Slobodno srpski sa Milenkom Jovanovićem

U 370. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori Milenko Jovanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je novi Zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori u funkciji stvaranja novog tzv.“crnogorsko-montenegrinskog identiteta“, nečega što je u suprotnosti sa crnogorskom istorijom i sa crnogorskom tradicijom.

„Taj zakon dolazi nakon što je nasilno u crnogorske udžbenke i u crnogorske škole uveden tzv. crnogorski jezik, nakon što je Crna Gora mimo volje ogromne većine ljudi donela odluku da postane članica NATO-a, nakon odluke da prizna nezavisno Kosovo i pored protivljenja 85 odsto stanovništva, kako je to nedavno, čini mi se, baš u Prištini priznao i sam premijer Marković, tako da je ovo iznenađenje samo za one koji nisu bili baš nimalo upućeni u sve ono što se u Crnog Gori dešava i što se priprema“.

Jovanović smatra da je Zakon o slobodi veroispovesti, koji je krajem prošle godine usvoila Skupština Crne Gore, usvojen mimo volje većine građana Crne Gore. Prema njegovim rečima crnogorska vlast je iznenađena masovnim protestima ljudi širom Crne Gore koji se protive tom zakonu, kao i da je režim imao lošu procenu o eventualnim posledicama nakon usvajanja tog zakona.

„Mislim da je Milo Đukanović nesvesno prvi put ujedinio Srbe u Crnoj Gori i ne samo Srbe, nego sve verujuće pravoslavce, a njih je ubedljivo najveći broj u Crnoj Gori. On nije očekivao ovakve reakcije, to je evidentno. Imamo razne provokacije, za sada nema drastičnijih posledica, ali ukoliko vlast u najskorije vreme ne povuče sporni zakon, usudiću se da kažem i sramni zakon, plašim se da rizikuje da dođe do, malo je reći, nemilih scena. Nikome nije u interesu da padne krv u Crnoj Gori, a uveliko se čuju ratne trube, kao da neko priželjkuje krvoproliće i bratoubilački rat, Mislim da to u ovom trenutku ne treba ni državi Crnoj Gori, ni pravoslavnom narodu, u toj oduvek srpskoj državi, ma kako je ko danas doživljavao i mislim da je za taj sporni zakon hitno postizanje kompromisa jedino rešenje“.

Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da je „pitanje da li oni Crnogorci koji žive u Srbiji, a koji u slučaju Zakona o slobodi veroispovesti podržavaju crnogorski režim i dalje treba da imaju srpsko državljanstvo“, Jovanović  je kazao da je to za njega lično simpatičan predlog.

„Naravno da najvećim delom pozdravljam takav pristup. Reciprocitet u smislu da Crnogorci konačno moraju u Srbiji, nacionalni Crnogorci, da imaju jednak tretman kao što imaju Srbi u Crnoj Gori, a to je sledeće; da kao što u Crnoj Gori nema nijednog Srbina ni na jednoj značajnijoj državnoj funkciji, a ima ih u ukupnom učešću stanovništva 30 odsto, ni u Srbiji ne treba da bude niko ko je crnogorske nacionalne pripadnosti na bilo kojoj javnoj funkciji“.

Đakovica – zabranjen grad za Srbe

Jovanović  koji je do 1999.godine živeo u Đakovici, a do pre nekoliko meseci u Sutomoru, danas živi u Severnoj Mitrovici. Kaže da je Đakovica danas zabranjen grad za Srbe i da raseljeni ni ove godine za Badnji dan nisu mogli da dodju u Đakovicu.

„Mi smo imali najave da će Albanci organizovati određene proteste, pričalo se o hiljadama, na kraju ih je bilo nekoliko desetina. I tu vidimo koliko je to necivilizacijski gest, to što nam nisu dozvolili da dođemo. Procena je bila da bi možda nekome bila ugrožena bezbednost i odustali smo od masovnog dolaska. Đakovica je nažalost zabranjen grad za Srbe, nezvanično, ali ako pitate ljude koji kreiraju ukupni ambijent u tom gradu onda je to nažalost tako. Mi tri godine nismo mogli da priđemo ni groblju koje je tek nedavno očišćeno, koje je najvećim delom nažalost uništeno još 1999. godine pa je delimično u međuvremenu obnovljeno, ali je i dalje najveći broj spomenika uništen. Za Badnji dan je nas troje iz Privremenog organa došlo do Đakovice. Mislili smo bez problema da uđemo u crkvu, kad smo videli šta se tamo dešava odustali smo od namere, ali je Badnjak voljom božjom došao do crkve. Doneo ga je naš prijatelj iz Velike Hoće Ivica Nakalamić i mi smo mu na tome zahvalni i to simbolično Badnjak koji je ubran tog jutra na brdu Čabrat iznad Đakovice. Mi smo time samo hteli da pošaljemo poruku da se zaista Đakovice ne odričemo koliko god su uslovi kakvi jesu, gde nema ni pomena od povratka, odnosno od stvaranja atmosfere za nekakav ozbiljniji povratak“.

U Crnoj Gori više nema raseljenih?

Jovanović koji je i predsednik Saveza udruženja raseljenih sa Kosova u Crnoj Gori, rekao je da u Crnoj Gori, u formalnom pravnom smislu, više nema raseljenih lica.

„Vlada je donela novi status o strancima kojim je odlučeno da se gasi status raseljenih lica, izbeglica i tim ljudima je namenjen status stranaca, sa stalnim ili privremenim boravkom. Jedan apsurd koji je vezan za Zakon o državljanstvu, jeste da ljudi u tom statusu pravo na državljanstvo stiču tek nakon deset godina zakonitog boravka, u slučaju raseljenih lica. Dakle, od momenta kada dobijete ličnu kartu za stranca, treba da prođe 10 godina da biste dobili crnogorsko državljanstvo, uz podrazumevan otpust iz državljanstva iz države čiji ste državljanin. To u praksi znači da onih 11 - 12 godina, koliko su ljudi do tada živeli, se ne računa“, rekao je Milenko Jovanović gostujući u emisiji Slobodno srpski.

Komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development