Slobodno srpski sa Aljbinom Kurtijem

U 245.emisiji Slobodno srpski gostovao je osnivač pokreta Samoopredeljenje i poslanik u Skupštini Kosova Aljbin Kurti. U intervjuu Budimiru Ničiću on je ocenio da nedavno održavanje srpskih izbora na Kosovu predstavlja kršenje zakona i Ustava Kosova, pri čemu je zvanični Beograd imao interes da iskoristi Srbe sa Kosova  ne da bi im omogućio demokratske izbore,  nego da potvrdi državni  legitimitet Srbije na Kosovu. “Bilo bi potpuno ispravno da Srbi glasaju na Kosovu za izbore u Srbiji kada bi se to obavilo u Ambasadi Srbije u Prištini, a izbori su nezakoniti sve  dok Srbija ne prizna Kosovo i dok nemamo regularne diplomatske odnose”, rekao je Kurti. Smatra da ovi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji nisu zamišljeni da donesu promene, nego da ojačaju postojeću političku scenu. Po njegovom mišljenju 85 odsto srpskog parlamenta će od sada činiti nacionalističke partije koje su protiv nezavisnosti Kosova i ne žele suočavanje Srbije sa njenom prošlošću, posebno tokom Devedesetih godina, a za samo 15 procenata bi se moglo reći da politički i ideloški gledano predstavlja opoziciju.

Za srpskog premijera kaže da je desničar koji je sada, u odnosu na nekadašnjeg ministra za informisanje tokom vladavine Slobodana Miloševića 1998 – 1999.godine, promenio metode, ali ne i ciljeve i stavove.
“Da bi promene u Srbiji bile zaista velike, a ne male, onda bi trebalo da u Srbiji dođe na vlast kombinacija socijaldemokrata Žarka Koraća s liberalima ÄŒedomira Jovanovića, jer oni priznaju nezavisnost Kosova, oduvek su bili protiv i nisu flertovali sa Miloševićem i istovremeno su spremni da započnu proces suočavanja sa prošlošću u Srbiji”, kazao je Kurti i rekao da se sreo sa njima i da veruje da oni nemaju šovinistički antialbanski stav.
što se tiče mogućnosti za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, Kurti smatra da bi aktuelni premijer Isa Mustafa već prihvatio izbore ovog proleća da je opozicija ujedinjena, ali s obzirom da više nije, zahtev za novo glasanje se odlaže na jesen ili za kasnije vreme.
“Nećemo dozvoliti da Mustafa završi svoj mandat, jer je doneo mnogo lošeg Kosovu kako u političkom i državnom, kao i u socijalnom i ekonomskom smislu. Ovo je jedna neoliberalna vlada koja je usredsređena na slobodno tržište bez ikakvog obzira prema domaćim proizvodima. U isto vreme nisu preduzeli ništa da razmotre dosadašnje privatizacije koje su pretvorile fabrike ili u trgovinske centre, ili u kazina. Nama treba takva ekonomija gde država nije gledalac, nego je akter i faktor i pomaže domaći proizvod: poljoprivredni, zanatski i industrijski. Ako pogledamo budžete Kosova tokom godina posle rata, svi oni su isti, dakle premijeri su se menjali, ali se budžet nije menjao. Pola budžeta ide za plate i dnevnice, robe i usluge, a samo jedna četvrtina ide na kapitalne investicije od čega gotovo 90% toga ide na asfalt i to mora da se promeni”, rekao je Kurti.
Normalno je biti ekstreman na Kosovu Na pitanje voditelja da li je bacanje suzavca u kosovskom parlamentu od strane poslanika njegove partije legitimni oblik opozicionog delovanja u savremenoj demokratiji, Aljbin Kurti je rekao da bi to bio zločin da je Kosovo “savremena demokratija”.
“U situaciji u kakvoj je Kosovo, gde korumpirana i kriminalizovana vlada trguje sa Srbijom i Crnom Gorom na štetu Kosova i kada je potpuno isključila Skupštinu Kosova iz procesa donošenja odluka, mi smo bili normalni samim tim što smo bili radikalni. U takvoj ekstremnoj situaciji, ako si normalan znači da si ekstreman”, rekao je osnivač pokreta Samoopredeljenje.
Po njegovim rečima, članovi te stranke suzavac nabavljaju na ulicama Prištine kada prikupe neeksplodirane bočice koje policija baca na demonstrante.
“Kada se suzavac baci na demonstrante to nije problem jer su demonstranti uglavnom  ili siromašni ljudi ili srednja klasa, a kada se suzavac baci u Parlamentu kod milionera, kod ministara, onda je odjednom to toksični otrov i biološko oružje. Vlada Kosova, Mustafa, Tači i Veselji i ostali su naučili da narod bude u krizi, a da oni žive u blagostanju. Sada su i oni upali u krizu”, rekao je Kurti.
Na komentar novinara da bi po toj logici svako, pa i srpski poslanici, mogli da bacaju suzavac ako su nečim nezadovoljni, Kurti procenjuje da to toga neće doći jer su Srbi deo Vlade Kosova, nisu u opoziciji, mogu da uzmu reč kad god žele, imaju ministre, njima se ne ometa dijalog i donošenje odluka i konačno, nisu organizovali proteste u kojima bi policija bacala suzavac i na njih.
Zajednicu ne traže Srbi sa Kosova, nego Beograd Samoopredeljenje je počelo da koristi suzavac u parlamentu kada je potpisan Sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom (Zajednica), jer, po njegovim rečima, Zajednica “bosnizuje” Kosovo i prisiljava na rat generaciju naše dece.
“Ja sam proživeo vreme rata i nadam se da neće biti više ratova na Balkanu. Međutim, da ne bi došlo do rata, na Balkanu ne bi trebalo da bude “bosnizacije”. Nisam siguran da će u Bosni biti mira za neko dugo vreme. Suzavac koji smo bacili se raspršio za 30 minuta, međutim vidite da je usled “bosnizacije” Bosna nefunkcionalna država i posle 20 godina”, kaže Kurti.
Veruje da Zajednica opština sa srpskom većinom nije autentičan zahtev Srba sa Kosova, nego vlasti u Beogradu.
“Nije bilo nijednog pisma, nijednog dopisa, nijednog protesta Srba sa Kosova, na kojima  bi oni tražili od Kosova dodatna prava, nego je Beograd na tome insistirao jer je nezadovoljan Ahtisarijevim planom. Po tom planu, formirane su opštine sa većinskim srpskim stanovništvom koje  su se odvojile  od Kosova, a sada hoće da budu zajedno protiv Kosova. I u Bosni, 1991.godine, Republika Srpska je  počela kao asocijacija opština sa većinskim srpskim stanovništvom, da bi  9. januara 1992. godine  ta asocijacija proglasila nezavisnost, a posle toga su usvojili i svoj ustav. Tamo smo imali rat, a u Dejtonu je stvorena totalno nefunkcionalna država”, kazao je Kurti.
Napomenuo je da je Ustavni sud Kosova našao da je u sporazumu o Zajednici ustav povređen u 23 tačke.
Time bi se uveo treći stepen vlasti kroz koji bi bili predstavljeni  interesi srpske zajednice, ali  ne i drugih nesrpskih zajednica koje tu žive.
“Na primer, Albanci koji žive u Novom Brdu bili bi manjina. Imali bi dve vrste Albanaca, one koji su većina na Kosovu van Zajednice i Albance, kao  manjinu unutar Zajednice, koja nekako ostaje van Kosova” rekao je Kurti i založio se za međuetničkih dijalog svih zajednica na Kosovu.
“Imamo potrebu da čujemo glas Srba sa Kosova, mi smo za dijalog sa Srbima sa Kosova. Ali, ovo ne bi bio dijalog za pomirenje. Nemam zbog čega  da se mirim sa Srbima iz Gračanice, jer oni meni nisu učinili ništa loše. Do pomirenja će doći između Kosova i Srbije kada Beograd prizna nezavisnost Kosova. To nema veze sa građanima ovde na Kosovu, sa ovdašnjim Srbima. Treba da razgovaramo  od dole ka gore, ne obratno, sa vrha. Potreban je  društveni, demokratski dijalog za razvoj. Treba da okupimo u selu Dobratin, u Lipljanu, na primer, Albance i Srbe, poljoprivrednike na primer i neka pričaju o semenu, o veštačkom đubrivu, o svemu... Nedostaje međudruštvena integracija “ naglasio je Kurti i upozorio na to da nestaje srednja klasa,  kako kod Albanaca,  tako i kod Srba, a ostaje nekoliko ljudi  koji su vrlo bogati i većina koja je siromašna, što situaciju čini opasnom.
I nacionalno ujedinjenje Albanaca, i EU Po njegovom mišljenju Kosovo u Evropskoj uniji (EU) nema alternativu, ali je EU danas postala mnogo neoliberalna i desničarska. Nada se da će EU postati socijalna institucija u kakvu će se integrisati čitav Zapadni Balkan.
Samoopredeljenje veruje da Kosova ima pravo da se pripoji Albaniji i da se to treba realizovati kroz raspisivanje referenduma sa obe strane.
“Nacionalno ujedinjenje Albanaca bi obuhvatalo,  osim Kosova i Albanije  i druge teritorije na kojima  su Albanci velika većina, ali ne verujem da se ovo može ostvariti odjednom. Verujem da je 80% građana za ujedinjenje. S druge strane, to  je naš zajednički interes.  Albanija ima more, ima planine, ima vode, Kosovo ima rudnike i minerale, takođe ima dosta plodne zemlje i naše privrede bi bile komplementarne”, rekao je Kurti.
Pravedno je da se Srbi vrate Na pitanje voditelja da li veruje da će Srbi opstati na Kosovu i u narednim decenijama, lider Samoopredeljenja je pozitivno odgovorio.
“Nažalost, ako ne preduzmemo nešto, njihov broj se neće povećati, uprkos natalitetu. Kosovo ima najveći natalitet u Evropi, međutim, ima isti broj stanovnika  kao pre 30 godina. Koliko beba je bilo rođeno, toliko je Albanaca emigriralo sa Kosova. Imali smo i poslednji talas  emigranata prošle godine, a to se desilo zbog pogrešnog ekonomskog modela. Ubeđenje i vizija Samoopredeljenja je da jedna država, jedno mesto, ne samo Kosovo, nije siromašno i nije sa velikom stopom nezaposlenosti zbog istorije naroda, kulture društva ili zbog nedostatka prirodnih bogatstava,  nego zbog pogrešnih ekonomskih modela. Na Kosovu imamo pogrešan ekonomski model koji tera i Albance i Srbe da napuste Kosovo,  ali uprkos tome,  mislim da ćemo mi nastaviti da živimo ovde zato što nemamo drugu domovinu”, ocenio je Kurti.
Da je Samoopredeljenje na vlasti, institucije bi se fokusirale na jačanje nacionalne i lokalne ekonomije sa fokusom na domaće poljoprivredne i industrijske proizvode.
“Kad bi mi bili deo vlade,  okupili bismo poljoprivrednike, Albance i Srbe, ne da razgovaraju o tome da li su Albanci ili Srbi,  nego da razgovaraju o poljoprivredi, da pričaju o semenu, đubrivu. Takođe, mi  bismo dali traktore za Srbe i za Albance, naravno onima koji  nemaju i pri tom ne bismo  uopšte naplaćivali  najam. Ali, za razliku od Tačija, koji  je odneo jednom Srbinu jedan traktor, kada je postao premijer i pri tom poveo  20 kamera, mi bismo odneli 20 traktora, sa jednom  ili bez ijedne kamere. Dakle, ne treba praviti  diplomatski gest za Srbe,  nego to mora da bude razvojna politika za sve,  bez razlike.  Mi bismo povezali  poljoprivrednike  sa univerzitetom, odnosno sa Poljoprivrednim fakultetom, zato što treba da se kombinuje teorijsko znanje u poljoprivredi sa praktičnim radom poljoprivrednika”, rekao je Kurti.
Komentarišući mogućnosti i uslove za povratak raseljenih, osnivač pokreta Samoopredeljenje kaže da je neophodno da se Srbi vrate na svoju imovinu i da treba da im se omogući povratak, jer je to pravedno.
“Uvek smo osuđivali kada su napadnuti srpski civili, na primer u opštini Istok pre nekoliko meseci, i u Goraždevcu, i u Peći je bilo napada na civile srpske nacionalnosti i mi smo osudili  takav akt i osuđujem ga i ja lično danas. Civili srpske nacionalnosti ne predstavljaju bilo kakav problem i napad na civile je kriminalan akt”, izjavio je Aljbin Kurti u emisiji Slobodno srpski.

Komentari

Оставите одговор

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
norway in kosovo
U.S. Agency for International Development