Slobodno srpski sa Imerom Muškoljajem

U 371. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Imer Muškoljaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da zastoj u pregovorima Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) oko formiranja nove vlade nije nastao zbog eventualnih ideoloških razlika, već zbog, kako je kazao, fotelja. „Dobra stvar  ja u tome što su oni (DSK i Samoopredeljenje)  već postigli sporazum oko programa vlade i to je po prvi put  da su se partije dogovorile prvo oko programa Vlade. Međutim, fotelje su problem i to je uopšte balkanski problem, nije ideološki, nego balkanski“.   Da nije bilo Vjose... Prema rečima Muškoljaja, problem je i to što postoji nepoverenje između Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova. „Nije lako sad ni Samoopredeljenju ni Demokratskom savezu da vladaju zajedno, pošto Demokratski savez je deo sistema, već su bili na vlasti. Nije da su bili samo dve ili tri godine, nego 12-13 godina, a Samoopredeljenje nije bilo nikad. Zato ne veruju jedni drugima, jer ne znaju kako će biti kad vladaju zajedno, jer do sada to nije bio slučaj“. Muškoljaj smatra da je Pokret Samoopredeljenje pristao da oko nove vlade pregovara sa DSK,  samo zato što je Vjosa Osmani bila kandidat za premijera ispred Demokratskog saveza Kosova, a trenutno nema uticaja na formiranje nove Vlade. „DSK je dobio glasove zahvaljujući Vjosi Osmani. Da nije bila ona, ubeđen sam da oni ne bi dobili toliki broj glasova, ali sada je pitanje koja je pozicija Vjose Osmani unutar DSK. Ona je sad sama. Zamislite, Vjosa Osmani je dobila glasove, a pregovaraju tri čoveka koji nisu dobili nijedan glas na nacionalnim izborima: Isa Mustafa, Agim Veliu i Ljutfi Haziri”.   Račak – masakr nad civilima Komentarišući događaje u Račku od 15. januara 1999.godine, Muškoljaj je kazao da je ubeđen da se toga dana dogodio masakr nad civilima od strane srpskih oružanih snaga. „Postoje snimci, postoje ljudi koji su bili u to vreme tamo i znaju šta se desilo. Mislim da nikako ne bi trebalo da neko kaže da to nije bio zločin, masakar. Ubeđen sam da se tamo desio masakr i nema smisla sada, 20 godina posle, da predsednik Srbije  izlazi i kaže to je sve montirano i slično. Čuo sam ovih dana Danicu Marinković, koja je bila istražni sudija u to vreme, koja kaže da je bila tamo, da je bila na uviđaju i da je to bio rat između „terorista“, kako je ona rekla i policije i Vojske Srbije, odnosno Jugoslavije u to vreme, ali ja nisam video nijednu fotografiju, niti sam video ijednu sliku gde su ti ljudi bili obučeni kao Oslobodilačka vojska Kosova ili sa oružijem. Sada, ne mogu da shvatim da neko kao gospođa Marinković, koja je prva išla tamo i koja tvrdi da nije bio masakr, nego su oni bili teroristi, nema tih slika i tih snimaka. Kako je to  moguće?  Ako se negde nešto dogodi prvo što će da uradi istražni sudija ili policija je da slika, da snima i da ima to kao dokaz. Sada to ne postoji, a postoje žrtve, postoje snimci ljudi koji su masakrirani“. Na konstataciju voditelja da u Beogradu tvrde da su ubijeni ljudi kasnije preobučeni u civilnu odeću, Muškoljaj je kazao da je to gotovo nemoguće. „U to vreme na Kosovu nije postajala vlast Albanaca nego vlast Srbije. Ako su oni imali vlast na celom Kosovu i radili šta su hteli,  kako je moguće da se pred očima tadašnje vlasti nešto tako dogodi“.   Prve optužnice Specijalnog suda, odmah po formiranju nove vlade u Prištini Govoreći o radu Specijalnog suda za zločine na Kosovu Muškoljaj je kazao da će prve optužnice biti podignute najverovatnije odmah nakon formiranja nove Vlade Kosova. Prema njegovim rečima u očima Albanaca taj sud nije kredibilan, jer treba da se bavi samo navodnim zločinima koje su počinili Albanci, a ne i zločinima koje su počinili Srbi. „Tako je u očima građana, a s druge strane, za taj sud su glasali sami kosovski poslanici. Oni su to izglasali svojom voljom, nije to ništa bezvoljno. Sada ja ne znam da li je neko u to vreme imao druge planove u smislu: „hajde da sada ja guram ljude, poslanike da glasaju za Specijalni sud, a ja da budem spašen“ - ne znam. Postoje i takve spekulacije, što se tiče Hašima Tačija na primer. Sada ne znam da li je to tako, ali ljudi, obični ljudi, ja bar tako mislim, ne žele da u tom sudu budu osuđeni samo Albanci za ratne zločine,  nego oni to vide kao mogućnost da se sudi za sve to što se uradilo posle rata: krađe, marverzacije i sve ostalo vezano za korupciju i organizovani kriminal“.   Medijska slika na Kosovu bolja nego u regionu Na pitanje koliko mediji dopisnose uzavreloj atmosferi u društvu, Muškoljaj, koji je i predsedavajući Saveta za štampu Kosova, kaže da je sada situacija bolja nego ranije, a da su političari obavezni da rade transparetno i sarađuju sa novinarima.. “Kad kažem da stojimo bolje, to ne znači da nemamo problema u medijima. Ali stvarno,  mi stojimo bolje ako se uporedimo sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, sa Srbijom. Ja pratim šta se dešava tamo (u Srbiji) i ogorčen sam kao profesionalac šta mediji tamo objavljuju. Mislim na većinu medija, osim nekih medija koji su stvarno profesionalni, ali kad vidim te naslovne strane tabloida, te televizije koje 24 sata imaju ili rijaliti šou ili Aleksandra Vučića, onda ja stvarno mislim da smo mi super. Mi nemamo takvih problema na Kosovu. Na našim televizijama na primer, kao što svi mogu da vide, ima mesta za sve strane i za one koje su za opoziciju i za vlast, za različite novinare, za Srbe, Albance, mislim za sve zajednice”, kazao je Muškoljaj gostujući u emisiji Slobodno srpski. 19. January. 2020.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Milenkom Jovanovićem

U 370. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori Milenko Jovanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je novi Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori u funkciji stvaranja novog tzv.“crnogorsko-montenegrinskog identiteta“, nečega što je u suprotnosti sa crnogorskom istorijom i sa crnogorskom tradicijom. „Taj zakon dolazi nakon što je nasilno u crnogorske udžbenke i u crnogorske škole uveden tzv. crnogorski jezik, nakon što je Crna Gora mimo volje ogromne većine ljudi donela odluku da postane članica NATO-a, nakon odluke da prizna nezavisno Kosovo i pored protivljenja 85 odsto stanovništva, kako je to nedavno, čini mi se, baš u Prištini priznao i sam premijer Marković, tako da je ovo iznenađenje samo za one koji nisu bili baš nimalo upućeni u sve ono što se u Crnog Gori dešava i što se priprema“. Jovanović smatra da je Zakon o slobodi veroispovesti, koji je krajem prošle godine usvoila Skupština Crne Gore, usvojen mimo volje većine građana Crne Gore. Prema njegovim rečima crnogorska vlast je iznenađena masovnim protestima ljudi širom Crne Gore koji se protive tom zakonu, kao i da je režim imao lošu procenu o eventualnim posledicama nakon usvajanja tog zakona. „Mislim da je Milo Đukanović nesvesno prvi put ujedinio Srbe u Crnoj Gori i ne samo Srbe, nego sve verujuće pravoslavce, a njih je ubedljivo najveći broj u Crnoj Gori. On nije očekivao ovakve reakcije, to je evidentno. Imamo razne provokacije, za sada nema drastičnijih posledica, ali ukoliko vlast u najskorije vreme ne povuče sporni zakon, usudiću se da kažem i sramni zakon, plašim se da rizikuje da dođe do, malo je reći, nemilih scena. Nikome nije u interesu da padne krv u Crnoj Gori, a uveliko se čuju ratne trube, kao da neko priželjkuje krvoproliće i bratoubilački rat, Mislim da to u ovom trenutku ne treba ni državi Crnoj Gori, ni pravoslavnom narodu, u toj oduvek srpskoj državi, ma kako je ko danas doživljavao i mislim da je za taj sporni zakon hitno postizanje kompromisa jedino rešenje“. Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da je „pitanje da li oni Crnogorci koji žive u Srbiji, a koji u slučaju Zakona o slobodi veroispovesti podržavaju crnogorski režim i dalje treba da imaju srpsko državljanstvo“, Jovanović  je kazao da je to za njega lično simpatičan predlog. „Naravno da najvećim delom pozdravljam takav pristup. Reciprocitet u smislu da Crnogorci konačno moraju u Srbiji, nacionalni Crnogorci, da imaju jednak tretman kao što imaju Srbi u Crnoj Gori, a to je sledeće; da kao što u Crnoj Gori nema nijednog Srbina ni na jednoj značajnijoj državnoj funkciji, a ima ih u ukupnom učešću stanovništva 30 odsto, ni u Srbiji ne treba da bude niko ko je crnogorske nacionalne pripadnosti na bilo kojoj javnoj funkciji“. Đakovica – zabranjen grad za Srbe Jovanović  koji je do 1999.godine živeo u Đakovici, a do pre nekoliko meseci u Sutomoru, danas živi u Severnoj Mitrovici. Kaže da je Đakovica danas zabranjen grad za Srbe i da raseljeni ni ove godine za Badnji dan nisu mogli da dodju u Đakovicu. „Mi smo imali najave da će Albanci organizovati određene proteste, pričalo se o hiljadama, na kraju ih je bilo nekoliko desetina. I tu vidimo koliko je to necivilizacijski gest, to što nam nisu dozvolili da dođemo. Procena je bila da bi možda nekome bila ugrožena bezbednost i odustali smo od masovnog dolaska. Đakovica je nažalost zabranjen grad za Srbe, nezvanično, ali ako pitate ljude koji kreiraju ukupni ambijent u tom gradu onda je to nažalost tako. Mi tri godine nismo mogli da priđemo ni groblju koje je tek nedavno očišćeno, koje je najvećim delom nažalost uništeno još 1999. godine pa je delimično u međuvremenu obnovljeno, ali je i dalje najveći broj spomenika uništen. Za Badnji dan je nas troje iz Privremenog organa došlo do Đakovice. Mislili smo bez problema da uđemo u crkvu, kad smo videli šta se tamo dešava odustali smo od namere, ali je Badnjak voljom božjom došao do crkve. Doneo ga je naš prijatelj iz Velike Hoće Ivica Nakalamić i mi smo mu na tome zahvalni i to simbolično Badnjak koji je ubran tog jutra na brdu Čabrat iznad Đakovice. Mi smo time samo hteli da pošaljemo poruku da se zaista Đakovice ne odričemo koliko god su uslovi kakvi jesu, gde nema ni pomena od povratka, odnosno od stvaranja atmosfere za nekakav ozbiljniji povratak“. U Crnoj Gori više nema raseljenih? Jovanović koji je i predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori, rekao je da u Crnoj Gori, u formalnom pravnom smislu, više nema raseljenih lica. „Vlada je donela novi status o strancima kojim je odlučeno da se gasi status raseljenih lica, izbeglica i tim ljudima je namenjen status stranaca, sa stalnim ili privremenim boravkom. Jedan apsurd koji je vezan za Zakon o državljanstvu, jeste da ljudi u tom statusu pravo na državljanstvo stiču tek nakon deset godina zakonitog boravka, u slučaju raseljenih lica. Dakle, od momenta kada dobijete ličnu kartu za stranca, treba da prođe 10 godina da biste dobili crnogorsko državljanstvo, uz podrazumevan otpust iz državljanstva iz države čiji ste državljanin. To u praksi znači da onih 11 - 12 godina, koliko su ljudi do tada živeli, se ne računa“, rekao je Milenko Jovanović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 12. January. 2020.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio