U 440.emisiji Slobodno srpski gostovao je docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Stefan Surlić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je opstanak i normalan život Srba na Kosovu apsolutno prioritet i da taj interes mora da se poklopi i što se tiče vlasti u Beogradu, i što se tiče Srba koji žive na Kosovu.
“Logično je da je za Srbe zapravo normalnost života nešto što je osnovno, ali kada govorimo o Srbiji možemo definisati da ima dva cilja. Jedan cilj jeste opstanak Srba na Kosovu, makar i deklarativno, a drugi cilj jeste kako osporiti na međunarodnom planu kosovsku nezavisnost. Nekako deluje da proces normalizacije odnosa ne može, a da ne trpi u jednom od ta dva cilja, jer svakako ako Srbija insistira na konfrotaciji sa vlastima u Prištini, onda vlasti u Prištini se svete kroz srpsku zajednicu na Kosovu, umanjujući prava Srbima, i obrnuto, ukoliko je fokus samo na Srbima, njihovim pravima, onda se očekuje od Srbije da na međunarodnom planu pravi ustupke što se tiče Kosova, tako da ta dva cilja jesu nešto što Beograd tera na balansiranje, ali na kraju krajeva bez Srba na Kosovu nema normalizacije odnosa”, kaže Surlić.
S druge strane, prema njegovim rečima interes kosovskih Albanaca je pre svega puno međunarodno priznanje kosovske nezavisnosti.
U organizaciji Centra za alternativne društvevne akcije Surlić učestvuje u projektu koji treba da sagleda položaj Srba na Kosovu i da da određene preporuke ključnim akterima. Ove nedelje je objavljena i publikacija „Interesi Srba na Kosovu u procesu normalizacije odnosa Prištine i Beograda“. Po mišljenju anketiranih nema opstanka Srba ukoliko ne bude institucija Srbije pre svega u oblasti obrazovanja i zdrastva.
“Znači ogromna većina Srba južno i severno od reke Ibar smatraju da ukoliko obrazovanje i zdravstvo ne budu po sistemu Beograda, da njima više nema perspektive života na Kosovu”, rekao je Surlić.
U poslednje dve godine hiljadu đaka u srpskim sredinama manje
Međutim, u istraživanju je objavljen podatak da je broj učenika u osnovinim i srednjim školama u srpskim sredinama na Kosovu u poslednjoj deceniji opao za oko 40% odnosno sa 25.000 na 15.000 učenika, što govori o „tihom egzodusu“ Srba sa Kosova skoro četvrt veka nakon prestanka oružanih sukoba i dolaska međunarodnih misija.
„Kada pratimo migratorna kretanja vidimo da odlazi uglavnom mlado stanovništvo, najproduktivnije stanoviništvo, između 20 i 50 godina. Ne vide perspektivu za svoju porodicu i žele da ponude bolje uslove života pre svega svojoj deci i to je neki motiv koji ih određuje da trajno napuste Kosovo. To se vidi i kroz brojke učenika u osnovnim i srdnjim školama. Samo u poslednje dve godine taj broj je opao za hiljadu, što je drastično manje u odnosu na period pre 2021.godine”, naveo je Surlić.
Na pitanje zašto mladi odlaze, Surlić kaže da su u istaživanju ispitanici sa severa isticali pitanje bezbednosti, osećaj nesigurnosti, trajnih tenzija kojima nikada nema kraja i koji unose nemir, osećaj trajne neizvesnosti. U centralnom delu je drugačije, zato što ljudi vide besperspektivnost.
“Nije toliko prisutan razlog bezbednosti, ali Srbi sa centralnog Kosova smatraju da se ništa bitnije neće promeniti vremenom. Nisu zadovoljni trenutnim statusom. Isto tako treba imati na umu da su se mnogi ljudi povukli iz gradova da bi živeli u manjim sredinama i od Gračanice stvorili neko uslovno rečeno urbano jezgro, ali vremenom vide da naprosto ta sredina ne može da ponudi sve kapacitete na koje su oni navikli pre rata, ili želeli da ih vremenom povrate u životu”, kazao je Surlić i dodao da ništa manje nisu bitni i ekonomski faktori i problem nezaposlenosti koji utiču na iseljavanje Srba.
“Kada vidite da aktivno radi kuhinja za one koji nemaju ni topli obrok da priušte, ili da konstantno imate različite organizacije koje šalju ili organizuju dobrotvornu pomoć pitate se jel moguće da Srbi kao nacija, pa i država Srbija, ne može za 80.000 - 90.000 duša na “svetoj zemlji” da obezbedi pristojan život za svoje građane”, upitao se Surlić i naglasiio da bi demografi i državne institucije trebalo da procene situaciju u kom pravcu ide i kako je zaustaviti i da ponude neke odgovore, jer za sada ne postoji nikakva strategija kako zaustaviti taj process”.
Prioritetno zaštiti kulturno nasleđe i legitimisati veze sa Srbijom
Istraživanje pokazuje i to da Zajednica srpskih opština nije prioritetna potreba Srba na Kosovu, te da postoje, po mišljenju anketiranih, važnije pitanja kao što je zaštita kulturnog nasleđa i kako legitimisati veze srpske zajednice sa Srbijom.
„Jedan od razloga je da građani nisu ni svesni šta bi zapravo Zajednica srpskih opština podrazumevala i koje bi bile njene nadležnosti. Međutim, bitan je i psihološki momenat da postoji pravni, politički okvir u kome oni mogu da funkcionišu u okviru kosovskog sistema“, rekao je Surlić.
S druge strane, Priština ne vidi nikakav interes da to primeni ukoliko nema priznanja od strane Srbije. On smatra da će Zajednica srpskih opština sutra bez rešavanja statusnog pitanja biti samo još jedan instrument, neka vrsta „trojanskog konja“, gde će Srbi osporavati kosovske institucije. I zato oni ne vide i dalje da je Zajednica srpskih opština nešto što je u njihovom interesu.
„Hajde da postignemo nešto što je prihvatljivo i za Prištinu i za Srbe na Kosovu i da bude trajno i da se više ne razmišlja hoće li biti, hoće li funkcionisati, da li će na prelazu preći udžbenici ili neće. Isto i sa zdravstvom da li će proći lekovi ili ne. Hajde da se te licence jednom potpišu i da traju i da ljudi imaju izvesnost da li će njihova terapija zaista da se ostvari. Da Srbi opstanu tu i da se integrišu, ali ne integracija koja će značiti asimilaciju, nego integracija koja će značiti da Srbi kao i drugi narodi širom Evrope imaju pravo na svoju autonomiju i posebnost“, rekao je Surlić gostujući u emisiji Slobodno srpski.
17. September. 2023.
Pretposlednja emisija
Slobodno srpski sa dr Markom K. Jakšićem
U 439.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši poslanik u Skupštini Srbije, sada član Pokreta Otadžbina dr Marko Jakšić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Zajednica srpskih opština (ZSO), dogovorena u Briselu još 2013.godine, protivna interesima Srbije i srskog naroda na Kosovu.
“Nažalost, mislim da Srbi ništa time neće da dobiju, čak naprotiv Srbi će da izgube... Ja lično mislim da na neki način Vučiću ZSO služi kao kompenazacija za sve ono što je faktički prepustio...”, kaže dr Jakšić.
Pominje poruku zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijela Eskobara da Priština greši što ne prihvati ZSO.
“ To otrilike, u prevodu znači, a to kaže i Eskobar, da će ona raditi po Ustavu Kosova, što znači da će prosveta, zdravstvo biti vezani za Ministarstvo prosvete Kosova, odnosno za Minstarstvo zdravlja Kosova. Na ovaj način sa tom zajednicom, kako je koncipirana i ako treba da radi po Ustavu Kosova, onda Srbi jednostavno sa preostalim institucijama srpske države gubi svaku vezu. Više direktore u bolnici u Kosovskoj Mitrovici neće da postavlja Vlada Srbije, direktora škole u Gračanici neće da postavlja Vlada Srbije, nego će ministar prosvete Kosova. Znači, na svoj način Zajednica srpskih opština odvaja Srbe od preostalih institucija države Srbije kao što je prosveta, zdrastvo, socijala, kultura i bukvalno mi dajemo sve”, smatra Jakšić
Komentarišući protivljenje prištinskih vlasti osnivanju ZSO, Jakšić kaže da je reč o njegovoj politici koja je zasnovana na izbornim obećanjima.
“Aljbin Kurti je u svom političkom programu nastupao tako da je on žestok protivnik zajednice srpskih opština. On tu izbornu platformu neće da krši, on se kod Albanaca pokazuje kao veliki junak, on faktički nije bio u ratu i sad ima kompleks. Želi da nadmaši i Tačija i sve drugo. Eto zato on može da kaže i Beogradu, i ovima u Evropskoj uniji “ne dajem Zajednicu srpskih opština bez obzira na to što je to potpisano”.
Interesi vlasti u Srbiji i Srba na Kosovu nisu isti
Na pitanje voditelja da li je u svakom slučaju interes države Srbije istovetan sa interesima preostalih Srba na Kosovu, Jakšić kaže da u principu jeste, ali sa jednom ogradom.
“Ja bih tu podelio ovako: interesi države Srbije i interesi Srba na Kosovu i Metohiji su isti, ali interes vlasti u Srbiji i interes Srba na prostoru Kosova i Metohije, što znači interes za goli opstanak, su nažalost drugačiji. Da je interes isti ne bi vlast dozvolila u svojih 11 godina da ovoliki broj Srba ode sa ovog prostora, ne bi se vukli ovako loše političke poteze koji fatički kazuju Srbima da ovde nemaju budućnost. i sami ste čuli predsednika u više navrata kad kaže da mi na Kosovu nemamo ništa”, kaže Jakšić.
Smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić verovatno ucenjen od strane zapada i zato Srbija popušta pred Kosovom.
“Kurti uvek dobija sve bitke u borbi protiv Vučića upravo iz jednog razloga, ili je on na neki način ucenjena ličnost. On ne sme, niti može da se bori punim plućima. Jednostavno sve te bitke u nacionalnom smislu on gubi i onda mu ostaje samo da kuka, da se žali, da cvili, da jadikuje, da pljuje po Kurtiju, da ga naziva svakojakim imenima, a onda kad mu zatreba napravi sa njim dogovor pa recimo dobije autobuse, pa sa njim pravi dogovor ako Kurtiju treba određene koncesije u Skupštini samoproglašene Republike Kosovo, da mu izglasa onaj zakon, da mu izglasa ovaj zakon. Znači, na jednom delu vi imate kao svađu, to pre svega zbog građana Srbije, a sa druge strane na delu, u mraku, u potaji, imate jednu saradnju o kojoj niko živ niti govori, niti priča”, kaže Jakšić.
U Vučićevo vreme Kosovo napustilo 40 hiljada Srba
Dr Marko Jakšić je nedavno sa grupom istomišljenika među kojima su i Slaviša Ristić, Dragan Velić, Momčilo Trajković i drugi, pokrenuo inicijativu za obnavaljanje Srpskog nacionalnog veća KiM, “jer Srbima treba autentična politika, a ne ono što predstavlja Srpska lista”.
“Srpska lista je samo prilepak, to je zamisao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Oni nemaju pravo na svoje mišljenje, rade šta im predsednik Srbije kaže. Ja sam bio u politici dok je bio Vojislav Koštunica predesdnik vlade, nije nama Vojislav Koštunica određivao šta ćemo mi da radimo ovde na Kosovu i Metohiji, nego smo mi sugerisali predsedniku Srbije šta ovde treba da se radi, na šta treba da se utiče, koji projekti treba da se rade i kako treba da se nastupa u nacionalnom, državnom smislu. Ova Srpska lista je takozvana lista poslušnika, oni nemaju pravo na svoje mišljenje, tj. po onoj narodnoj oni imaju pravo na svoje mišljenje, ali se ne slažu sa njim, nego se slažu samo sa mišljenjem Aleksandra Vučuća. Teško je vreme da jedan ovakav skup ljudi može da zastupa izvorne interese Srba iz tog razloga i pokušavamo da napravimo jednu organizaciju koja će da ukaže na prave probleme Srba, jer je 40.000 Srba za skoro 12 godina vladavine Aleksandra Vučuća napustilo prostor južne srpske pokrajine, ponavljam u miru. U ratu je otišlo oko 200. 000, ali u miru nikakvog opravdanja nema”, rekao je doktor Marko Jakšić gostujući u emisiji Slobodno srpski.
10. September. 2023.
![U.S. Agency for International Development](https://birn.eu.com/wp-content/uploads/2019/05/2USAID-in-Kosovo-300x225.png")
