Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem

U 393.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je premijer Kosova Aljbin Kurti nasledio, kako je kazao, balast taložen dvadesetak godina, koji je odraz takozvane zarobljene ili duboke države.   „Mislim da je nerealno očekivati da će on ne samo za 100 dana, nego i za četiri do osam godina, uspeti da iskoreni sve faktore koji su doveli Kosovo u ovu situaciju“, kaže Bećaj i pojašnjava o kojim faktorima je reč: „Moramo da, ukoliko želimo da stvorimo konsolidovanu, funkcionalnu državu da izvršimo demontiranje kadrovskih potencijala koji su instalirani  naopako, jer je elementarni kriterijum za pozicije bio više partijskog karaktera. Dakle, nisu bili sposobni ljudi na adekvatnim mestima, a ispostavilo se vremenom čak i moralno diskutabilni oni koji su postavljali te ljude na značajne pozicije. Samo AKI, obaveštajna služba, je više ili manje do tri četiri direktora menjala iz do sad sumnjivih razloga i u ovom kontekstu većina su kasnije bili savetnici kod bivšeg predsednika Tačija”.   Bećaj smatra da Kurti ne bi trebalo da napravi greške poput onih kada je pre godinu dana, kada je kao premijer Kosova rekao da  ako želi da se odnosi prema novoj politici na demokratski i konstitucionalan način, on mora da poštuje postojeće zakone i postojeći ustav.   “Osnovni problem „Kurtijeve vlade 1“ ( bivše Vlade na čijem je čelu bio Aljbin Kurti ) je to što je preko noći menjao članove borda, pa je bila oštra reakcija onih koji su postavljali ljude zbog partijskih, klanskih i familijarnih interesa. Dakle, ne mislim da je Kurti na dobrom putu ukoliko imitira one koji su doveli Kosovo u ovu situaciju, naprotiv, mislim da Kurti treba da bude odmeren, racionalan, argumentovan u svim promenama koje su neophodne i koje moraju da se dogode. Ono što je po meni ohrabrujuće, recimo oko pravde, je to što je minsitarka pravde započela ozbiljno da radi na „vetingu“. Veting je instrument koji treba da raščisti kadrovsku politiku onih koji su indirektno ili direktno umešani u organizovani kriminal korupciju i mito, jer je to rak rana svega što se događa. Više ili manje sve je s tim povezanmo i mislim da je tu ključna pozicija koja treba da se demontira, ali to treba da ide legalno i ne preko noći i na osnovu partijskih zahteva. Mislim da bi trebalo da budu profesionalni, na adekvatnim mestima, na adekvatan način, a ne kako je krenulo dok je biloo „Kurti 1“ da se preko noći rešavaju stvari“, smatara Bećaj. Govoreći o borbi protiv pandemije koronavirusa Bećaj kaže da je neshvatljivo da Kosovo još nije obezbedilo vakcine. „Kad pogrešno postaviš dijagnozu skeniranih problema, onda ne možeš očekivati racionalno rešenje tih problema. Dakle,  Kurtiju je bilo presudno, recimo po mom sudu, totalno nepotrebno da juri prema Albaniji da podrži svoj ogranak u Albaniji, a u tom vremenskom intervalu imali smo desetak ljudi koji su ostali bez života na Kosovu. Ne treba energija da se troši za održavanje svog ogranka u Albaniji u situaciji kad imaš kod kuće recimo smrt desetak tvojih državljana. Dakle, mislim da je to nerealno, da je to nehumano, čak i mislim da je to pogrešno i kad bi  kojim slučajem ta energija bila upotrebljena optimalno u svim pravcima, mislim da je bilo realno očekivati da građani Kosova, državljani Kosova, danas ne očekuju pomoć donacija sa strane, nego da, ako ništa drugo, ima konkretan ugovor oko kupovine vakcina. Nažalost, mi nemamo to ni dan danas i mislim da je to jedan ozbiljan promašaj“, ocenjune Bećaj. Komentarišuću dva “non pejepra” koja su nedavno objavljena, u kojima se kao konačno rešenje odnosa Beograda i Prištine pominje i mogućnost menjanja granica, Bećaj je kazao da to ukazuje da “strane nisu spremne da se nastavi ozbiljnije u pravcu pronalaženja konkretnog kompromisa između Kosova i Srbije. Međutim, u Beogradu i Prištini postoji ogroman potencijal za rešavanje odnosa Kosova i Srbije. „Nijedna situacija do sada, od 2011. godine do sada nije imala realnog potencijala da dovede do konkretnog rešenja. Potencijali su sada tu, mogućnosti su tu i Vučić i Aljbin Kurti, uz pomoć  sa strane, stranog faktora i unutrašnjeg faktora, koji su za ozbiljan pristup nastavka dijaloga, mogu da iznesu ovaj stav do kraja i da se zapamte kao lučonoše kod budućih generacija, koje će se ponositi sa svojim liderima i Aleksandarom Vučićem, i Aljbinom Kurtijem. Međutim, zbog klime koja je stvorena (aktuelna, sa non pejperima), mislim da su oni bliži tome da budu taoci realnog, neadekvatnog stanja i taoci prošlosti, nego da budu lideri kojima će se ponositi buduće generacije“ procenjuje Beljulj Bećaj.   Smatra da je pitanje promene granica proizvod onih vlasti koje koji u okviru svojih postojećih granica nisu imali jasne demokratske odgovore svojim građanima.   „Kao posledica neadekvatnog demokratskog političkog činjenja u okviru postojih granica misle da je rešenje u promeni granice. Mislim da bismo tada uradili dve greške. Prvo bismo amnestirali pogrešne politike u okviru tih država i druga je da bi priznali da je njihova politika pogrešna politika, unutrašnja politika. Tu mislim i na Srbiju i na Kosovo i na druge regione“, rekao je Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 09. May. 2021.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Zoricom Vorgučić

U 392. emisiji Slobodno srpski gostovala je urednica Radio Televizije KiM Zorica Vorgučić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da izveštaj Reportera bez granica, po kojem je Kosovo prema indeksu medijskih sloboda palo za osam mesta, nije nikakvo iznenađenje. „Jedan od razloga zašto je Kosovo palo za osam mesta je i taj što smo imali brojne napade na novinare: napadnut je istraživački novinar Visar Durići, teško je povređen i to ispred svoje kuće u Kosovu Polju. Desio se napad u aprilu prošle godine i na kolegu iz Radio Televizije Puls iz Šilova Nenada Milenkovića, on je pretučen u Kosovskoj Mitrovici. U istom mesecu imali smo privođenje urednice portala Kossev Tatjane Lazarević. Pretučen je i novinar Valjon Sulja u decembru prošle godine“, rekla je Vorgučićeva navodeći da je i novinarska ekipa RTV KiM  prošle godine bila ometana u obavljanju svog posla u Kuzminu, od strane radnika koji su radili na iskopinama za ugalj. Ona je saglasna i sa delom izveštaja Reportera bez granica gde se navodi  da je „pristup određenim informacijama često ograničen na određenu etničku grupu, a mediji se uglavnom fokusiraju na pitanja koja se tiču njihove zajednice i pokrivaju ih isključivo iz svog ugla“. „Zaista jeste tako. U suštini novinari srpskih redakcija se najviše bave problemima koji se tiču srpske zajednice, jer pre svega to njihivu publiku zanima, posebno kada su u pitanju lokalne teme. Kolege Albanci takođe“. Govoreći o izazovima sa kojima se srpski novinari suočavaju, ona je kazala da je jedan od problema i  nesaradnja centralnih i lokalnih institucija sa medijima. “Mi i dalje ili retko ili uopšte ne dobijamo pozive od predstavnika lokalnih institucija za neke događaje. Povremeno dobijamo, a Srpska lista i svi predstavnici u ministarstvima, oni koji su bili i oni koji su sada, nas ne pozivaju na događaje. Sada više ne šalju ni saopštenja. Recimo mi ( RTV KIM ) iz Ministarstva za zajednice i povratak ne dobijamo nikakva saopštenja od kako je na čelu tog ministratva Goran Rakić“. Vorgučićeva navodi da je jedan od najvećih problema novinara  tokom pandemije koronavirusa nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika. “Više puta smo se suočavali sa kršenjem Zakona o upotrebi jezika. Na početku pandemije nismo mogli da dobijemo informacije na srpskom jeziku o broju zaraženih. Nije bilo prevoda na konferencijama za štampu predstavnika Ministarstva zdravlja. Od kada je Arben Vitia na čelu ministarstva zdravlja tako se i situacija promenila. U početku nije bilo prevoda, pa smo onda reagovali kod poverenika za jezike i Ombudsmana. Oni su reagovali i to se popravilo. Međutim kada je Armen Zemaj bio na čelu ministarstva to je izostajalo”. Vorgučićeva je ukazala i da u poslednje vreme sve više političara koristi termine koji nisu u skladu sa činjenicama. „U poslednje vreme imamo dosta izjava od strane predsednice Kosova Vjose Osmani koje, čini mi se, nisu baš povoljne za srpsku zajednicu i bojim se da mogu da izazovu i neku netrpeljivost većinske zajednice prema Srbima. Svaki čas kosovska predsednica govori o genocidu koji je navodno Srbija počinila na Kosovu. Mislim da su te izjave neutemeljene i da su vrlo opasne. Glauk Konjufca je na obeležavanju Nacionalnog dana nestalih isto govorio o tome, rekavši  da je Srbija počinila genocid. Međutim nijedan međunarodni ni domaći sud nije potvrdio da je Srbija počinila genocid na Kosovu. Mislim da bi trebalo da se obrati pažnja na to, posebno međunarodna zajednica koja ima veliki uticaj, da možda opomene kosovske predstavnike da to i nije baš dobro“. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Vorgučićeva nije optimista da će u skorije vreme doći do finalnog dogovora. „Vučić će imati oštrijeg sagovornika, jer Aljbin Kurti je jasno stavio do znanja i pre nego što je stupio na dužnost premijera, da njemu dijalog nije visoko na listi prioriteta. To je ponovio i nakon što je došao na tu poziciju, odnosno nakon što se vratio. Kurti se više bavi unutrašnjim problemima, njemu je prioritet borba sa pandemijom, nabavka vakcina, borba sa korupcijom i kriminalom“.   Novinarski posao i muški i ženski   Vorgučićeva koja se novinarstvom bavi od 2003. godine smatra da je dobro što je među novinarima u srpskim medijima na Kosovu više žena i da je to dobar primer i za ostale organizacije i institucije. „Novinarski posao je jednako muški koliko je i ženski. Ako je sudeći po statistici na Kosovu žene dominiraju u novinarstvu, po broju. Mislim da ima više novinarki nego muškaraca novinara. Ima i dosta žena na rukovodećim položajima, bar kad je srpska zajednica u pitanju. Ima direktorki, urednica i mislim da u tom pogledu žene nisu ugrožene“. Na pitanje koliko je novinarkama bitna podrška porodice u obavljanju novinarskog posla Vorgučićeva je rekla da je ta podrška veoma važna. „Mislim da je presudna podrška supružnika u ovom poslu, zato što novinari nemaju radno vreme. Pre svega da počnemo od toga. Desi se da se zadrže duže na terenu, u redakciji, dese se nepredviđene stvari tako da moraju da ih podrže u tom pogledu. I ne samo supružnici nego i deca da imaju razumevanja“ rekla je u emisiji Slobodno srpski urednica RTV KiM  Zorica Vorgučić. 02. May. 2021.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio