ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Zoricom Vorgučić

U 392. emisiji Slobodno srpski gostovala je urednica Radio Televizije KiM Zorica Vorgučić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da izveštaj Reportera bez granica, po kojem je Kosovo prema indeksu medijskih sloboda palo za osam mesta, nije nikakvo iznenađenje. „Jedan od razloga zašto je Kosovo palo za osam mesta je i taj što smo imali brojne napade na novinare: napadnut je istraživački novinar Visar Durići, teško je povređen i to ispred svoje kuće u Kosovu Polju. Desio se napad u aprilu prošle godine i na kolegu iz Radio Televizije Puls iz Šilova Nenada Milenkovića, on je pretučen u Kosovskoj Mitrovici. U istom mesecu imali smo privođenje urednice portala Kossev Tatjane Lazarević. Pretučen je i novinar Valjon Sulja u decembru prošle godine“, rekla je Vorgučićeva navodeći da je i novinarska ekipa RTV KiM prošle godine bila ometana u obavljanju svog posla u Kuzminu, od strane radnika koji su radili na iskopinama za ugalj. Ona je saglasna i sa delom izveštaja Reportera bez granica gde se navodi da je „pristup određenim informacijama često ograničen na određenu etničku grupu, a mediji se uglavnom fokusiraju na pitanja koja se tiču njihove zajednice i pokrivaju ih isključivo iz svog ugla“. „Zaista jeste tako. U suštini novinari srpskih redakcija se najviše bave problemima koji se tiču srpske zajednice, jer pre svega to njihivu publiku zanima, posebno kada su u pitanju lokalne teme. Kolege Albanci takođe“. Govoreći o izazovima sa kojima se srpski novinari suočavaju, ona je kazala da je jedan od problema i nesaradnja centralnih i lokalnih institucija sa medijima. “Mi i dalje ili retko ili uopšte ne dobijamo pozive od predstavnika lokalnih institucija za neke događaje. Povremeno dobijamo, a Srpska lista i svi predstavnici u ministarstvima, oni koji su bili i oni koji su sada, nas ne pozivaju na događaje. Sada više ne šalju ni saopštenja. Recimo mi ( RTV KIM ) iz Ministarstva za zajednice i povratak ne dobijamo nikakva saopštenja od kako je na čelu tog ministratva Goran Rakić“. Vorgučićeva navodi da je jedan od najvećih problema novinara tokom pandemije koronavirusa nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika. “Više puta smo se suočavali sa kršenjem Zakona o upotrebi jezika. Na početku pandemije nismo mogli da dobijemo informacije na srpskom jeziku o broju zaraženih. Nije bilo prevoda na konferencijama za štampu predstavnika Ministarstva zdravlja. Od kada je Arben Vitia na čelu ministarstva zdravlja tako se i situacija promenila. U početku nije bilo prevoda, pa smo onda reagovali kod poverenika za jezike i Ombudsmana. Oni su reagovali i to se popravilo. Međutim kada je Armen Zemaj bio na čelu ministarstva to je izostajalo”. Vorgučićeva je ukazala i da u poslednje vreme sve više političara koristi termine koji nisu u skladu sa činjenicama. „U poslednje vreme imamo dosta izjava od strane predsednice Kosova Vjose Osmani koje, čini mi se, nisu baš povoljne za srpsku zajednicu i bojim se da mogu da izazovu i neku netrpeljivost većinske zajednice prema Srbima. Svaki čas kosovska predsednica govori o genocidu koji je navodno Srbija počinila na Kosovu. Mislim da su te izjave neutemeljene i da su vrlo opasne. Glauk Konjufca je na obeležavanju Nacionalnog dana nestalih isto govorio o tome, rekavši da je Srbija počinila genocid. Međutim nijedan međunarodni ni domaći sud nije potvrdio da je Srbija počinila genocid na Kosovu. Mislim da bi trebalo da se obrati pažnja na to, posebno međunarodna zajednica koja ima veliki uticaj, da možda opomene kosovske predstavnike da to i nije baš dobro“. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Vorgučićeva nije optimista da će u skorije vreme doći do finalnog dogovora. „Vučić će imati oštrijeg sagovornika, jer Aljbin Kurti je jasno stavio do znanja i pre nego što je stupio na dužnost premijera, da njemu dijalog nije visoko na listi prioriteta. To je ponovio i nakon što je došao na tu poziciju, odnosno nakon što se vratio. Kurti se više bavi unutrašnjim problemima, njemu je prioritet borba sa pandemijom, nabavka vakcina, borba sa korupcijom i kriminalom“. Novinarski posao i muški i ženski Vorgučićeva koja se novinarstvom bavi od 2003. godine smatra da je dobro što je među novinarima u srpskim medijima na Kosovu više žena i da je to dobar primer i za ostale organizacije i institucije. „Novinarski posao je jednako muški koliko je i ženski. Ako je sudeći po statistici na Kosovu žene dominiraju u novinarstvu, po broju. Mislim da ima više novinarki nego muškaraca novinara. Ima i dosta žena na rukovodećim položajima, bar kad je srpska zajednica u pitanju. Ima direktorki, urednica i mislim da u tom pogledu žene nisu ugrožene“. Na pitanje koliko je novinarkama bitna podrška porodice u obavljanju novinarskog posla Vorgučićeva je rekla da je ta podrška veoma važna. „Mislim da je presudna podrška supružnika u ovom poslu, zato što novinari nemaju radno vreme. Pre svega da počnemo od toga. Desi se da se zadrže duže na terenu, u redakciji, dese se nepredviđene stvari tako da moraju da ih podrže u tom pogledu. I ne samo supružnici nego i deca da imaju razumevanja“ rekla je u emisiji Slobodno srpski urednica RTV KiM Zorica Vorgučić. 02. May. 2021.

Slobodno srpski sa Ljuanom Šlakuom

U 391. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo Ljuan Šlaku. U intervjuu Budimiru Ničiću, Šlaku, koji je i ekspert za zaštitu životne sredine, kazao da je kompletan proces izdavanja dozvola za izgradnju mini hidrocentrala na Kosovu koruptivan. Posebno se osvrnuo na izgradnju mini hidrocentrala u opštini Štrpce gde su dve napravljene unutar teritorije nacionalnog parka, odnosno zaštićene zone. „Problem je napravila administracija. Bilo koja vlada da je bila, administracija je ta koja je davala dozvole, a pitanje je da li imaju sve moguće dozvole. Kada uđemo u tu priču postaje veoma teško da se pronađe samo jedno mesto koje je dovelo do ovakve situacije. Zamislite dve (mini hidrocentrale ) su napravljene unutar teritorije nacionalnog parka, koji je zaštićena zona. Kad se kaže „nacionalni park“ tu je zaštita 100%, a dve najveće hidrocentrale upravo tu niču“, upozorava Šlaku. Ističe da je civilno društvo u više navrata pregledalo celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na dozvole koje su izdala određena ministarstva i druge institucije i opisao do čega se došlo. „U toj dokumentaciji, ako ideš dalje i pitaš ih zašto ste dali tu integralnu ekološku dozvolu, oni vam kažu „pa doneli su dokumentaciju“. I to je tačno. Ako bi želeli ovako da gledamo, kažu moraju da daju jer su doneli (dokumentaciju). A koju dokumentaciju? Dokumentacija je studija kojom oni dokazuju da se ništa loše neće raditi da bi se ekološka situacija pogoršala. Međutim, kad pogledaš tu studiju vidiš gde je problem. Postoji jedna, hajde da je nazovem čak i „mafija ekologa“, mojih kolega, koji otprilike kažu „samo ti plati, napisaćemo ti šta god hoćeš unutra“, koji su ustanovili u 30-50 stranica da ništa ugradnjom tih cevovoda neće biti problematično. E sada, kako je nastala grupa tih ljudi koji imaju licence za rad i za pisanje ovakvih studija i čega god se dotakneš videćeš da je to koruptivno do kraja. Oni koji su davali licence su koruptivni, oni koji su preuzeli da pišu ovo su koruptivni, jer uzimaju pare za to. Koruptivni su i oni koji kad dobiju studiju, pročitaju je, odnosno možda i ne razumeju ništa od toga, a na bazi toga daju dozvolu za dalje. Čitav sistem, kao takav, od prvog poteza kada traže dozvolu, do poslednjeg, je korumpiran na neki način. Korumpiran time što neka para „uleti u igru“ ili korumpiran zbog toga što nema dovoljno znanja da se jednostavno proceni da je to veoma loše“, smatra Šlaku. Ocenjuje da je na ekološkom časovniku vreme na Kosovu „oko12“. „Mi imamo tu nesreću da je struktura naša takva da imamo dosta postrojenja koja rade na fosilne izvore, na ugalj. Mi smo se dičili do pre petnaestak godina da imamo najviše uglja po glavi stanovnika u svetu i ljudi su hteli da vide samo ono dobro što proizilazi iz toga. Neke prednosti imamo, jer imamo 14 milijardi tona lignita, a onda su ministri požurili da to iskoriste i prevedu na svoj politički jezik: „bićemo šampioni, bićemo izvoznici energije, bićemo šampioni proizvodnje struje na čitavom Balkanu. U poslednjih desetak godina izdešavalo se puno stvari, u vezi sa situacijom sa globalnim zagrevanjem . Onda je evropska zajednica kao takva unela u svoje razvojne politike jednu bitnu stvar koja se zove „Europe Green Deal“, veliki evropski zeleni sporazum i ona je tačno odredila i rekla- mi se ne šalimo, mi tražimo da sve zemlje koje su članice evropske zajednice do 2030. dodine za 55 odsto smanje dotok odnosno emisiju zagađivača uzročnika efekta staklene bašte, drugim rečima, to je karbon dioksid“, kaže Šlaku. Prevedeno na naš jezik to bi značilo zatvoriti sve termoelektrane, sve one koje rade na fosilne izvore, a na Balkanu bi to značilo zatvoriti sve elektrane od kojih se snabdeva energijom i Kosovo, i Srbija, i Bosna. Albanija ih nema jedina jer nema uglja, ni Makedonija. „U vremenu kada se na Balkanu uveliko planira gradnja novih termocentrala, a takva je situacija i na Kosovu, mi otprilike dobijamo neki prvi karton iz evrospke zajednice koja kaže - nemojte da žurite, jer ako želite da budete deo evropske zajednice mi nećemo to tolerisati. Kada svima kažemo da moraju da zaustave proizvodnju, vi planirate nove termoelektrane, a osam novih termoelektrana je planirano da se izgradi na Balkanu. U Srbiji dve, na Kosovu jedna, u Bosni dve, Makedonija i tako dalje, čak se i Albanija dosetila da ima nešto malo uglja tamo kod Vljore i oni bi malo doprineli tom opštem haosu oko zagađenja“, kazao je Šlaku. Na pitanje da od jedan do pet oceni kako se građani Kosova odnose prema životnoj sredini, Ljuan Šlaku bi dao slabu dvojku. „Ono što fali i ono ljudi odmah vide je urbana higijena, odnosno higijena svih mesta gde živimo i tu padamo. To je stvar koju ne možemo popraviti samo jednim dobrim zakonom ili edukacijom. To traje, trajalo je i traje svuda u svetu, a edukacija poboljšava ponašanje ljudi uopšte i u okolini gde oni žive“, rekao je Ljuan Šlaku u emisiji Slobodno srpski. 25. April. 2021.

Slobodno srpski sa Sarandom Bogujevci

U 390. emisiji Slobodno srpski gostovala je Saranda Bogujevci, potpredsednica Skupštine Kosova, koju je na tu funkciju predložio Pokret Samoopredeljenje. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je pitanje nestalih lica prioritet za novu Vladu Kosova i da bi i to trebalo da bude tema dijaloga Kosova i Srbije. “Ovo pitanje se nadovezuje sa pitanjem suočavanja sa prošlošću i teško je da se ide napred, ako se ne suočimo sa prošlošću koju smo imali. Dijalog je počeo na način na koji je počeo, nakon toga je prenet kao politički dijalog i tek sada se stvorila mogućnost da pitanje nestalih lica uđe kao deo dijaloga. Pitanje nestalih lica je ljudsko pitanje, ali u isto vreme ne možemo da negiramo činjenicu da su ova lica nestala zbog političke situacije, dakle, to je čini i političkim pitanjem u tom elementu, ali tretiranje pitanja nestalih lica treba naravno da bude humano”. Saranda Bogujevci, koja je bila u grupi ljudi na koju su 1999. godine u Podujevu pucali pripadnici rezervnog sastava policije „Škorpioni“, veruje u pomirenje i normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca, ali ističe da je to proces koji će dugo da traje. “To je pitanje koje iziskuje vreme i bez suočavanja sa prošlošću teško da možemo da idemo napred, tako da je važno da radimo na tome. Veoma je važno šta ostavljamo za budućnost i za mlade i veoma je važno da oni prođu ove procese, da stvorimo mogućnosti da ispune potrebe i zahtevi koje imaju članovi porodica nestalih. Time ćemo stvoriti jedno olakšanje i za njih, a posebno mislim da imamo obavezu prema našoj omladini, dakle da stvorimo jednu bolju budućnost za njih”. Govoreći o Srpskoj listi i njenom učešću u kosovskom parlamentu, Bogujevci smatra da njeni predstavnici nisu u prethodnim mandatima u dovoljnoj meri zastupali interese građana. “Na osnovu mog iskustva, sada je ovo moj treći mandat i iskreno mi je žao što smo imali razna angažovanja bilo preko komisija ili drugih formi u Skupštini, gde smo imali i deo za srpsku zajednicu na Kosovu, a nismo imali Srpsku listu angažovanu tu”. Potpredsednica Skupštine Kosova očekuje da Srpska lista promeni pristup i bude aktivnija u predstavljanju i rešavanju problema svih građana Kosova, a posebno Srba na Kosovu. “Verujem da zato što se i poziva na predstavljanje srpske zajednice, da će ona u stvari biti aktivnija na tretiranju problema građana Kosova. Do sada nisam videla taj deo i nadam se da će biti manje fokusa na interese Beograda, a više na interese zajednice unutar Kosova, što mislim da je veoma važno. Iskreno, mislim da je značajno da postoji fokus na srpsku zajednicu, ali i na ostale zajednice u zemlji i tretiranje interesa i potreba koje imaju”, rekla je u emisiji Slobodno srpski potpredsednica Skupštine Kosova Saranda Bogujevci. 18. April. 2021.

Slobodno srpski sa Ognjenom Gogićem

U 389.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Ognjen Gogić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Aljbin Kurti kao lider partije koja je pobedila na izborima i kao premijer ima ono što pre njega niko nije imao od kada je Kosovo 2008.godine proglasilo nezavisnost, a to je stabilnost. „Ima stabilnu i jaku većinu koja se očitovala i prilikom izbora vlade, i prilikom izbora predsednika. Me]utim, ono što je ključno je to što se kosovska politika ne vodi u Prištini. Da se razumemo, Priština nema dovoljno resursa i nema dovoljno snage da autonomno vodi politiku. Oni (Kurti i Osmani) će se suočiti sa sa otporom zemalja Kvinte, ako se nastavi da se podrivaju stvari na kojima su te zemlje radile, a tu pre svega mislim na Briselski i Vašingtonski sporazum. Tu će da nastane problem. Ako on (Kurti) bude istrajavao na ovim stvarima, a hoće, dovešće do međunarodne izolacije i to može da dovede do raskola Osman – Kurti. Sada traje medeni mesec i neko vreme će to moći. E sad koliko, to ćemo da vidimo“, kaže Gogić. Predsednica i premijer Kosova dobro se dopunjuju u vršenju vlasti, jer imaju interes da se podržavaju, ali nema spora oko toga „ko je jači“, smatra Gogić. „Aljbin Kurti nije neko ko trpi bilo kakav autoritet pored sebe. On nikada ne bi bio pored osobe u političkom savezništvu koja može da dominira nad njim. U onom momentu kad bi Vjosa pokušala da se postavi kao dominantna, tu bi bio kraj njihovog partnerstva“, kaže Gogić. Ističe da među njima postoje velike razlike, ali i sličnosti. „Oboje pokazuju crte populizma, demagogije, ali ipak je Vjosa u većoj meri prozapadno i proevropski orijentisana, uprkos mnogim izjavama koje nisu na tom tragu“, ocenjuje Gogić i dodaje da će se u nekom momentu među njima pojaviti razlike pre svega prema zapadu i Međunarodnoj zajednici. Komentarišući činjenicu da poslanici Srpske liste nisu glasali za novu predsednicu Kosova, niti su se u danu za glasanje pojavili u skupštinskoj sali davajuću kvorum, Gogić smatra da su time pokazali da su dosledni svom političkom delovanju na Kosovu. „Oni, generalno, imaju taj pristup da su deo institucija, deo političkog pocesa, ali ne u većoj meri nego što je to potrebno. U ovoj situaciji uopšte nisu ni imali potrebu da budu tu (u sali) zato što pre svega nisu postali deo koalicionog sporazuma. Srpska lista sa Samoopredeljenjem nije postigla nikakav sporazum oko vlade i to se videlo i prilikom raspodele ministarskih mesta i oni bi zapravo, da su ostali u sali, da su ili glasali ili dali kvorum, oni bi dali nešto Samoopredeljenju, a ne bi dobili ništa za uzvrat“, ističe Gogić, napominjući da i ovaj put Srpska lista ima ambivalentan ili kontradiktoran odnos prema institucijama: s jedne strane su njihov deo, ali se često ponašaju kao da su opozicija i da su izvan sistema“, rekao je u emisiji Slobodno srpski analitičar Ognjen Gogić, koji, iako Beograđanin, već godinama radi kao ekspert u nevladinoj organizaciji Aktiv u Severnoj MItrovici. 11. April. 2021.

Slobodno srpski sa Safetom Grdžaliuom

U 388.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši predsednik Privredne komore Kosova i ekonomski ekspert Safet Grdžaliu. U intervjuu Budimiru Ničiću, on je rekao da se aktuelna saradnja privrednih komora Kosova i Srije odvija netransparentno i daleko od očiju javnosti, za razliku od prethodnih godina kada je on bio na čelu Privredne komore Kosova. „Bilo koji sastanak gde god da je bio ja sam to objavio medijima. Sada, znam neslužbeno, da se oni viđaju u Beogradu, da imaju zajedničke ručkove, zajedničke sastanke, ali se to u kosovskim medijima ne vidi. To je ta razlika, što ja nisam znao da bacim kamen i da sakrijem ruku, a sad su ljudi postali maheri, jer jedno rade, drugo misle, treće pričaju i mislim da to ne ide u prilog poboljšanju odnosa, jer ako sarađuješ trgovinom, to se gradi na obostranim interesima, zašto da se kriješ od svega toga što radiš. Na kraju krajeva ne radiš za sebe, radiš za regiju, radiš za normalizaciju, radiš za biznis i radiš za budućnost“. Grdžaliu navodi da je zabrinjavajuće i što se pokušava da se saradnja privrednih komora Kosova i Srbije „pokrije pod nekom dozom patriotizma“. Kao primer ovoj tvrdnji Grdžaliu je naveo nedavno saopštenje predsednika Privredne komore Kosova Berata Rukićija da je ta organizacija odbila poziv Privredne komore Srbije da se privrednici regiona vakcinišu protiv Kovida 19 u Beogradu. „Svakodnevno srećem dosta biznismena koji su išli na vakcinaciju i upravo je to ono što na neki način što daje neku sasvim drugu dimenziju saradnji.. Najveći je problem na Kosovu što je i sam kovid 19 ispolitizovan i oko vakcina se ispolitizovalo i upravo dolazimo do onoga što smo pričali - drugo se radi, treće se priča, četvrto se prenosi i u tom kontekstu ja ne vidim zašto je to potrebno da se tako radi, jer možeš sakriti sve, ali istinu ne. Jer kad izađeš u Prištinu i sretneš ljude, kažu da su bili da prime vakcinu u Beogradu ili Nišu i to je ono što nam nedostaje – transparentnost, a budućnost saradnje sa gradi upravo na transparetnosti i na informacijama u pozitivnom kontekstu“, naveo je Grdžaliu. Govoreći o razlozima zbog kojih je podneo ostavku na poziciji generalnog sekretara Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana sa sedištem u Trstu, Grdžaliu je kazao da nije želeo da bude dekor. „Ako imate takve razgovore ili takve kontakte na relaciji Priština - Beograd između komora i ti kao generalni sekretar ne znaš ništa, već samo kad pročitaš u ovinama, mislim da je bilo bespotrebno da budem više tu. Osim toga imao sam strah da Čadež, kao predsednik Privredne komore Srbije se mnogo više bavi politikom i igra tu dominantnu političku ulogu. Možda sam u nekim momontima video da je jači možda i od same Brnabićke ( premijerka Srbije ), i u tom kontekstu video sam da sam ja malen da budem deo tih procesa. Takođe, ako nema više komuniciranja, tog prijateljskog razgovora sa Čadežom kao predsednikom komore i kao predsednikom Upravnog odbora (Komorskog investicionog foruma), onda stvarno tu nemaš šta više...“, kazao je Safet Grdžaliu. On je pozdravio formriranje nove Vlade Kosova sa stabilnom političkom većinom i rekao da Aljbin Kurti nije više ono što je bio nekad. “Na osnovu ovih par dana jako je fleksibilan, posebno u dijalogu sa ambasadorima Kvinte i Sjedinjenim Američkim Državama. U tom kontekstu mi se moramo jednostavno na neki način razlikovati od predizborne kampanje. Svi se slažemo da dijalog nema alternativu, da barijere ne vode nikuda i da se greške u koracima poput taksa zbog kojih je pala prethodna Kurtijeva vlada neće ponoviti, jer nije to rešenje“, kazao je Grdžaliju. “Kurti više vodi računa o retorici. Nema više bombastičnih izjava kao što je imao nekada i na kraju krajeva pametan čovek uči na tuđim greškama”, navodi Grdžaliu. „Zato mislim da je veliki problem ako napraviš grešku a ne priznaš grešku. A druga stvar je da ne treba da napraviš grešku na kojoj si jednom pao. Prema tome mislim da u tom konktekstu dijalog će biti najjače oružje“, očekuje bivši predsednik Privredne komore Kosova. Grdžaliu ne očekuje ponovno uvođenje taksa na uvoz robe iz Srbije, kao što je bilo ranije. Nova vlada koja je došla na talasu nezadovoljstva u narodu ima, prema njegovim rečima, druge prioritete. “To je vakcina i vakcinacija, kao drugo podrška privatnom sektoru i građanima u ova teška vremena, a kao treće, dugoročno, mora da se dođe do ekonomske stabilnosti i ekonomskog razvoja, što je ključ ukupne stabilnosti i sa ekonomskog, i sa političkog, i sa integrisanog aspekta“, kazao je Grdžaliu i naglasio da revanšizmi ne vode nikud, da treba eliminisati, a ne graditi barijere i time pogoršati imidž zapadnog Balkana, pa i Srbije, i Kosova u očima investitora. 04. April. 2021.

Slobodno srpski sa Jadrankom Vasić

U 387.emisiji Slobodno srpski gostovala je direktorka Osnovne škole “Desanka Maksimović” u Kamenici Jadranka Vasić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da pandemija koronavirusa posebno pogađa decu i učenike, njihove navike i potrebe. Permanentni zadatak nastavnog osoblja je da deci objasni važnost poštovanja epidemijskih mera i ukaže na značaj higijene i zdrave ishrane, jer su zdravo telo i zdrav duh povezani. “Ako decu shvatamo kao odraslie, oni će ranije i postati zreli ljudi. Deci treba prići razgovorom i sa činjenicom da postoji i da vlada jedan opasan virus, nevidljivi neprijatelj koji napada ljude i čije se stanje završava fatalno. Najbolji način je ohrabriti decu, pogotovo onu malu, od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, savetovati ih kako da koriste maske u zatvorenom i otovorenom prostoru, rukavice, šta to za njih znači i kako da štite sami sebe“, kazala je Vasićeva. Ako se pravilno pristupi, deca će poštovati epidemijske mere i umanjiti psihofizičke posledice na njihov razvoj i tokom pandemije. „Kad ulaze u školu znaju da je tu dežurni nastavnik ili učiteljica koji mere temperaturu, da imaju sredstva za dezinfekciju ruku i onda ulaze u svoju učiniocu. Ne zaboravljaju maske, a ukoliko ih zaborave, znaju da uvek mogu da uzmu iz naše radionice i poštuju sva pravila koja su propisana“, rekla je Vasićeva i napomenula da do sada zaraženih učenika nije bilo. Kako bi se smanjile posledice nužnih epidemijskih mera na nastavni proces, škola u Kamenici je organizovala niz aktivnosti, od obuke nastavnika za korišćenje online platformi, a za decu iz socijalno ugroženih porodica računari su kupljeni sredstvima koji su izdvojili sami nastavnici. „Naš nastavnički kolektiv pronašao je način pod sloganom „Nađimo način - širimo znanje“ i pokrenuli smo akciju na nivou kolektiva gde je svako od nastavnika učestvovao sa 50 evra. Na taj način prikupili smo oko 3.500 evra jer je učestvovalo oko 75 nastavnika u akciji i kupili smo 47 polovnih desktop računara. Bilo je i drugih problema, jer neki učenici nisu imali internet mrežu, pa smo zamolili naše lokalne provajdere koji uvode internet, tako da je određena grupa nastavnika sa mnom odlazila po domaćinstvima i pomagali smo deci da se ti računari priključe na mrežu, da se instalira platforma Tims, da se deca uključe i da na taj način nastava teče nesmetano“ objasnila je Vasićeva i naglasila da je posebno izazova bilo kod romske dece koja čine 30 odsto ukupne učeničke populacije u školi, ali je i tu akcija uspešno sprovedena, zahvaljujući dobroj saradnji školskog osoblja i roditelja. U početku pandemije svuda je bila nestašica zaštitnih maski, pa su se u Osnovonoj školi u Kamenici dosetili i organizovali da ih sami pribave. „ Maske i za jednokratnu upotrebu su bile skupe, pa su naše pomoćne radnice koje rade u šivaćoj radionici sašile preko dve hiljade maski za naše učenike. Njima smo odmah poklonili po jednu, a dan danas imamo rezerve kad oni zaborave ili kada su im potrebne, pa im damo. Delili smo i u drugim osnovnim školama u našoj opštini, prodavnicama i na taj način smo radili i na marketingu škole, ali i želeli da iskreno pomognemo roditeljima da ne brinu ukoliko im deca zaborave maske ili da im finansijski olakšamo“, kazala je Jadranka Vasić gostujući u Slobodno srpski. 28. March. 2021.

Slobodno srpski sa Dudom Balje

U 386.emsiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Socijaldemokratske unije Duda Balje, nove stranke koja okuplja kosovske Bošnjake. Nakon što je Izborni panel za žalbe i predstavke poništio više od četiri hiljade glasova koje je na vanrednim parlamentarnim izborima dobila „Ujedinjena zajednica Adrijane Hodžić“, a Vrhovni sud odbio Hodžićkinu žalbu, mesta predviđena bošnjačkoj zajednici pripala su Dudi Balje i kandidatima Koalicije Vakat i Nove demokratske stranke. „Plan Srpske liste bio je da praktično uzurpiraju mesta koja ustavom pripadaju nama manjinama. Srpska lista je, po analizi koju smo uradili na osnovu prošlih izbora, imala 10 hiljada glasova sa kojima je mogla da trguje. Sada je jasno, ako pogledate njihove rezultate, da 10 hiljada glasova sada Srpska lista ima manje, nego prošlog puta. Ni sada nije imala konkurenciju u političkoj sferi Srba na Kosovu. Bili su jedina partija praktično koja je bila ozbiljna da dobije ustavom zagarantovana mesta i tih 10 hiljada oni su odlučili da podele ovog puta među Bošnjake i Rome i tako su i uradili“, kaže Balje uz tvrdnju da je to bila demonstracija sile Srpske liste. Napominje da je Adrijana Hodžič imala glasove u Klokotu, Novo Brdu, u Gračanici i drugim mestima gde ne postoje registrovani Bošnjaci. „Bilo je vidno da je ona imala negde oko 90 odsto glasova iz čisto srpskih sredina. S obzirom na to da je gospođa Adrijana Hodžić svoju inicijativu registrovala za mesto koje je ustavom dato Bošnjacima, bilo je svakako nedopustivo dozvoliti da se tako nešto desi“, izjavila je Balje. Da je gospođa Adrijana Hodžić, po njenom tumačenju, izašla na izbore kao građanska inicijativa bez da aplicira na ustavom rezervisano mesto za Bošnjake, za nju bi mogli da glasaju svi, ali bi ona u tom slučaju trebala da pređe cenzus od pet odsto. „S obzirom na to da je praktično vršen pritisak na Srbe da glasaju za Adrijanu Hodžić i za Romsku inicijativu mislim da praktično to nije bilo fer. Nije bilo fer ni prema Srbima da glasaju za nekog koga nisu ni poznavali“, tvrdi Balje. Po njenom mišljenju, Srpska lista je uradila par pogrešnih koraka. „Srpska lista je lider u mestima u parlamentu, ima ih deset. Moje subjektivno mišljenje je, ne mora da znači da je tačno, ali mislim da vode vrlo pogrešnu politiku i mislim da je trebalo da budu ti koji bi nas manjine trebalo da drže na okupu, pa da zajedno, kao manjinske zajednice, kao 20 poslanika unutar parlamenta Kosova, imamo neku zajedničku sliku kako ćemo nastupati i prema vladi i u skupštini i svuda i umesto da naprave prijatelje od nas oni su sada napravili definitivno neprijatelje, jer su napravili atak na nas i naša mesta i sad mi njih definitivno ne možemo da definišemo kao prijatelje“, kaže Balje. Tvrdi da se o zloupotrebama tokom glasanja vodi istraga i da je Kosovo odlučno da stane na put političkim malverzacijama, da se to ne bi ponovilo na sledećim izborima. “Mislim da to ide u korist i Srbima, jer kad bi dozvolili da se ovo desi svakako bi neka albanska partija na nekim sledećim izborima uradila isto što su oni uradili nama. Onda bi oni izvršili atak na srpska mesta, izabrali bi se neki Srbi koji bi njima bili prikladniji i „napali“ bi tih 10 srpskih mesta koja su sada praktično u vlasništvu Srpske liste. O tome se ozbiljno govorilo i mislim da je postojao ozbiljan plan i mislim da bi plan bio realno realan, jer, ako ste mogli vi, što ne bismo mogli mi i mislim da bi to apsoltno pomutilo čitavu scenu“, rekla je u emisiji Slobodno srpski Duda Balje, koja bi od ponedeljka 22.marta trebalo da verifikuje još jedan svoj poslanički mandat u Skupštini Kosova. 21. March. 2021.

Slobodno srpski sa Fadiljom Ljepajom

U 385. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Fadilj Ljepaja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da predsednici Kosova i Srbije, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, više ne veruju, kako je kazao, evropskom procesu na Balkanu i da su zbog toga krenuli da dijalog pokrenu sa one tačke, sa koje može da se pokrene. „Bar oni (Vučić i Tači) veruju da je tako, a tu je važna administracija Vašingtona. Jednostavno dosta se dugo lobiralo iz Begrada, iz Prištine, iz Moskve, iz Ankare, za neko novo uređenje Balkana, gde je bio princip nepromenljivosti granica i jednostavno bi se to rešilo drugačije. Sad da li će to uspeti ne zavisi ni od Vučića, ni od Tačija, čak ni od Moskve, jednostavno zavisi od toga kako će stvari teći na novembarskim izborima u Vašingtonu“. Komentarišući najavu predsednika Kosova Hašima Tačija da neće učestvovati u dijalogu Beograda i Prištine, ako ga bude vodio evropski izaslanik Miroslav Lajčak, Ljepaja kaže da Tači to radi iz drugih razloga. „On (Tači) to radi samo zato da bi bio u centru pažnje. Ako bude uvideo da tako mora da bude, on će tako i da uradi, ali on se tako predstavlja kao najmoćniji igrač na terenu...“.. KFOR jedini garant mira Govoreći o 21-oj godišnjici od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, Ljepaja je kazao da je KFOR i posle više od dve decenije jedini garant mira u ovom trenutku. „Da nema danas KFOR-a na Kosovu, ne bi bilo nikakvih garancija ni za šta, ni za Kosovo, a ni za stanje unuar Kosova. Mislim da vlast na Kosovu još uvek ne može da garantuje bezbednost svih građana dok ne bude postignut sporazum između Kosova i Srbije o normlanizaciji odnosa, jer država Srbija radi na tome da Kosovo onesposobi da obavlja funkcije i uspeva u tome dosta dobro. Oni igraju na kartu nefunkcionalnosti na Kosovu i Kosovo ne uspeva pod tim pritiskom, jer kad neko ima kontrolu nad jednom zajednicom, može uvek da pravi problem“. Boreći se protiv kriminala Kurti stekao više protivnika nego saveznika Govoreći o radu Vlade Kosova na čijem je čelu bio Aljbin Kurti, Ljepaja je kazao da je Kurti „krenuo da rešava neke probleme na Kosovu i ispunjava ono što je obećao u izbornoj kampanji“, a što se odnosi na borbu protiv korupcije i kriminala. „On je to krenuo sistemski da rešava i mislim da je napravio više protivnika nego saveznika tim svojim potezima. Ja mislim da je to čak uticalo i na saveznike u Vladi... Kurti nije imao neki čarobni štapić, ali nije krenuo na taj put sam. Dve partije: Pokret Samoopredeljenje i DSK ušli su u neki željeni pravac koji većina stanovništva na Kosovu želi. Kurti je sistemski krenuo da rešava probleme državne strukture promenama i izgleda da je došao do nekog momenta kad koalicioni partner nije hteo više da prati Samoopredeljenje na tom putu. Onda se tu umešala i međunarodna politika. Mislim da je više forsirano, čak odavde, to neko nepoverenje prema vladi i jedostavno dobili smo šta smo dobili“, rekao je u emisiji Slobodno srpski analitičar Fadilj Ljepaja. 14. June. 2020.

Slobodno srpski sa Živojinom Rakočevićem

U 384.emisiji Slobodno srpski gostovao je pisac i novinar Živojin Rakočević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su pokušaji predstavljanja srpskih spomenika kulture na Kosovu albanskim kulturnim nasleđem druga faza novog, agresivnog pristupa usmernog protiv kljucnih srpskih spomenika Gračanice, Patrijaršije, Dečana i Bogorodice Ljeviške. “Počelo je intezivno posle 17. marta. 2004. godine kada se shvatilo da se ne može uništiti kulturno i duhovno blago Srba na Kosovu i Metohiji. Do tada smo imali teorije koje su bile na nivou klasičnog neoromantičarskog pristupa istoriji i životu u kom su marginlni ljudi govorili da su to albanske crkve koje su Srbi oteli kad su došli na Balkan”, smatra Rakočević i dodaje da je u drugoj etapi “posle Pogroma došlo do promene pristupa. Taj pristup se zasniva na sledećem: napravićemo dovoljno agresivnu, upornu i trajnu kampanju koja će kod, albanskog stanovništva, promeniti svest o crkvama i manastirima na Kosovu.” U prvoj etapi je veliki deo tritorije ostao bez Srba, a spomenike i njihove ostatke koji se tamo nalaze kosovske vlasti tretiraju “kao rimsko nasleđe, nasleđe jednog davno nestalog naroda i kao da taj, davno nestali, narod ne postoji, nema ga...“ Komentarišući dokumentarni film “Velika srpska istorijska obmana - kako su Srbi ukrali albansku istoriju“, koji je nedavno prikazan na TV kanalima u Albaniji i na Kosovu, Rakočević tvrdi je upravo reč o drugoj fazi koja se smatra završnim obračunom sa ključnim spomenicima. Reč je o lako prihvatljivom filmu koji Albancima “treba da pokaže kako su nam Srbi oteli Gračanicu, kako su nam Srbi oteli Dečane, kako su nam oteli Pećku Patrijaršiju, kako su nam Srbi oteli Bogorodicu Ljevišku…” Milo za sebe pravi partijsku crkvu Komentarišući probleme u Crnoj Gori posle usvajanja novog Zakona o slobodi veroispovesti i njihovu povezanost sa situacijom na Kosovu, Rakočević kaže da su njihovi uzroci slični i da počinju oduzimanjem prava i odsustvom demokratije. „Taj problem je rastao u Crnoj Gori, od promene srpskog jezika, referenduma, priznanja kosovske nezavisnosti, ulaska u NATO i ostalo je, što bi narod rekao: samo još ovo! Dakle, ostala je još samo crkva. Kad se dođe sa našim narodom i društvom do tog nivoa poniženja i oduzimanja prava dešava se jedna duboka unutrašnja promena i ljudi različitih opredeljenja među kojima su i katolici, muslimani i pripadnici partije Mila Đukanovića i prosrpskih partija kažu: „e pa ne dam da mi uzmeš baš to poslednje, to što mi je ostalo i što mi nisi dirao!“. Na ulicama gradova u Crnoj Gori dobili smo pokret ljudi koji traže slobodu, demokratiju veru i naciju i koji, prvi put i istoriji Crne Gore, nisu protiv nego za; za ideju normalnog života, za ideju vrednosti koje su neupitne. Ne možete falsifikovati Ostrog Svetog Vasilija“. Na pitanje voditelja kako će se kriza u Crnoj Gori rešiti, Rakočević kaže: „To će se završiti odlaskom Mila Đukanovića. On je u ovom trenutku, u poslednjoj fazi, odlučio da napravi partijsku crkvu za one koji se etnički osećaju Crnogorcima. Znate, stvar je jako komplikovana jer imate neke ljude, pojednice, koji se osećaju 20 odsto Srbi i recimo 80 odsto Crnogorci i vi morate da poštujete i jedan odsto onoga kako se ko oseća i čitav spektar njegovih kulturnih, duhovnih, nacionalnih osećanja i različitih oblika identiteta. On to ne vidi i on mora za sebe da sagradi partijsku crkvu, jer samo to čudo još nije bilo“. Tači „oduvao“ Kurtija Osvrćući se aktuelnu političku sitauaciju na Kosovu i uticaj domaćih i “vetrova sa zapada” u obaranju prethodne i izboru nove vlade, Živojin Rakočević kaže da je prethodnog premijera Aljbina Kurtija sa vlasti “oduvala” moć Hašima Tačija, u čijim se rukama koncentrisala sva sila i bez koga nije moguće zamisliti politički život na Kosovu. „On je apsolutni gospodar situacije i kada nema nikakvu važnu izvršnu funkciju i kada je ne bude, on će biti taj po kom će se svi upravljati. Tači je najbolji đak Mila Đukanovića i potpuno kotroliše situaciju svih ovih godina. Postoji i taj, da grubo kažem, privid biranja i izbornosti što je, vidi se, samo puka forma. Sve ostalo služi njemu i nedemokratskom cilju da se zaokruži tvorevina u kojoj će biti suvereni gospodar, ma gde da se nalazi“. Po njegovim rečima, koliko je važno biti na vlasti, jednako je važno proizvoditi krizu da bi se vlast i sačuvala. „Ako si sposoban da proizvedeš krizu i da je uspešno kontrolišeš, ti ćeš svakako biti na vlasti“, kazao je Živojin Rakočević gostujući u emisiji Slobodno srpski. 07. June. 2020.

Slobodno srpski sa Bojanom Stamenkovićem

U 383. emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik opštine Kamenica Bojan Stamenković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su međetnički odnosi na teritoriji opštine Kamenica dobri i da je, kako je kazao, ta opština možda i najbolji primer suživota Srba i Albanaca na Kosovu. U ovoj opštini se, prema njegovim rečima, više ne gleda ko je Srbin, a ko je Albanac, već se svi građani ravnopravno tretiraju i uzajamno pomažu. „Koliko god ja pričao o tome nećete steći taj utisak dok ne dođete i ne vidite to na terenu. Sem što po svim kafićima, srpskim i albanskim, idemo jedni kod drugih družimo se i privatno, dolaze kod nas na slave, odlazimo na Bajram. Čak imamo primera gde jedni druge pozivaju na svadbe, idemo na sahrane, saučešća.... Tako da je Kamenica po tom pitanju stvarno specifična sredina“. Stamenković kaže da u ovom delu Kosova, pored brojnih primera uzajamnog poštovanja, postoje i primeri poslovne saradnje između Srba i Albanaca. „U privatnoj fabrici sunđera u selu Toponica, na primer, gde je vlasnik Albanac, rade i Srbi, i Romi. Imamo recimo i drugi primer gde su Albanac i Srbin pokrenuli svoj zajednički biznis – proizvode pečurke. Imamo i primer gde u fabrici pečuraka – šampinjona, tokom sezone radi preko tridesetak ljudi iz srpske i romske zajednice gde je vlasnik Albanac. Imamo sledeći slučaj gde vlasnica salona lepote, inače Srpkinja, ima 90 odsto mušterija među Albankama. Imamo i drugi deo priče gde je vlasnica frizerskog salona Albanka, a uglavnom su mušterije Srbi“. On je kazao da u Kamenici, u samom gradu, pored Albanaca, trenutno živi 550 Srba, 137 Roma i 20 Goranaca. Najaveći problemi građana ove opštine su, prema njegovim rečima, nezaposlenost i odlazak mladih. „Najveći problem, ne samo Srba, već svih građana Kamenice je velika stopa nezaposlenosti, koja danas iznosi više od 70 procenata“. Na pitanje da li postoje neki specifični problemi Srba u ovoj opštini, kao što je na primer bezbednost, Stamenković kaže da takvih problema u opštini Kamenica nema. „Mogu slobodno da kažem da opština Kamenica na sve građane gleda podjednako. Svi problemi koje imamo su zajedničiki problemi. To je specifična situacija. Nažalost, dobar broj mladih je otišao, što kažu, „ljudi trbuhom za kruhom“. Jedan deo je otišao ka Evropi, pogotovo medicinski radnici, drugi deo bira centralnu Srbiju i Beograd“. Bez većih problema tokom korone Stamenković je kazao da i tokom pandemije koronavirusa Srbi u opštini Kamenica nisu imali većih problema. Najviše ih je, kaže, pogodila mera ograničenog kretanja. „Stari i bolesni ljudi, kad im je bila potrebna medicinska zaštita, nisu bili sigurni da li smeju da odu do ambulante ili hitne službe, kad su im bili potrebni lekovi ili nešto od hrane. Međutim i tu smo uspeli da iskontrolišemo i pokrijemo sve zahvaljujući volonterima koji su konstantno bili na terenu i koji su opsluživali sve te ljude“. Stamenković je istakao da su pored institucija doprinos borbi protiv koronavirusa i pružanju pomoći najugroženijima dali i mnogobrojni pojedinci i organizacije. Naveo je i primer Osnovne škole „Desanka Maksimović“ u Kamenici. „Onlajn nastava se održavala bez problema. Iskoristiću priliku da pohvalim rad osnovne škole u Kamenici, gde su na inicijativu direktorke, gospođe Jadranke Vasić i uz pomoć radnika, obezbeđena novčana sredstva i kupljeno je 60 računara za sve učenike koji ih nisu imali. To je jedan divan primer. Radnici i direktor škole su iz svog fonda skupili sredstva i kupili deci računare“. Gde je drugi deo priče? Govoreći o reportaži TV Klan i Al Džazire, o 92-ogodišnjoj Blagici iz sela Vaganeš u opštini Kamenica, kojoj donosi hranu Albanac Fadilj Rama iz susednog sela, a koju su preneli mnogi mediji ne samo na Kosovu, već i u regionu, Stamenković je kazao da javnost nije saznala drugi deo priče. „Ovo je dobar gest naravno, da Albanac pomaže jednoj srpskoj starici to je svakako za svaku pohvalu i takvih primera bar u opštini Kamenica imamo na milion. Gospodin Fadilj Rama koji je inače komšija, koji živi na dva kilometra od baka Blagice, inače drži lokalnu prodavnicu u selu Strezovce, obilazi baku i donosi joj hranu i sve što joj je potrebno. Međutim njen sin Slobodan koji živi u Kamenici je zbog zdravstvenih problema zamolio gospodina Ramu da joj u toku meseca dostavi hranu i sve što joj je potrebno da bi on na kraju čoveku platio sve te usluge. Međutim taj deo priče nije prenet u medije“. Stamenković se osvrnuo i na reportažu TV Klan u emisiji Ora7 od 19.maja 2020. godine, gde je, kako je kazao, fotograf Bujar Gaši rekao da su manastir Ubožac u selu Močare i crkva Vavedenja Presvete Bogorodice u selu Vaganeš albanski. Stamenković kaže da postoje relevantni dokazi i istorijske činjenice da su to objekti Srpske pravoslavne crkve. „Ja sam demant i dopis poslao televiziji Klan, takođe sam taj isti demant i dopis poslao i Nezavisnoj medijskoj komisiji. Verujem da će se oglasiti i dati odgovor na naš demant. Druga stvar, očekujem da se i Zavod za zaštitu spomenika oglasi povodom ovoga i naravno naša Srpska pravoslavna crkva ili Eparhija raško-prizrenska i verujem da će se to desiti sledeće nedelje“, rekao je u emisiji Slobodno srpski Bojan Stamenković. 31. May. 2020.