Slobodno srpski sa Miodragom Marinkovićem

 

 

U 398. emisiji Slobodno srpski gostovao je programski direktor NVO „Aktiv“ i autor analize „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“  Miodrag Marinković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je glavni utisak kompletnog istraživanja, koje je u okviru inicijative OPEN sprevelo devet srpskih nevladinih organizacija, da se srpska zajednica na Kosovu susreće sa velikim problemima u ostvarivanju svojih prava, ali i sloboda.

„Srbi na Kosovu žive bez adekvatne institucionalne zaštite. Ne mogu da pristupe svojim pravima, ali isto tako, na lokalnom nivou, nije im omogućeno da učestvuju u procesu donošenja odluka u vezi sa onim procesima koji se direktno tiču njihovih života. To je jedan generalni utisak“, naveo je Marinković, koji je na osnovu nalaza iz istraživanja sačinio konsolidovani izveštaj pod nazivom „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“.

OPEN je nova inicijativa Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) koja je započela 2020. godine i ima za cilj da podstakne unutrašnji dijalog u srpskoj zajednici vezano za probleme sa kojima se ljudi svakodnevno susreću, ali i da angažuje civilno društvo, pojedince i sve druge aktere koji imaju odgovornost da štite interese građana.

„Inicijativa je počela 2020. godine i okuplja devet najaktivnijih srpskih organizacija. Započela je tako što se napravilo osam različitih sektorskih istraživanja na konkretne teme, kao što su: bezbednost, prava srpske zajednice, ekonomija, mediji, političke partije, NVO sektor, otvorenost institucija za učešće građana i proces dijaloga i normalizacija odnosa Kosova i Srbije, dakle svi aspekti života koji su od značaja za srpsku zajednicu“.

Građani srpske nacionalnosti koji su učestvovali u istraživanju smatraju da zakoni na Kosovu nisu loši, ali da je problem u tome što se uopšte ne sprovode ili ne u dovoljnoj meri.

 

„Čak 80 odsto ispitanika smatra da se garantovana prava srpske zajednice na Kosovu u praksi, generalno, ne poštuju“.

Prema rečima Marinkovića, nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika i nepoštovanje „kvote“ od najmanje 10 odsto zaposlenih pripadnika nevećinskih zajednica u javnom sektoru su neka od prava Srba u kojima je identifikovano najviše nepravilnosti.

 

Građani su nezadovoljni svojim predstavnicima

 

Inače, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 582 osobe srpske nacionalnosti, kroz ankete, intervjue i fokus grupe i pokazalo je da građani nisu zadovoljni ni „svojim“ predstavnicima na lokalnom i centralnom nivou.

„Istraživanje je pokazalo da ono što se najviše zamera je nedostatak transparentnosti, zatvorenost i nedostatak komunikacije i to se ne zamera samo lokalnim samoupravama, tu se zamera i parlamentarnim predstavnicima, jer 77 odsto ispitanika smatra da nema dovoljno informacija o radu naših (srpskih) predstavnika u paprlamentu. Oko 80 procenata smatra da građani ne dobijaju dovoljno informacija o radu predstavnika u vladi. Generalno, postoji razočaranost u komunikaciji sa izabranim predstavnicima srpske zajednice“.

 O dijalogu Begrada i Prištine

 Marinković smatra da od predstojećeg susreta premijera Kosova i predsednika Srbije Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića ne treba očekivati, kako je kazao, ništa revolucionarno.

„Ja tu vidim tri bitna elementa koja su dovela do tog sastanka. Pre svega, Evropska unija želi da održi ove pregovore živim. Oni žele da održe dijalog da se ne bi otvorio prostor da se pojave neke druge ideje, kao što je ona o razgraničenju, koja je za njih jako pogubna. Onda žele da zadrže pristupnu perspektivu Zapadnog Balkana,  jer za njih je to jako važno. Međutim, isto tako je njima jasno da oni u ovom trenutku nemaju šta da ponude, tako da je vrlo jasno da zapadni Balkan u dogledno vreme neće pristupiti Evropskoj uniji, a samim tim postoji rizik da se neke nacionalnističke agende pojave na lokalnom nivou. Ono što je po meni jako bitno jeste taj novi momentat da EU konačno ima ono što jako želi, a to je da je sastanak Kurtija i sastanak Vučića sastanak predstavnika dve stabilne političke opcije, dve stabilne vlade i na Kosovu, i u Srbiji. Toga nikad nije bilo, do ovako ubedljive pobede Kurtija, tako da sad imamo dve pregovaračke strane koje imaju mogućnost da dođu do rešenja, a da to politički prežive“.

U istraživanju se navodi i to da većina Srba smatra da pregovarački tim Republike Srbije nije na pravi način zastupao interese srpske zajednice sa Kosova.

„Oko 55% ispitanika smatra da Srbija nije dovoljno dobro štitila interese Srba (sa Kosova). Većina Srba podržava Beograd, međutim kada se preispita sama uloga Beograda zasebno, onda tu imamo veliki broj nezadovoljnih građana i tačno je to što ovaj papir tvrdi da 55% stanovnika nije zadovoljno onim što je Beograd uradio. A koji su razlozi za to? Mislim da je to neka kombinacija razloga. Pre svega mislim da je ideja razgraničenja, koja je otkrivena u jednom trenutku kao zvanična politika Beograda, dovela do velikog nezadovoljstva posebno među onom populacijom koja bi ostala iza tih granica. Drugi razlog mislim da je ta neka jako populistička komunikacija u tim pregovorima, to je za internu upotrebu Srbije, gde su se neki sporazumi predstavili kao istorijske pobeda, a spinuju se na neki način za javnost koja nakon dan dva izgubi interesovanje za to, dok mi na Kosovu živimo te sporazume. Onda u jednom trenutku ono što se iniciralo kao „velika pobeda 5:0“ mi na terenu vidimo da nije baš tako, da su to sporazumi ograničenog trajanja i da posle toga mi gubimo određena prava ili smo u gorem položaju nego što smo bili pre toga. I na kraju, čitav taj proces je zatvoren za građane. Građani Kosova žele da znaju o čemu se priča, jer na kraju krajeva ta rešenja će značiti njihov život u budućnosti“, kazao je Marinković i najavio da će do kraja ovog meseca biti održana konferencija za novinare na kojoj će detaljno biti predstavljeno istraživanje sprovedeno u okviru inicijative OPEN.

 

Komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development