Slobodno srpski sa Živojinom Rakočevićem

U 347.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je 20 godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo,  period koji „nikog na Kosovu nije posebno usrećio“.

„Shvatili smo da je taj mir zapravo ovom prostoru doneo potpuno potonuće što se tiče demokratskog kapaciteta, razvoja institucija, ekonomskog napretka i svih sloboda. I danas posle 20 godina mi vidimo da je tog dana, kad su bombe stale, bilo više nade za ovaj prostor nego što ga ima danas“.

Komentarišući poruku bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Bila Klintona od pre nekoliko dana u Prištini, koji je rekao da je „najveći uspeh Kosova to što je uspelo da sačuva mir za ovih 20 godina“, kazao da mir apsolutno nije sačuvan.

„Mir nije sačuvan, jer je u miru došlo do etničkog čišćenja i izgona 236.000 Srba, Albanaca, Roma, Goranaca, Bošnjaka... Nestali su mnogi, nema ih više. Drugo, u tom miru je udareno na najvažnije kulturne i duhovne činjenice jednoga naroda i u tom miru mi se danas grčevito borimo da sačuvamo minimum našeg identiteta. U tom miru mi bismo se sada ovog trenutka menjali za prava koja su Albanci imali pod Slobodanom Miloševićem“.

 

Restauracijom crkve u Novom Brdu prekršen zakon

 

Govoreći o nedavnoj restauraciji crkve Svetog Nikole u Novom Brdu za koju u Prištini tvde da je to katolički hram, Rakočević kaže da je na prvom mestu prekršen zakon, jer niko ne sme da obavlja radove bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve i predstavnika lokalne samoprave, što u ovom slučaju kako kaže nije učinjeno. Rakočević kaže da se „albanske vlasti ponašaju kao da su Srbi narod koji je nestao, kao da su Rimljani i da oni sada mogu da preuzmu spomenike jednog nestalog naroda“. Takođe smatra da ovaj, kako je kazao,  pokušaj falsifikovanja može imati ozbiljne posledice.

„Posledice su na dva nivoa i one su dugoročne. Na prvom nivou je prikazivanje da mi nemamo ništa, da smo nestali i da ne učestvujemo u životu tih svetinja i tih kulturnih naših ostvarenja, a dugoročno je to  da je to projekat koji ima za cilj da se sve svede pod kosovsku ili „kosovarsku“ kulturu i da se sva ta baština dovede u posed, da nestane srpska kulturna baština, da nestane osmanska kulturna baština i da nestane albanska kulturna baština, da se one u projekciji pretope u nešto što se zove kosovska ili „kosovarska“ kultura.  Prosto, to je projekat i u tom projektu vi ste gubitnik ukoliko stalno i permanentno niste na terenu, ukoliko stalno i ozbiljno ne reagujete na ono što se događa“.

 

Zabrinjavajuća tišina oko kulturnog nasleđa u dijalogu

 

Rakočević smatra da je zabrinjavajuće što se u dijalogu Beograda i Prištine gotovo ne pominje srpsko kulturno nasleđe i da bi kako kaže ukoliko dođe do razgraničenja ili korekcije granica „to bilo prava katastrofa“.

„Dakle, u suštini razgraničenja i korekcije granica ili podele mi bismo ostali i bez ovih mehanizama zaštite i u tom trenutku bi to apsolutno bilo zbrisano ili bez ikakve dvojbe prevedeno u kosovsku, što je jednako albansku, baštinu i vlasništvo. Suština je u vlasništvu“.

On smatra da bi razgraničenjem Srbi na Kosovu pored  mehanizama zaštite ostali i bez prava koja sada imaju.

„Ako bi došlo do razgraničena o tome se više ne može govoriti. Onda bismo verovatno dobili neke nove smernice, neke nove potpuno etničke uzuse po kojima bi vlast u Prištini nadoknadila neki gubitak formalno, a zapravo prevela sve u svoje ruke. Ko bi se u tom slučaju setio Studenice Hvostanske ili, crkve u Kijevu, crkve Svetog Nikole ili u Mušutištu... Pa to niko ne bi, ali sada, kako sada stvari stoje, one su upisane kao zaštićene zone, a to zaštićena zona znači da to mora se obnavlja“.

 

Srbi nisu dobili nezavisni TV kanal koji im pripada

 

Rakočević koji je već 20 godina novinar i dopisnik lista „Politika“ tvrdi da Srbi na Kosovu još uvek nisu dobili srpski nezavisni TV kanal, koji im pripada po Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova. Po njegovim rečima to nije RTK2 kako mnogi predstavljaju da jeste.

„To nije RTK 2 na srpskom, jer ta nezavisnost podrzumeva da vi možete imati svoj upravni odbor, da taj upravni odbor bira svog diretkora, da sedište bude u Gračanici, Mitrovici ili Štrpcu, a ne u garaži bivše Radio Televizije Priština, na pijaci u Prištini. Dakle,  to nije normalno, to nije u radu. I sve se to falsifikovalo, dobili smo nekakav surogat TV kanal i minimum nezavisnosti. Nije stvar ovde da mi tražimo nešto što nama ne pripada, nego vi plaćate porez, to je vaš novac, to je javni novac, to je nešto što je vama da li voljom, da li nevoljom uzeto, ali to je svakako vaše“.

Rakočević navodi da se novim nacrtom Zakona o Radio televiziji Kosovo, odnosno Nacrta zakona o javnom prenosniku Kosova, gde se za razliku od aktuelnog zakona o RTK nigde ne spominje način finansiranja RTK 2 kanala od 10 odsto ukupnog budžeta RTK, zapravo priprema gašenje srpskog kanala javnog servisa Kosova.

„Ugasiće se i ovaj minimum privida i simulacije medijskog života u Prištini. Dakle, nismo se mi sa RTK 2 usrećili, nismo dobili ništa od onoga što smo tražili, dobili smo jednu pasivizaciju koja je nekad pristojnija dokumentarna varijanta rijalitija. Dakle,  kanala koji konstatuje život. Mislim izvinite, svi mi konstatujemo život i svako od vas može uzeti mobilni telefon i sada direktno prenositi život. Nama to ne treba. Nama treba otvaranje problema. Dakle nama treba kamera koja će pokucati na vrata uzurpiranih stanova u Prištini i reći - izvinite ko ste vi? Koja će otići na vrata predsednika opštine Dečani i reći – a ko ste vi da kršite imovinska, ljudska i ostala prava, da li ima slobode u našim lokalnim zajednicama...“.

Rakočević ističe da se godinama sistemski umanjuju prava Srba na Kosovu ne samo kad je u pitanju srpski kanal RTK već, kad je reč i o ostalim pravima.

„Razgovarali smo o Rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, razgovarali smo o Zakonu o zaštiti zaštićenim zonama. Sada razgovaramo o zakonu o javnom servisu i o nezavisnom javnom servisu na srpskom jeziku. Tri zakona koja idu silaznom putanjom i u svakoj sledećoj stepenici vi dobijate manje prava“

Na pitanje ko, šta i da li neko može da uradi da bi Srbi dobili svoj nezavisni TV kanal koji im pripada po Ustavu, Rakočević kaže da može.

„Prvo tamo gde se krši zakon, tamo u srcu tog problema. Ako se krši recimo u Novom Brdu, onda predsednik opštine Novo Brdo koji je Srbin, mora da stane na ruševine te crkve i da kaže – ovo više ne može, ovde kršite zakon, ništa drugo. U RTK, u srcu RTK u njegovom rukovodstvu, među njegovim slobodnim novinarima mora da se kaže – ne, uzimate nam pravo, vi ne možete da nam oduzmete prava i ukoliko to uradite ugasićete javni servis i prekršićete sve zakone. Samo sa tih pozicija vi možete taj proces okrenuti u suprotnom pravcu. I ne samo to, nego i zaštiti ono što imate i napraviti poboljšanje“, rekao je Živojin Rakočević u emisiji Slobodno srpski.

 

Komentari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Donatori


GDL_AMB_Kosovo
U.S. Agency for International Development