U 482.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Asocijacije za biznis Kosova Agim  Šahini. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se ekonomski podaci Agencije za statistiku u Prištini ne mogu smatrati kao potpuno tačni sve dok siva ili “crna” ekonomiija na Kosovu čini 35 do 40 odsto tržišta. Ipak, to ne menja činjenicu da je prosečna plata od 521 evro na Kosovu najmanja na Balkanu, a u privatnom sektoru značajno niža i iznosi oko 420 evra.

Rasponi u visini mesečnih primanja su ogromni.

“Najveća plata je u javnomom sektoru, jer ima recimo plata i do 5.000 evra, ali je zato na Kosovu i dalje najmanja plata na celom Balkanu i Evropi 170 evra”, kaže Šahini.

Ukazuje da je priliv novca iz dijaspore veliki i da to drži kosovsku ekonomiju takvom kakva jeste.

“Službeno, prema podacima Centralne banke, od dijaspore dolazi više od milijardu i 400 miliona evra, a neformalno je to kako dolaze pare u džep, jer kad dođe dijaspora ovde ide do dve i po milijarde. To je skoro budžet celog Kosova koji iznosi oko 3 milijarde.  Eto šta drži našu ekonomiju”, kaže Šahini.

Niže cene ne znače viši standard

Ipak, Kosovo je, kako tvrdi, najjevtinije mesto za život na Balkanu.

“Recimo na Kosovu i dalje sa dva evra čovek može da jede, da li su to ćevapi, pasulj, bilo šta i dalje na Kosovu se to može, dok se ni u jednoj državi oko nas to ne može. I dalje jedna voda kad ideš da kupiš, mala voda, je 20 centi  a svuda u regionu je to 50 centi. I dalje je na Kosovu jestivo ulje najjeftinije u celom Balkanu. Čak imamo od 80 centi do 1, 10 centi. Na Kosovu je hleb i dalje 30 centi, svuda na Balkanu je više od 60 centri, pa do 1 evro. I dalje je Kosovo najjevtinija država”, kaže predsednik Asocijacije za biznis Kosova uz podsećanje da se na Kosovu nigde ne plaća putarina, iako se ona naplaćuje u čitavom regionu, a njeno uvođenje će biti izazov za svaku vladu zbog glasova.

 Iako podaci govore da su cene na Kosovu najniže, to ne znači i da je standard najbolji.

“Na Kosovu kad bi plate bile više od 800 evra onda bi to bio dobar standard, međutim naši građani koji su prema našim podacima i podacima UNDP-a od 2020. do 2023, njih oko 205.000, napustilo Kosovo i otišli u inostranstvo, nisu bili svi nezaposleni, 35 odsto su bili zaposleni i imali su platu više od 450 evra, ali oni su tražili bolji život i standard. Na Kosovu i dalje nemamo životno i zdravstveno osiguranje i dalje je školovanje i edukacija ispod nivoa gde PISA ne akreditira Kosovo, i dalje vazduh na Kosovu nije baš na zadovljavajućem nivou, sve to utiče i zato sad građani traže bolji život jer mi ne živimo 200 godina”, rekao je Agim Šahini gostujući u emisiji Slobodno srpski.