Slobodno srpski sa Rikardom Gutierezom

U 365.emisiji Slobodno srpski gostovao je generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutierez. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se danas suočavamo sa globalnom ugroženošću slobode medija. “Od aprila 2015.  godine, mi smo prijavili, u Evropi, u 47 zemalja članica Saveta Evrope 642 prekršaja prema slobodi medija. Tu se podrazumevaju napadi, uključujući i 26 ubistava novinara". Turska je prema rečima Gutiereza zemlja gde je najgora situacija kad je u pitanju sloboda medija i bezbednost novinara. “U svakoj zemlji u Evropi, pojedinačno zapažamo taj trend. Naravno ne na istom nivou od zemlje do zemlje. U Turskoj, imamo više od 150 novinara u zatvoru. To nije slučaj u Francuskoj, ali u Francuskoj se tokom poslednjih nekoliko meseci desilo mnogo napada na novinare koje sprovodi policija, protiv novinara koji nose žute prsluke, tako da se suočavamo sa globalnim ugrožavanjem slobode medija, u svakoj zemlji pojedinačno”. Gutierez je kazao da u Evropi postoji 38 nerasvetljenih slučajeva ubistava i nestanka novinara,  od kojih je 13 slučajeva u zemljama Evropske Unije. “Ako gledamo na nekažnjavanje za ubistva, Kosovo je najgore sa 15 ili 17, u zavisnosti od toga kako računate slučajeve. Zatim, Ukrajina sedam slučajeva, Rusija šest, Turska četiri slučaja za koja nije izrečena kazna, Azerbejdžan dva slučaja, a zatim jedan broj zemalja sa samo po jednim slučajem, kao što je Malta itd. To je dakle u pogledu neizricanja kazni, ali znate, jedan značajan slučaj o kome možda nije izveštavano na precizan način, a što je globalni trend,  odnosi se na samocenzuru. Mi smo sproveli jedno istraživanje zajedno sa Savetom Evrope, odnosno kojim je koordinisao Savet Evrope, gde smo intervjuisali hiljadu novinara širom Evrope, u 47 zemalja članica Saveta Evrope. Trećina njih je izjavila da oni imaju samocenzuru, oni ne izveštavaju o priči u celosti, nego po određenim nivoima, oni ne kriju stvari, nego ublažavaju priču”.   U potrazi za nestalim kolegama, novinarska udruženja treba da vrše pritisak na vlast   Komentarišući odluku Skupštine Evropske federacije novinara koja je usvojila jednoglasno Rezoluciju o istragama ubistava novinara na Kosovu koju su podneli Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Sindikat novinara Srbije  i Udruženje novinara Kosova, kojom se, između ostalog, traži i efikasna istraga slučajeva ubijenih i nestalih novinara, Guiterez je rekao da su taj dokument  poslali šefu misije EULEX-a, šefu UNMIK-a, predsedniku Specijalizovanih veća, Specijalnom tužiocu, zaštitniku građana pri Specijalizovanim većima, predsedniku Srbije gospodinu Vučiću, predsedniku Kosova i brojnim ambasadorima. “Neki od njih nisu uopšte odgovorili, nije bilo nikakve reakcije od strane predsednika Srbije i predsednika Kosova, nije bilo reakcije od strane ambasadora i rekao bih rekao da države i vlade nisu reagovale na naše pismo. Dobili smo odgovore od nekih, dobili smo reagovanje od strane OEBS-a. Predstavnik za slobodu medija pri OEBS-u gospodin Arlem  Dezir  je na neki način podržao naš poziv u smislu načina tretiranja, dajući nam javnu podršku da nastavimo i javno je pozdravio našu Rezoluciju, što je jako bitno, jer je to osoba na visokom nivou OEBS-a, i zato je to važno. Zatim, dobili smo odgovor od EULEX-a na jedan formalan način, o tome kakav mandat imaju i kako je njihov mandat promenjen…Na neki način oni su nam rekli da ne mogu da učine ništa u vezi sa našim slučajevima, u pogledu njihovih prioriteta i da mandat koji imaju im ne pruža mogućnosti da učine nešto više”, rekao je generalni sekretar Evropske federacije novinara i posavetovao novinare da nastave sa vršenjem pritisaka na vlast s tim u vezi. Gutierez je 04. i 05. decembra  ove godine učestvovao na Konferenciji o ubijenim i nestalim novinarima koja je održana u Gračanici i Prištini. “Ja sam rekao tokom konferencija koje smo imali ovde na Kosovu, da sam veoma ponosan na aktivnosti koje sprovode članovi naših udruženja u obe zemlje. Znate, i asocijacije novinara na Kosovu i asocijacije i trgovinska udruženja u Srbiji, su uspeli da udruže svoje snage i da ostvare saradnju. Jer to nije etničko pitanje, to nije nacionalno pitanje, to je novinarsko pitanje, novinari bi trebali da budu zaštićeni i smo dokazali i pokazali da novinarske organizacije iz obe zemlje su sposobne da se zajednički bore, kako bi došli do istine. Mislim da je to jedan odličan primer i za političare. Zatražio sam da oni slede primer novinarskih organizacija. Mi smo bili sposobni da to uradimo, mi smo bili sposobni da ostvarimo to da uputimo zajednički zahtev, tako da, molim vas, ja sam zatražio od političara da ulože krajnje napore da sprovedu aktivnosti u pogledu ovih istraga. Znamo da postoje određeni tragovi, da postoje neki elementi, koje bi mogli da pomognu u ovim istragama u obe zemlje, tako da nam je sada potrebno da oni sarađuju na efikasan i konkretan način, a ne samo na rečima. Naravno, postoji određeno izjašnjavanje u pogledu normalizacije između dve zemlje, ali, u stvarnosti, mi nemamo realnu, stvarnu saradnju na terenu”, rekao je Rikardo Gutierez gostujući u Slobodno srpski. 08. December. 2019.

Pretposlednja emisija

Slobodno srpski sa Filipom Balunovićem

U 364.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički filozof  iz Beograda Filip Balunović. U intervjuu  Budimiru Ničiću on je rekao da je prethodna administracija Evropske unije propustila priliku da uspesima na Zapadnom Balkanu popravi unutrašnje stanje koje obiluje problemima: od Katalonije, preko nekih zemalja  u Istočnoj Evropi, „neposlušne“ Mađarske, Bregzita itd. „Činilo se da je Evropska komisija, odnosno administracija u Briselu, ostala jedini autoritet nekoj zemlji ili nekim zemljama izvan Evropske unije, pošto već zemljama unutar Evropske unije, kako smo  mogli da vidimo, to više nije i već odavno nije“, rekao je Balunović. Govoreći o Briselskom dijalogu, kaže da su sve tri strane promašile suštinu problema, a da su za pregovarače izabani ljudi koji su mogli da, kako je rekao, guraju najdalje, ali kada je reč o poslušnosti. „Mislim da su sve tri strane pokušale da naprave najbolje za sebe, a malo manje za one u čije ime se pregovoara. Ako pretpostavimo da Beograd pregovara, pre svega, da bi zaštitio kosovske Srbe ili da bi im poboljšao status na Kosovu, pretpostavimo da albanska strana, odnosno vlasti u Prištini, pregovaraju da bi najbolje nešto doneli stanovnicima albanske nacionalnosti, onda mislim da taj dijalog nikako nije dijalog... Koji su to realni problemi Srba na Kosovu niko iz Beograda zapravo i ne ume da kaže, jer ako dođete u Prištinu meni je obično utisak da su ti problemi drugačiji, svakodnevni... Na primer ako odete u Ipko da tražite telefonski broj tamo ne postoji službenik ili službenica koji govore srpski jezik“, kaže Balunović.   Kosovski problem nije u vrhu prioriteta EU   Filip Balunović smatra da kosovski problem i stanje na Zapadnom Balkanu nisu prioritet nove evropske administracije, iako se retorički zalaže za politiku proširenja EU. „Mislim da to pitanje nije pri vrhu. Mislim da oni znaju šta se dešava ovde i mislim da su svesni da je suštinsko rešenje tog problema jako daleko. Oni su preuzeli na sebe obavezu da se bave tim pitanjem, između ostalog i kako bi  uravnotežili odnose moći u odnosu na interese koje SAD i Rusija imaju u ovom regionu“, ocenjuje Balunović i naglašava da su najveći izazovi Evropske unije pre svega unutar njenih granica: od  tzv. migrantske krize, Bregzita, preko secesionitičkih  pokreta čak i unutar same unije, jačanja desnice... U slučaju Kosova, EU, kao jedna nadnacionalna organizacija, težila je da sebe predstavi kao poltički entitet koji može da se takmiči sa ozbiljnim globalnim igračima. Međutim, „ iako možda zvuči naivno“, Balunović veruje da bi glavnu reč u rešavanju spora trebalo bi da imaju dva naroda, Srbi i Albanci, koji imaju istoriju koja je sazdana i iz perioda konflikata, i iz perioda suživota. “Da  se vratim na tradiciju Dimitrija Tucovića i Srpske socijaldemokratske partije 19. veka, za koju smatram da je bila najprogresivnija počitička snaga na ovim prosotrima. Kada je bio memorandum Srpske socijaldemokratske partije, Dušan Popović ga je pisao, tamo je bio deo u kojem se kaže kako da Evropa reši balkansko pitanje. Kaže da je  najboji način da prestane da ga rešava, a posle je bilo metafora, kao što su bure baruta itd. Ali bure baruta pali uvek onaj koji baci šibicu“, kazao je Balunović. Za pravi dijalog pravo pitanje je da li možemo da nađemo dve političke snage, odnosno dve politčke snage na Kosovu i u Srbiji, koje bi bile sposobne da u jednom procesu deliberacije, odnosno otvorene rasprave dođu do rešenja. „Mislim da trenutno to apsolutno nije moguće. To sigurno nije bilo moguće kada su pregovarali nacionalisti sa jedne i nacionalisti sa druge strane. Vidimo kako je bilo moguće rešti sporazum, odnosno nesporazum, između Makedonije i Grčke u jednom momentu kada su sticajem okolnosti na vlasti bila dva socijal-demokratska predsednika, bez iliuzija o tome da su oni mnogo toga izdali po pitanju ideala u socijaldemokratiji i levici kao takvoj, ali smo videli da je taj sporazum na kraju postignut“, rekao  je Filip Balunović gostujući u emisiji Slobodno srpski.   01. December. 2019.

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development

Slobodno srpski na TV

KIM radio