U 203.emisiji Slobodno srpski gostovao je analitičar i glavni i odgovorni urednik prištinskog lista “Koha ditore” Agron Bajrami. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će Skupština Kosova najverovatnije da usvoji ustavne amandmane koji se odnose na formiranje Specijalnog suda koji će se baviti zločinima OVK  na Kosovu. On smatra da Kosovo nije smelo da dozvoli da to od njega zahteva medjunarodna zajednica već je još pre pet godina trebalo da rasčisti sa tim sumnjama iz prošlosti. „Ovo je nešto čime je Kosovo kao država trebalo da se bavi još 2010. godine kad je Karla del Ponte objavila svoju knjigu, tad su Parlament i Vlada trebali  da se bave time, a oni su to potpuno ignorisali, pa je onda došao Dik Marti, pa specijalni tužilac to istraživao tri godine i na osnovu toga međunarodna zajednica sad  traži specijalni sud“. On je kazao da su imena potencijalnih ljudi koji će biti procesuirani u  tom specijalnom sudu jedna od najčuvanijih tajni . „Koliko ja radim kao novinar oko 20 godina, uvek smo znali nešto, ali ovog puta imamo kako kažu nekih 40 imena koje je Dik Marti pomenuo, ali ne znamo ko bi od tih ljudi mogao da bude na ovoj listi koji su kasnije istraživani. Međutim mislim da je najveći problem tog suda što je ograničen broj slučajeva kojim će on da se bavi i neće imati mandat da ide preko toga. Dakle ako  je to 10 slučajeva oni će to rešiti i onda se sud zatvara. Međutim na Kosovu postoji mnogo više od tih 10 ili 12 slučajeva za koliko oni kažu da će se baviti, ja mislim da postoji na stotine i hiljade  slučajeva koji nisu rešeni, ko će to da rešava kasnije to je pitanje. Dakle da li je dobro da imamo sud koji će da reši deset slučajeva i da se posle toga zatvori i da međunarodna zajednica kaže sad smo završili sa ratnim zločinima, kao što je Hag radio i koji će se uskoro zatvoriti, a na hiljade slučajeva je ostalo nerešeno. Da li će naši domaći sudovi moći i da li su spremni da rešavaju tako osetljive slučajeve, ja još uvek nisam spreman da dam pozitivan odgovor“.  Govoreći o radu EULEKS-a na Kosovu Bajrami je kazao da ta misija  posle brojnih skandala proteklih meseci, kao i zbog svojih rezultata rada poslednjih godina više nema nikakav kredibilitet. „Lično mislim da ta misija više nema kredibilitet, ne samo zbog onoga što je bivša tužiteljka Maria Bamije iznela nedavno, nego i zbog svog delovanja u proteklih šest, sedam godina, gde su rezultati takvi kakvi jesu.  Javnost se takođe stalno pita zašto su oni uopšte došli, ako ne mogu da reše neke ozbiljnije slučajeve, nego se bave nekakvim poslovima koji nisu baš toliko teški. Mislim da ta misija nije postigla nikakav uspeh kad se radi o ratnim zločinima, korupciji i organizovanom kriminalu“.  Govoreći o Briselskom sporazumu o normalizaciji odnosa koji su pre dve godine parafirali premijeri Srbije i Kosova, Bajrami je rekao da su i Beograd i Priština podjednako odgovorni što on još uvek nije sproveden, a tome najviše doprinosi, kako je kazao citirajući Marka Ćurića direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju „konstruktivna nejasnoća“ tog sporazuma. „Bio sam na jednoj konferenciji sa Markom Đurićem gde je on pozitivno govorio o Briselskom sporazumu gde je kako je on rekao  „konstruktivna nejasnoća  pomogla da se postignu dogovori“, što znači mogućnost  da svaka strana interpretira dogovore kako ona želi da bi mogla da se opravda pred svojim građanima, ja smatram da  upravo ta konstruktivna nejasnoća omogućava da se ono što je dogovoreno ne sprovodi.  Međutim nije slučajno da se taj dogovor od pre dve godine zove prvi dogovor o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, pitanje je koji je zadnji dogovor o normalizaciji. Koliko sam ja mogao da vidim kroz intervju koji sam radio sa ministrom spoljnih poslova Nemačke nedavno, a to je i rekao tokom svoje posete nedavno  je da Nemačka inistira na tome da mora da postoji neki pravno obavezujući dogovor između Kosova i Srbije, što bi značilo da Srbija mora da se suoči sa time da Kosovo nije njen deo, kao što Kosovo mora da se suoči s time da Srbi na Kosovu moraju da imaju neki specijalni status.“, rekao je Bajrami.