ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Gordanom Đorić

U 402. emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Udruženja poslovnih žena “Avenija” Gordana Đorić. U intervjuu Budimiru Ničiću, ona je rekla da “ljudi kojima je uzurpirana imovina na Kosovu prolaze težak put do ostvarivanja prava na svoju imovinu”. Smatra da su za to najodgovornije kosovske institucije i međunarodne organizacije. “Meni su na prvom mestu krivci međunarodne organizacije koje su tu da nadgledaju sprovođenje zakona, jer da se zakon poštuje i da se poštuje vladavina prava mi ne bismo imali probleme nego bi sistem funkcionisao kako treba i onda bi znali kome da se javimo i to bi normalno funkcionisalo na pravi način, ali to ne funkcioniše i posle dvadeset i više godina. Korupcija je na vrlo visokom nivou, a to znate i sami da ne možete korupciju ovako da dokažete, ali možete kroz te predmete - zašto se neki predmeti brže završavaju, a zašto se neki odugovlače?” Ona ističe da veliku odgovornost snose i predstavnici Srba u kosovskim institucijama. “Sigurno da i oni snose jedan veliki deo krivice što se ovo nije rešavalo na pravi način, sve ono što predstavlja problem svih sugrađana koji žive ovde, naročito srpske zajednice i nevećinskih zajednica”. Đorićeva koja je ispred udruženja “Avenija” proteklih meseci pomagala Mariji Novaković da “oslobodi” svoj uzurpirani stan u Prištini, navela je da Marija hoće da se vrati u svoj rodni grad, ali da je sada na potezu Ministarstvo za zajednice I povratak, koje bi prema njenim rečima trebalo da opremi taj stan. “Ministar Rakić je nama rekao da će oni kompletno da opreme Mariji Novaković stan i da će se postarati da njen povratak bude održiv” Govoreći o nezaposlenosti Srba na Kosovu Đorićeva je navela da postoji mogućnost zapošljavanja, ne samo u “državnim institucijama, prosveti i zdravstvu”, već u mnogim drugim oblastima. Ona je podsetila da je na to ukazala predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada je 2018. godine razgovarao sa građanima u Lapljem Selu. “Ja sam tada jasno predložila i projekti stoje u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, kako mogu da se reše mnoge stvari, da se otvore nova radna mesta, a ne da svi budu zaposleni u državnim institucijama, bolnicama, školstvu nego da sistemski pomognemo one ljude koji imaju nekretnine, zemljište, da zajednički sa firmama koje se nude ovde pokrenu nešto. Međutim mora država da odvoji subvencije za te firme koje će ovde pokrenuti fabrike zajedno sa nama koji imamo zemljište, prostor, da pokrenemo proizvodnju i da tako otvaramo nova radna mesta, to sam tada predložila predsedniku. Da ne govorimo o predstavništvima firmi iz uže Srbije, Vojvodine koje mogu da otvore predstavništva u srpskim sredinama. Postoje ovde jako sposobni ljudi, privrednici koji mogu da potpuno jednako rade i ispune sve kriterijume kao što ispunjavaju albanske firme, ali jednostavno nema razumevanja, nema sluha i ponekad imam osećaj kao da svi zajedno jedva čekaju - ajde nećemo imati glavobolju, nek se isele što pre, jer vidite i sami da se stalno prodaje imovina, da je sve manje đaka po školama a političari baš ih briga, da li ovi lokalni naši ili ovi iz Beograda što odlaze toliki ljudi”, rekla je Gordana Đorić u emisiji Slobodno srpski. 06. March. 2022.

Slobodno srpski sa Branimirom Stojanovićem

U 401. emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši istaknuti član Srpske liste Branimir Stojanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će nastaviti političku borbu i najavio formiranje nove političke organizacije. “Ako pogledate druge lokalne samouprave, videćete da ima mnogo ljudi koji su opravdano nezadovoljni. Ne samo da se bune zato što nešto lično nisu dobili, već su nezadovoljni čitavim sistemom koji je postavljen. Ti mi se ljudi javljaju svakoga dana, traže od mene da krenemo u formiranje nekog političkog pokreta. Verujem da ćemo brzo zajednički doneti odluku o tome, ali to neće biti klasičan politički pokret, klasična stranka, nama je potrebno u ovom vremenu neka vrsta “gerilske” političke borbe”. Komentarišući zastoj u dijalogu Beograda i Prištine u Briselu Stojanović je rekao da je potrebno da zapadne zemlje izvrše snažniji pritisak na Prištinu. „Očigledno je da Aljbin Kurti i cela njegova garnitura ne želi da sprovede ono što je dogovoreno u Biselu, pokušavaju na sve načine da izbegnu tu obavezu koju je neko pre njih preuzeo i sada traže nove načine da sve to odlože ili da ponovo pregovaraju ono što je neko pre njih ispregovarao i dogovorio. Verujem da ćemo čekati do onog trenutka dok neko na zapadu ne shvati da bez ozbiljnijeg pritiska na Aljbina Kurtija ili na bilo kog političara koji u budućnosti bude vršio vlast u Prištini da sprovede ono što je neko već dogovorio da ćemo do tada tapkati u mestu“. Stojanović smatra da za Vladu Kosova, na čijem je čelu Aljbin Kurti, Srbi gotovo da ne postoje na Kosovu. „Ignoriše nas kao da tu i ne živimo, znajući šta god počne (Kurti) oko te teme samo će podsetiti i međunarodnu javnost i sve ostale ovde na velike poslove koje bi morao da uradi, a nije uradio. Od elementarnih stvari - uknjiženja imovine manastira Visoki Dečani, do mnogih drugih stvari...“ Ko će sedeti i odlučivati u ZSO? Stojanović je istakao da je Zajednica srpskih opština važna za Srbe na Kosovu, ali da je važnije, kako je rekao, ko će u tim opštinama sedeti i odlučivati. „Ono što je na neki način nama ukinuto u nekom proteklom periodu je da se sve manje ljudi koji žele ovde da žive pitaju o tome ko će govoriti u njihovo ime i da je organizacijom, pre svega Srpske liste i gde dolazi otprilike moje nezadovoljstvo, a to je jedan proces koji je trajao, sve više organizovano na način da liči na privatnu firmu, a manje na jednu političku organizaciju, jer Srbi danas tako stešnjeni, okruženi, pritisnuti, imaju taj mali prostor da unutar te liste kažu svoje mišljenje. Ono što vidim da se dešavalo sad već je apsoluto svima jasno da nema tog lokalnog mišljenja, pokušaja, dase nešto utiče na neku politiku, već da vrh Srpske liste odlučuje o svemu i svačemu i da danas i u Gračanici, a i u drugim opštinama, naročito južno od Ibra, dok neko iz Mitrovice ne da saglasnost za najbesmisleniju, najbezazleniju stvar, ne može da se povuče potez“. Zabrana srpskih izbora na Kosovu bila bi presedan Stojanović smatra da bi zabrana održavanja srpskih predsedničkih I parlamentarnih izbora bio ozbiljan presedan i da Beograd treba da insistira da oni budu organizovani i na Kosovu. On smatra da su pojedine poruke iz Beograda da “ako ne bude izbora 3. aprila, više neće biti ni prištinskih na severu Kosova”, veoma opasne. “Mislim da je to ozbiljna radikalizacija i to nikako nije dobro za ljude koji ovde žive naročito za ljude na severu, ali i za ljude koji ovde žive jer svako nasilje ili krizna situacija koja se stvara neminovno se prelije i južno od Ibra i Srbi gde god živeli naročito oni u izolovanim sredinama, Metohiji na primer, trpe posledice kroz napade, kroz vređanja, kroz ugrožavanje, kako (fizičke) bezbednosti, tako i njihove imovine i da to nikako ne bi bilo dobro i nadam se da će biti razuma, mada je njega retko bilo kada su dolazile ovakve situcije i da će iz Brisela biti dovoljnog pritiska da se privole političke elite u Prištini i prihvate nešto što im suštinski ne remeti bilo šta“. Srpska lista klizi da postane ljuštura bez sadržaja Govoreći o Srpskoj listi čiji je do pre nekoliko meseci bio istaknuti član Stojanović je kazao da „je Srpska lista projekat od nacionalnog interesa, ali da taj projekat već duže vreme klizi u ono što suštinski ne sme da postane, a to je jedna prazna ljuštura bez sadržaja”. “Srpska lista mora da ima unutar sebe taj prostor za običnog čoveka koji ovde želi da se bori, da kaže svoje mišljenje. Danas apsolutno najveći deo ljudi ne sme da kaže šta misli i nagađa i pretpostavlja šta je to što vrši vrh Srpske liste ili neko u Beogradu i onda imamo situaciju da mnogi ljudi koji su odlustali već od života ovde, danas vrše ozbiljne funkcije ovde. Ljudi čija deca žive u Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili nekim drugim gradovima ovde danas vrše vlast, donose odluke o ovim ljudima ovde, a suštinski ih ništa ne interesuje”. Stojanović smatra da bi Beograd trebalo da promeni politiku i odnos prema Srbima na Kosovu, jer stanje na terenu govori da aktuelna politika “nije najbolja”. “Kako dokazujemo da to nije najbolje? Prođite po srpskim sredinama, vidite kolko je kuća prodato, koliko je kuća srušeno i na njima niču neki drugi objekti. Idite u bilo koju lokalnu samoupravu i vidite koliko se kuća proda svaki dan, pogledajte koliko je mladih ljudi otišlo i biće vam jasno”. Da iz Kancelarije za KiM ne dolaze da bi čuli svoje mišljenje Ističe da bi predstavnici Kancelarije za KiM trebalo da češće dolaze na Kosovo i “više slušaju pravo mišljenje Srba koji ovde žive, a ne da dolaze da slušaju sopstveno mišljenje”. “Moraju više da slušaju šta ljudi pričaju jer nije bilo retkih situacija, sećam se nekih savetnika, naravno neću reći njihova imena, koji su dolazili ovde, bavili se poljoprivredom, skupe naše poljoprivrednike i onda im daju genijalne ideje kako bi trebalo da drže magarce, jer magareće mleko je jako skupo, da drže te magarce da bi pravili sir, zato što je taj sir ne znam koliko i onda ljudi onako iznervirani dođu blizu toga da urade nešto što ne bi trebalo”. Stojanović koji je bio istaknuti član Srpske liste, više nije u ovoj partiji jer se na poslednjim lokalnim izborima samostalno kandidovao za gradonačelnika Gračanice. Međutim, Stojanović koji je bio i visoki funkcioner Srpske napredne stranke, kaže da tu partiju nije formalno napustio. “Nisu me isključili i dalje to članstvo postoji, ali od njega ništa spektakularno naravno ne očekujem”, rekao je Stojanović u emisiji Slobodno srpski. 27. February. 2022.

Slobodno srpski sa Miljazimom Krasnićijem

U 400. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Miljazim Krasniću. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je glavni izazov Kosova u poslednjih 14 godina, od kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, dijalog sa Srbijom. On smatra da bi što pre trebalo pronaći konačno i održivo rešenje koje bi otvorilo put za nove korake u procesu evropskih integracija Kosova i Srbije. „To bi trebalo da se uradi brže i odlučnije. Gospodin Kurti je u velikim nedoumicama možda i zbog iskustva koje mu nedostaje ili zbog toga što je dok je bio u opoziciji imao jednu tvrdu retoriku da ništa ne priznaje i tako dalje. Mislim da je on ( Kurti ) u jednom tranzicionom procesu i da će morati da shvati da treba ići mnogo odlučnije i brže u tom pronalaženju jednog rešenja, jer bez toga ostaćemo izolovani i ostaćemo sa mnogim problemima“. Krasnići navodi da je Aljbin Kurti na neki način „imao veliku sreću jer u poslednjih godinu dana koliko je na vlasti, dijalog Kosova i Srbije nije bio prioritet ni Brisela ni Vašingtona“. “Zato što je tamo bila tranzicija vlasti u Vašingtonu, sada se očekuju izbori u Srbiju, aprila i predsednički izbori u Francuskoj, ali od maja mislim da će biti strahovit pritisak i na gospodina Kurtija, najverovatnije i na gospodina Vučića, da se krene ka nekom dijalogu koji će da pronađe neko rešenje. I u tom smislu gospodin Kurti će morati da shvati da je to prioritet, jer nema ni vizne liberalizacije, nema ni stranih investicija, nema normalnosti ni u međuetničkim odnosima dok se ne nađe takvo održivo rešenje koje bi otvorilo put za integracije”. Krasnići navodi da nije iznenađen što premijer Kosova Aljbin Kurti još uvek nije ispunio svoja višegodišnja obećanja da će pokrenuti unutrašnji dijalog sa Srbima na Kosovu. “Dok je bio u opoziciji on je rekao svašta. Rekao je da će se ujediniti sa Albanijom, med i mleko da će da teče na Kosovu, i ljudi su ga zapravo zbog toga i masovno glasali na Kosovu, ali posle kad je ušao, tu je već ušao u neke okvire iz kojih zaista ne vidim da ima volju da izlađe. Ovo bi bilo strateški interes i kosovske Vlade i njegove lično, da otvori taj dijalog, da razgovara sa ljudima i da zna konkretne probleme”. Krasnići navodi i da je kompletno kosovsko društvo zakazalo kad je odnos prema Srbima na Kosovu u pitanju. “Poslednjih deset godina zaista nismo uspeli kao društvo da budemo na nivou našeg zadatka, da stvorimo jednu generoznu ponudu za kosovske Srbe. Tu smo ja mislim propali, i civilno društvo, i intelektualci i mediji ako hoćete, a ne samo političari. Često sam govorio, recimo da na Radio televiziji Kosova u glavnim vestima, skoro nikad ne možete da nađete jednu priču za neki problem Srba na Kosovu, a to je nije samo medijski promašaj, to je moralni promašaj, to je politički promašaj, jer kao što imaju probleme albanski seljaci, recimo sa subvencijama, iste imaju i srpski seljaci. Tako da u tom smislu ni mi kao intelektualci nismo bili na nivou tog moralnog intelektualnog zadatka da pronađemo načine”, rekao je Miljazim Krasnići u emisiji Slobodno srpski. 20. February. 2022.

Slobodno srpski sa Srđanom Škorom

U 399. emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar iz Beograda Srđan Škoro. U intervjuu Budimiru Ničiću, Škoro koji je najavio da će se kandidovati za predsednika Srbije na predstojećim izborima 03.aprila, rekao je da očekuje da će ti izbori biti organizovani i na Kosovu. “Mislim da Kurtiju odgovara da Aleksandar Vučić ostane na vlasti, a svi znamo da se odavde pakuju glasovi i da su svi ti glasovi unapred određeni i da će ih dati Aleksandru Vučiću i prebrojavaju se negde u Krušumliji, Prokuplju ili Vranju. Kurtiju odgovara da što duže Vučić bude na vlasti za njegovu priču koju sprovodi, a to je da ništa ne prihvata. Promena Aleksandra Vučića dovodi u ogromnu opasnost Kurtija, a pogotovo da dođu ljudi koji nisu učestvovali ni u čemu, kao što ni Kurti nije učestvovao u ratovima, podsticajnim lomovima, a Vučić jeste i onda je on u tom smislu laka meta za sve i podložan je raznim ucenama, da sprovodi, što on i čini”, naveo je Škoro. Škoro smatra da vlast u Prištini i premijer Aljbin Kurti, neće prihvatiti zahtev SAD i EU “da ono što je dogovoreno u Briselu mora da se sprovede, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština”. „Mislim da on ( Kurti ) neće prihvatiti ništa što su ranije vlasti pre njega potpisale i obavezale se, mislim pre svega na Tačija i Haradinaja i mislim da je on u tom pogledu maksimalno ekstreman. Međutim, kako će ova gospoda iz sveta i Evrope s tim da se nose, to je pitanje za njih“. Škoro je naveo da se „postavlja pitanje, koliko je uopšte za Srbe na Kosovu dobro da se formira Zajednica srpskih opština“. “Mislim da je to luft balon, da je to neka stvar sa kojom bi trebalo Aleksandar Vučić da maše ljudima u Beogradu i Srbima u Srbiji i kaže vidite šta smo mi postigli, a to u praksi za vas ovde koji živite i većinu ljudi ne znači ništa, čak će se možda pogoršati u mnogim segmentima života”, rekao je Škoro u emisiji Slobodno srpski 06. February. 2022.

Slobodno srpski sa Miodragom Marinkovićem

U 398. emisiji Slobodno srpski gostovao je programski direktor NVO „Aktiv“ i autor analize „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“ Miodrag Marinković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je glavni utisak kompletnog istraživanja, koje je u okviru inicijative OPEN sprevelo devet srpskih nevladinih organizacija, da se srpska zajednica na Kosovu susreće sa velikim problemima u ostvarivanju svojih prava, ali i sloboda. „Srbi na Kosovu žive bez adekvatne institucionalne zaštite. Ne mogu da pristupe svojim pravima, ali isto tako, na lokalnom nivou, nije im omogućeno da učestvuju u procesu donošenja odluka u vezi sa onim procesima koji se direktno tiču njihovih života. To je jedan generalni utisak“, naveo je Marinković, koji je na osnovu nalaza iz istraživanja sačinio konsolidovani izveštaj pod nazivom „Karakteristike otvorenog društva u srpskoj zajednici na Kosovu“. OPEN je nova inicijativa Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) koja je započela 2020. godine i ima za cilj da podstakne unutrašnji dijalog u srpskoj zajednici vezano za probleme sa kojima se ljudi svakodnevno susreću, ali i da angažuje civilno društvo, pojedince i sve druge aktere koji imaju odgovornost da štite interese građana. „Inicijativa je počela 2020. godine i okuplja devet najaktivnijih srpskih organizacija. Započela je tako što se napravilo osam različitih sektorskih istraživanja na konkretne teme, kao što su: bezbednost, prava srpske zajednice, ekonomija, mediji, političke partije, NVO sektor, otvorenost institucija za učešće građana i proces dijaloga i normalizacija odnosa Kosova i Srbije, dakle svi aspekti života koji su od značaja za srpsku zajednicu“. Građani srpske nacionalnosti koji su učestvovali u istraživanju smatraju da zakoni na Kosovu nisu loši, ali da je problem u tome što se uopšte ne sprovode ili ne u dovoljnoj meri. „Čak 80 odsto ispitanika smatra da se garantovana prava srpske zajednice na Kosovu u praksi, generalno, ne poštuju“. Prema rečima Marinkovića, nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika i nepoštovanje „kvote“ od najmanje 10 odsto zaposlenih pripadnika nevećinskih zajednica u javnom sektoru su neka od prava Srba u kojima je identifikovano najviše nepravilnosti. Građani su nezadovoljni svojim predstavnicima Inače, istraživanje je sprovedeno na uzorku od 582 osobe srpske nacionalnosti, kroz ankete, intervjue i fokus grupe i pokazalo je da građani nisu zadovoljni ni „svojim“ predstavnicima na lokalnom i centralnom nivou. „Istraživanje je pokazalo da ono što se najviše zamera je nedostatak transparentnosti, zatvorenost i nedostatak komunikacije i to se ne zamera samo lokalnim samoupravama, tu se zamera i parlamentarnim predstavnicima, jer 77 odsto ispitanika smatra da nema dovoljno informacija o radu naših (srpskih) predstavnika u paprlamentu. Oko 80 procenata smatra da građani ne dobijaju dovoljno informacija o radu predstavnika u vladi. Generalno, postoji razočaranost u komunikaciji sa izabranim predstavnicima srpske zajednice“. O dijalogu Begrada i Prištine Marinković smatra da od predstojećeg susreta premijera Kosova i predsednika Srbije Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića ne treba očekivati, kako je kazao, ništa revolucionarno. „Ja tu vidim tri bitna elementa koja su dovela do tog sastanka. Pre svega, Evropska unija želi da održi ove pregovore živim. Oni žele da održe dijalog da se ne bi otvorio prostor da se pojave neke druge ideje, kao što je ona o razgraničenju, koja je za njih jako pogubna. Onda žele da zadrže pristupnu perspektivu Zapadnog Balkana, jer za njih je to jako važno. Međutim, isto tako je njima jasno da oni u ovom trenutku nemaju šta da ponude, tako da je vrlo jasno da zapadni Balkan u dogledno vreme neće pristupiti Evropskoj uniji, a samim tim postoji rizik da se neke nacionalnističke agende pojave na lokalnom nivou. Ono što je po meni jako bitno jeste taj novi momentat da EU konačno ima ono što jako želi, a to je da je sastanak Kurtija i sastanak Vučića sastanak predstavnika dve stabilne političke opcije, dve stabilne vlade i na Kosovu, i u Srbiji. Toga nikad nije bilo, do ovako ubedljive pobede Kurtija, tako da sad imamo dve pregovaračke strane koje imaju mogućnost da dođu do rešenja, a da to politički prežive“. U istraživanju se navodi i to da većina Srba smatra da pregovarački tim Republike Srbije nije na pravi način zastupao interese srpske zajednice sa Kosova. „Oko 55% ispitanika smatra da Srbija nije dovoljno dobro štitila interese Srba (sa Kosova). Većina Srba podržava Beograd, međutim kada se preispita sama uloga Beograda zasebno, onda tu imamo veliki broj nezadovoljnih građana i tačno je to što ovaj papir tvrdi da 55% stanovnika nije zadovoljno onim što je Beograd uradio. A koji su razlozi za to? Mislim da je to neka kombinacija razloga. Pre svega mislim da je ideja razgraničenja, koja je otkrivena u jednom trenutku kao zvanična politika Beograda, dovela do velikog nezadovoljstva posebno među onom populacijom koja bi ostala iza tih granica. Drugi razlog mislim da je ta neka jako populistička komunikacija u tim pregovorima, to je za internu upotrebu Srbije, gde su se neki sporazumi predstavili kao istorijske pobeda, a spinuju se na neki način za javnost koja nakon dan dva izgubi interesovanje za to, dok mi na Kosovu živimo te sporazume. Onda u jednom trenutku ono što se iniciralo kao „velika pobeda 5:0“ mi na terenu vidimo da nije baš tako, da su to sporazumi ograničenog trajanja i da posle toga mi gubimo određena prava ili smo u gorem položaju nego što smo bili pre toga. I na kraju, čitav taj proces je zatvoren za građane. Građani Kosova žele da znaju o čemu se priča, jer na kraju krajeva ta rešenja će značiti njihov život u budućnosti“, kazao je Marinković i najavio da će do kraja ovog meseca biti održana konferencija za novinare na kojoj će detaljno biti predstavljeno istraživanje sprovedeno u okviru inicijative OPEN. 13. June. 2021.

Slobodno srpski sa Oliverom Milošević

U 397. emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka dnevnog lista Politika i članica Uprave Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je Izborna skupština Udruženja novinara Srbije, na kojoj je za predsednika ovog udruženja izabran Živojin Rakočević, pokazala “da novinari imaju integritet”. “Mislim da se zapravo sve ono što je rađeno (od strane prethodnog rukovodstva) vratilo kao bumerang. Probudila se svest kod tih ljudi čija je volja bila „silovana“. „Silovana“ je bila njihova volja da se udruže, da postani članovi udruženja, „silovana“ je njihova slobodna volja da izaberu po sopstvenom nahođenju. To su u suštini kolege novinari prepoznali. Ako imate taj novinarski gen, tu novinarsku „drskost“, vi onda verovatno u nekom trenutku kažete: „e, pa ja ipak sam pre svega čovek, imam neki svoj integritet, radim ovaj posao koji je od javnog interesa, ne mogu da dozvolim da me neko natera i da mi neko kaže kako ću glasati“. Komentarišući tok Izborne skupštine UNS-a, koja je u Beogradu trajala dva dana, Miloševićeva je kazala da je sam početak sednice pokazao da ne postoji volja da se razgovara o suštinskim pitanjima. „Prvo, na samom početku, na kome je pokušano da nam se taj razgovor stavi „pod tepih“ ograničavanjem vremena za obraćanje na tri minuta i diskusije na pola sata po tački dnevnog reda, bilo jako uvredljivo. Mislim da je to neko od kolega rekao – dobro, da li smo ovde došli posle četiri godine da nam određujete da pričamo tri minuta i pola sata o nekim važnim pitanjima o kojima nismo imali priliku da pričamo toliko dugo i naročito u svetlu svih događanja, jer ovo nije bila uobičajena skupština kao do sada, kao pre četiri godine u Ivanjici, gde smo imali jednog kandidata“. Protekla Izborna skupština UNS-a je prema rečima Miloševićeve specifična po tome što je Živojin Rakočević zvanično postao kandidat na samoj skupštini. „Došli smo na tu skupštinu, imali smo samo jednog kandidata tadašnjeg predsednika Vladimira Radomirovića. Nismo ni sanjali da će Živojin biti vraćen kao kandidat, jer kako bismo inače mogli da sanjamo o tome, ako smo tog jutra recimo, na dan održavanja skupštine, slušali Radomirovića na televiziji, koji je govorio da ne može državni funkcioner da bude kandidat za predsednika UNS-a. Onda, sat vremena iza toga dolazimo do situacije da sada sve može i svi smo bili u šoku. A najveći šok je zapravo bila činjenica što je to vraćanje (kandidature Živojina Rakočevića) predloženo od strane Vladimira Radomirovića. Za mene lično je to licemerno prilično, jer sve vreme pričate u toj kampanji: „ ne može to, to je protiv Statuta UNS-a, protiv zakona i tako dalje, ne mogu državni funkcioneri voditi novinarsko udruženje...“, a onda dođete i kažete: „e, sad sam ja kao vrhovni bog, rekao da može“. Šta to znači, da li mi sad kršimo Statut jer je Vladimir Radomirović nešto dozvolio . „poništavam odluku Kandidacione komisije koja je bila takva kakava jeste“. Onda su glasali svi, zapravo nekolicina novinara, odnosno kolega, uključujući i one koji su podneli prigovore na Živojinovu kandidaturu nisu glasali, ali većina prisutnih je glasala“. Pokazati veću posvećenost lokalnim medijima Miloševićeva smatra da jedan od glavnih prioriteta UNS-a u narednom periodu treba da bude veća posvećenost položaju lokalnih medija. „Lokalni mediji se nalaze u jednom potpunom haosu, u jako lošoj poziciji i čini mi se da su oni bili na margini i da se nije u dovoljnoj meri obraćala pažnja kako žive, kakve su njihove slobode, sa kakvim se problemima oni suočavaju, tako da to je vrlo važno, jer su u poslednje četiri godine oni bili zapostavljeni. Nije bilo odlazaka, obilazaka. Mislim da je to važno da se kaže, da oni zapravo žive i rade u teškim okolnostima i moramo se okrenuti njima i moramo razmišljati kako oni opstaju, kako se oni finansiraju. Da li je projektno sufinansiranje jedini izvor njihovog života, jer znamo da medijsko tržište ne postoji, pogotovo sada u proteklih godinu dana u periodu korone. Ko će vam se sada reklamirati, prosto je ljude iz marketinga sramota da traže novac“. Olivera Milošević koja je i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Srbije kaže da u najvećem broju slučajeva Kodeks novinara krše tabloidi. Iznela je podatak da je u periodu od 01.07. do 31.12.2020. godine u kršenju Kodeksa u 928 tekstova prednjači list „Alo“, a da su na začelju tabele dnevni listovi „Danas“ sa 35 i „Politika“ sa 32 teksta u kojima je prekršen Kodeks. „Kodeks se najčešće krši kad su u pitanju prava dece i maloletnika, otkrivanje njihovih identiteta, maloletnih žrtava, pretpostavka nevinosti se dosta krši. Onda imamo političku ostrašćenost koja je posebno identifikovana čak i na naslovnim stranama, zatim nepoštovanje kulture javnog govora, pa čak i objavljivanje pornografskih sadržaja, zastupanje interesa izdavača i tako dalje“. Građani ne znaju dovoljno o Briselskim sporazumima Govoreći o transparentonosti dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Miloševićeva smatra da građani nisu u dovoljnoj meri upoznati o postignutim sporazumima. „Proces nije transparentan jer nema dovoljno informacija i to što nam se pruži o potpisivanju tih raznih sporazuma je vrlo neprecizno, nedovoljno jasno. Pogotovo se ta netransparentnost ogleda u tome da se mi, nakon svih tih događaja, dodatno sludimo, jer slušamo jednu stranu koja govori svojoj javnosti jedno, druga svojoj javnosti govori drugo. Evropska unija, odnosno Brisel, ili ne govori ništa, ili svesno dopušta i jednoj i drugoj strani, Prištini i Beogradu, da tumače ono što se uradi u Briselu, u skladu sa onim što će njihovi narodi želeti da čuju“, rekla je u emisiji Slobodno srpski novinarka iz Smedereva Olivera Milošević. 06. June. 2021.

Slobodno srpski sa Azemom Vlasijem

U 396.emisiji Slobodno srpski gostovao je prištinski advokat i bivši jugoslovenski i kosovski političar Azem Vlasi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da aktuelni politički procesi između Prištine i Beograda vode ka dobrom i da na tome treba da porade ljudi na vlasti. „Među državama i narodima bilo je i ratova, i sukoba, ali onda kad su na scenu stupali ozbiljni političari, odgovorni državnici, onda su obično govorili da treba da se podvuče linija i da se okrenemo budućnosti, ali prošlost ne treba zaboraviti. Kod nas, izgleda, da ta linija još nije podvučena kad je reč o odnosima Kosovo - Srbija, Albanci – Srbi“, smatra Vlasi. Po njemu, sukob između države Srbije i kosovskih Albanaca traje od 1989.godine, kada je režim Slobodan Miloševića nasilno ukinuo ustavnu autonomiju Kosova, gurnuo Albance daleko ispod nivoa prava, položaja koji su imali po legalnom ustavu iz 1974. godine. Sada je problem na srpskoj strani. „Vlast koja je stvorila problem Kosova, koja je nasrnula na ustavnu autonomiju i na pravni položaj Albanaca, odnosno Milošević, svrgnut je 2000. godine, ali nakon 21 godine nijedna vlast posle toga nije makar kurtoazno ili formalno rekla da se Srbija ograđuje od te politike i svega lošeg što je nanela Albancima i Kosovu i da želi novo poglavlje i razgovore o normalizaciji“, kaže Vlasi. Na pitanje zašto bi Beograd priznavao nezavisnost Kosova, ako to već nije uradilo pet zemalja Evropske unije, koje su i veće, i uticajnije od Srbije, Vlasi kaže da je to zbog toga što i one imaju unutrašnje probleme. „Ali, te zemlje nisu to radile manjinama ono što je Srbija radila Albancima. To su potpuno različite situacije. Španija ima Kataloniju, ima unutrašnje probleme, ali ni ona, niti jedna druga od pomenutih zemalja nije nikada postupala tako prema nacionalnim manjinama“, smatra Vlasi, uz ocenu da Albanci ovde nisu bili nacionalna manjina. Nastaviti dijalolog ravnopravno do međusobnog priznanja Po njegovom mišljenju, Briselski dijalog bi trebalo da se nastavi jer je od obostrane koristi i za Srbiju, i za Kosovo. „Dijalog treba da rezultira konačnim sporazumom koji bi značio okončanje ovog latentnog stanja ili, kako se kaže „zamrznutog konflikta“. Ne, mi nismo u konfliktu, konflikt je završen u junu 1999. godine, ali smo ostali u zamrznutim odnosima“, kaže Vlasi i napominje da je princip ravnopravnosti strana, za šta se zalaže i kosovski premijer Aljbin Kurtu, u pregovorima neophodan. „Konačni sporazum iz ovog dijaloga ne može se smatrati finalnim ako nema međusobnog priznanja. Srbija treba da prizna da je Kosovo država, Kosovo da prizna da je Srbija država, da to bude na korist i Srbije, i Kosova. To bi bilo od koristi i za kosovske Srbe, jer oni žive tu, oni su građani Kosova. Mnogo će se bolje osećati i u svakom pogledu će im biti bolje ako Kosovo gde žive ima dobre i normalne odnose sa Srbijom“, kazao je Vlasi. Poštovati sudske odluke Naglašava da kosovske institucije treba da tretiraju Srbe kao i sve druge građane, kao što i čine, jer su zastupljeni u parlamentu, vladi, na lokalnom nivou. Na primedbu voditelja da se mnogi kosovski zakoni koji regulišu položaj srpske i drugih nevećinskih zajednica ne sprovode, poput nepoštovanja odluke Ustavnog suda da se manastiru Visoki Dečani vrati zemlja, Vlasi se založio za punu primenu propisa i vladavinu prava. „Odluke sudova treba sprovoditi. Manastir Dečani, kao što i u Srbiji govore, to su srpske svetinje, to je identitet srpski. Sve je to u redu, ali mislim da manastir Dečani, manastir Gračanica, nisu samo srpska kulturna i verska baština. To je svetska kulturna baština, jer su pod zaštitom UNESCO-a, to je jedna šira vrednost. Na teritoriji Kosova to jeste srpska baština u religioznom smislu, verskom smislu, više srpska nego drugih, ali je zajednička kulturna baština svih nas, i Kosova, a ne Srbije, kulturna baština Srba. Jeste malo više zbog religije, ali i tu ima jednostaranosti. I po zakonu, bez bodljikavih žica i bez vojnika KFOR-a kod Dečana, snage reda Kosova dužne su da zaštite sve kulturne, istorijske i verske objekte istorije“, izjavio je u emisiji Slobodno srpski prištinski advokat Azem Vlasi. 30. May. 2021.

Slobodno srpski sa Veljkom Samardžićem

U 395. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Centra za socijalne inicijative i kreator „VokAp“ platforme za učenje albanskog i srpskog jezika Veljko Samadžić. U intervjuu Budimiru Nićiću on je rekao da je pandemija korona virusa, naročito na početku krize, pokazala koliko je važan Zakon o upotrebi jezika po kojem su albanski i srpski jezici u službenoj upotrebi na Kosovu i koliko je veliki problem, kada se jezička prava srpske zajednice ne poštuju. „Nažalost, pandemija je pokazala suštinu našeg problema. Mi kao da smo se navikli na neravnopravnost jezika i grubo kršenje zakona, što je evidentno na svakom koraku. Pandemija, kao i svaka kriza, zbližila je ljude, ali su institucije ponovo pokazale da nisu spremne da poštuju zakon. I ovaj put njima ide na greh ne samo poštovanje zakona, ne samo što su u nezavidan položaj doveli pripadnike jedne zajednice koja ne govori albanski jezik, nego i sve ostale. Izgubili su mogućnost da se pre svega Srbi, ali i ostale zajednice koje ne govore albanski, osete kao deo ovog društva“, rekao je Samardžić, koji je jedno vreme radio i kao savetnik potpredsednika Skupštine Kosova, dok je tu funkciju obavljao Petar Miletić. Tvrdi da su najodgovorniji najviše i zakazali, a to je pre svega Ministarstvo zdravlja Kosova. „Mi smo kao ljudi koji se bave civilnim društvom i koji žele da izmene situaciju koliko god je moguće pozvali volontere da nam pomognu. Javili su nam se i Srbi i Albanci, jezički stručnjaci, i mi smo rekli OK . U saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike, mi ćemo, ako već vi nećete, davati prevode u roku od 24 sata za najurgentije objave koje se tiču pandemije“, podseća Samardžić na prva iskustva na početku epidemije kada nije bilo informacija na srpskom o razvoju zaraze i donetim merama protiv nje. I pored toga što je jasno da takvi postupci ,ne samo da krše zakon, nego i prouzrokuju štetne društvene posledice i konkretne probleme građanima, ne očekuje da neko zbog toga i odgovara. „Bojim se da će i ovaj propust ostati nekažnjen, zato što smo mi nekako navikli da se sve završava objašnjenima da nismo stigli, nismo imali kapacitete, resurse, ali ja uvek kažem – da li nedovoljno sigurnih kuća znači da je u redu da imamo nasilje u porodici, na primer. Suština je da izmenimo narativ, da sa jedne strane poštovanje ovog zakona bude ravnopravno sa poštovanjem bilo kog drugog zakona, da to nije uvreda, da zakon nije nastao zato da bi se pohvalili međunarodnoj zajednici da imamo napredan zakon koji se nedovoljno poštuje, ali, s druge strane, da počnemo i da vršimo pritisak na institucije“, kazao je Veljko Samardžić gostujući u Slobodno srpski. 23. May. 2021.

Slobodno srpski sa Milošom Latinovićem

U 394.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Bitef teatra Miloš Latinović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da to što se predstava Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici, iako rađena koproducijski, našla u takmičarskoj selekciji ovogodišnjeg Sterijinog pozorja govori da se ide u dobrom pravcu. „To je znak da je repertoar Narodnog pozorišta prepoznatljiv, vidljiv i da je kvalitativno već prešao neke nivoe onih pozorišta koja su u bližem ili daljem okruženju...“, kazao je Latinović i podsetio na to da je Sterijino pozorje najvažniji pozorišni festival u Srbiji koji se svake godine održava u Novom Sadu. Latinović je boravio u Gračanici povodom upravo završenog dečjeg pozorišnog festivala „Mali Joakim“. „Repertoar je bio dosta naslonjen na bajke, bilo je Andersonovih priča u obradi nekih naših pisaca najviše. Svakog smo dana pobeđivali zlo i deca su pokazala vrlo visok umetnički nivo u svim predstavama. U Gračanici smo videli jedan vrlo posvećeni dečji teatar od učesnika iz Niša, Vranja, Gračanice, Lazarevca, svi koji su došli na festival su došli sa ozbiljnom produkcijom za decu“, rekao je direktor beogradskog Bitef teatra, inače prijatelj Narodnog pozorišta Priština. Govoreći o kulturološkim i društvenim posledicama pandemije koronavirusa, Latinović je ukazao na jednu paradoksalnu situaciju. „Očigledno, ne samo Srbima, nego civilizaciji, kao da treba da se dogodi neka nevolja da bi mi bili bolji i imam utisak da ćemo iz ove korone svi izaći pomalo bolji, pomalo bliži drugom, pomalo jednostavniji i da se u tom delu društvenog angažovanja pomeramo na bolje. Inače, to i jeste neka rekacija naše samoživosti, egocentrizma koji je zahvatio čitavu planetu“, smatra Latinović. Na pitanje kako su epidemiološke mere uvedene protiv širenja koronavirusa uticale na decu u kulturološkom smislu, kaže da je pozorište i njima nedostajalo. „Ono što mislim da bi trebalo da radimo i kao roditelji, kulturni radnici, novinari je da da damo deci slobodu izbora umetničkog čina i viđenja umetničkog čina. Uvek sam se borio protiv klasičnog uvođenja lektire. Bolje im dajte neki okvir, dajte im pet knjiga umesto jedne obavezne pa će izabrati jednu. Obavežite ih, pogotovo starije od petog do osmog razreda ili srednjoškolce, da odu jednom mesečno gde god hoće u pozorište, na izložbu, koncert ozbiljne muzike i neka napišu deset redova o tome. Tako ćemo ih pozitivno usmeriti da sami odrede sebi pravac u izboru kulturnog sadržaja i tako će doći do otkrivanja onoga što im se dopada“, kazao je direktor Bitef teatra Miloš Latinović gostujući u Slobodno srpski. 16. May. 2021.

Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem

U 393.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je premijer Kosova Aljbin Kurti nasledio, kako je kazao, balast taložen dvadesetak godina, koji je odraz takozvane zarobljene ili duboke države. „Mislim da je nerealno očekivati da će on ne samo za 100 dana, nego i za četiri do osam godina, uspeti da iskoreni sve faktore koji su doveli Kosovo u ovu situaciju“, kaže Bećaj i pojašnjava o kojim faktorima je reč: „Moramo da, ukoliko želimo da stvorimo konsolidovanu, funkcionalnu državu da izvršimo demontiranje kadrovskih potencijala koji su instalirani naopako, jer je elementarni kriterijum za pozicije bio više partijskog karaktera. Dakle, nisu bili sposobni ljudi na adekvatnim mestima, a ispostavilo se vremenom čak i moralno diskutabilni oni koji su postavljali te ljude na značajne pozicije. Samo AKI, obaveštajna služba, je više ili manje do tri četiri direktora menjala iz do sad sumnjivih razloga i u ovom kontekstu većina su kasnije bili savetnici kod bivšeg predsednika Tačija”. Bećaj smatra da Kurti ne bi trebalo da napravi greške poput onih kada je pre godinu dana, kada je kao premijer Kosova rekao da ako želi da se odnosi prema novoj politici na demokratski i konstitucionalan način, on mora da poštuje postojeće zakone i postojeći ustav. “Osnovni problem „Kurtijeve vlade 1“ ( bivše Vlade na čijem je čelu bio Aljbin Kurti ) je to što je preko noći menjao članove borda, pa je bila oštra reakcija onih koji su postavljali ljude zbog partijskih, klanskih i familijarnih interesa. Dakle, ne mislim da je Kurti na dobrom putu ukoliko imitira one koji su doveli Kosovo u ovu situaciju, naprotiv, mislim da Kurti treba da bude odmeren, racionalan, argumentovan u svim promenama koje su neophodne i koje moraju da se dogode. Ono što je po meni ohrabrujuće, recimo oko pravde, je to što je minsitarka pravde započela ozbiljno da radi na „vetingu“. Veting je instrument koji treba da raščisti kadrovsku politiku onih koji su indirektno ili direktno umešani u organizovani kriminal korupciju i mito, jer je to rak rana svega što se događa. Više ili manje sve je s tim povezanmo i mislim da je tu ključna pozicija koja treba da se demontira, ali to treba da ide legalno i ne preko noći i na osnovu partijskih zahteva. Mislim da bi trebalo da budu profesionalni, na adekvatnim mestima, na adekvatan način, a ne kako je krenulo dok je biloo „Kurti 1“ da se preko noći rešavaju stvari“, smatara Bećaj. Govoreći o borbi protiv pandemije koronavirusa Bećaj kaže da je neshvatljivo da Kosovo još nije obezbedilo vakcine. „Kad pogrešno postaviš dijagnozu skeniranih problema, onda ne možeš očekivati racionalno rešenje tih problema. Dakle, Kurtiju je bilo presudno, recimo po mom sudu, totalno nepotrebno da juri prema Albaniji da podrži svoj ogranak u Albaniji, a u tom vremenskom intervalu imali smo desetak ljudi koji su ostali bez života na Kosovu. Ne treba energija da se troši za održavanje svog ogranka u Albaniji u situaciji kad imaš kod kuće recimo smrt desetak tvojih državljana. Dakle, mislim da je to nerealno, da je to nehumano, čak i mislim da je to pogrešno i kad bi kojim slučajem ta energija bila upotrebljena optimalno u svim pravcima, mislim da je bilo realno očekivati da građani Kosova, državljani Kosova, danas ne očekuju pomoć donacija sa strane, nego da, ako ništa drugo, ima konkretan ugovor oko kupovine vakcina. Nažalost, mi nemamo to ni dan danas i mislim da je to jedan ozbiljan promašaj“, ocenjune Bećaj. Komentarišuću dva “non pejepra” koja su nedavno objavljena, u kojima se kao konačno rešenje odnosa Beograda i Prištine pominje i mogućnost menjanja granica, Bećaj je kazao da to ukazuje da “strane nisu spremne da se nastavi ozbiljnije u pravcu pronalaženja konkretnog kompromisa između Kosova i Srbije. Međutim, u Beogradu i Prištini postoji ogroman potencijal za rešavanje odnosa Kosova i Srbije. „Nijedna situacija do sada, od 2011. godine do sada nije imala realnog potencijala da dovede do konkretnog rešenja. Potencijali su sada tu, mogućnosti su tu i Vučić i Aljbin Kurti, uz pomoć sa strane, stranog faktora i unutrašnjeg faktora, koji su za ozbiljan pristup nastavka dijaloga, mogu da iznesu ovaj stav do kraja i da se zapamte kao lučonoše kod budućih generacija, koje će se ponositi sa svojim liderima i Aleksandarom Vučićem, i Aljbinom Kurtijem. Međutim, zbog klime koja je stvorena (aktuelna, sa non pejperima), mislim da su oni bliži tome da budu taoci realnog, neadekvatnog stanja i taoci prošlosti, nego da budu lideri kojima će se ponositi buduće generacije“ procenjuje Beljulj Bećaj. Smatra da je pitanje promene granica proizvod onih vlasti koje koji u okviru svojih postojećih granica nisu imali jasne demokratske odgovore svojim građanima. „Kao posledica neadekvatnog demokratskog političkog činjenja u okviru postojih granica misle da je rešenje u promeni granice. Mislim da bismo tada uradili dve greške. Prvo bismo amnestirali pogrešne politike u okviru tih država i druga je da bi priznali da je njihova politika pogrešna politika, unutrašnja politika. Tu mislim i na Srbiju i na Kosovo i na druge regione“, rekao je Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 09. May. 2021.