprotiv. „Mi smo ranije dok nije postojala ta taksa inkasirali u budžet 35,7 miliona evra, od uvoza.. Sada, kad smo zamenili tu robu koja umesto iz Srbije i BiH stiže iz drugih država, imamo  42 700 000 evra. Znači, imamo sedam miliona evra više u odnosu na raniji period i to samo u periodu od novembra prošle, do aprila ove godine“. Razlog ovog budžetskog povećanja je, kako kaže Gaši, to što zemlje koje nisu članice CEFTA spoazuma,, poput Turske i ostalih iz koji se uvozi roba na Kosovo, plaćaju carinu od 10 odsto, što nije bio slučaj sa Srbijom i BIH, jer su te zemlje, kao članice CEFTE oslobođenje carinskih dažbina. Od uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH najviše su prema rečima Gašija  profitirale zemlje iz kojih se roba uvozi, a najveći „gubtnici“ su Srbija i sami građani. „Nemačka, Turska, Grčka, Albanija, Makedonija i Poljska su najviše zaradile od ovih taksi, jer su povećale izvoz na Kosovo. Najveću štetu od takse trpi privreda Srbije, a istina je i da su porasle cene na Kosovu, jer doneti robu iz Srbije i dovesti robu iz Nemačke nije baš ista cena. Takođe, građani uvek u političkim stvarima pate i ovde i u Srbiji jer i tamo su ljudi radili u nekim frabrikama,  koje danas nemaju taj izvoz i oni imaju problema. Znači uvek narod pati zbog politike“. BDP na Kosovu među najvišim u regionu Zaenik ministra finansija u Vladi Kosova kaže da Kosovo od proglašenja nezavisnosti 2008. godine ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda od oko 4 odsto i među vodećim  je po rastu i stabilnosti u regionu. On je kazao i da je u poslednjih 15 godina međunarodna zajednica pomogla Kosovo sa više od tri milijarde evra. „Od početka od 2004.godine do danas međunarodna zajednica je kroz razne fondove i preko ambasada  pomogla Kosovu sa 3 milijarde i 100 miliona evra. Takođe je za razne infrastrukturne projekte, preko budžeta uložen još 201 milon evra od strane međunarodne zajednice“ Gaši, koji je i bivši zamenik guvernera Centralne banke Kosova kaže i da pomoć kosovske dijaspore iz godine u godinu raste i da se procenjuje da godišnje na Kosovo iz dijaspore dolazi oko dve milijarde evra. „Preko finansijskih institucija, što možemo da pratimo, dolazi 850 miliona evra godišnje. Međutim, mi smo napravili analizu, još dok sam bio u Centralnoj banci, na osnovu analize sa građanima iz dijaspore kad napuštaju Kosovo posle odmora. Pitali smo ih koliko troše na Kosovo i svaka porodica troši oko 3 500, do 4 000 evra. Tako smo došli do podataka da oni troše kad dođu oko milijardu i dvesta miliona, do milijardu i petsto miliona evra.. Ako uzmamo i ovih 850 miliona kojedolaze preko finansijskih nstitucija, to je oko 2 milijarde evra“. Javni dug Kosova oko 1,1 milijarda evra. „Javni dug Kosova je 16,50 odsto BDP-a što u parama iznosi milijardu i sto miliona evra. Od tog iznosa oko sto miliona sedamsto miliona je unutrašnji dug, a oko 430 miliona su dugovi prema inostranstvu i razni krediti. U tom delu nisu ušli još neki krediti koji su inostrani, koje treba rešavati postepeno, kao oni sa Srbijom i taj problem još postoji“. Govoreći o trendovima uvoza roba i usluga na Kosovo i izvoza sa Kosova, Gaši kaže da su oni tragični za Kosovo. „Mi imamo trgovački deficit i to je najveći problem koji treba rešavati. Mi izvozimo oko 350 miliona evra, a uvozimo preko 3 milijarde evra, znači deset puta više. U ovoj godini do sada smo najviše izvozili u države koje su obuhvaćene CEFTA sporazumom – Albanija, Makedonija, Crna Gora... U Srbiju izvozimo dva miliona i četristo hiljada, Bosna i Hercegovina pesto hiljada i Moldavija milion.  Imamo i osam država Evropske unije oko 13 miliona, tako da mi malo izvozimo. Mi nismo veliki izvoznik jer imamo malo robe za izvoz“. Gaši kaže da je trend stranih investicija na Kosovo održiv i da iznosi oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, što je po njegovim rečima posledica problematične političke situacije između Kosova i Srbije 08. September. 2019.

Donatori

GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio