Slobodno srpski sa Miodragom Marinkovićem

    U 398. emisiji Slobodno srpski gostovao je programski direktor NVO „Aktiv“ i autor analize „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“  Miodrag Marinković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je glavni utisak kompletnog istraživanja, koje je u okviru inicijative OPEN sprevelo devet srpskih nevladinih organizacija, da se srpska zajednica na Kosovu susreće sa velikim problemima u ostvarivanju svojih prava, ali i sloboda. „Srbi na Kosovu žive bez adekvatne institucionalne zaštite. Ne mogu da pristupe svojim pravima, ali isto tako, na lokalnom nivou, nije im omogućeno da učestvuju u procesu donošenja odluka u vezi sa onim procesima koji se direktno tiču njihovih života. To je jedan generalni utisak“, naveo je Marinković, koji je na osnovu nalaza iz istraživanja sačinio konsolidovani izveštaj pod nazivom „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“. OPEN je nova inicijativa Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) koja je započela 2020. godine i ima za cilj da podstakne unutrašnji dijalog u srpskoj zajednici vezano za probleme sa kojima se ljudi svakodnevno susreću, ali i da angažuje civilno društvo, pojedince i sve druge aktere koji imaju odgovornost da štite interese građana. „Inicijativa je počela 2020. godine i okuplja devet najaktivnijih srpskih organizacija. Započela je tako što se napravilo osam različitih sektorskih istraživanja na konkretne teme, kao što su: bezbednost, prava srpske zajednice, ekonomija, mediji, političke partije, NVO sektor, otvorenost institucija za učešće građana i proces dijaloga i normalizacija odnosa Kosova i Srbije, dakle svi aspekti života koji su od značaja za srpsku zajednicu“. Građani srpske nacionalnosti koji su učestvovali u istraživanju smatraju da zakoni na Kosovu nisu loši, ali da je problem u tome što se uopšte ne sprovode ili ne u dovoljnoj meri.   „Čak 80 odsto ispitanika smatra da se garantovana prava srpske zajednice na Kosovu u praksi, generalno, ne poštuju“. Prema rečima Marinkovića, nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika i nepoštovanje „kvote“ od najmanje 10 odsto zaposlenih pripadnika nevećinskih zajednica u javnom sektoru su neka od prava Srba u kojima je identifikovano najviše nepravilnosti.   Građani su nezadovoljni svojim predstavnicima   Inače, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 582 osobe srpske nacionalnosti, kroz ankete, intervjue i fokus grupe i pokazalo je da građani nisu zadovoljni ni „svojim“ predstavnicima na lokalnom i centralnom nivou. „Istraživanje je pokazalo da ono što se najviše zamera je nedostatak transparentnosti, zatvorenost i nedostatak komunikacije i to se ne zamera samo lokalnim samoupravama, tu se zamera i parlamentarnim predstavnicima, jer 77 odsto ispitanika smatra da nema dovoljno informacija o radu naših (srpskih) predstavnika u paprlamentu. Oko 80 procenata smatra da građani ne dobijaju dovoljno informacija o radu predstavnika u vladi. Generalno, postoji razočaranost u komunikaciji sa izabranim predstavnicima srpske zajednice“.  O dijalogu Begrada i Prištine  Marinković smatra da od predstojećeg susreta premijera Kosova i predsednika Srbije Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića ne treba očekivati, kako je kazao, ništa revolucionarno. „Ja tu vidim tri bitna elementa koja su dovela do tog sastanka. Pre svega, Evropska unija želi da održi ove pregovore živim. Oni žele da održe dijalog da se ne bi otvorio prostor da se pojave neke druge ideje, kao što je ona o razgraničenju, koja je za njih jako pogubna. Onda žele da zadrže pristupnu perspektivu Zapadnog Balkana,  jer za njih je to jako važno. Međutim, isto tako je njima jasno da oni u ovom trenutku nemaju šta da ponude, tako da je vrlo jasno da zapadni Balkan u dogledno vreme neće pristupiti Evropskoj uniji, a samim tim postoji rizik da se neke nacionalnističke agende pojave na lokalnom nivou. Ono što je po meni jako bitno jeste taj novi momentat da EU konačno ima ono što jako želi, a to je da je sastanak Kurtija i sastanak Vučića sastanak predstavnika dve stabilne političke opcije, dve stabilne vlade i na Kosovu, i u Srbiji. Toga nikad nije bilo, do ovako ubedljive pobede Kurtija, tako da sad imamo dve pregovaračke strane koje imaju mogućnost da dođu do rešenja, a da to politički prežive“. U istraživanju se navodi i to da većina Srba smatra da pregovarački tim Republike Srbije nije na pravi način zastupao interese srpske zajednice sa Kosova. „Oko 55% ispitanika smatra da Srbija nije dovoljno dobro štitila interese Srba (sa Kosova). Većina Srba podržava Beograd, međutim kada se preispita sama uloga Beograda zasebno, onda tu imamo veliki broj nezadovoljnih građana i tačno je to što ovaj papir tvrdi da 55% stanovnika nije zadovoljno onim što je Beograd uradio. A koji su razlozi za to? Mislim da je to neka kombinacija razloga. Pre svega mislim da je ideja razgraničenja, koja je otkrivena u jednom trenutku kao zvanična politika Beograda, dovela do velikog nezadovoljstva posebno među onom populacijom koja bi ostala iza tih granica. Drugi razlog mislim da je ta neka jako populistička komunikacija u tim pregovorima, to je za internu upotrebu Srbije, gde su se neki sporazumi predstavili kao istorijske pobeda, a spinuju se na neki način za javnost koja nakon dan dva izgubi interesovanje za to, dok mi na Kosovu živimo te sporazume. Onda u jednom trenutku ono što se iniciralo kao „velika pobeda 5:0“ mi na terenu vidimo da nije baš tako, da su to sporazumi ograničenog trajanja i da posle toga mi gubimo određena prava ili smo u gorem položaju nego što smo bili pre toga. I na kraju, čitav taj proces je zatvoren za građane. Građani Kosova žele da znaju o čemu se priča, jer na kraju krajeva ta rešenja će značiti njihov život u budućnosti“, kazao je Marinković i najavio da će do kraja ovog meseca biti održana konferencija za novinare na kojoj će detaljno biti predstavljeno istraživanje sprovedeno u okviru inicijative OPEN.   13. June. 2021.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Oliverom Milošević

U 397. emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka dnevnog lista Politika i članica Uprave Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je Izborna skupština Udruženja novinara Srbije, na kojoj je za predsednika ovog udruženja izabran Živojin Rakočević, pokazala “da novinari imaju integritet”. “Mislim da se zapravo sve ono što je rađeno (od strane prethodnog rukovodstva) vratilo kao bumerang. Probudila se svest  kod tih ljudi čija je volja bila „silovana“. „Silovana“ je bila njihova volja da se udruže, da postani članovi udruženja, „silovana“ je njihova slobodna volja da izaberu  po sopstvenom nahođenju. To su u suštini kolege novinari prepoznali. Ako imate taj novinarski gen, tu novinarsku „drskost“, vi onda verovatno u nekom trenutku kažete: „e, pa ja ipak sam pre svega čovek, imam neki svoj integritet, radim ovaj posao koji je od javnog interesa, ne mogu da dozvolim da me neko natera i da mi neko kaže kako ću glasati“. Komentarišući tok Izborne skupštine UNS-a, koja je u Beogradu trajala dva dana, Miloševićeva je kazala da je sam početak sednice pokazao da ne postoji volja da se razgovara o suštinskim pitanjima. „Prvo, na samom početku, na kome je pokušano da nam se taj razgovor stavi „pod tepih“ ograničavanjem vremena za obraćanje na tri minuta i diskusije na pola sata po tački dnevnog reda, bilo jako uvredljivo. Mislim da je to neko od kolega rekao – dobro, da li smo ovde došli posle četiri godine da nam određujete da pričamo tri minuta i pola sata o nekim važnim pitanjima o kojima nismo imali priliku da pričamo toliko dugo i naročito u svetlu svih događanja, jer ovo nije bila uobičajena skupština kao do sada, kao pre četiri godine u Ivanjici, gde smo imali jednog kandidata“. Protekla Izborna skupština UNS-a je prema rečima Miloševićeve specifična po tome što je Živojin Rakočević zvanično postao kandidat na samoj skupštini. „Došli smo na tu skupštinu, imali smo samo jednog kandidata tadašnjeg predsednika Vladimira Radomirovića. Nismo ni sanjali da će Živojin biti vraćen kao kandidat, jer kako bismo inače mogli da sanjamo o tome, ako smo tog jutra recimo, na dan održavanja skupštine, slušali Radomirovića na televiziji, koji je govorio da ne može državni funkcioner da bude kandidat za predsednika UNS-a. Onda, sat vremena iza toga dolazimo do situacije da sada sve može i svi smo bili u šoku. A najveći šok je zapravo bila činjenica što je to vraćanje (kandidature Živojina Rakočevića) predloženo od strane Vladimira Radomirovića. Za mene lično je to licemerno prilično, jer sve vreme pričate u toj kampanji: „ ne može to, to je protiv Statuta UNS-a, protiv zakona i tako dalje, ne mogu državni funkcioneri voditi novinarsko udruženje...“, a onda dođete i kažete: „e, sad sam ja kao vrhovni bog,  rekao da može“. Šta to znači, da li mi sad kršimo Statut jer je Vladimir Radomirović nešto dozvolio . „poništavam odluku Kandidacione komisije koja je bila takva kakava jeste“. Onda su glasali svi, zapravo nekolicina novinara, odnosno kolega, uključujući i one koji su podneli prigovore na Živojinovu kandidaturu nisu glasali, ali većina prisutnih je glasala“.   Pokazati veću posvećenost lokalnim medijima   Miloševićeva smatra da jedan od glavnih prioriteta UNS-a u narednom periodu treba da bude veća posvećenost položaju lokalnih medija. „Lokalni mediji se nalaze u jednom potpunom haosu, u jako lošoj poziciji i čini mi se da su oni bili  na margini i da se nije u dovoljnoj meri obraćala pažnja kako žive, kakve su njihove slobode, sa kakvim se problemima oni suočavaju, tako da to je vrlo važno, jer su u poslednje četiri godine oni bili zapostavljeni. Nije bilo odlazaka, obilazaka. Mislim da je to važno da se kaže, da oni zapravo žive i rade u teškim okolnostima i moramo se okrenuti njima i moramo razmišljati kako oni opstaju, kako se oni finansiraju. Da li je projektno sufinansiranje jedini izvor njihovog života, jer znamo da medijsko tržište ne postoji, pogotovo sada u proteklih godinu dana u periodu korone. Ko će vam se sada reklamirati, prosto je ljude iz marketinga sramota da traže novac“. Olivera Milošević koja je i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Srbije kaže da u najvećem broju slučajeva Kodeks novinara krše tabloidi. Iznela je podatak da je u periodu od 01.07. do 31.12.2020. godine u kršenju Kodeksa u 928 tekstova prednjači list „Alo“, a da su na začelju tabele dnevni listovi „Danas“ sa 35 i „Politika“ sa 32 teksta u kojima je prekršen Kodeks. „Kodeks se najčešće krši kad su u pitanju prava dece i maloletnika, otkrivanje njihovih identiteta, maloletnih žrtava, pretpostavka nevinosti se dosta krši. Onda imamo političku ostrašćenost koja je posebno identifikovana čak i na naslovnim stranama, zatim nepoštovanje kulture javnog govora, pa čak i objavljivanje pornografskih sadržaja, zastupanje interesa izdavača i tako dalje“.   Građani ne znaju dovoljno o Briselskim sporazumima   Govoreći o transparentonosti dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Miloševićeva smatra da građani nisu u dovoljnoj meri upoznati o postignutim sporazumima.   „Proces nije transparentan jer nema dovoljno informacija i to što nam se pruži o potpisivanju tih raznih sporazuma je vrlo neprecizno, nedovoljno jasno. Pogotovo se ta netransparentnost ogleda u tome da se mi, nakon svih tih događaja, dodatno sludimo, jer slušamo jednu stranu koja govori svojoj javnosti jedno, druga svojoj javnosti govori drugo. Evropska unija,  odnosno Brisel, ili ne govori ništa, ili svesno dopušta i jednoj i drugoj strani, Prištini i Beogradu, da tumače ono što se uradi u Briselu, u skladu sa onim što će njihovi narodi želeti da čuju“, rekla je u emisiji Slobodno srpski novinarka iz Smedereva Olivera Milošević. 06. June. 2021.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio