ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Miodragom Marinkovićem

U 398. emisiji Slobodno srpski gostovao je programski direktor NVO „Aktiv“ i autor analize „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“ Miodrag Marinković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je glavni utisak kompletnog istraživanja, koje je u okviru inicijative OPEN sprevelo devet srpskih nevladinih organizacija, da se srpska zajednica na Kosovu susreće sa velikim problemima u ostvarivanju svojih prava, ali i sloboda. „Srbi na Kosovu žive bez adekvatne institucionalne zaštite. Ne mogu da pristupe svojim pravima, ali isto tako, na lokalnom nivou, nije im omogućeno da učestvuju u procesu donošenja odluka u vezi sa onim procesima koji se direktno tiču njihovih života. To je jedan generalni utisak“, naveo je Marinković, koji je na osnovu nalaza iz istraživanja sačinio konsolidovani izveštaj pod nazivom „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“. OPEN je nova inicijativa Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) koja je započela 2020. godine i ima za cilj da podstakne unutrašnji dijalog u srpskoj zajednici vezano za probleme sa kojima se ljudi svakodnevno susreću, ali i da angažuje civilno društvo, pojedince i sve druge aktere koji imaju odgovornost da štite interese građana. „Inicijativa je počela 2020. godine i okuplja devet najaktivnijih srpskih organizacija. Započela je tako što se napravilo osam različitih sektorskih istraživanja na konkretne teme, kao što su: bezbednost, prava srpske zajednice, ekonomija, mediji, političke partije, NVO sektor, otvorenost institucija za učešće građana i proces dijaloga i normalizacija odnosa Kosova i Srbije, dakle svi aspekti života koji su od značaja za srpsku zajednicu“. Građani srpske nacionalnosti koji su učestvovali u istraživanju smatraju da zakoni na Kosovu nisu loši, ali da je problem u tome što se uopšte ne sprovode ili ne u dovoljnoj meri. „Čak 80 odsto ispitanika smatra da se garantovana prava srpske zajednice na Kosovu u praksi, generalno, ne poštuju“. Prema rečima Marinkovića, nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika i nepoštovanje „kvote“ od najmanje 10 odsto zaposlenih pripadnika nevećinskih zajednica u javnom sektoru su neka od prava Srba u kojima je identifikovano najviše nepravilnosti. Građani su nezadovoljni svojim predstavnicima Inače, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 582 osobe srpske nacionalnosti, kroz ankete, intervjue i fokus grupe i pokazalo je da građani nisu zadovoljni ni „svojim“ predstavnicima na lokalnom i centralnom nivou. „Istraživanje je pokazalo da ono što se najviše zamera je nedostatak transparentnosti, zatvorenost i nedostatak komunikacije i to se ne zamera samo lokalnim samoupravama, tu se zamera i parlamentarnim predstavnicima, jer 77 odsto ispitanika smatra da nema dovoljno informacija o radu naših (srpskih) predstavnika u paprlamentu. Oko 80 procenata smatra da građani ne dobijaju dovoljno informacija o radu predstavnika u vladi. Generalno, postoji razočaranost u komunikaciji sa izabranim predstavnicima srpske zajednice“. O dijalogu Begrada i Prištine Marinković smatra da od predstojećeg susreta premijera Kosova i predsednika Srbije Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića ne treba očekivati, kako je kazao, ništa revolucionarno. „Ja tu vidim tri bitna elementa koja su dovela do tog sastanka. Pre svega, Evropska unija želi da održi ove pregovore živim. Oni žele da održe dijalog da se ne bi otvorio prostor da se pojave neke druge ideje, kao što je ona o razgraničenju, koja je za njih jako pogubna. Onda žele da zadrže pristupnu perspektivu Zapadnog Balkana, jer za njih je to jako važno. Međutim, isto tako je njima jasno da oni u ovom trenutku nemaju šta da ponude, tako da je vrlo jasno da zapadni Balkan u dogledno vreme neće pristupiti Evropskoj uniji, a samim tim postoji rizik da se neke nacionalnističke agende pojave na lokalnom nivou. Ono što je po meni jako bitno jeste taj novi momentat da EU konačno ima ono što jako želi, a to je da je sastanak Kurtija i sastanak Vučića sastanak predstavnika dve stabilne političke opcije, dve stabilne vlade i na Kosovu, i u Srbiji. Toga nikad nije bilo, do ovako ubedljive pobede Kurtija, tako da sad imamo dve pregovaračke strane koje imaju mogućnost da dođu do rešenja, a da to politički prežive“. U istraživanju se navodi i to da većina Srba smatra da pregovarački tim Republike Srbije nije na pravi način zastupao interese srpske zajednice sa Kosova. „Oko 55% ispitanika smatra da Srbija nije dovoljno dobro štitila interese Srba (sa Kosova). Većina Srba podržava Beograd, međutim kada se preispita sama uloga Beograda zasebno, onda tu imamo veliki broj nezadovoljnih građana i tačno je to što ovaj papir tvrdi da 55% stanovnika nije zadovoljno onim što je Beograd uradio. A koji su razlozi za to? Mislim da je to neka kombinacija razloga. Pre svega mislim da je ideja razgraničenja, koja je otkrivena u jednom trenutku kao zvanična politika Beograda, dovela do velikog nezadovoljstva posebno među onom populacijom koja bi ostala iza tih granica. Drugi razlog mislim da je ta neka jako populistička komunikacija u tim pregovorima, to je za internu upotrebu Srbije, gde su se neki sporazumi predstavili kao istorijske pobeda, a spinuju se na neki način za javnost koja nakon dan dva izgubi interesovanje za to, dok mi na Kosovu živimo te sporazume. Onda u jednom trenutku ono što se iniciralo kao „velika pobeda 5:0“ mi na terenu vidimo da nije baš tako, da su to sporazumi ograničenog trajanja i da posle toga mi gubimo određena prava ili smo u gorem položaju nego što smo bili pre toga. I na kraju, čitav taj proces je zatvoren za građane. Građani Kosova žele da znaju o čemu se priča, jer na kraju krajeva ta rešenja će značiti njihov život u budućnosti“, kazao je Marinković i najavio da će do kraja ovog meseca biti održana konferencija za novinare na kojoj će detaljno biti predstavljeno istraživanje sprovedeno u okviru inicijative OPEN. 13. June. 2021.

Slobodno srpski sa Oliverom Milošević

U 397. emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka dnevnog lista Politika i članica Uprave Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je Izborna skupština Udruženja novinara Srbije, na kojoj je za predsednika ovog udruženja izabran Živojin Rakočević, pokazala “da novinari imaju integritet”. “Mislim da se zapravo sve ono što je rađeno (od strane prethodnog rukovodstva) vratilo kao bumerang. Probudila se svest kod tih ljudi čija je volja bila „silovana“. „Silovana“ je bila njihova volja da se udruže, da postani članovi udruženja, „silovana“ je njihova slobodna volja da izaberu po sopstvenom nahođenju. To su u suštini kolege novinari prepoznali. Ako imate taj novinarski gen, tu novinarsku „drskost“, vi onda verovatno u nekom trenutku kažete: „e, pa ja ipak sam pre svega čovek, imam neki svoj integritet, radim ovaj posao koji je od javnog interesa, ne mogu da dozvolim da me neko natera i da mi neko kaže kako ću glasati“. Komentarišući tok Izborne skupštine UNS-a, koja je u Beogradu trajala dva dana, Miloševićeva je kazala da je sam početak sednice pokazao da ne postoji volja da se razgovara o suštinskim pitanjima. „Prvo, na samom početku, na kome je pokušano da nam se taj razgovor stavi „pod tepih“ ograničavanjem vremena za obraćanje na tri minuta i diskusije na pola sata po tački dnevnog reda, bilo jako uvredljivo. Mislim da je to neko od kolega rekao – dobro, da li smo ovde došli posle četiri godine da nam određujete da pričamo tri minuta i pola sata o nekim važnim pitanjima o kojima nismo imali priliku da pričamo toliko dugo i naročito u svetlu svih događanja, jer ovo nije bila uobičajena skupština kao do sada, kao pre četiri godine u Ivanjici, gde smo imali jednog kandidata“. Protekla Izborna skupština UNS-a je prema rečima Miloševićeve specifična po tome što je Živojin Rakočević zvanično postao kandidat na samoj skupštini. „Došli smo na tu skupštinu, imali smo samo jednog kandidata tadašnjeg predsednika Vladimira Radomirovića. Nismo ni sanjali da će Živojin biti vraćen kao kandidat, jer kako bismo inače mogli da sanjamo o tome, ako smo tog jutra recimo, na dan održavanja skupštine, slušali Radomirovića na televiziji, koji je govorio da ne može državni funkcioner da bude kandidat za predsednika UNS-a. Onda, sat vremena iza toga dolazimo do situacije da sada sve može i svi smo bili u šoku. A najveći šok je zapravo bila činjenica što je to vraćanje (kandidature Živojina Rakočevića) predloženo od strane Vladimira Radomirovića. Za mene lično je to licemerno prilično, jer sve vreme pričate u toj kampanji: „ ne može to, to je protiv Statuta UNS-a, protiv zakona i tako dalje, ne mogu državni funkcioneri voditi novinarsko udruženje...“, a onda dođete i kažete: „e, sad sam ja kao vrhovni bog, rekao da može“. Šta to znači, da li mi sad kršimo Statut jer je Vladimir Radomirović nešto dozvolio . „poništavam odluku Kandidacione komisije koja je bila takva kakava jeste“. Onda su glasali svi, zapravo nekolicina novinara, odnosno kolega, uključujući i one koji su podneli prigovore na Živojinovu kandidaturu nisu glasali, ali većina prisutnih je glasala“. Pokazati veću posvećenost lokalnim medijima Miloševićeva smatra da jedan od glavnih prioriteta UNS-a u narednom periodu treba da bude veća posvećenost položaju lokalnih medija. „Lokalni mediji se nalaze u jednom potpunom haosu, u jako lošoj poziciji i čini mi se da su oni bili na margini i da se nije u dovoljnoj meri obraćala pažnja kako žive, kakve su njihove slobode, sa kakvim se problemima oni suočavaju, tako da to je vrlo važno, jer su u poslednje četiri godine oni bili zapostavljeni. Nije bilo odlazaka, obilazaka. Mislim da je to važno da se kaže, da oni zapravo žive i rade u teškim okolnostima i moramo se okrenuti njima i moramo razmišljati kako oni opstaju, kako se oni finansiraju. Da li je projektno sufinansiranje jedini izvor njihovog života, jer znamo da medijsko tržište ne postoji, pogotovo sada u proteklih godinu dana u periodu korone. Ko će vam se sada reklamirati, prosto je ljude iz marketinga sramota da traže novac“. Olivera Milošević koja je i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Srbije kaže da u najvećem broju slučajeva Kodeks novinara krše tabloidi. Iznela je podatak da je u periodu od 01.07. do 31.12.2020. godine u kršenju Kodeksa u 928 tekstova prednjači list „Alo“, a da su na začelju tabele dnevni listovi „Danas“ sa 35 i „Politika“ sa 32 teksta u kojima je prekršen Kodeks. „Kodeks se najčešće krši kad su u pitanju prava dece i maloletnika, otkrivanje njihovih identiteta, maloletnih žrtava, pretpostavka nevinosti se dosta krši. Onda imamo političku ostrašćenost koja je posebno identifikovana čak i na naslovnim stranama, zatim nepoštovanje kulture javnog govora, pa čak i objavljivanje pornografskih sadržaja, zastupanje interesa izdavača i tako dalje“. Građani ne znaju dovoljno o Briselskim sporazumima Govoreći o transparentonosti dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Miloševićeva smatra da građani nisu u dovoljnoj meri upoznati o postignutim sporazumima. „Proces nije transparentan jer nema dovoljno informacija i to što nam se pruži o potpisivanju tih raznih sporazuma je vrlo neprecizno, nedovoljno jasno. Pogotovo se ta netransparentnost ogleda u tome da se mi, nakon svih tih događaja, dodatno sludimo, jer slušamo jednu stranu koja govori svojoj javnosti jedno, druga svojoj javnosti govori drugo. Evropska unija, odnosno Brisel, ili ne govori ništa, ili svesno dopušta i jednoj i drugoj strani, Prištini i Beogradu, da tumače ono što se uradi u Briselu, u skladu sa onim što će njihovi narodi želeti da čuju“, rekla je u emisiji Slobodno srpski novinarka iz Smedereva Olivera Milošević. 06. June. 2021.

Slobodno srpski sa Azemom Vlasijem

U 396.emisiji Slobodno srpski gostovao je prištinski advokat i bivši jugoslovenski i kosovski političar Azem Vlasi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da aktuelni politički procesi između Prištine i Beograda vode ka dobrom i da na tome treba da porade ljudi na vlasti. „Među državama i narodima bilo je i ratova, i sukoba, ali onda kad su na scenu stupali ozbiljni političari, odgovorni državnici, onda su obično govorili da treba da se podvuče linija i da se okrenemo budućnosti, ali prošlost ne treba zaboraviti. Kod nas, izgleda, da ta linija još nije podvučena kad je reč o odnosima Kosovo - Srbija, Albanci – Srbi“, smatra Vlasi. Po njemu, sukob između države Srbije i kosovskih Albanaca traje od 1989.godine, kada je režim Slobodan Miloševića nasilno ukinuo ustavnu autonomiju Kosova, gurnuo Albance daleko ispod nivoa prava, položaja koji su imali po legalnom ustavu iz 1974. godine. Sada je problem na srpskoj strani. „Vlast koja je stvorila problem Kosova, koja je nasrnula na ustavnu autonomiju i na pravni položaj Albanaca, odnosno Milošević, svrgnut je 2000. godine, ali nakon 21 godine nijedna vlast posle toga nije makar kurtoazno ili formalno rekla da se Srbija ograđuje od te politike i svega lošeg što je nanela Albancima i Kosovu i da želi novo poglavlje i razgovore o normalizaciji“, kaže Vlasi. Na pitanje zašto bi Beograd priznavao nezavisnost Kosova, ako to već nije uradilo pet zemalja Evropske unije, koje su i veće, i uticajnije od Srbije, Vlasi kaže da je to zbog toga što i one imaju unutrašnje probleme. „Ali, te zemlje nisu to radile manjinama ono što je Srbija radila Albancima. To su potpuno različite situacije. Španija ima Kataloniju, ima unutrašnje probleme, ali ni ona, niti jedna druga od pomenutih zemalja nije nikada postupala tako prema nacionalnim manjinama“, smatra Vlasi, uz ocenu da Albanci ovde nisu bili nacionalna manjina. Nastaviti dijalolog ravnopravno do međusobnog priznanja Po njegovom mišljenju, Briselski dijalog bi trebalo da se nastavi jer je od obostrane koristi i za Srbiju, i za Kosovo. „Dijalog treba da rezultira konačnim sporazumom koji bi značio okončanje ovog latentnog stanja ili, kako se kaže „zamrznutog konflikta“. Ne, mi nismo u konfliktu, konflikt je završen u junu 1999. godine, ali smo ostali u zamrznutim odnosima“, kaže Vlasi i napominje da je princip ravnopravnosti strana, za šta se zalaže i kosovski premijer Aljbin Kurtu, u pregovorima neophodan. „Konačni sporazum iz ovog dijaloga ne može se smatrati finalnim ako nema međusobnog priznanja. Srbija treba da prizna da je Kosovo država, Kosovo da prizna da je Srbija država, da to bude na korist i Srbije, i Kosova. To bi bilo od koristi i za kosovske Srbe, jer oni žive tu, oni su građani Kosova. Mnogo će se bolje osećati i u svakom pogledu će im biti bolje ako Kosovo gde žive ima dobre i normalne odnose sa Srbijom“, kazao je Vlasi. Poštovati sudske odluke Naglašava da kosovske institucije treba da tretiraju Srbe kao i sve druge građane, kao što i čine, jer su zastupljeni u parlamentu, vladi, na lokalnom nivou. Na primedbu voditelja da se mnogi kosovski zakoni koji regulišu položaj srpske i drugih nevećinskih zajednica ne sprovode, poput nepoštovanja odluke Ustavnog suda da se manastiru Visoki Dečani vrati zemlja, Vlasi se založio za punu primenu propisa i vladavinu prava. „Odluke sudova treba sprovoditi. Manastir Dečani, kao što i u Srbiji govore, to su srpske svetinje, to je identitet srpski. Sve je to u redu, ali mislim da manastir Dečani, manastir Gračanica, nisu samo srpska kulturna i verska baština. To je svetska kulturna baština, jer su pod zaštitom UNESCO-a, to je jedna šira vrednost. Na teritoriji Kosova to jeste srpska baština u religioznom smislu, verskom smislu, više srpska nego drugih, ali je zajednička kulturna baština svih nas, i Kosova, a ne Srbije, kulturna baština Srba. Jeste malo više zbog religije, ali i tu ima jednostaranosti. I po zakonu, bez bodljikavih žica i bez vojnika KFOR-a kod Dečana, snage reda Kosova dužne su da zaštite sve kulturne, istorijske i verske objekte istorije“, izjavio je u emisiji Slobodno srpski prištinski advokat Azem Vlasi. 30. May. 2021.

Slobodno srpski sa Veljkom Samardžićem

U 395. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Centra za socijalne inicijative i kreator „VokAp“ platforme za učenje albanskog i srpskog jezika Veljko Samadžić. U intervjuu Budimiru Nićiću on je rekao da je pandemija korona virusa, naročito na početku krize, pokazala koliko je važan Zakon o upotrebi jezika po kojem su albanski i srpski jezici u službenoj upotrebi na Kosovu i koliko je veliki problem, kada se jezička prava srpske zajednice ne poštuju. „Nažalost, pandemija je pokazala suštinu našeg problema. Mi kao da smo se navikli na neravnopravnost jezika i grubo kršenje zakona, što je evidentno na svakom koraku. Pandemija, kao i svaka kriza, zbližila je ljude, ali su institucije ponovo pokazale da nisu spremne da poštuju zakon. I ovaj put njima ide na greh ne samo poštovanje zakona, ne samo što su u nezavidan položaj doveli pripadnike jedne zajednice koja ne govori albanski jezik, nego i sve ostale. Izgubili su mogućnost da se pre svega Srbi, ali i ostale zajednice koje ne govore albanski, osete kao deo ovog društva“, rekao je Samardžić, koji je jedno vreme radio i kao savetnik potpredsednika Skupštine Kosova, dok je tu funkciju obavljao Petar Miletić. Tvrdi da su najodgovorniji najviše i zakazali, a to je pre svega Ministarstvo zdravlja Kosova. „Mi smo kao ljudi koji se bave civilnim društvom i koji žele da izmene situaciju koliko god je moguće pozvali volontere da nam pomognu. Javili su nam se i Srbi i Albanci, jezički stručnjaci, i mi smo rekli OK . U saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike, mi ćemo, ako već vi nećete, davati prevode u roku od 24 sata za najurgentije objave koje se tiču pandemije“, podseća Samardžić na prva iskustva na početku epidemije kada nije bilo informacija na srpskom o razvoju zaraze i donetim merama protiv nje. I pored toga što je jasno da takvi postupci ,ne samo da krše zakon, nego i prouzrokuju štetne društvene posledice i konkretne probleme građanima, ne očekuje da neko zbog toga i odgovara. „Bojim se da će i ovaj propust ostati nekažnjen, zato što smo mi nekako navikli da se sve završava objašnjenima da nismo stigli, nismo imali kapacitete, resurse, ali ja uvek kažem – da li nedovoljno sigurnih kuća znači da je u redu da imamo nasilje u porodici, na primer. Suština je da izmenimo narativ, da sa jedne strane poštovanje ovog zakona bude ravnopravno sa poštovanjem bilo kog drugog zakona, da to nije uvreda, da zakon nije nastao zato da bi se pohvalili međunarodnoj zajednici da imamo napredan zakon koji se nedovoljno poštuje, ali, s druge strane, da počnemo i da vršimo pritisak na institucije“, kazao je Veljko Samardžić gostujući u Slobodno srpski. 23. May. 2021.

Slobodno srpski sa Milošom Latinovićem

U 394.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Bitef teatra Miloš Latinović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da to što se predstava Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici, iako rađena koproducijski, našla u takmičarskoj selekciji ovogodišnjeg Sterijinog pozorja govori da se ide u dobrom pravcu. „To je znak da je repertoar Narodnog pozorišta prepoznatljiv, vidljiv i da je kvalitativno već prešao neke nivoe onih pozorišta koja su u bližem ili daljem okruženju...“, kazao je Latinović i podsetio na to da je Sterijino pozorje najvažniji pozorišni festival u Srbiji koji se svake godine održava u Novom Sadu. Latinović je boravio u Gračanici povodom upravo završenog dečjeg pozorišnog festivala „Mali Joakim“. „Repertoar je bio dosta naslonjen na bajke, bilo je Andersonovih priča u obradi nekih naših pisaca najviše. Svakog smo dana pobeđivali zlo i deca su pokazala vrlo visok umetnički nivo u svim predstavama. U Gračanici smo videli jedan vrlo posvećeni dečji teatar od učesnika iz Niša, Vranja, Gračanice, Lazarevca, svi koji su došli na festival su došli sa ozbiljnom produkcijom za decu“, rekao je direktor beogradskog Bitef teatra, inače prijatelj Narodnog pozorišta Priština. Govoreći o kulturološkim i društvenim posledicama pandemije koronavirusa, Latinović je ukazao na jednu paradoksalnu situaciju. „Očigledno, ne samo Srbima, nego civilizaciji, kao da treba da se dogodi neka nevolja da bi mi bili bolji i imam utisak da ćemo iz ove korone svi izaći pomalo bolji, pomalo bliži drugom, pomalo jednostavniji i da se u tom delu društvenog angažovanja pomeramo na bolje. Inače, to i jeste neka rekacija naše samoživosti, egocentrizma koji je zahvatio čitavu planetu“, smatra Latinović. Na pitanje kako su epidemiološke mere uvedene protiv širenja koronavirusa uticale na decu u kulturološkom smislu, kaže da je pozorište i njima nedostajalo. „Ono što mislim da bi trebalo da radimo i kao roditelji, kulturni radnici, novinari je da da damo deci slobodu izbora umetničkog čina i viđenja umetničkog čina. Uvek sam se borio protiv klasičnog uvođenja lektire. Bolje im dajte neki okvir, dajte im pet knjiga umesto jedne obavezne pa će izabrati jednu. Obavežite ih, pogotovo starije od petog do osmog razreda ili srednjoškolce, da odu jednom mesečno gde god hoće u pozorište, na izložbu, koncert ozbiljne muzike i neka napišu deset redova o tome. Tako ćemo ih pozitivno usmeriti da sami odrede sebi pravac u izboru kulturnog sadržaja i tako će doći do otkrivanja onoga što im se dopada“, kazao je direktor Bitef teatra Miloš Latinović gostujući u Slobodno srpski. 16. May. 2021.

Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem

U 393.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je premijer Kosova Aljbin Kurti nasledio, kako je kazao, balast taložen dvadesetak godina, koji je odraz takozvane zarobljene ili duboke države. „Mislim da je nerealno očekivati da će on ne samo za 100 dana, nego i za četiri do osam godina, uspeti da iskoreni sve faktore koji su doveli Kosovo u ovu situaciju“, kaže Bećaj i pojašnjava o kojim faktorima je reč: „Moramo da, ukoliko želimo da stvorimo konsolidovanu, funkcionalnu državu da izvršimo demontiranje kadrovskih potencijala koji su instalirani naopako, jer je elementarni kriterijum za pozicije bio više partijskog karaktera. Dakle, nisu bili sposobni ljudi na adekvatnim mestima, a ispostavilo se vremenom čak i moralno diskutabilni oni koji su postavljali te ljude na značajne pozicije. Samo AKI, obaveštajna služba, je više ili manje do tri četiri direktora menjala iz do sad sumnjivih razloga i u ovom kontekstu većina su kasnije bili savetnici kod bivšeg predsednika Tačija”. Bećaj smatra da Kurti ne bi trebalo da napravi greške poput onih kada je pre godinu dana, kada je kao premijer Kosova rekao da ako želi da se odnosi prema novoj politici na demokratski i konstitucionalan način, on mora da poštuje postojeće zakone i postojeći ustav. “Osnovni problem „Kurtijeve vlade 1“ ( bivše Vlade na čijem je čelu bio Aljbin Kurti ) je to što je preko noći menjao članove borda, pa je bila oštra reakcija onih koji su postavljali ljude zbog partijskih, klanskih i familijarnih interesa. Dakle, ne mislim da je Kurti na dobrom putu ukoliko imitira one koji su doveli Kosovo u ovu situaciju, naprotiv, mislim da Kurti treba da bude odmeren, racionalan, argumentovan u svim promenama koje su neophodne i koje moraju da se dogode. Ono što je po meni ohrabrujuće, recimo oko pravde, je to što je minsitarka pravde započela ozbiljno da radi na „vetingu“. Veting je instrument koji treba da raščisti kadrovsku politiku onih koji su indirektno ili direktno umešani u organizovani kriminal korupciju i mito, jer je to rak rana svega što se događa. Više ili manje sve je s tim povezanmo i mislim da je tu ključna pozicija koja treba da se demontira, ali to treba da ide legalno i ne preko noći i na osnovu partijskih zahteva. Mislim da bi trebalo da budu profesionalni, na adekvatnim mestima, na adekvatan način, a ne kako je krenulo dok je biloo „Kurti 1“ da se preko noći rešavaju stvari“, smatara Bećaj. Govoreći o borbi protiv pandemije koronavirusa Bećaj kaže da je neshvatljivo da Kosovo još nije obezbedilo vakcine. „Kad pogrešno postaviš dijagnozu skeniranih problema, onda ne možeš očekivati racionalno rešenje tih problema. Dakle, Kurtiju je bilo presudno, recimo po mom sudu, totalno nepotrebno da juri prema Albaniji da podrži svoj ogranak u Albaniji, a u tom vremenskom intervalu imali smo desetak ljudi koji su ostali bez života na Kosovu. Ne treba energija da se troši za održavanje svog ogranka u Albaniji u situaciji kad imaš kod kuće recimo smrt desetak tvojih državljana. Dakle, mislim da je to nerealno, da je to nehumano, čak i mislim da je to pogrešno i kad bi kojim slučajem ta energija bila upotrebljena optimalno u svim pravcima, mislim da je bilo realno očekivati da građani Kosova, državljani Kosova, danas ne očekuju pomoć donacija sa strane, nego da, ako ništa drugo, ima konkretan ugovor oko kupovine vakcina. Nažalost, mi nemamo to ni dan danas i mislim da je to jedan ozbiljan promašaj“, ocenjune Bećaj. Komentarišuću dva “non pejepra” koja su nedavno objavljena, u kojima se kao konačno rešenje odnosa Beograda i Prištine pominje i mogućnost menjanja granica, Bećaj je kazao da to ukazuje da “strane nisu spremne da se nastavi ozbiljnije u pravcu pronalaženja konkretnog kompromisa između Kosova i Srbije. Međutim, u Beogradu i Prištini postoji ogroman potencijal za rešavanje odnosa Kosova i Srbije. „Nijedna situacija do sada, od 2011. godine do sada nije imala realnog potencijala da dovede do konkretnog rešenja. Potencijali su sada tu, mogućnosti su tu i Vučić i Aljbin Kurti, uz pomoć sa strane, stranog faktora i unutrašnjeg faktora, koji su za ozbiljan pristup nastavka dijaloga, mogu da iznesu ovaj stav do kraja i da se zapamte kao lučonoše kod budućih generacija, koje će se ponositi sa svojim liderima i Aleksandarom Vučićem, i Aljbinom Kurtijem. Međutim, zbog klime koja je stvorena (aktuelna, sa non pejperima), mislim da su oni bliži tome da budu taoci realnog, neadekvatnog stanja i taoci prošlosti, nego da budu lideri kojima će se ponositi buduće generacije“ procenjuje Beljulj Bećaj. Smatra da je pitanje promene granica proizvod onih vlasti koje koji u okviru svojih postojećih granica nisu imali jasne demokratske odgovore svojim građanima. „Kao posledica neadekvatnog demokratskog političkog činjenja u okviru postojih granica misle da je rešenje u promeni granice. Mislim da bismo tada uradili dve greške. Prvo bismo amnestirali pogrešne politike u okviru tih država i druga je da bi priznali da je njihova politika pogrešna politika, unutrašnja politika. Tu mislim i na Srbiju i na Kosovo i na druge regione“, rekao je Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 09. May. 2021.

Slobodno srpski sa Zoricom Vorgučić

U 392. emisiji Slobodno srpski gostovala je urednica Radio Televizije KiM Zorica Vorgučić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da izveštaj Reportera bez granica, po kojem je Kosovo prema indeksu medijskih sloboda palo za osam mesta, nije nikakvo iznenađenje. „Jedan od razloga zašto je Kosovo palo za osam mesta je i taj što smo imali brojne napade na novinare: napadnut je istraživački novinar Visar Durići, teško je povređen i to ispred svoje kuće u Kosovu Polju. Desio se napad u aprilu prošle godine i na kolegu iz Radio Televizije Puls iz Šilova Nenada Milenkovića, on je pretučen u Kosovskoj Mitrovici. U istom mesecu imali smo privođenje urednice portala Kossev Tatjane Lazarević. Pretučen je i novinar Valjon Sulja u decembru prošle godine“, rekla je Vorgučićeva navodeći da je i novinarska ekipa RTV KiM prošle godine bila ometana u obavljanju svog posla u Kuzminu, od strane radnika koji su radili na iskopinama za ugalj. Ona je saglasna i sa delom izveštaja Reportera bez granica gde se navodi da je „pristup određenim informacijama često ograničen na određenu etničku grupu, a mediji se uglavnom fokusiraju na pitanja koja se tiču njihove zajednice i pokrivaju ih isključivo iz svog ugla“. „Zaista jeste tako. U suštini novinari srpskih redakcija se najviše bave problemima koji se tiču srpske zajednice, jer pre svega to njihivu publiku zanima, posebno kada su u pitanju lokalne teme. Kolege Albanci takođe“. Govoreći o izazovima sa kojima se srpski novinari suočavaju, ona je kazala da je jedan od problema i nesaradnja centralnih i lokalnih institucija sa medijima. “Mi i dalje ili retko ili uopšte ne dobijamo pozive od predstavnika lokalnih institucija za neke događaje. Povremeno dobijamo, a Srpska lista i svi predstavnici u ministarstvima, oni koji su bili i oni koji su sada, nas ne pozivaju na događaje. Sada više ne šalju ni saopštenja. Recimo mi ( RTV KIM ) iz Ministarstva za zajednice i povratak ne dobijamo nikakva saopštenja od kako je na čelu tog ministratva Goran Rakić“. Vorgučićeva navodi da je jedan od najvećih problema novinara tokom pandemije koronavirusa nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika. “Više puta smo se suočavali sa kršenjem Zakona o upotrebi jezika. Na početku pandemije nismo mogli da dobijemo informacije na srpskom jeziku o broju zaraženih. Nije bilo prevoda na konferencijama za štampu predstavnika Ministarstva zdravlja. Od kada je Arben Vitia na čelu ministarstva zdravlja tako se i situacija promenila. U početku nije bilo prevoda, pa smo onda reagovali kod poverenika za jezike i Ombudsmana. Oni su reagovali i to se popravilo. Međutim kada je Armen Zemaj bio na čelu ministarstva to je izostajalo”. Vorgučićeva je ukazala i da u poslednje vreme sve više političara koristi termine koji nisu u skladu sa činjenicama. „U poslednje vreme imamo dosta izjava od strane predsednice Kosova Vjose Osmani koje, čini mi se, nisu baš povoljne za srpsku zajednicu i bojim se da mogu da izazovu i neku netrpeljivost većinske zajednice prema Srbima. Svaki čas kosovska predsednica govori o genocidu koji je navodno Srbija počinila na Kosovu. Mislim da su te izjave neutemeljene i da su vrlo opasne. Glauk Konjufca je na obeležavanju Nacionalnog dana nestalih isto govorio o tome, rekavši da je Srbija počinila genocid. Međutim nijedan međunarodni ni domaći sud nije potvrdio da je Srbija počinila genocid na Kosovu. Mislim da bi trebalo da se obrati pažnja na to, posebno međunarodna zajednica koja ima veliki uticaj, da možda opomene kosovske predstavnike da to i nije baš dobro“. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Vorgučićeva nije optimista da će u skorije vreme doći do finalnog dogovora. „Vučić će imati oštrijeg sagovornika, jer Aljbin Kurti je jasno stavio do znanja i pre nego što je stupio na dužnost premijera, da njemu dijalog nije visoko na listi prioriteta. To je ponovio i nakon što je došao na tu poziciju, odnosno nakon što se vratio. Kurti se više bavi unutrašnjim problemima, njemu je prioritet borba sa pandemijom, nabavka vakcina, borba sa korupcijom i kriminalom“. Novinarski posao i muški i ženski Vorgučićeva koja se novinarstvom bavi od 2003. godine smatra da je dobro što je među novinarima u srpskim medijima na Kosovu više žena i da je to dobar primer i za ostale organizacije i institucije. „Novinarski posao je jednako muški koliko je i ženski. Ako je sudeći po statistici na Kosovu žene dominiraju u novinarstvu, po broju. Mislim da ima više novinarki nego muškaraca novinara. Ima i dosta žena na rukovodećim položajima, bar kad je srpska zajednica u pitanju. Ima direktorki, urednica i mislim da u tom pogledu žene nisu ugrožene“. Na pitanje koliko je novinarkama bitna podrška porodice u obavljanju novinarskog posla Vorgučićeva je rekla da je ta podrška veoma važna. „Mislim da je presudna podrška supružnika u ovom poslu, zato što novinari nemaju radno vreme. Pre svega da počnemo od toga. Desi se da se zadrže duže na terenu, u redakciji, dese se nepredviđene stvari tako da moraju da ih podrže u tom pogledu. I ne samo supružnici nego i deca da imaju razumevanja“ rekla je u emisiji Slobodno srpski urednica RTV KiM Zorica Vorgučić. 02. May. 2021.

Slobodno srpski sa Ljuanom Šlakuom

U 391. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo Ljuan Šlaku. U intervjuu Budimiru Ničiću, Šlaku, koji je i ekspert za zaštitu životne sredine, kazao da je kompletan proces izdavanja dozvola za izgradnju mini hidrocentrala na Kosovu koruptivan. Posebno se osvrnuo na izgradnju mini hidrocentrala u opštini Štrpce gde su dve napravljene unutar teritorije nacionalnog parka, odnosno zaštićene zone. „Problem je napravila administracija. Bilo koja vlada da je bila, administracija je ta koja je davala dozvole, a pitanje je da li imaju sve moguće dozvole. Kada uđemo u tu priču postaje veoma teško da se pronađe samo jedno mesto koje je dovelo do ovakve situacije. Zamislite dve (mini hidrocentrale ) su napravljene unutar teritorije nacionalnog parka, koji je zaštićena zona. Kad se kaže „nacionalni park“ tu je zaštita 100%, a dve najveće hidrocentrale upravo tu niču“, upozorava Šlaku. Ističe da je civilno društvo u više navrata pregledalo celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na dozvole koje su izdala određena ministarstva i druge institucije i opisao do čega se došlo. „U toj dokumentaciji, ako ideš dalje i pitaš ih zašto ste dali tu integralnu ekološku dozvolu, oni vam kažu „pa doneli su dokumentaciju“. I to je tačno. Ako bi želeli ovako da gledamo, kažu moraju da daju jer su doneli (dokumentaciju). A koju dokumentaciju? Dokumentacija je studija kojom oni dokazuju da se ništa loše neće raditi da bi se ekološka situacija pogoršala. Međutim, kad pogledaš tu studiju vidiš gde je problem. Postoji jedna, hajde da je nazovem čak i „mafija ekologa“, mojih kolega, koji otprilike kažu „samo ti plati, napisaćemo ti šta god hoćeš unutra“, koji su ustanovili u 30-50 stranica da ništa ugradnjom tih cevovoda neće biti problematično. E sada, kako je nastala grupa tih ljudi koji imaju licence za rad i za pisanje ovakvih studija i čega god se dotakneš videćeš da je to koruptivno do kraja. Oni koji su davali licence su koruptivni, oni koji su preuzeli da pišu ovo su koruptivni, jer uzimaju pare za to. Koruptivni su i oni koji kad dobiju studiju, pročitaju je, odnosno možda i ne razumeju ništa od toga, a na bazi toga daju dozvolu za dalje. Čitav sistem, kao takav, od prvog poteza kada traže dozvolu, do poslednjeg, je korumpiran na neki način. Korumpiran time što neka para „uleti u igru“ ili korumpiran zbog toga što nema dovoljno znanja da se jednostavno proceni da je to veoma loše“, smatra Šlaku. Ocenjuje da je na ekološkom časovniku vreme na Kosovu „oko12“. „Mi imamo tu nesreću da je struktura naša takva da imamo dosta postrojenja koja rade na fosilne izvore, na ugalj. Mi smo se dičili do pre petnaestak godina da imamo najviše uglja po glavi stanovnika u svetu i ljudi su hteli da vide samo ono dobro što proizilazi iz toga. Neke prednosti imamo, jer imamo 14 milijardi tona lignita, a onda su ministri požurili da to iskoriste i prevedu na svoj politički jezik: „bićemo šampioni, bićemo izvoznici energije, bićemo šampioni proizvodnje struje na čitavom Balkanu. U poslednjih desetak godina izdešavalo se puno stvari, u vezi sa situacijom sa globalnim zagrevanjem . Onda je evropska zajednica kao takva unela u svoje razvojne politike jednu bitnu stvar koja se zove „Europe Green Deal“, veliki evropski zeleni sporazum i ona je tačno odredila i rekla- mi se ne šalimo, mi tražimo da sve zemlje koje su članice evropske zajednice do 2030. dodine za 55 odsto smanje dotok odnosno emisiju zagađivača uzročnika efekta staklene bašte, drugim rečima, to je karbon dioksid“, kaže Šlaku. Prevedeno na naš jezik to bi značilo zatvoriti sve termoelektrane, sve one koje rade na fosilne izvore, a na Balkanu bi to značilo zatvoriti sve elektrane od kojih se snabdeva energijom i Kosovo, i Srbija, i Bosna. Albanija ih nema jedina jer nema uglja, ni Makedonija. „U vremenu kada se na Balkanu uveliko planira gradnja novih termocentrala, a takva je situacija i na Kosovu, mi otprilike dobijamo neki prvi karton iz evrospke zajednice koja kaže - nemojte da žurite, jer ako želite da budete deo evropske zajednice mi nećemo to tolerisati. Kada svima kažemo da moraju da zaustave proizvodnju, vi planirate nove termoelektrane, a osam novih termoelektrana je planirano da se izgradi na Balkanu. U Srbiji dve, na Kosovu jedna, u Bosni dve, Makedonija i tako dalje, čak se i Albanija dosetila da ima nešto malo uglja tamo kod Vljore i oni bi malo doprineli tom opštem haosu oko zagađenja“, kazao je Šlaku. Na pitanje da od jedan do pet oceni kako se građani Kosova odnose prema životnoj sredini, Ljuan Šlaku bi dao slabu dvojku. „Ono što fali i ono ljudi odmah vide je urbana higijena, odnosno higijena svih mesta gde živimo i tu padamo. To je stvar koju ne možemo popraviti samo jednim dobrim zakonom ili edukacijom. To traje, trajalo je i traje svuda u svetu, a edukacija poboljšava ponašanje ljudi uopšte i u okolini gde oni žive“, rekao je Ljuan Šlaku u emisiji Slobodno srpski. 25. April. 2021.

Slobodno srpski sa Sarandom Bogujevci

U 390. emisiji Slobodno srpski gostovala je Saranda Bogujevci, potpredsednica Skupštine Kosova, koju je na tu funkciju predložio Pokret Samoopredeljenje. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je pitanje nestalih lica prioritet za novu Vladu Kosova i da bi i to trebalo da bude tema dijaloga Kosova i Srbije. “Ovo pitanje se nadovezuje sa pitanjem suočavanja sa prošlošću i teško je da se ide napred, ako se ne suočimo sa prošlošću koju smo imali. Dijalog je počeo na način na koji je počeo, nakon toga je prenet kao politički dijalog i tek sada se stvorila mogućnost da pitanje nestalih lica uđe kao deo dijaloga. Pitanje nestalih lica je ljudsko pitanje, ali u isto vreme ne možemo da negiramo činjenicu da su ova lica nestala zbog političke situacije, dakle, to je čini i političkim pitanjem u tom elementu, ali tretiranje pitanja nestalih lica treba naravno da bude humano”. Saranda Bogujevci, koja je bila u grupi ljudi na koju su 1999. godine u Podujevu pucali pripadnici rezervnog sastava policije „Škorpioni“, veruje u pomirenje i normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca, ali ističe da je to proces koji će dugo da traje. “To je pitanje koje iziskuje vreme i bez suočavanja sa prošlošću teško da možemo da idemo napred, tako da je važno da radimo na tome. Veoma je važno šta ostavljamo za budućnost i za mlade i veoma je važno da oni prođu ove procese, da stvorimo mogućnosti da ispune potrebe i zahtevi koje imaju članovi porodica nestalih. Time ćemo stvoriti jedno olakšanje i za njih, a posebno mislim da imamo obavezu prema našoj omladini, dakle da stvorimo jednu bolju budućnost za njih”. Govoreći o Srpskoj listi i njenom učešću u kosovskom parlamentu, Bogujevci smatra da njeni predstavnici nisu u prethodnim mandatima u dovoljnoj meri zastupali interese građana. “Na osnovu mog iskustva, sada je ovo moj treći mandat i iskreno mi je žao što smo imali razna angažovanja bilo preko komisija ili drugih formi u Skupštini, gde smo imali i deo za srpsku zajednicu na Kosovu, a nismo imali Srpsku listu angažovanu tu”. Potpredsednica Skupštine Kosova očekuje da Srpska lista promeni pristup i bude aktivnija u predstavljanju i rešavanju problema svih građana Kosova, a posebno Srba na Kosovu. “Verujem da zato što se i poziva na predstavljanje srpske zajednice, da će ona u stvari biti aktivnija na tretiranju problema građana Kosova. Do sada nisam videla taj deo i nadam se da će biti manje fokusa na interese Beograda, a više na interese zajednice unutar Kosova, što mislim da je veoma važno. Iskreno, mislim da je značajno da postoji fokus na srpsku zajednicu, ali i na ostale zajednice u zemlji i tretiranje interesa i potreba koje imaju”, rekla je u emisiji Slobodno srpski potpredsednica Skupštine Kosova Saranda Bogujevci. 18. April. 2021.

Slobodno srpski sa Ognjenom Gogićem

U 389.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Ognjen Gogić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Aljbin Kurti kao lider partije koja je pobedila na izborima i kao premijer ima ono što pre njega niko nije imao od kada je Kosovo 2008.godine proglasilo nezavisnost, a to je stabilnost. „Ima stabilnu i jaku većinu koja se očitovala i prilikom izbora vlade, i prilikom izbora predsednika. Me]utim, ono što je ključno je to što se kosovska politika ne vodi u Prištini. Da se razumemo, Priština nema dovoljno resursa i nema dovoljno snage da autonomno vodi politiku. Oni (Kurti i Osmani) će se suočiti sa sa otporom zemalja Kvinte, ako se nastavi da se podrivaju stvari na kojima su te zemlje radile, a tu pre svega mislim na Briselski i Vašingtonski sporazum. Tu će da nastane problem. Ako on (Kurti) bude istrajavao na ovim stvarima, a hoće, dovešće do međunarodne izolacije i to može da dovede do raskola Osman – Kurti. Sada traje medeni mesec i neko vreme će to moći. E sad koliko, to ćemo da vidimo“, kaže Gogić. Predsednica i premijer Kosova dobro se dopunjuju u vršenju vlasti, jer imaju interes da se podržavaju, ali nema spora oko toga „ko je jači“, smatra Gogić. „Aljbin Kurti nije neko ko trpi bilo kakav autoritet pored sebe. On nikada ne bi bio pored osobe u političkom savezništvu koja može da dominira nad njim. U onom momentu kad bi Vjosa pokušala da se postavi kao dominantna, tu bi bio kraj njihovog partnerstva“, kaže Gogić. Ističe da među njima postoje velike razlike, ali i sličnosti. „Oboje pokazuju crte populizma, demagogije, ali ipak je Vjosa u većoj meri prozapadno i proevropski orijentisana, uprkos mnogim izjavama koje nisu na tom tragu“, ocenjuje Gogić i dodaje da će se u nekom momentu među njima pojaviti razlike pre svega prema zapadu i Međunarodnoj zajednici. Komentarišući činjenicu da poslanici Srpske liste nisu glasali za novu predsednicu Kosova, niti su se u danu za glasanje pojavili u skupštinskoj sali davajuću kvorum, Gogić smatra da su time pokazali da su dosledni svom političkom delovanju na Kosovu. „Oni, generalno, imaju taj pristup da su deo institucija, deo političkog pocesa, ali ne u većoj meri nego što je to potrebno. U ovoj situaciji uopšte nisu ni imali potrebu da budu tu (u sali) zato što pre svega nisu postali deo koalicionog sporazuma. Srpska lista sa Samoopredeljenjem nije postigla nikakav sporazum oko vlade i to se videlo i prilikom raspodele ministarskih mesta i oni bi zapravo, da su ostali u sali, da su ili glasali ili dali kvorum, oni bi dali nešto Samoopredeljenju, a ne bi dobili ništa za uzvrat“, ističe Gogić, napominjući da i ovaj put Srpska lista ima ambivalentan ili kontradiktoran odnos prema institucijama: s jedne strane su njihov deo, ali se često ponašaju kao da su opozicija i da su izvan sistema“, rekao je u emisiji Slobodno srpski analitičar Ognjen Gogić, koji, iako Beograđanin, već godinama radi kao ekspert u nevladinoj organizaciji Aktiv u Severnoj MItrovici. 11. April. 2021.

« 1 2 ... 5 6 »