U 353. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će ovo udruženje, kao i politička partija Nova snaga, čiji je Vujičić do pre nekoliko dana bio predsednik, na predstojećim parlamentarnim izborima podržati Srpsku listu, jer je ona, kako je rekao, državni projekat Srbije.

„Jedan od razloga zašto podržavamo Srpsku listu je to što Srbija i Crna Gora imaju odlične i sve bolje odnose. Neki problemi koji su bili vezani oko Kosova i oko nekih stavova, a koji su različiti, sada su prevaziđeni. Mi kao organizacije, i nevladine, i političke, koje Crnu Goru smatraju matičnom državom, smo na forumu države Crne Gore, tako da ti odnosi nama ukazuju da treba da podržimo onu  rganizaciju koju podržava Vlada Srbije. Ako su to interesi Srbije, a Crna Gora i Srbija imaju odlične odnose i Kosovo i Crna Gora imaju odlične odnose, mi ne vidimo razlog da bi odstupali od toga“.

Vujičić smatra da odluka Vlade Kosova da uvede takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine nije dobra i da će nakon izbora biti ukinuta.

„Takse su nešto najgore što su mogli da urade lideri kosovskih Albanaca, jer su tako srozali ugled Kosova na najniži nivo u očima međunarodne zajednice. Nekada, recimo 2007. godine, u očima međunarodne zajednice Kosovo je bilo visoko, a Srbija je bila ta koja je pravila problem i koja nije htela dogovor u vreme Koštunice i Tadića, pa i Đilas je bio deo toga. Međutim, kako je vreme prolazilo, kosovski lideri su pravili dosta grešaka i u odnosu prema manjinama i u odnosu prema srpskom narodu, u odnosu prema dijalogu nisu poštovali te neke odredbe. Na kraju su finalizirali taksom koja ih je sad prosto vratila na dno“.

Prema rečima Vujičića ideje predsednika Srbije, i Kosova koje se odnose na razgraničenje između Srba i Albanaca ili korekciju granica, su zapravo demarkacija granice između Srbije i Kosova i to bi kako kaže, dovelo do trajnog mira.

„To je sad recimo igra reči, recimo predsednik Vučić kaže razgraničenje. Termin koji je počeo da koristi predsednik Tači je korekcija. Verovatno bi lakše prihvatili Albanci ako to bude korekcija, Srbi ako je razgraničenje. Međutim to i jeste zapravo neka demarkacija koja bi se dogodila između dve države. Znači jedan deo teritorije koji je sada pod administracijom Kosova bi pripao Srbiji i jedan deo koji je u Srbiji, kao što je Preševo, bi pripalo Kosovu“.

Razvojni centar Crnogoraca ne radi

Vujičić je govorio i o Razvojnom centru Crnogoraca koji je krajem maja ove godine otvoren u Prištini, na čijem otvaranju je bio kompletan vrh Kosova i premijer Crne Gore. Ovaj Centar, koji je projekat Udruženja Crnogoraca Kosova i posle skoro četiri meseca od otvaranja nije postao funkcionalan.

„Centar ne radi u svom kapacitetu i ne radi onako kako je bilo zamišljeno, nemamo stalno zaposlene. Radimo, recimo, ako se dogovore neki sastanci, pa se tu viđamo, ukoliko dolaze neke delegacije tu se okupljamo, ukoliko bude neka promocija knjiga... Razlog što je tako je to što je premijer Haradinaj dao ostavku, Vlada je pala, ide se na izbore... Mi smo dobili sredstva od ministarstva kulture, od kancelarije za zajednice koja su blokirana... Ta sredstva nisu još uvek isplaćena. Inače potpisan je memorandum o saradnji i nažalost nakon pada Vlade blokirani su računi ministarstvima i još uvek nisu u mogućnosti da to isplate. Dok to ne isplate mi nismo u mogućnosti da preko konkursa zaposlimo ljude“.

Samo petoro Crnogoraca radi u javnom sektoru

Prema podacima Udruženja Crnogoraca Kosova na Kosovu trenutno živi između sedam i osam hiljada Crnogoraca. Prema rečima Vujičića u Crnoj Gori je sa Kosova raseljeno 5300 Crnogoraca koji se još uvek nisu vratili na Kosovo, jer kako kaže, ne postoje uslovi za to.

„Potrebno je da se stvore uslovi, da se kuće koje su srušene obnove, da se zemlje koje su otete vrate. Kada se vrate da imaju mogućnost zapošljavanja, obrazovanja. Nije baš jednostavno. Više od dva odsto teritorije Pećkog regiona je u vlasništvu Crnogoraca, što nije malo kada se uzme veličina tog dela. Uglavnom je 70% još uvek uzurpirano, kuće nisu obnovljene. Dakle, Kosovo nije stvorilo uslove za povratak“.

Vujičić kaže da iako je položaj Crnogoraca na Kosovu iz godine u godinu sve bolji, još uvek nije na zavidnom nivou i u prilog tome naveo je primer da je u kosovskim institucijama i javnim preduzećima zaposlen veoma mali broj Crnogoraca.

„Svega pet Crnogoraca radi u institucijama Kosova zajedno samnom, a svi ostali rade u institucijama Srbije. Dakle, Kosovo mora ozbiljno da se pozabavi tim pitanjem, ne samo Crnogoraca nego svih manjina i treba ove političke partije, manjinske, u tom nekom budućem mandatu da se fokusiraju na tih 10% obaveznog zapošljavanja manjina i ne treba da budu fokusirani samo na pozicije ministra i zamenika ministra“, rekao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić u emisiji Slobodno srpski.