U 332. emisiji Slobodno srpski gostovao je preduzetnik iz Gušterice u opštini Gračanica Miroslav Stolić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su najveći problemi srpskih preduzetnika na Kosovu neizgađeno tržište i zatvoreni plasman za proizvode srpskih proizvođača.
“Jedan od najvećih problema je to što teško možemo da se udružimo, da nastupimo zajedno na tržištima u okruženju”.
Stolić smatra da je srpska privredna scena u dosta teškoj situaciji. Оn predlaže da se za rešavanje problema srpskih privrednika formira grupa koja bi se bavila tim problemima.
“Privredna situacija u srpskim sredinama na Kosovu je dosta loša. ÄŒak 90% je trgovina - kupi se proda se. Uvozimo iz svih zemalja i to je to. To je veliki problem. Treba da se sačini jedna grupa koja bi se bavila time, jedno naše udruženje koje će imati nekog ko će time da se bavi. Mi imamo imamo udruženje preduzetnika u Gračanici i imamo privredne komore Srbije i Kosova. Stalno pokušavaju da nešto rade, ali su tu uvek neke prepreke i neki problemi... Na primer, ako bi hteli da izvozimo sad svinjsko meso u Srbiju - ne možemo zato što stupa na snagu fitosanitarna zabrana i tako već šest – sedam godina”.
Bez pomoći privrednih komora
Kaže da Privredna komora Kosova i Metohije, koja funkcioniše po sistemu Republike Srbije, čiji je član, ne funkcioniše, a da sa Privrednom komorom Kosova nema nikakav kontakt.
Stolić, koji se bavi proizvodnjom i preradom mesa od 2004. godine i upošljava više od 50 radnika, kaže da na Kosovu ne postoje stručni ljudi, koji bi radili ovaj posao, jer ni škole koje bi trebale da imaju praksu to nemaju.
“Prodavca možete naći, možete naći i mesara, ali ne možete naći mesara sa iskustvom. Mi imamo poljoprivrednu školu koja, ja mislim, da ima smer mesarstvo, ali ti mesari kao i mlekari nemaju praksu. Nemaju stručno usavršavanje, osposobljavanje...’’
šanse za biznis ipak postoje. Na primer, na centralnom Kosovu nema nijedne klanice u srpskim sredinama
“Puno puta sam govorio i prethodnom gradonačelniku da je nama klanica veoma bitna. Govorim za neku vrstu stabilnosti. Kada bi mi imali neku klanicu gde bi svi seljaci, mislim na lokalno stanovništvo, koji imaju 10-20-30 tovljenika svi bi sigurno povećali na 50. Napravili bi plan i strategiju kako bi to išlo i sigurno bi to bilo bolje. Zašto bi mi, na primer, kupovali svinje iz Poljske, Bugarske, iz Makedonije, kad bi mogli da kupimo ovde”.
Ljudi uspavani socijalnim primanjima
Smatra da je za trenutan veliki broj nezaposlenih kriva država, jer ih je, kako kaže, uspavala socijalnim primanjima i iz Srbije i sa Kosova i ljudi su zbog toga izgubili preduzetnički duh.
“Od kada je formirana nova opština Gračanica i pre toga su krenuli oni, takozvani vaučeri i ljudi su tad preko UNMIKA-a dobijali vaučere i nisu radili i primali su te vaučere i da se izrazim onako prosto - osladilo im se to, videli su da ne rade ništa, a primaju neku platu od 200 - 300 evra i to je krenulo tako. Umesto da ih stimulišu da kažu vi ste radno sposobni, ako ste socijalno ugroženi, hajde krenite da radite nešto, da radite negde. Oni im daju socijalu, a čim im je neko dao socijalu, on ih je uspavao. Druga socijala dolazi iz Srbije i što bi on radio kad prima 200 evra, na primer. Mladi ne žele da se zaposle jer im je lakše da ne rade i da žive od socijalnih penzija, minimalca od Republike Srbije i od Kosova. Sistem je kriv, država je kriva za ovo, možda grešim ali to je moje mišljenje. Dakle, država ih je uspavala zato što je davano ljudima i šakom i kapom.’’
Kaže da bi se većina mladih ljudi na Kosovu radije zaposlil u nekoj državnoj instituciji, nego što bi pokrenuli svoj privatan biznis.
“To se zna, svaka majka voli svoje dete u opštinu da da. Da krcka vrata što bi se izrazili naši, da ne radi ništa. To će da izumre, to će biti još danas, sutra, još par godina će biti to tako i ugasiće se. Neće moći da opstane taj sistem. Svuda u svetu svako živi od svog rada, a ne nerada. Kod nas ovde je obrnuto, zato je dosta teško sad naći i radnika”.
Kaže da je za opstanak Srba na Kosovu potrebno da se mladi ljudi, pre svega mladi bračni parovi, više posvete poljoprivredi i ratarstvu, ali da im u tome treba i pomoć od opštine.
“šanse su u poljoprivredi što se tiče naše opštine Gračanica, da se bave povrtarstvom na primer Ili da se bave stočarstvom, da rade to. Mi moramo da oživimo tu zadrugu, opština bi trebala da oživi zadrugu, da traži, da aplicira za jednu hladnjaču i posle toga bi trebalo da ove naše mlade ljude koji hoće da rade da oh uposlimo, da im damo plastenike da oni to rade. Da se napravi neki ugovor da se oni obavežu da će se tom vrstom delatnosti baviti narednih pet do deset godina i da su u obavezi da na primer isporuče tonu krastavaca, pet tona malina i slično i da imaju narednih pet godina te obaveze. Ako to ne ispune, izgubiće sredstva pod hipotekom. Pa i neka ostanu bez toga, nek se ljudi dozovu pameti, neka shvate da je prošlo vreme da se živi od nerada. Mislim da bi sad ovaj novi saziv opštine trebalo malo da obrati pažnju i da pokrene to pitanje, da nađemo donatore, da nađemo ljude koji će da podrže te mlade ljude i da to budu ideje koje su održive, realne ideje. ’’
Zaustaviti zloupotrebe pomoći
Stolić je kazao da od Vlade Republike Srbije nije nikada dobio pomoć, niti mu je, kako kaže, poznato da je neki preduzetnik dobio pomoć od Srbije.
“Oni dođu, tu budu neki sastanci, pričaju nešto, a ništa se ne realizuje. Kažu nam dajte vi vaše podatke, uzmu to, krene se u neki dogovor i ništa od toga”.
Govoreći o pomoći Vlade Kosova kada je u pitanju ekonomski razvoj i pomoć srpskim privrednicima, Stolić ističe da su kriterijumi za dobijanje pomoći veoma visoki i da te kriterijume skoro ni jedno srpsko preduzeće ne ispunjava.
“Jedan od kriterijuma na primer je da imate 12 prijavljenih radnika. Ako tražite 50 000 evra pomoći, morate da imate obrt preko banke 50 000 evra. Treba da je preduzeće staro tri godine…”.
Stolić smatra da Kancelarija za Kosovo i Metohiju izdvaja ogromna sredstva za privredu i ekonomski razvoj na Kosovu, ali da ima dosta zloupotreba.
,,Da nije bilo zloupotreba, je l’ znate koliko bi bili mi jaki. Jaki bi bili, što se kaže, kao crna zemlja, ali to nije dato pravim ljudima, nego po nekom politilčkom opredeljenju. Treba da imaju strategiju i plan po kome će to da se radi. Treba da se nađu ljudi, ne može onaj iz Beograda ili iz Novog Sada da zna bolje kome treba da se da taj novac. I treba da budu ljudi koji su realni u toj komisiji i ljudi koji imaju nekog poslovnog iskustva u vođenju preduzeća i proizvodnje’’, rekao je preduzetnik Miroslav Stolić, koji je pre četiri godine, nekoliko meseci bio i savetnik gradonačelnika Gračanice za poljoprivredu.