U 344.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi poslanica Demokratske partije Kosova u Skupštini Kosova Fljora Brovina trebalo da podnese ostavku zbog javnog pokazivanja fotografije na kojoj se, kako je tvrdila, vidi silovanje jedne Albanke od strane srpske vojske, što se kasnije ispostavilo kao neistina i da je ta fotografija skinuta sa jednog porno sajta u Iraku.
„To bi trebao da bude neki njen moralni čin (podnošenje ostavke). Takođe, gospođa Brovina je rekla da tu sliku ima u svom posedu od 2003. godine, ali čak i da to nije tačno, postoje snimci gde je ona javno prikazala tu sliku 2012. godine na nekom skupu. Ako je gospođa Brovina bila ubeđena da je to dokaz jednog strašnog zločina, onda zašto nije prijavila taj slučaj tužilaštvu ili policiji, zašto nije podnela krivičnu prijavu za to. Ne može niko, pa čak ni posalnik, niti bilo ko drugi, da drži u privatnom posedu bilo kakav dokaz za neke zločine. Ukoliko je ubeđen da je to dokaz to mora da se prijavi nadležnim organima“.
Fljora Brovina mogla da izazove opasne probleme
Bljakaj smatra da Brovina nije imala za cilj da pokazivanjem fotografije izazove neke međuetničke tenzije na Kosovu, već da je to uradila verovatno u cilju lobiranja za izglasavanje „Rezolucije o genocidu i zločinima od strane Srbije“, koja je izglasana pre desetak dana u parlamentu Kosova. Ipak Bljakaj smatra da je ova situacija mogla da bude veoma opasna poput one od 17. marta 2004.godine, kada su mediji objavili netačnu informaciju da su Srbi odgovorni za utapanje dvojice dečaka u reci Ibar na severu Kosova.
„Nesvesno, Fljora Brovina je mogla da stvori takvu atmosferu na Kosovu, jer reakcije su bile oštre sa svih strana. Dobra strana u celoj toj priči je u tome da se vrlo brzo otkrilo da ta fotografija nije autentična, da nije uopšte slikana na Kosovu i valjda je insert iz nekog porno filma koji je snimljen u Iraku. I to je dobro što je to vrlo brzo raskrinkano od strane medija i onda nije bilo osobe kojs nije osudila taj postupak Fljore Brovine“.
Nije logično da je 20 hiljada žena silovano tokom rata na Kosovu
Iako Fond za humanitarno pravo Kosova nema precizne podatke o broju slovanih žena na Kosovu Bljakaj smatra da su izjave pojedinih političara da je 20 hiljada žena bilo silovano tokom rata na Kosovu preterane i da on lično u to ne veruje.
„To je užasno velika brojka. Jednostavno priroda takvog zločina je takva da ne može to da bude masovno kao što su bila ubistva. Mi imamo saznanja da je za jedan dan na jednom mestu ubijeno preko 360 pojedinaca u jednom selu. Nemoguće je da zamislite da je neko mogao da siluje 360 ljudi na jednom mestu i u toku jednog dana. Priroda zločina je takva da ne može da bude više žrtava seksualnog zlostavljanja od ubijenih i nestalih“.
Broj ubijenih i nestalih na Kosovu 13 535
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosova, na Kosovu je u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine ubijeno i nestalo 13 535 ljudi. „Tu spadaju i Srbi i Albanci i civili i pripadnici srpske policije, vojske, OVK i drugi. Prema našim podacima Albanaca je oko 10 800, ima 2 200 Srba, a ostali su iz drugih zajednica“.
U Hag svi koji se pominju u izveštaju Dika Martija
Bljakaj očekuje da će u Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu, koji je osnovan na osnovu kosovskog zakona iz 2015.godine, biti pozvani svi koji se pominju u izveštaju Dika Martija.
„Pročitao sam pažljio izvešaj Saveta Evrope koji je napisao Dik Marti i bilo bi mi nelogično da se ne pozovu ovi koji su vodili OVK u to vreme, jer se njihova imena spominju u više navrata u tom izveštaju. Sad u kom svojstvu, svedoka, osumnjičenih, ne znamo, ali svakako ne bi bilo logično da oni ne budu pozvani na saslušanje pred Specijalno tužilaštvo“.
UNMIK žrtvovao pravdu zbog stabilnosti na Kosovu
Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo koji je objavljen prošle godine, na Kosovu je doneto 40 presuda za ratne zločine u vreme UNMIK-a i EULEKS-a. Od tog broja 39 presuda je izrečeno u vreme mandata EULEKS-a, a jedna u vreme UNMIK pravosuđa.
„Svi ti procesi su počeli u vreme UNMIK-a i nisu pravosnažno okončani, jer su procesi trajali, bili su složeni i trajali su godinama, tako da je tek EULEKS završio te predmete. Od 111 optuženih za ratne zločine na Kosovu, 40 njih su pravosnažno osuđeni. Ostali su u nedostatku dokaza pušteni ili su nedostupni, kao 2000. godine, kada je jedna velika grupa koji su bili optuženi za ratne zločine pobegla iz zatvora u Severnoj Mitrovici i nikada više nisu bili dostupni organima gonjenja“.
Ipak i pored 40 presuda Bljakaj smatra da malo ko može da bude zadovoljan radom međunarodnih misija kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina.
„UNMIK misija je bila vrlo obazriva, da održi neki mir, da nema problema, da nema incidenata, protesta i upravo zbog toga oni nisu procesuirali neke predmete koje su možda mogli da procesuiraju. Na neki način su žrtvovali pravdu i žrtve ratnih zločina zarad stabilnosti, tako da verujem da je UNMIK mogao da uradi mnogo više. Takođe kad je došla misija EULEKS njihova prva najava je bila „sad ćemo hapsiti velike ribe“ itd. Međutim, nismo videli da je bilo mnogo toga. Jesu bili neki procesi gde su neki bivši komandanti OVK bili procesuirani, ali svakako smo očekivali da će to biti više, tako da ne možemo ni mi, a posebno ne žrtve, biti zadovoljni ni sa jednom misijom koja je procesuirale ratne zločine na Kosovu“, rekao je u emisiji Slobodno srpski Bekim Bljakaj direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova.
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.