Slobodno srpski sa Sašom Sekulićem

U 280. emisiji Slobodno srpski gostovao je privatni preduzetnik iz Gračanice Saša Sekulić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su najveći problemi srpskih privrednika na Kosovu: tržište,  zatvoreno za plasman proizvoda srpskih proizvođača, jaka konkurencija i “skupi” krediti.

“Kad su u pitanju proizođači, nama je albansko tržište nedostupno, jer oni neće da kupuju naše proizvode. Kad je u pitanju trgovina, tu je konkurencija velika i jaka, veliki tržni centri i marketi zatvaraju male srpske trgovce. Takođe jedan od glavnih problema su nepovoljni krediti koje daju banke i privrednici bi morali da o tome povedu računa i da dobro razmisle pre nego što se eventualno zaduže”
Sekulić kaže da bi u rešavanju problema srpskih privrednika trebalo da pomogne pre svega Vlada Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
 “Nažalost, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju više se bave politikom nego rešavanjem životnih problema ljudi. Moraju da se bave tehničkim pitanjima i da na terenu rešavaju probleme. Najpre moraju sa nama privrednicima da održe sastanak, što se svih ovih godina nije desilo”.
Predlaže da se potom napravi dobra analiza sa stručnjacima gde bi bili uključeni i predstavnici ministarstva privrede, trgovine i eksperti iz Privredne komore”.
“Pisao sam čak i kabinetu premijera gde sam naveo da Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije zainteresovana za privrednike na centralnom Kosovu“.
Sekulić kaže da je posle toga imao samo jedan sastanak sa pomoćnikom direktora Kancelarije za KiM za ekonomski razvoj gospodinom Bojovićem i „on je rekao da to što sam naveo u pismu podriva institucije Vlade Republike Srbije“.
„Kada sam ga posle izvesnog vremena pozvao telefonom rekao mi je da ako ga još jedanput  pozovem da će da me prijavi u BIA ( Bezbednosno informativna agencija )”
Sekulić je kazao da je prvobitna ideja Vlade Srbije koja je osnovala preduzeće “Metohija D.O.O”, koje je trebalo da se bavi otkupom proizvoda srpskih proizvođača na Kosovu potpuno propala
Osnovna ideja je, po njegovim rečima. bila da se zbog problema u vezi sa plasmanom srpskih proizvoda osnuje preduzeće “Metohija” koje bi otkupljivalo sve što srpski privrednici proizvedu.
Međutim to preduzeće koje je inače osnovala Vlada Srbije, a registrovano je i u kosovskom sistemu danas, kako kaže, funkcioniše kao obično trgovinsko preduzeće.
“Ono što ja znam to je da uvozi šećer i mineralna đubriva i prodaje ovde. Otvorili su i dve poljoprivredne apoteke u Lapljem selu i Zubinom Potoku”
Sekulić koji se od 2002. godine na Kosovu bavi proizvodnjom konditorskih proizvoda, ratluka i želea, pre dva meseca je morao da zatvori svoj biznis baš zbog problema u vezi sa plasmanom robe.
„Kada smo krenuli u proizvodnju ratluka i želea mislili smo da će glavno tržište da nam bude na Kosovu. Opšte je poznato da je recimo ratluk jedan od tradicionalnih slatkiša kod Albanaca i da ga oni dosta konzumiraju za vreme njihovih verskih praznima. Međutim svih ovih 15 godina, do danas mi nismo mogli da uspostavimo saradnju sa trgovcima Albancima, jer iako uvoze 15 vrsti ratluka iz centralne Srbije, od nas nisu hteli da kupe. Tržište smo pronašli u Srbiji gde smo 2003. godine potpisali ugovor sa jednim trgovinskim lancem iz Beograda i do 2009. veoma dobro radili. Međutim svetska ekonomska kriza koja je zahvatila i Srbiju i normalno narudžbenice od naših kupca skoro su bile prepolovljene. U tom periodu smo imali i saobraćajnu nesreću kod Požerevca gde nam je izgoreo kamion pun robe  vrednosti oko 20 hiljade evra i tako su „kola krenula nizbrdo“.
Serkulić kaže da se za pomoć oko plasmana robe obraćao gotovo svima, od Vlade Srbije, do predstavnika Srba u Vladi Kosova i Privrednoj komori Kosova, ali da rezultata nije bilo. Za kako kaže „spas firme“ obratio se i preduzeću „Metohija“ čije je sedište iz Gračanice u međuvremenu prebačeno u Kosovsku Mitrovicu.
„Oni su mi ponudili, da bi opstalo preduzeće, da radim  samo za platu i da proizvodim, a da će sve to da preuzme „Metohija“. Ponudio sam da uđemo u partnerski odnos 50:50 %, gde bi mi dali garancije, gde bi cela proizvodnja bila kao hipoteka, a da delimo u naredne dve godine profit. Oni na to nisu pristali pa sam se u krajnjem slučaju saglasio s tim da radim za platu, onu prvobitnu njihovu ideju, ali na kraju ni to nisu prihvatili“.
Sekulić koji je i član Asocijacije srpskih privrednika, koja okuplja preduzetnike sa centralnog Kosova kaže da je je ta Asocijacija lokalnog tipa, da broji oko 80 privrednih subjekata i da je osnovana sa idejom da zajednički nastupaju u borbi za bolji položaj privednika .
„U toj Asociaciji imamo tri sektora - sektor proizvodnje koji je najmanji,  trgovine i sektor usluga. Registrovani smo kao nevladina organizacija i prošle godine smo dobili kancelariju koja se nalazi u Biznis Centru u Gračanici. Međutim naša ideja je da imamo i stalno zaposlenu osobu koja će da prati konkurse gde bismo mogli da konkurišemo. Međutim nismo naišli na razumevanje lokalne vlasti. Prošle godine smo imali jedan sastanak sa predsednikom opštine Gračanica Vladetom Kostićem, upoznali ga sa radom asocijacije, a septembra prošle godine tražili smo još jedan razgovor da bi ga upoznali sa problemima svih privrednika na teritoriji opštine Garčanice. Obećali su nam da ćemo biti pozvani, ali do danas nas nije primio“, rekao je Saša Sekulić u emisiji Slobodno srpski.

Komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development