„Jako je bilo čudno kad je Međunarodni Olimpijski Komitet (MOK) dozvolio da Kosovo postane članica. Ne znam koliko to ljudi zna, tamo se odluke u principu donose jednoglasno, pa opet smo, negde pod pritiskom, čak i mi dozvolili da Kosovo postane član MOK. Teže je biti član MOK, nego član UNESKO-a. Ako nam je to neki pokazatelj,  onda ne mogu da budem optimista da se to neće dogoditi”.

Dunđerin, koji je od 2012. do 2014. godine u Kancelariji za Kosovo i Metohiju bio  zadužen za savremeno kulturno stvaralaštvo i očuvanje kulturne baštine na Kosovu, kaže da ne postoje precizni podaci o tome u kakvom je stanju trenutno srpska kulturna baština na Kosovu.

“O kulturnoj baštini pre svega treba da brine Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji u to vreme, ni sada, a ni pre toga, uopšte nije imao mogućnost da sve to sagleda, bar zvaničnim putem, ili Pokrajnski zavod za kulturu u Leposaviću koji je naprosto ostao bez ljudi. Nažalost, ti podaci su veoma zastareli i oni su praktično negde sa kraja devedesetih. Vi morate da imate stručne timove koji idu na teren i da beleže promene kako bi se tačno znalo u kakvom je stanju kulturna baština.”.

Dunđerin kaže da država Srbije ne posvećuje dovoljno pažnje promociji srpske kulturne baštine na Kosovu, ali ni kulturnom stvaralašvu i da je to iz godine u godinu sve lošije. On je kazao da je na tom polju najviše urađeno dok je na čelu Kancelarije za KiM bio Aleksandar Vulin.

„U tom periodu je  objavljeno 80 knjiga samo za dve godine, snimljeno je  pet filmova, što dokumentarnih, a evo jedan i na kraju igrani “Sporazum” Predraga Radonjića, započta je  obnova manastira Sveti arhangeli na koju se čekalo 26 godina,  završena je obnova manastira Zočište.. To su samo neki rezultati, a ima i drugih, kao što je napraviti od Doma kulture Gračanica zaista bitan regionalni kulturni centar Srba na Kosovu. Nažalost, sve to je stalo 2015. godine. Ja sam i započeo rad na jednom projektu da se predstavi  kulturno izdavaštvo na Sajmu knjiga u Beogradu, i to je sjajno bilo. Zašto je to obustavljeno, zašto od 2015. nijedna nova knjiga nije predstavljena, to morate da pitate one koji se sada time bave“, kaže Dunđerin.

Po njegovom mišljenju, pitanje Kosova i Metohije se ne može rešaavati na dnevnopolitičkom nivou.

„Plašim se da je sad mnogo retorike i dnevne politike, znate, odjednom je postalo važno da u jednom danu učlanite tri hiljade ljudi u štrpcu  u jednu stranku. U vreme Vulina  nije bilo takve vrste agnažmana. Ne vidim šta to dobro može doneti, ni očuvanju kulturne baštine, ni opstanku Srba na Kosovu“

Dunđerin smatra da Zajednica srpskih opština neće doneti ništa značajno Srbima na Kosovu.

“Dok sam bio u Kancelariji za KiM  rađeno je na statutu Zajednice srpskih opština. Taj statut je bio zamišljen veoma ambiciozno, maltene kao država u državi. Naravo, to već odavno nije prošlo i to je napušteno. šta se sad radi sa statutom i kakav on oblik ima,  stvarno ne znam. I pre je bio nerealan i kad ga pogledate praktično shvatite da ga je nemoguće primeniti. Sada čujem da je i sam premier Srbije rekao da Priština hoće da to napravi maltene na nivou pevačkog društva i nevladine organizacije.  Zaista želim da verujem da je neko mislio i dobro želeći da se formira  Zajednica srpskih opština, ali mislim da  ona neće doneti praktično ništa“, rekao je Aleksandar Dunđerin u emisiji Slobodno srpski.