Slobodno srposki sa Sonjom Liht

U 374.emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je, povodom najave novog premijera Kosova Aljbina Kurtija da je neophodno izvršiti reviziju dosadašnjih sporazuma sa Beogradom, rekla da nije previše mudro ni od jednog državnika dovoditi u pitanje ono što je već postignuo u prethodnoj fazi dijaloga, ali ni stajati u mestu.

“Mislim da nije dobro sad stati na loptu. Predugo se stajalo na lopti, nego je potrebno da se što je moguće pre dođe do dogovora o nekim osnovnim temama sa kojima može da se krene u dalje razgovore. Lično mislim, možda je to čista utopija, da bi bilo jako dobro da  glavni pregovarači sednu za sto i dogovore se oko toga kako oni vide normalizaciju. Neka i jedan i drugi kažu šta za njih znači normalizacija. Svi građani treba da žive u jednom normalnom prostoru koji neće biti malo, malo uskovitlan od nekog i gde radikalna retorika može zaista da nas odvuče u jedan novi prostor nesgurnosti”, rekla je Liht.

Komentarišući upravo oštru retoriku i udaljenost zajedničkih stavova Beograda i Prištine, Sonja Liht je rekla da se takva politika na kraju ne isplati.

“Kod vučenja ili nadvlačenja konopca neko obavezno padne, ali padne i onaj drugi, jer jedan koji pada povlači i onog drugog. Da li je nama zaista ptrebno da svi popadamo na nos da bismo došli do nekog rešenja?. Mislim da će zrelost državnika biti na ozbiljnom testu, na ozbiljnom iskušenju, ukoliko ne budu uspeli da sednu i da se dogovore kako da nastave dijalog”, ocenila je Liht.

 

Status kvo ništa ne rešava

 

Po njenim rečima, neophodno je oživeti dijalog, jer status kvo ne rešava ništa, a u dijalog bi morali da se uključe sami građani.

“Ono što bih ja želela, kao osoba koja je čitav svoj život provela u civilnom društvu, je da političari mnogo više pažnje obrate na istinske potrebe društva. S druge strane ja sam duboko ubeđena da je neophodno da građani mnogo više imaju šanse da govore o tome kako oni vide budućnost saradnje između Srbije i Kosova”, kaže Liht.

Podseća na unutrašnji dijalog o Kosovu koji je vođen u Srbiji na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i na njegovu razočaranost jer su mnogi bili za status kvo.

“Status kvo naravno ništa ne rešava, odlaže probleme, a u međuvremenu oni ustvari postaju sve teži i teži. Sastavni deo tog unutrašnjeg dijaloga bio je sastanak Vučića sa predstavnicima civilnog društva koji je trajao satima, prenosile su kamere i to je bio dobar razgovor. Predstavnici, oni koji su ipak bliži građanima od nekih institucija gde su se uglavnom ti razgovori vodili iza zatvorenih vrata, su razgovarali pred građanima cele Srbije. Predstavnici civilnog društva su vrlo jasno, a bilo ih je dosta i sa Kosova, i poreklom sa Kosova, su vrlo jasno zastupali stav da status kvo nije rešenje i to je bio dobar razgovor. Mi smo se dogovorili, biće ih još, nažalost za sada ih nije bilo. Ja očekujem takve razgovore ali ne samo sa predsednikom Vučićem, očekujem pre svega takve razgovore u oba društva. Mi moramo da otvorimo najbitniju temu za građane i Srbije i Kosova. Ako to ne uradimo, onda nemamo garancije da će ono što će biti dogovoreno na vrhu zaista da bude sprovedeno”, upozorila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Kaže da civilno društvo može, čak i onda kad je zamrznut dijalog, da ulaže napore da proširi razgovor, da vodi razgovor, da upoznaje građane sa onim što je postignuto i podseća na to zašto je važno da se dijalog nastavi.

“Međutim civilno društvo ne može da zameni donosioce odluka, niti treba to da radi. Civilno društvo može da radi na stvaranju atmosfere. I skup koji je nedavno organizovao NVO Aktiv sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici je upravo pokazao da civilno društvo može ono što mnogi drugi ne mogu i neće. Jedna nevladina organizacija koja funkcioniše dugo već u Kosovskoj Mitrovici, čije članstvo čine pre svega, ne isključivo, ali pre svega, Srbi sa Kosova, otvorila je skup na srpskom jeziku i okupila mnogo ljudi, mnogo učesnika iz svih zajednica,  gde se ozbiljno razgovaralo o tome zašto je dijalog neophodan za sve zajednice, uključujući i srpsku”, kazala je Liht.

Na pitanje kako komentariše spoljnopolitičku aktivnosti Vlade Srbije na povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova od strane pojedinih zemalja i čime se mere diplomatske pobede u tom smislu, Sonja Liht kaže da ni njoj nije baš jasno.

“To je dobro pitanje. Ne znam. Iskreno ne znam koliko je to diplomatska pobeda, ne znam koliko je u dugoročnom interesu Srbije da Kosovo bude priznato od manjeg broja zemalja, opet od drugih zemalja jeste i ostaće priznato i to od onih od kojih zavisi naša evropska perspektiva. Kad govorimo o kompromisu, tu se neki kompromis morati naći, jer bez toga neće moći ni dijalog, ne samo da se nastavi,  nego i da se završi”, ocenila je Sonja Liht, gostujući u Slobodno srpski.

Komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development