Slobodno srpski sa Negovanom Mavrićem

U 481.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik direktora Resursnog centra za nestala lica u Prištini i koordinator Udruženja za nestalalica za opštinu Orahovac Negovan Mavrić.  U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nedavni slučaj predaje posmrtnih ostataka troje civila srpske nacionalnosti koji su ubijeni u Uroševcu, Prizrenu i Prištini tokom 1999. godine, jedan od retkih u poslednje vreme. „Možemo da slobodno kažemo da je to jedini pomak napravljen u zadnjih nekoliko godina, da su predata tela na Merdaru, tri srpska tela, to je jedno iz Prizrena, iz Uroševca i Prištine. I imali smo prošle nedelje jedno telo koje je preuzeto, odnosno Komisija za nestala lica je bila da to telo sahrani ovde u Prištini, pošto  porodica iz nekih njihovih razloga nije mogla da ga preuzme“, navodi Mavrić. Konstatuje da već duže vreme, najmanje tri godine, nema pomaka oko rasvetljavanja sudbina nestalih, pogotovo kada su u pitanju sastanci pregovarača u okviru Briselskog dijaloga, iako kao tema osvane ponekad u agendi. „Ja ne mogu da razumem da vas neko zove u Brisel ili bilo gde za teme zbog kojih treba da odete, a kada tamo odete, neko kaže: "E, ja neću sa njim da se sastanem jer ja njega smatram ovakvim i onakvim“, prokomentarisao je Mavrić to što Priština odbija da razgovara sa šefom srpske Komisije za nestala lica Veljkom Odalovićem, koji je tokom oružanih sukoba 1999.godine obavljao funkciju načelnika Kosovskog upravnog okruga u Prištini. „Kad god se tamo pojavi Veljko Odalović, gospodin Andin Hoti neće sa njim da se sretne, i to je dovoljan razlog da sve to padne u vodu. I onda su džabe putovali i pravili troškove samo da bi osporili ono što mi tražimo“, naglašava on i dodaje: „Nama su potrebni ljudi koji mogu da nam pomognu. Mi kao porodice ne tražimo ko je šta radio, to neka rade istražni organi. Mi tražimo da se rasvetli sudbina nestalih, jer ovo ne pričamo o bilo kojoj temi, na primer o struji, već pričamo o ljudima, o porodicama koje tragaju za svojim najmilijim. Imamo 1.614 lica koji se vode kao nestali. Kad vi to pomnožite, to znači jedno celo društvo danas“. Zahtev za sastanak kod Vučića i Kurtija   Pominjanje pitanja rešavanja sudbine nestalih lica na Kosovu u dokumentima Evropskog (Nemačko-francuskog plana) o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda i kasnije u Ohridskom sporazumu o implementaciji unelo je, kako kaže,  u prvi mah dosta nade kod porodica koje traže svoje najbliže. „To nam je dalo dosta nade, jer smo videli jednu ozbiljnost, pošto je bio i premijer Kurti i predsednik Vučić, naravno, i Evropska unija, da će već nešto da krene i da mi kao porodice budemo bolje upućeni. Međutim, prošlo je godinu i više, mi uopšte nismo primetili da je ta deklaracija nešto promenila i da je nešto bolje za porodice“, priznaje Mavrić. Nažalost, i porodice nestalih lica se o pregovaračkom procesu informišu preko šturih medijskih izveštaja, a ne direktno od pregovarača, te su zato, on i direktor Resursnog centra u Prištini Bajram Ćerkinaj uputili zahtev za prijem kod Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija. „Da nas prime, da bi saznali šta se stvarno dešava i šta stvarno nameravaju, jer opet kažem, samo se sastajati a ne realizovati ono što je dogovareno, ne vredi“, konstatuje on i dodaje: „Nadamo se da ćemo možda u skorije vreme da budemo pozvani“, rekao je Negovan Mavrić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 14. July. 2024.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem

U 480.emisiji Slobodno srpski gostovao je ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je istakao da je primetan odlazak Srba sa severa Kosova na terenu, navodeći da je u poslednje dve godine otišlo više ljudi od 13 do 15 odsto, kako tvrdi zvanični Beograd.

„Tačno je da se oseća nedostatak ljudi, nema one živosti koje je nekad možda bilo, a moji saradnici sa severa kažu da je taj broj znatno veći, čak i od onoga koji je naveo Marko Đurić (15%). Institucije, posebno srpske, se vešto trude da uvek kriju koliko faktički ima đaka u školama. Ranije su direktori škola dobili nalog da ne otkrivaju koliki je broj đaka u školama, tako da je teško proceniti tačan broj.  Uglavnom, moja poenta je da nema zvanične statistike koja bi mogla to da dokaže, nego se koriste procene, koje, po mom mišljenju, iznose ne 15 odsto, ja bih rekao 20 plus odsto, jer to su one informacije koje dobijam od građana“, kaže Rašić.

Srbi, kako tvrdi, odlaze zbog loše ekonomske situacije,  ali ima uticaja i tzv. psihološki momenat.

„Taj psihološki momenat je verovatno sada najznačajniji, a to je da se ljudi apsolutno osećaju prevareno. Srbi južno od Ibra su morali da se bore za svoja prava od 1999. godine, i ta borba i dalje traje. Dok su ljudi na severu bili naviknuti na postojeće stanje - mi ćemo se izboriti da sever postane neka autonomna oblast, da postanu neki nezavisni faktor u svemu tome. Sećate se i parola  koje su dolazile samo zadnjih godina, „nema predaje“... rekao je Rašić.

Za ocenu da se ne živi bolje, odgovorne su prema mišljenju Rašića  i srpske, i kosovske institucije, ali i međunarodni faktor.

 „Ta obmana je bila na takvom nivou da je bilo zloupotrebljeno mnogo toga, ne samo iz kapaciteta koji su dolazili iz Republike Srbije, nego i iz kosovskih institucija. Jer znate i sami da svaki projekat koji je bio namenjen za sever ili je bio „reketiran“, ili je bio totalno zloupotrebljen, ili je bio samo opran novac, i to se dešavalo godinama unazad. Evo, na primer, slučaj kad hoćete najkonkretnije, još jedan apsurd koji se desio 2016. ili 2017. godine, kad je Evropska unija finansirala određene projekte na severu. I nakon tog započetog finansiranja i prve tranše koju su uplatili, u nekom delu implementacije Evropska unija je shvatila da je novac bukvalno bio zloupotrebljen i da oni tada nisu imali načina kako da se izvade, uslovno rečeno iz tog projekta, jer nisu imali ni pokriće ni opravdanje za novac, ništa od toga što bi moglo da dokaže da je taj novac bio upotrebljen“, tvrdi Rašić.

Navodi da ga je jedan od visokih zvaničnika Evropske unije faktički zamolio da li može da ode kod njihovog dobitnika (korisnika) ili izvođača radova, da mu traži papirologiju koja bi mogla da opravda utrošen novac.

„Kad je došlo do toga da su našli način da zloupotrebe fondove Evropske unije ne plašeći se ničega, niti lokalnih zakona niti međunarodnih zakona, onda možete da zamislite šta je bilo sa projektima koji su bili u kosovskim institucijama, a na kraju šta je bilo sa projektima iz srpskih institucija. To je tek posebna priča“.

Najodgovorniji su strani posrednici

Jedini ministar iz srpske zajednice u Vladi premijera Aljbina Kurtija za loše odnose Beograda i Prištine u okviru Briselskog dijaloga optužuje međunarodne posrednike kao najodgovornije.

“Naš narod bi rekao, “siroti, ništa se tamo ne mešaju”... U stvari, mešaju se. Šta god im pričaš u smislu kritike prema njima, oni kažu: 'Ne, ne, ne. To je na stranama”. Nisu oni krivi. A verujte mi, njihovim činjenjem, a pogotovo nečinjenjem, oni su napravili najveću štetu”, tvrdi Nenad Rašić.

Protiv otvaranja glavnog mosta na Ibru za putnički saobraćaj

Komentarišući najave da bi glavni most na Ibru između Severne i Južne Mitrovici mogao da bude otvoren za putnički saobraćaj, kaže da je o tome već razgovarao sa premijerom (Kurtijem) i preneo mu svoje mišljenje.

“Bili smo na nekoj sednici vlade gde sam ne bio samo protiv, nego sam rekao da ovakve stvari mogu da naprave takav rizičan odnos u kom možemo imati ozbiljan problem, takav incident da to jednostavno ne može biti kontrolisano posle toga. Kao što sam rekao svim drugim članovima, pogotovo diplomatama, ponavljam, više puta, pozvao sam ih na njihovo zalaganje u vezi toga da jednostavno ne dođe do otvaranja mosta iz više razloga, kao prvo zato što je to deo Briselskog sporazuma i tu bi morale da su usaglasne obe strane. To što mi direktno kosovski Srbi nismo deo Briselkog sporazuma, to je druga priča. Kao druga stvar,  to je da nema slučaja koji sam video, da mogu predstavnici jedne manje grupacije, da donesu jednu takvu bitnu i značajnu odluku. I dao sam im jedan predlog - neka to bude za sledeći mandat saziva neke skupštine opštine, pa ako oni koji su većina predstavnika iz tih naroda koji tamo žive, odluče da treba da bude otvoren most, onda neka otvore“, rekao je Nenad Rašić gostujući u emisiji Slobodno srpski.

07. July. 2024.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio