ARHIVA EMISIJA
Slobodno srpski sa Aleksandrom Popovim
U 413. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je u poslednjih 10 godina “polako, ali sigurno krenula oštrija retorika i zaoštravanje odnosa u regionu”, odnosno zemljama bivše SFRJ. Prema njegovim rečima narodi bivše Jugoslavije žive u stanju regresije. “Ovo je stanje nezavršenog rata, jer ponovo se govori o srpskom svetu, Hrvatska ponovo govori o mogućnosti stvaranja trećeg entiteta kroz promenu i izmenu zakona. Kao da i dalje visi nad našim regionom, a pre svega pred Bosnom i Hercegovinom, duh Karađorđeva. Kao da nisu utihnuli ili zauvek sklonjeni ustavno ili u istoriju otišle one težnje da se kroz stvaranje velike Hrvatske, velike Srbije, podeli Bosna i Hercegovina“. Popov smatra da su glavni „kočničari“ pomirenja, saradnje i obnove razumevanja među narodima bivše Jugoslavije političari. “Političarima odgovara da stvarajući te negativne odnose kupuju glasove birača, da stvaraju biračko telo koje njima odgovara, gde se populizam i nacionalizam dobro primaju i na tim talasima jako dobro plivaju“. Glavni cilj ovakvih politika je, prema rečima Popova, ostanak na vlasti. “Daleko je teži posao ispunjavati zadatke Evropske unije, rekonstruisati svoje društvo, oformiti ga, uljuditi ga po nekim standardima, ja bih voleo da je to po nordijskim standardima, jer dobro znam kako funckionišu nordijske zemlje…Dakle, to je daleko teži posao, a daleko je lakši posao populizam i nacionalizam, a to obavezno traži protivnika sa druge strane“. Govorećo o napadu Rusije na Ukrajinu Popov smatra da je u vojnom smislu predsednik Rusije Vladimir Putin povukao pogrešan korak, jer je prema njegovim rečima, postogao sve suprotno od onoga što je želeo da uradi. “On je tom specijalnom operacijom hteo da skrene pažnju zapadu da mu se NATO suviše približio granicama, a formalni razlog je bila takozvana denacifikacija Ukrajine, kao da je reč o Nemačkoj 1941. godine i naravno otcepljenje Donjecka i Luganske oblasti. Međutim, umesto toga, on je homogenizovao Ukrajince, koji nisu bili još poptuno formirana nacija. Sad je uspeo da ih homogenizuje i stvori ukrajinsku naciju, to je prvo. Drugo, uspeo je da homogenizuje zapad, koji je sada čvrsto stao u odbranu Ukrajine i umesto da odmakne NATO od svojih granica on je primakao još dve granice ( Finsku i Švedsku )“. Popov smatra daje potpuno nebitno da li će Finska i Švedska postati deo NATO-a, važno je prema njegovim rečima da je stvorena atmosfera da te dve zemlje žele da budu deo NATO-a. Popov smatra da će Srbija u narednom periodu morati da se opredeli za “jednu od dve stolice na kojima trenutno sedi”. Prema njegovim rečima sudeći po izjavama političara u poslednje vreme, koji ukazuju na velike pritiske zbog neuvođenja sankcija Rusiji i ponašanju pojedinih medija, posebno tabloida, moguće je da se priprema teren da se Srbija ipak prikloni EU i uvede sankcije Rusiji. Popov smatra da je za Srbiju najveća opasnost, ako ostane odsečena od Evrope. “Ovde je najgora pretnja, uz sve one pretnje koje su konkretne prirode, stigla od Brisela koji kaže - nećemo mi uvoditi Srbiji sankcije, mi ćemo Srbiju zaboraviti, a to znači nema evropskog puta, nema korišćenja predpristupnih fondova, nema tako intezivne trgovniske razmene, a nama je Evropa prvi partner u svakom od tih pogleda“, rekao je Aleksandar Popov u emisiji Slobodno srpski. 22. May. 2022.
Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem
U 412. emisiji Slobodno srpski gostovao je vlasnik RTV Mir u Leposaviću Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se ova televizija nalazi u nikad težoj finansijskoj situaciji i da je tome najviše doprineo MTS d.o.o koji je prema rečima Radosavljevića, na severu Kosova, pre oko tri godine kupio sve privatne kablovske operatere. “Onda su odlučili (MTS d.o.o) iz nekog razloga znanom njihovom upravnom odboru, a mislim da je to vezano za neke moje političke angažmane, da isključe TV Mir i nastao je problem. Kada su se rezultati istraživanja gledanosti na severu Kosova pojavili, jer te godine uopšte nisam bio u kablu, onda su brojni oglašivači odlučili da više ne rade sa televizijom Mir jer se ona nije videla u kablu”. RTV Mir je nakon godinu i po dana vraćena u kablovski sistem, ali zbog nedostatka sredstava, pre oko šest meseci ova televizija je nakon 20 godina, morala da ukine informativni program. “Ja sam štetu pretrpeo bez obzira što smo sada džentlamenskim sporazumom sa upravnim odborom vraćeni u kabal. Ja sam pokrenuo tužbu protiv MTS-a. Imali smo dva ročišta i posle tih ročišta sam ipak ponudio da mi napravimo sporazum u smislu da oni vrate sliku TV Mir u kabal, a da se prekine sa sudskim postupkom. To je urađeno tako kako je i to sada traje, međutim posledice od toga što nismo bili u kablu su ostale”. Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Radosavljević je naveo da ni predsednik Srbije, niti premijer Kosova, ne žele da iskreno pristupe normalizaciji odnosa. I jedan i drugi, i Aljbin Kurti i Vučić pokušavaju da dokažu svom biračkom telu, odnosno narodu, da se bore za nešto i da brane nešto. Recimo Kurti stalno pokazuje i trudi se da pokazuje svom narodu da se on bori za nezavisnost i da se brani od te zle Srbije. S druge strane Vučić stalno pokušava da pokaže da on brani suverenitet i kako se on brine za naše interese”. Na pitanje kako je moguće da Priština još uvek nije osnovala Zajednicu srpskih opština, za čije formiranje se pored Beograda zalažu i brojne moćne zapadne zemlje, Radosavljević je kazao da Kurti formiranje ZSO ne bi mogao da objasni pre svega svom biračkom telu. “Jer je on prethodno već izmanipulisao sa javnošću koja smatra da će to biti zlo, da će to biti nešto što će da stvori neku novu Republiku Srpsku kao u Bosni i Hercegovini. On je na taj način izmanipulisao javnost i od njega očekuju da on to neda i on to neće da da”. S druge strane Radosavljević smatra da se Beograd za ZSO “bori” iz samo jednog razloga. “Vučić se bori samo da bi dobio to iz jednog razloga, da je uspeo, da je dobio, a kad je sve drugo dao to što je dobio je ništa u suštini, jer je dao sve, i pravosuđe, policiju, telefoniju… On se samo trudi da to dobije, da bi to bio uspeh i drugo da bi svoju ekipu, Srpsku listu, njegovu produženu ruku uspostavio na večitu vlast na ovoj toj teritoriji. Koliko god Srba da bude da oni večito budu”. 15. May. 2022.
Slobodno srpski sa Isakom Vorgučićem
U 411.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Radio Televizije Kim Isak Vorgućić. U intervjuu Budimiru Ničiću, povodom 3.maja, Svetskog dana slobode medija, on se saglasio da je pored lažnih vesti i dezinformacija u medijima i na drušvenim mrežama danas podjednako opasan i nedostatak informacija, jer kod građana može da stvori pogrešnu sliku o određenim događajima, pojavama ili ličnostima, odnosno zajednicama. Komentarišući činjenicu da albanski mediji na Kosovu veoma retko izveštavaju iz sredina sa srpskom većinom, i obrnuto, Vogućić kaže da se tako stvara pogrešna slika u očima građana i javnom mnjenju. “Mi živimo na Kosovu i na toj jednoj teritoriji živimo u paralelnim svetovima. Zbog napretka tehnologije i komunikacija smo u mogućnosti da živimo potpuno odvojeno, bez ikakve svesti jedni o drugima. Mi gledamo programe koji dolaze iz Beograda i lokalne na srpskom jeziku. Albance ti programi ne zanimaju, oni gledaju programe na albanskom jeziku. Svako plasira informacije po svom ukusu i pre svega manje više bez svesti o tome da tu postoji i drugi narod koji živi i koji je na kraju krajeva konstutivan i ima određena prava”, kazao je Vorgućić i naglasio da to utuče na javno mnjenje o drugoj starni i da se uvek kreira slika na osnovu negativnih vesti, jer pozitivnih vesti nema. ZSO kao jednostavno rešenje za probleme građana, ali i intergraciju Komentaršiću nedavno objavljenu studiju RTV Kim, u okviru inicijative “Open”, pod nazivom “Ključ”, u kojoj su, na osnovu istraživanja javnog mnjenja, kao najveći problemi srpske zajednice istaknuti ekonomija i nepoštovane ljudskih prava, Vorgućić je izrazio nadu da bi dogovorena Zajednica srpskih opština mogla da bude važna stvar u poboljšanju kvaliteta života i opstanka Srba na Kosovu. “Zanimljiva stvar u svemu tome je da ja kao autor te analize, odnosno studije, sam u sve to ušao sa jednim prilično negativnim stavom prema Zajednici srpskih opština. Ta ideja se meni od početka nije značajno dopala, jer sam smatrao da će ta institucija da odvuče sredstva i nadležnosti opština, koje na Kosovu imaju vrlo jake nadležnosti. Međutim, dok sam pisao studiju i dok sam upisivao podatke, radili smo anketu na 600 ispitanika Srba sa teritorije čitavog Kosova, uvideo sam na kraju da je sve vodilo ka tome da je, ma kako to delovalo, Zajednica srpskih opština jednostavno rešenje za probleme o kojima smo u studijama govorili”, rekao je Vorgućić uz napomenu da su u studiji razmatrani problemi u vezi sa ličnim dokumntima, sloboda kretanja, zdravstvo, školstvo i lokalna samouprava. Po njegovom mišljenju, Zajednica srpskih opština mogla bi da doprinese u obezbeđivanju kontinuiteta u obavljanju delatnosti koje su građanima od izuzetne važnosti. “Na osnovu onoga do čega sam došao, ZSO će doneti neku vrstu sigurnosti da institucije koje trenutno rade direktno po srpskom sistemu, a to su školstvo i zdravstvo, imati kontinuitet kroz Zajednicu srpskih opština, koja je de fakto kosovska institcuija, iako se zove srpska, iako je to ime “srpska” ono što smeta Albancima pre svega. To je jedna u suštini kosovska institucija koja objedinjuje kosovske opštine, iako su tu Srbi u većini, i koja će podrazumevati da će zdravstveni i prosvetni sistem koji će tu biti uključen ići preko Prištine”, kaže Vorgućić. Iako je takva mogućnost predviđena i u Ahtisarijevom planu, Prištini ona smeta, “što je fascinantno, jer to je najbrži i najjednostvaniji način da kažu evo potpuno smo integrisali i prosvetu i zdravstvo”. Međutim, u analizi “Ključ”, čiji je autor, Vorgučić zaključuje da “u duboko podeljenom i od ratnih rana nezaceljenom društvu, kao što je kosovsko, gde se ističu nacionalne, verske i jezičke razlike, stvaranje posebne organizacije po etničkom principu, koja predstavlja opasnost “trećeg nivoa vlasti”, svakako ne deluje kao najbolje rešenje. Neuporedivo bolje bi bilo kada bi svest većinskog i manjinskih naroda bila na tom nivou da niko nikome ne predstavlja pretnju po egzistenciju, već da svi zajednički i u međusobnom poverenju rade na sveopštem poboljšanju uslova života”. Na pitanje voditelja kako da dođemo do te svesti, kaže da prvi korak u tome treba da napravi većinski narod. Analiza sadrži i preporuke, a glavna je da implementacija. “Preporuke su pre svega da shvate da ono što je dogovoreno sporazumom i potpisano da to treba da se sprovede. Ovo rešenje ZSO nije najbolje rešenje ali je trenutno ono što je potpisano i dogovoreno, a znamo da vrlo malo stvari smo uspeli da dogovorimo i potpišemo u poslednjih dvadeset i kusur godina, tako da mislim da je to najprihvatljivije i najbrže da se oko toga odrede i slože”. rekao je direktor RTV Kim Isak Vorgućić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 08. May. 2022.
Slobodno srpski sa Norom Ahmetaj
U 410. emisiji Slobodno srpski gostovala je aktivistkinja za ljudska prava Nora Ahmetaj. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da aktuelna politika koja se vodi u Prištini i Beogradu udaljava Srbe i Albance od pomirenja u odnosu na period od pre 10 godina. Ona smatra da bez političara ne može doći do pravog pomirenja između ova dva naroda. „Zato što oni imaju legitmitet i imaju moć, jer na nekom individualnom i društvenom nivou to pomirenje se već dešava - ljudi komuniciraju, biznismeni već komuniciraju, njihova komunikacija je super. Ali, svako zavisi od tog političkog nivoa, političari već 23 godine ponekad huškaju na rat, a kamoli da se pomire“. Ona smatra da bi Srbija trebalo da načini prvi ozbiljniji korak ka normalizaciji odnosa i pomirenju. „Budući da je Srbija imala najveću silu, vojnu, društvenu, političku, trebalo bi da se malo spusti tenzija, trebalo bi politički lideri da imaju drugačiji pomirljiviji pristup u pregovorima. Ipak je Srbija država koja ima iskustva i ipak je država koja je vodila ratove sa Hrvatskom, Bosnom, Kosovom. Prvi korak bi trebalo da bude da se otvore arhive i da se nađe još 1617 osoba. Mi znamo da možda neće svi biti pronađeni, ali još uvek je taj broj veliki“. Ahmetaj smatra da bi drugi korak ka normalizaciji odnosa bio da srpski i albanski političari u Briselu, ali i na drugim mestima više pričaju o prošlosti i o tome ko je šta počinio. Međutim prema njenim rečima obeshrabruje što aktuelni predstavnici vlasti ne mogu da se dogovore čak ni o nekim mnogo lakšim stvarima. „Oni oko tablica ne mogu da se dogovore i prave još veći problem, a kamoli da pričaju o prošlosti“. Na pitanje kako ocenjuje pojačanu negativnu retoriku, pa i govor mržnje u javnom diskursu od strane zvaničnika Beograda i Prištine, Ahmetaj je navela da je to veoma opasno. Prema njenim rečima nedopustivo je da premijer Kurti predsednika Srbije Aleksandra Vučića naziva „mali Putin“ i da ljudi iz Vučićevog okruženja Kurtija nazivaju „mali Hitler“. „Ta retorika se vratila, pogotovo sad u proleće podseća me na to ratnohuškanje. Mi znamo i stručno i praktično da govor mržnje jednostavno izaziva nasilje, u nekim zemljama izaziva genocid kao što je Ruanda, izaziva terorizam. Stvarno sam očekivala u tom smislu da naš premijer bude pažljiviji, jer je jako obrazovan i iskusan, da ne koristi tu retoriku. Razumem da je to politika, ali valjda je politika da malo gledaš preko te dnevne poltike, imaš viziju i gledaš u budućnost. Jednostavo plašim se da to lako može da izazove nasilje, kao što se to desilo u nekim drugim državama“. Ahmetaj koja je bila viši član Pripremnog tima za pripremu i uspostavljanje Komisije za istinu i pomirenje na Kosovu, kaže da je ovaj tim završio predlog Zakona za tu Komisiju, čije je osnivanje pokrenuo bivši predsednik Kosova Hašim Tači. Ahmetaj navodi da je odlaskom Tačija u Hag, završen i mandat Pripremnog tima. „Od tada apsolutno ja lično ništa ne znam, čujem od raznih aktera, aktivista civilnog društva koji nemaju pojma o tranzicionoj pravdi i ljudskim pravima, koji su razgovarali sa ekipom predsednice ( Vjose Osmani ) o detaljima oko Komisije za pomirenje, kad će to biti i slično. Međutim ja lično informacije nemam, ali mogu da dođem do zaključka da ne vidim spremnost oko toga. Da li premijer i predsednica nemaju sinhronizovan poduhvat oko toga ja ne znam, zato što nema transparentnosti, nema nikakvih kontakata“, rekla je u emisiji Slobodno srpski Nora Ahmetaj. 01. May. 2022.
Slobodno srpski sa Jovanom Filipović
U 409. emisiji Slobodno srpski gostovala je advokatica iz Gračanice Jovana Filipović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je privatna imovina na Kosovu formalno pravno zaštićena na, kako je istakla, mnogo većem nivou nego u mnogim drugim razvijenim zemljama. Međutim po njenim rečima brojni primeri uzurpirane i otete imovine pokazuju da je situacija u vezi sa ovim pitanjem u praksi poražavajuća. “U praksi je situacija jako kritična i kompleksna, naime da bi bilo ko ostvario svoje pravo na imovinu, koja je neprikosnovena i priznata svuda u svetu, na Kosovu je potrebno da protekne možda desetak godina u prvostepenom postupku. Ukoliko ide postupak po žalbi, pa ponovno suđenje pred prvostepenim sudom, dešava se da se te zaštita privatne svojine ostvaruje i u postupku koji su dugi i do 20 godina. Ja sam lično imala prilike da radim na postupku koji je počeo još 2002. godine”. Filipovićeva smatra da se u pojedinim slučajevima politika meša u rad pravosuđa na Kosovu. Nesprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova koja se odnosi na 24 hektara zemlje u vlasništvu manastira Visoki Dečani, je prema rečima Jovane Filipović jedan od primera. “Manastir Dečani je jedan od takvih slučaheva i sve to govori samo za sebe. Dakle imali smo političare koji su pozivali na to da se imovina ne uknjiži na manastir, na Srpsku pravoslavnu crkvu”. Ona smatra da bi kosovsko tužilaštvo trebalo da sprovede postupak protiv odgovornih u opštini Dečane koji godinama odbijaju da uknjiže 24 hektara zemlje na manastir Visoki Dečani. “Normalan sled događaja jeste da se pokrene postupak protiv određenih lica, krivični postupak u kojem bi se tačno utvrdilo iz kog tačno razloga ne žele da se sprovede odluka najvećeg sudskog organa u državi”. Filipovićeva koja u sudskom procesu za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, zastupa optuženu Silvanu Arsović bivšu sekretaricu Olivera Ivanovića, očekuje da iskaz Bobana Bogdanovića pomogne u rasvetljavanju ovog ubistva. “Mi se iskreno nadamo da je on ( Boban Bogdanović ) rekao nešto što može da pomogne rasvetljavanju ovog zločina i što će ubrzati ceo ovaj postupak koji se vodi pre svega ovde u Prištini, zatim naravno i u Beogradu”, rekla je u emisiji Slobodno srpski Jovana Filipović. 24. April. 2022.
Slobodno srpski sa Dušanom Radakovićem
U 408. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da poslednji izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava na Kosovu oslikava pravo stanje, posebno kad su problemi srpske zajednice na Kosovu u pitanju. „Možda po prvi put imamo sveobuhvatniji i realniji izveštaj trenutnog stanja. Mislim da su mnogi problemi obuhvaćeni: imovina, pritvorenici, zemljište, suđenje za ratne zločine na osnovu dva iskaza, stanje u medijima, napadi na crkve, etnički problemi. Mislim da je ovo do sada možda i najbolji izveštaj“. Radaković, koji je na čelu Centra za zastupanje demokratske kulture, organizacije koja sprovodi mnogobrojne projekte iz oblasti vladavine prava, smatra da je sporazum o pravosuđu jedan od najuspešnijih sporazuma koji su u Briselu postigli Beograd i Priština. „Do sada je u Briselu postignuto oko 34-35 sporazuma, ali nijedan od njih nije završen sto odsto. Mislim da je u pravosuđu preko 95 odsto sprovedeno“.. Trenutno je u Osnovnom sudu u Mitrovici zaposleno 45 sudija, od kojih je 25 Albanaca i dvadesetoro Srba. Prema sporazumu o pravosuđu predviđeno je da u ovom sudu bude isti broj sudija iz srpske i albanske zajednice, što je do nedavno i bio slučaj, ali je jedan broj srpskih sudija, prema rečima Radakovića, otišao u penziju. „Imamo preko 30 mladih pravnika koji su aplicirali, a koji nisu dobili verifikaciju diploma da bi mogli da polažu pravosudni ispit., tako da su to sistemski problemi gde administracija i Vlada stopiraju rad da se integriše srpsko stanovništvo u institucije. Ja očekujem da se vrlo brzo verifikuju diplome barem ljudima koji su ih predali do 31. decembra”. Sudu u Mitrovici nedostaju prevodioci Po rečima Radakovića Osnovni sud u Mitrovici jedan je od najuspešnijih sudova kad je rešavanje slučajeva u pitanju, ali da se suočava sa ozbiljnim nedostatkom prevodioca. „U pitanju je hiljade i hiljade stranica dokumenata, a Osnovni sud u Mitrovici na 45 sudija ima samo sedam prevodilaca. Mi, kroz jedan projekat koji UNMIK finansira, imamo 10 prevodioca koji rade u sudu, koji su plaćeni preko nas, koji mnogo pomažu u radu, da bi se prevele sve te stranice i da bi sud funkcionisao”. Radaković očekuje da će suspendovana predsednica Osnovnog suda u Mitrovici Ljiljana Stevanović, uskoro biti vraćena na tu poziciju. Sudski savet Kosova suspendovao je Stevanovićevu sa pozicije predsednice Osnovnog suda u Mitrovici, jer je prošlog meseca prisustvovala sastanku predstavnika Srba sa Kosova sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. „To je prvi prekršaj predsenice Ljiljane Stevanović i moje lično mišljenje da mi u ovom trenutku boljeg predsednika Osnovnog suda, odnosno boljeg kandidata u Mitrovici nemamo. Ona ima odlične odnose i sa sudijama Albancima, sa albanskim osobljem, nema nikakvih problema. S obzirom na to da je u pitanju njen prvi prekršaj, očekujem da će se ovaj slučaj završiti opomenom i da će ona biti vraćena na poziciju predsednice suda“, rekao je Dušan Radaković u emisiji Slobodno srpski. 17. April. 2022.
Slobodno srpski sa Avnijom Mustafom
U 407. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor nevladine organizacije Roma Versitas Kosovo Avni Mustafa. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu nikad nije bilo lošije nego danas. „Postoji neki, kako da ga nazovem, „šovinizam“ u okviru sve tri jednice. Ne postoji volja za saradnjom iako je to za dorobit svih iz RAE zajednica na Kosovu i to nas dovodi do ogromnih problema i do ogromne podeljenosti u okviru tih zajednica i nažalost mržnje koja je u poslednje vreme ogromna“, kaže Mustafa. Uzroci su i dublje, ali i simbolične prirode. „Ako želimo da uradimo neki veliki projekat u vezi sa inkluzijom ove tri zajednice, svi mi pokušavamo da imamo neki simbol. Da li je to točak, piramida, tetreb, ćurka šta god da je, mora da se ima u okviru nekog logoa, a kad staviš tri postavlja se pitanje zašto je točak prvi, drugi ovaj, treći onaj... Ne možemo da se složimo šta treba da bude prvo. I to predstavlja nama veliki problem koji dovodi do podeljenosti zajednica i neke mržnje“, navodi kao primer. Romi, Aškalije i Egipćani su male zajednice na Kosovu sa velikim uticajem politčkih partija, o čemu svedoči da za ove tri zajednice postoji čak 12 političkih partija, navodi Mustafa. „Sve te partije su zbog glasova, pozicija ili fotelja i pokušavaju mahom da stvore tu mržnju prema zajednicama. Ja nemam problem da sarađujem ni sa jednim pripadnikom druge zajednice, ali apsolutno mi postaje problem kad počne da se forsira taj šovinizam“, kaže Mustafa. Nekad jedinstveni, danas razdvojeni Po njegovim rečima, te zajednice su nekad bile jedinstvene, ali su iz nekih razloga one podeljene posle sukoba na Kosovu. „Onda je 1999.godine došao Unmik, politika i inicijative „hajde da razdvojimo ovu zajednicu“. To je bila otprilike odluka tih nekih stranaca i od jedne zajednice napravili su tri zajednice, to je lično moje verovanje, jer ne postoji konkretan argument ili dokaz da su ove tri zajednice, različite zajednice“, smatra Avni Mustafa. Kako kaže, postoje tvrdnje da su Romi došli iz Indije i za to postoji konkretna argumentacija, dok za Aškalije i Egipćane ne postoji nikakav zvanični argumentovani dokaz da dolaze iz Egipta, Irana, Persije... S druge, strane, te podele nisu dobre za zajednicu i iz drugih političkih razloga. „Na prošlom cenzusu (popisu) ove zajednice čine oko 41 hiljadu do 42 hiljade ljudi i prema tim infnormacijama mi bi bili druga zajednica na Kosovu, imali bi veće mogućnosti, veće šanse. Pripadnici ove zajednice mogli bi imati poziciju zamenika premijera kad bi bili drugi. Ono što mene čini jako ponosnim jeste činjenica da postoji dovoljno argumenata gde se Romi deklarišu slobodno kao Romi. Ja kao aktivista moram da poštujem svaku volju drugih zajednica, ako se oni osećaju da su oni pripadnici Aškalijske i Egipćanske zajednice moram to da poštujem, jer na kraju krajeva Ustavom su priznate zajednice“, kaže Mustafa. Uprkos razlikama, iste su nam potrebe Unutar RAE zajednice postoji više sličnosti, nego razlika. Međutim, iako podeljene, ima nešto što povezuje i spaja, ove zajednice. To su njihove potrebe, „Potrebe su iste. Možete otići u Kosovo Polje, Peć, Đakovicu, Plemetinu, Gračanicu imate pripadnike romske, egipćanske i aškalijske zajednice gde oni žive, i videti“. navodi Mustafa. Svima iz RAE zajednice je u svim sredinama potrebno ulično osvetljenje, kanalizacija, infrastruktura, posao, školovanje... Studentima su potrebne stipendije. Za razliku od drugih zajednica, Romi su sačuvali svoj, romski, jezik, ali to nije uvek prednost. Zato je, po njegovim rečima, položaj Roma lošiji u odnosu na Aškalije i Egipćane. Romi sa centralnog dela Kosova mahom ne znaju dobro albanski ili ga uopšte ne govore. „To je teško kad hoćeš da se intergrišeš u društvo koje priča albanski, dok Aškalije i Egipćani nemaju ovu prepreku i nekako su oni potpuno u redu, da mogu da se integrišu u društvo, mogu veoma lako da komuniciraju sa drugom zajednicom, u ovom slučaju konkretno sa albanskom zajednicom i da rade zajedno, dok Romima u centralnom delu Kosova i Kamenici treba još 10 godina za neku punu integraciju“, smatra Avni Mustafa. Niko ne želi da sluša probleme Roma Kako se procenjuje, pre 1999.godine na Kosovu je živelo oko 150 hiljada Roma, najviše u Prištini i MItrovici. Međutim, poslednjih godina, po procenama nevladine organizacije Roma Versitas, na Kosovu ima oko 25 hiljada Roma, ali je puno njih emigriralo u toku prošle i ove godine tako da je danas ostalo oko 20 hiljada Roma koji žive, kako južno, tako i severno od Ibra. Komentarišući anketu sa građanima snimljenu na ulicama u Prištini i Gračanici na pitanje da li znaju koliko na Kosovu ima Roma i u kojim sredinama žive, Mustafa ukazuje na problem nedovoljne komunikacije između zajednica i nerazumevanja romskih problema i potreba. „Meni je žao što sam primetio da mnogo ljudi nije pomenulo da postoje Romi koji žive u Đakovici, Prizrenu, Uroševcu itd. Vidi se da ne postoji to neko generalno znanje o Romima na Kosovu. Nikad nije postojala želja da se bolje upoznamo. Mahom su pripadnici romske zajednice bili građani drugog reda i tako su bili tretirani uvek“, ocenio je Avni Mustafa. Na konstataciju voditelja da Romi imaju dva poslanika u sadašnjem sazivu parlamenta i i zamenika ministra za povratak koji treba da se bave zaštitom njihovih prava, Mustafa kaže da mu se lično ne sviđa to što su oni ” portparoli te neke politike koja se mahom implemetira od strane Samoopredeljenja ili Srpske liste...” “To znači da ako postoji neki zakon ili šta god koji treba da se progura u Skupštini, da mi moramo samo da pritisnemo taster, zeleni ili crveni, to jest da ili ne i da budemo samo ljudi koji će glasati”, kaže Mustafa. Na potpitanje voditelja da li neko brani da njihovi predstavnici u vladi ili skupštini govore, predlažu, podnesu amandmane, Mustafa odgovara da to nije tako, ali... “Ne brani im niko, ali kad vidiš šta je prioritet svih drugih na Kosovu Romi su poslednji prioritet kao takvi, jer niko ne želi da sluša probleme Roma”, tvrdi Mustafa. A najveći problemi su, po njegovim rečima diskriminacija i nejednak tretman Roma i nezaposlenost. „Kao, na primer, ideš u opštinu ili čekaš u pošti i iako si ti osoba koja je u redu dolazi ti neko drugi i njima, bilo kome iz druge zajednice će se dati prioritet i neće se poštovati red. Ili ideš u opštinu, želiš da izvadiš jedan izvod rođenih, ti ćeš biti poslednja osoba koja će adresirati svoju potrebu kao takvu”, izjavio je u emisiji Slobodno srpski direktor nevladine organizacije Roma Versitas Avni Mustafa. 10. April. 2022.
Slobodno srpski sa Oliverom Radić
U 406. emisiji Slobodno srpski gostovala je profesorka srpskog jezika i književnosti i novinarka iz Orahovca Olivera Radić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da u medijima na Kosovu nedostaju priče iz različitih etničkih zajednica. Jezička barijera je, po njenim rečima, jedan od razloga zašto u srpskim medijima nema više informacija iz albanskih sredina i obrnuto, ali smatra da to nije i glavni problem. „Moguće da je ta nesigurnost još uvek prisutna - kako pristupiti ljudima koji nisu iz tvoje zajednice, na koji način će oni prihvatiti na primer da pričaju, na primer Albanci za srpske medije ili Srbi za medije na albanskom jeziku. Malo je ljudi koji pristaju da govore, i da progovore... Ja znam ljude Albance koji govore srpski, ali ne žele da pričaju zato što su rezervisani zbog ovoga ili onoga, i ta sloboda nije još uvek prisutna kako treba“. Smatra da je najveći uspeh srpskih medija na Kosovu to što su opstali svih ovih godina. „Recimo opstanak lista „Jedinstvo“ je jedan veliki uspeh, kao i opstanak naših medijskih kuća, bilo da su portali ili televizije. „Jedinstvo“ je inače jedini srpski list koji ovde može da se pročita. Uspeh je i to što je u medijima našlo posao mnogo ljudi. Nemam tačne informacije, ali okvirno mislim da negde oko 300 ljudi radi u srpskim redakcijama i to je važno sa te strane. Takođe je uspeh što smo zajedno i što se okupljamo u okviru našeg Društva novinara Kosova i Metohije, odnosno ogranka Udruženja novinara Srbije“. Svaki novinar je i humanista Radićeva koja je od Udruženja novinara Srbije dobila nagradu za novinarsku humanost „Đoko Vještica“, jer je „svojim tekstovima, snimcima i medijskim objavama u časopisu ,,Jedinstvo", i drugim medijima motivisala hiljade ljudi širom sveta da podrže mnoge humanitarne akcije”, navodi da su svi novinari na neki način humanisti. „Nije humanista samo kada obezbedi nekom detetu cipele ili stipendiju ili da se nekoj porodici sagradi kuća. Novinar je humanista i u tome što pronosi istinu, što piše o ljudima, o životu ljudi u tim krajevima gde je on prisutan i naravno na taj način pronoseći istinu on pomaže da ljudi opstanu, da na neki način promeni živote tih ljudi. Znači humanost je u stvari naša najveća obaveza i naša najveća dužnost“. I u Orahovcu Srbi odlaze, prodaju se imanja Govoreći o životu Srba u Orahovcu, Olivera Radić je navela da je jedan od najvećih problema što ljudi odlaze i prodaju svoje kuće i imanja. „Prodaje se i u blizini crkve i to nije dobro. Kupci su iz donjeg dela grada i okolnih sela i menja se etnička sruktura tog dela, za koju smo govorili da je srpski deo Orahovca. Sadviše ne možemo da kažemo da je to srpski deo, jer već smo i tu u jednoj dobroj meri izmešani“. Prema njenim rečima najčešći razlog zbog kojeg uglavnom mladi Srbi odlaze iz Orahova i Velike Hoče je nezaposlenost. „To su ljudi koji su za ovih 20 godina oformili porodicu imaju i decu i oni moraju da rade da bi izdržavali svoju porodicu, a posla nama. Možda postoji neki napredak u poslednje dve godine. Bilo je nekih zapošljavanja mladih u zdravstvu, nekoliko medicinskih sestara jedan doktor, jedan stomatolog, bilo je nekoliko domara, čuvara u ambulanti i školi, na mesta onih starijih koji su otišli u penziju došli su mlađi. Često kažem - kada jedan čovek dobije posao za nas to znači opstanak jedne porodice, bilo da je to muž ili žena. Svakako, ako neko ima posao za koji će biti vezan, mi računamo da će on tu opstati“, rekla je Olivera Radić u emisiji Slobodno srpski. 03. April. 2022.
Slobodno srpski sa Radetom Panićem
U 405.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i kandidat za poslanika na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji ispred koalicije „Moramo“ doktor Rade Panić. U intervjuu Budimiru Ničiću Panić je, komentarišući ukidanje antikovid mera u većini evropskih zemalja, rekao da ne bi trebalo da dođe do opuštanja u regionima gde je ispod 50 odsto vakcinisanih i gde su i dalje vrlo povoljni uslovi za pojavu novih sojeva korone. “Nažalost, omikron, za koji sam se nadao da će zbog svoje izuzetne virulentnosti i zaražavanja najvećeg procenta populacije napraviti kolektivni imunitet, ispostavilo se da taj prirodni imunitet od omikrona ne traje dugo i da faktički ovaj novi soj koji se pojavljuje, opet može da izazove KOVID. Ono što mene teši je da pandemije traju otprilike dve godine, pa smo negde tu blizu“, rekao je Panić, ali i upozorio da je moguće da ćemo imati još jedan talas. U Srbiji su takođe mere ublažene, ali je to prema Panićevim rečima zbog izborne kampanje koja je u toku. “Veliki je pritisak, mislim da nije dobro što su toliko ukinute mere, a ukinute su da bi mogli da se održavaju predizborni skupovi. Trebalo je zadržati neko ograničenje što se tiče zatvorenog prostora za broj okupljenih i zadržati bar obavezne maske u zatvorenom prostoru da bi sprečili da se i kod nas rasplamsa epidemija i da bi taj broj držali pod kontrolom“, kaže Panić. Ističe da 0,8 odsto smrtnosti, koliko je zabeleženo u Srbiji, nije veliki procenat. “Međutim, mi imamo problem što zbog velikog broja obolelih dozvolimo da tako naraste, jer nemamo preventivne mere, nemamo izolaciju, nemamo dovoljan broj epidemiologa koji bi to ispratio i onda dođemo da ta smrtnost bude 4, 5 odsto. To bi bilo kao da umesto od slepog creva umre svaki hiljaditi, od upale slepog creva kao da umire svaki deseti, eto to je nedozvoljeno. Ne može da vam premine devet trudnica od bolesti koju vodite kao grip i ima smrtnost 0,8. dakle trudnica ne sme da premine. To je toliko jasno“, smatra Panić. Šta smo naučili tokom pandemije Epidemija proverava organizovanost jednog društva. Po njegovim rečima nije dovoljno da imate super zdravsteni sistem, morate da imate od prvog do poslednjeg uređen sistem, kada je taj sistem uređen i kada svi sarađuju onda su posledice ili šteta nastala od epidemije. a epidemija je u zakonu definisana kao katastrofa, umanjene. “Kada imate bilo koji deo društva da ne funckioniše kako treba onda imate problem. Da li su to neodgovorni građani koji ne poštuju mere, da li je to kao kod nas nelegitimno formirani Krizni štab koji nije postojao u zakonu, lekari koji se u njemu nalaze, a koji su pod voljom političara, a ne zastupnici struke, moram da kažem i bez morala je to bilo u Srbiji. Da li nemate dovoljan broj lekara, sestara i medicinskih tehničara koji će zbrinuti te pacijente, da li nemate dovoljan broj kreveta intezivne nege. Zašto je bila ovakva razlika na početku između Nemačke i Italije. Zato što Nemačka ima tri puta veći broj kreveta intezivne nege nego što to ima Italija. Od mnogo toga je zavisilo kako ćete proći tokom epidemije“, rekao je Panić uz ocenu da ljudi u Srbiji nisu dovoljno naučili tokom panemiije, jer je vlast neodgovorna i zato što je ta vlast bukvalno obmanjivala javnost. “Ja sam u jednom trenutku službi za borbu protiv oganizovanog kriminala predao 150 potvrda o smrti za dva meseca iz kraljevačkog KOVID-a, a za to vreme je javljano da je 93 preminulih. Kada vlast od 150 sakrije 57 onda se građanin ponaša opuštenije. Dakle, nije trebalo plašiti i dizati paniku, ali je moralo ozbiljno da se kaže da preti opasnost, da je potrebno poštovati mere, da tako što poštujete mere štitite prevashodno nekoga u svom okruženju. Time što štitite tog u okrženju štitite i sebe. Epidemija je trebala da nam vrati solidarnost, reč koja je debelo zaboravljana u civilizovanom svetu i plašim se da nam ni ova epidemija nije bila dovoljna opomena. Da li će se nešto promeniti, da li će se raditi na preventivi, setite se nekad vežbe iz civilne zaštite. Ima jedna rečenica koju je izgovorio profesor Radovanović, koji je kazao „više se nekada u staroj Jugoslaviji trošilo zaštitne opreme na jednoj vežbi civilne zaštite, nego što je Srbija imala kad je epidemija počela“. Komentarišući krivičnu prijavu protiv premijerke Srbije, ministra zdravlja i sedam ili osam članova Kriznog štaba podseća da takvi slučajevi ne zastarevaju 30 godina. “Promeniće se vlast, odgovaraće, ja sam to obećao pred vladom, prekrstio se... Odgovaraće za višak smrti, za to što je premijerka dala sebi za pravo da kao neko ko nema nikakve kompentencije u zdravstvu, ona ništa o tome ne zna, kao i predsednik Aleksandar Vučić, ona je rekla da ona zna da mere nisu potrebne, da ona ne veruje u mere. Zamislite onda narod izađe, građani se ponašaju onako kako autoritet kaže, zaraze se i preminu. Dakle, dokazaćemo sigurno da postoji višak smrtnosti zbog toga što nisu primenjivane mere. Ostaje mnogo pitanja – ko je kupovao aparate, za koje pare, da li imaju potvrde o ispravnosti, ko je naručio 15 miliona vakcina, ko je rekao da treba 15 miliona vakcina... gde su te vakcine, da li je neko platio njihovo uništavanje, da li su poklonjene. To su pare građana Srbije“, kaže dr Panić. Panić: Ne znamo šta se dešava u zdravstvu na Kosovu Na pitanje kako ocenjujete rad svojih kolega na Kosovu i da li zna sa kakvim se problemima suočavaju, Panić, koji je već sedam godina predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da u zvaničnim institucijama Srbije nikad nije mogao da sazna ništa o tome, šta se dešava u zdravstvenom sistemu Kosova. “Mi imamo 6.700 članova od 19.500 zaposlenih lekara u zdravstvenom sistemu, ali ne bih smeo da vam kažem da li su tu i lekari koji rade na Kosovu. Kada smo u te dve i po godine u ministarstvu pitali bilo šta za sever Kosova ili za privatni sector, profesor Vekić nam je odgovarao, a kakve veze mi imamo sa tim.... Imao sam više poziva od kolega iz Kosovske Mitrovice i dva poziva iz Gračanice. Kolege su se žalile na razne propuste u radu, kakvi su konkursi za prijeme, kako se dodeljuju specijalizacije i bila je velika žalba i na to da nemaju dovoljno lekova. Međutim, morali bi da budu aktivniji, odnosno da napišu oni neki prigovor, jer ne možemo mi to uraditi iz Srbije i u Srbiji sindikat u ime radnika već mora sam radnik, takav je zakon, kolege nisu bile voljne da izlaze u javnost sa tim problemima. Znam da postoje veliki problem, ali iskren da budem, plašim se da je sve prepušteno slučaju, odnosno lokalnim moćnicima da odlučuju, a to su delatnosti od opšteg društvenog značaja, kakve zdravstvo ne sme nikada zadesiti”, kaže Panić. Upozorava na pojave nepotizma prilikom zapošljavanje u čitavom regionu. “U srspkom zdravstvu, ja to često pričam, nekada je bilo da se jedan zaposli regularno, a jedan preko stranke. Sada se svi zapošljavaju preko stranke, ali moraju da imaju još i vezu u stranci”, rekao je doktor Rade Panić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 27. March. 2022.
Slobodno srpski sa Agimom Šahinijem
U 404. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Alijanse „Biznis Kosova“ Agim Šahini. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Kosovo gotovo da nema „državne robne rezerve“. Komentarišući poruke premijera Kosova Aljbina Kurtija koji je nedavno naveo da Kosovo ima dovoljne rezerve prehrambenih proizvoda, Šahini je rekao da je u pitanju propaganda. „To je propaganda jednog premijera koji hoće da smiri narod, inače mi imamo rezerve samo za četiri dana za nekoliko artikla, za nekoliko nemamo ništa. To znači da sve rezerve koje postoje na Kosovu su u privatnim rukama, u privatnim magacinima i koliko narod ima u svojim kućama. Znači mi nemamo državne rezerve, koje su obavezne da ih imamo, a rezerve koje narod ima i privatne kompanije to je nesto drugo“. Govoreći o prošlonedeljnom skoku cena pojedinih životnih namirnica, Šahini je rekao da pojedini trgovci zloupotrebljavaju novonastalu situaciju izazvanu sukobima u Ukrajini. „Neki trgovci, neki profteri da ih tako nazovem u ovoj krizi su pokušali da stvore paniku, kao da neće uopšte biti jestivog ulja, da uopše neće biti naftnih derivata i zato su cene skočile. Narod na Kosovu je pre više od 20 godina izašao iz rata i mi svi znamo šta to znači kad nemamo te artikle i zato se ovde panika stvara lako“, rekao je Šahini. Ipak, Šahini smatra da nema mesta panici. „Ukoliko gledamo državne rezerve ima mesta panici, ukoliko gledamo privatne rezerve onda nemamo paniku, zato što ima. Zato što svet nije zatvoren, svet je otvoren i sve to košta, ali ne košta recimo flaša jednog jestivog ulja 3,50 evra. To je sramota šta su uradili naši trgovci. To je velika sramota što su hteli da iskoriste priliku i paniku, međutim potrošači znaju to i to će se sigurno vratiti tim trgovcima koji su uradili to tako“. Komentarišući nedavni spot u kome devojčica svom ocu govori da ne kupuje srpske proizvode jer su „Srbi ubijali naš narod“ ( Albance )..., Šahini je rekao da je u pitanju neozbiljnost. „Vreme patriotizma je prošlo 1999. godine i od tada mi treba da zaboravimo šta je bilo, već šta će biti sutra i kako da nađemo rešenje da živimo sutra. Te reklame takođe koriste priliku da stvaraju paniku, međutim ima nekoliko tih koji se pojavljuju na TV i kažu ne kupujte srpsku robu, a oni su svakog dana u Beogradu, znači da to uopšte nije ozbiljno, oni to prave samo zbog marketinga da budu na televiziji. Samo država može tako nešto da uradi“, rekao je Šahini i dodao da Biznis alijansa Kosova od 2003. godine poziva potrošače da kupuju domaće proizvode. „Naši potrošači potrpšači kosovska su najliberalniji i oni nikad ne gledaju šta piše i odakle dolazi, gledaju kvalitet, gledaju cenu i tu je kraj priče“. Govoreći o uticaju pandemoje koronavirusa na kosovsku ekonomiju Šahini je rekao da je Kosovo „jedna od država koja je najmanje sredstava dobijala od svetskih fondova u borbi za oporavak ekonomije za vreme pandemije”, jer nije imalo ozbiljne projekte. “Nismo imali neke projekte, uvek su tu falili neki eksperti, uvek je falilo ekonomsko mišljenje zato što političari misle da znaju sve. U 2020. godini mi smo imali pad ekonomije više od 4%. Imali smo više od 20 000 kompanija koje su zatvorene, koje su prestale da rade. Imali smo više od 50 000 radnika koji su ostali bez posla i zbog toga smo mi najviše pogođeni. Međutim u 2021 smo imali drugu situaciju, ekonomija je počela da se otvara i mi smo imali rast više od 9%” Šahini je upozorio da i pored velikog broja nezaposlenih, Kosovu “preti nestašica radnika”. “Samo u decembru prošle godine više od 55 000 građana Kosova je tražilo radne vize u ambasadi Nemače. Ukoliko se i dalje nastavi kriza mi ćemo jednog dana imati uvoz radnika i već je najavljeno da ćemo mi imati uvoz radnika iz Bangladeša, da dolaze na Kosovo da rade. Mi imamo naše građane koji ne žele da rade za male pare i svi žele da idu sa Kosova tamo gde je bolje. Zato sam ja pozivao sve privrednike da povećaju plate u privatnom sektoru, a isto tako u ekonomskom savetu Kosova smo zatražili da se povećaju minimalne plate, da se generalno povećaju plate radnicima, jer ako uzmemo samo decembar prošle godine i januar ove godine više od 100 000 građana je tražilo radne vize u nemačkoj ambasadi. Ukoliko bi svi ti ljudi dobili vize, za 5-6 meseci bi Kosovo ostalo bez radne snage”, rekao je Agim ŠAhini u emisiji Slobodno srpski. 20. March. 2022.Donatori
