U 238.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Kraljevine Norveške na Kosovu Jan Bratu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su srpski poslanici svojim prisustvom na sednici Skupštine Kosova omogućili kvorum za odlučivanje prilikom izbora Hašima Tačija za predsednika Kosova, čime su uspešno obavili svoju poslaničku dužnost. "Oni su bili prisutni u Skupštini radi izbora predsednika. Mislim da su svi legalno izabrani poslanici trebalo da budu tamo prisutni. To je njihova obaveza. Time što su činili kvorum, srpski poslanici su omogućili da se obave izbori. Mislim da je to dobra stvar, jer šta bi bila alternativa tome? Možda izbori? Ali, u sadašnjoj atmosferi, koja je osetljivija nego inače, moglo bi da dođe do nasilja, do komplikacija, a i da ne zaboravimo, posmatrano iz srpske pozicije, uskoro će i izbori u Republici Srbiji... Da li želimo da imamo izbore i u Srbiji, i na Kosovu u isto vreme i totalnu zbrku kada pomešamo ove dve stvari? Mislim da to nije baš dobra ideja.", rekao je Bratu. Komentarišući raniju izjavu predstavnika Srpske liste u Skupštini Kosova Slavka Simića da je njegova poslanička grupa imala određene zahteve kako bi omogućila da predsednik Kosova bude izabran, o čemu se navodno konsultovala i sa Međunarodnom zajednicom, norveški ambasador kaže da ne nije upoznat sa time. "Mene niko nije pitao, ali ja predstavljam malu zemlju. Možda su pitali ambasadore iz većih zemalja, ne znam", izjavio je Bratu. Govoreći o Zajednici srpskih opština, Bratu je izrazio nadu da će ona u ovoj godini početi sa radom, ali da lično ne zna šta bi ona novo mogla da donese Srbima u odnosu na ono što već postoji u Ustavu Kosova, ali da bi više o tome trebalo da znaju oni koji su je predložili. "Verujem da Ustav i zakoni Kosova pružaju nealbanskim zajednicama velike mogućnosti. Mislim da je proces opštinske decentralizacije takođe dao velike mogućnosti, ali i to treba iskoristiti. Do nedavno, ove mogućnosti nisu bile korišćene od strane manjinskih zajednica. Zajednica može da ima neke dobrobiti i važnosti, što su mi rekli srpski predstavnici na Kosovu. Ako oni kažu da je to važno za srpsku zajednicu na Kosovu, a to je dogovoreno i u Briselu, onda ćemo i podržati njegovo sprovođenje. Ali, sve to treba da se odigra unutar okvira kosovskog ustava i zakona. Ustav Kosova je otvoren za opštinsku saradnju sa susednim zemljama, konkretno sa Srbijom, ali i sa Albanijom. Zajednica će možda, u tom slučaju, omogućiti bolju koordinaciju  za pomoć, jer su mnoge od srpskih opština veoma male i institucionalno slabe", ocenio je Bratu. Ambasador Norveške je kazao i to da ne očekuje negativne reakcije na Kosovu kad bude počeo sa radom Specijalni sud za ratne zločine, jer je, kako je rekao, narod Kosova spreman da se suoči sa pravdom. "Uveren sam da većina kosovskih Albanaca želi vladavinu prava u ovoj zemlji. Oni žele da ljudi koji su radili nezakonite stvari budu krivično gonjeni i ne smatraju ih za heroje. šta više, pre nego što je prošlog leta Ustav izmenjen i dopunjen, bio sam sam grupom profesora i studenata i, nakon razgovora sa njima, jedan od profesora mi je rekao da bi trebalo da predložimo referendum na ovu temu. Pitao sam zašto. On je rekao da garantuje da će narod, u tom slučaju, u ogromnoj većini glasati za osnivanje tog suda. To nije naučna činjenica, ali utisak je takav da narod to želi. Sada, među političkom elitom, ima ipak ljudi koji to i ne žele", rekao je ambasador Jan Bratu u emisiji Slobodno srpski.