U 204.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor nevladine organizacije (NVO)  Aktiv u Severnoj Mitrovici Branislav Nešović. U intervjuu Budimiru Ničiću Nešović je rekao da srpska zajednica ima generalno problem sa nedostatkom kapaciteta. „Niko od nas nema tzv. određen nivo institucionalne memorije, što znači da grupa ljudi koja je sada došla na vlast ranije nije u njoj učestovala, a to znači da ne znaju određena pravila i procedure, te je potrebno neko vreme da to i nauče“, ocenio je Nešović. Direktor NVO Aktiv kaže da nije dobio poziv da učestvuje u vršenju vlasti na centralnom ili lokalnom nivou, ali da je možda problem i u tome što se nije dovoljno nametnuo. Nešović je  studirao međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a tokom studija godinu dana je proveo u Vašingtonu na školi za međunarodne poslove Američkog univerziteta. Master studije iz održivog razvoja završio je na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Ipak smatra da čovek prethodno treba da se profesionalno ostvari u onome što najbolje zna kako bi se dokazao da može uspešno da se bavi I javnim poslom. “Potrebno je produbiti odnos između vladinog i nevladinog sektora kako bi zajednica efikasnije i uspešnije učestvovala u procesu donošenja odluka”, rekao je Nešović naglasivši da čovek može da bude aktivan i koristan i u civilnom sektoru, a ne samo u politici.  Po njegovim rečima situacija je, kad su srpski kadrovi na Kosovu u pitanju,  veoma loša i da bi, kako je kazao,  trebalo da na javne funkcije “dođu” što kvalitetniji ljudi putem jednog  otvorenijeg procesa. “To je nešto što je neophodno, ali kod nas i ne samo kod nas, nego na čitavom Balkanu, partokratija je vladajuća i zbog toga uglavnom tu kadrovsku politiku sprovode partije, ali to na kraju krajeva nije ni čudno, jer  to je partijski plen,  po sistemu “ja sam dobio na izborima i ja ću zaposliti svoje ljude”, što nije simptomatično samo za naš region, nego I šire. U procesu stvaranje Zajednice srpski opština (ZSO), koja je ovdašnjim Srbima predstavljena kao lek da bi lakše prihvatili Briselski sporazum, koplja se lome oko pravnog sistema u kojem će ta zajednica funkcionisaati, po sadašnjim ili budućim kosovskim zakonima. “Lično smatram da bi zarad očuvanja minimuma interesa srpske zajednice bilo neophodno promeniti određene propise  na Kosovu kao što su: zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o finansiranju itd. “, rekao je Nešović, a da je svako eventualno poređenje  ZSO sa Republikom Srpskom, koja ima zakonodavnu  i sudsku vlast, bespredmetno i na  Kosovu se koristi samo kao strašilo za međunarodnu javnost. Govoreći o perspektivama severa Kosova, Nešović je ocenio  da to područje u briselskom pregovaračkom procesu gubi svoju posebnost. “Najveći izazovi na severu Kosova danas su pre svega ekonomija I bezbednost I to prvenstveno u Severnoj Mitrovici”, naglasio je Nešović gostujući u emisiji Slobodno srpski.