ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Đurđicom Kazić

U 382. emisiji Slobodno srpski gostovala je psihološkinja Đurđica Kazić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je sasvim izvesno da će pandemija koronavirusa ostaviti određene posledice po psihičko zdravlje određenog broja ljudi. „Ono što se desilo u toku „korone“ jednostavno ne može se gumicom izbrisati, kao i sve prethodne pandemije koje su zadesile čovečanstvo. Može se na naki način predvideti šta su neke od psiholoških posledica koje mogu da budu nakon pandemije, kao što su: povećana anksioznost, depresija, možda čak i neke fobije, post traumatski stresni poremećaj i uglavnom promene raspoloženja“. Ona smatra da su građane najviše pogodile mere ograničenog kretanja. U posebno teškoj situaciji su, do nedavno, prema njenim rečima, bili građani severa Kosova, koji su na početku krize bili pozivani da poštuju mere koje su uveli i Beograd, i Priština. „Sever Kosova je jako specifičan povodom toga zato što smo, s jedne strane, imali mere koje su date iz Prištine, a s druge strane mere koje su date iz Beograda. U toku nedelje, od ponedeljka do petka imate samo sat i po vremena kada možete da se krećete, pa zamislite konfuziju kod naroda kad imate samo sat vremena. U Severnoj Mitrovici se nalazi samo jedan super market i četiri prodavnice. Redovi su bili baš veliki, a narod je bio jako isfrustriran, jer u sat i po vremena prosto je nemoguće da obavite sve što treba, niti u svim prodavnicama imate ono što vam treba“. Kaže da je pandemija koronavirusa najviše pogodila starija i bolesna lica, ali da je, kako je kazala, čitava situacija teško pala i drugim kategorajima ljudi. „Navela bih par grupa kojima su mere možda još teže pale u odnosu na ostale, a to su na prvom mestu deca sa smetnjama, kako fizičkim, tako i psihološkim, kao i njihovim roditeljima, onda bolesna stara lica, samohrane majke koje rade kao medicinske sestre, prodavačice, koje su morale u toku pandemije da rade i nisu male pomoć, jer škole i vrtići nisu radili, a opet sa druge strane nisu ni mogli da pronađu nekog ko bi mogao da im sačuva dete dok one zarađuju u toku pandemije. Poslednja grupa kojoj je teže pala ova pandemija jesu zapravo žrtve porodičnog nasilja koje su morale konstantno da budu u zatvorenom prostoru sa nasilnikom, a pritom im je bila smanjena mogućnost da potraže pomoć ili da se nekome obrate“. Porast porodičnog nasilja tokom pandemije Kazić koja je kao psiholog angažovana u NVO Žensko pravo, žrtvama porodičnog nasilja pruža besplatnu stručnu pomoć. Žrtve su kako kaže uglvanom žene. „U toku pandemije smo imali više sluačajeva nego uobičajeno. Najveći razlog zašto se žene javljaju je to što su u ovoj situaciji postale svesnije problema, stalno se suočavaju sa nasilnikom i vide stvari onakve kakve jesu“. „Dok je on na poslu nisu mogle da vide toliko neke stvari, jer manje provođenog zajedničkog vremena je dovelo do toga da se neke stvari zaborave, a sada su se konkretno suočile sa problemom. Taj zatvoreni prostor i izolacija jeste najveći razlog povećanja slučajeva porodičnog nasilja. Pored psiho socijalne podrške, u našoj organizaciji pružamo i pravnu pomoć koja je potrebna ženama da ojačaju i najveći razlog zašto žene i ne napuštaju mesto koje je toksično za njih jeste ekonomsko stanje, što je najveći razlog“. Poštovati šta kažu stručna lica Na pitanje šta su građani naučili iz pandemije koronavirusa Đurđica Kazić kaže da sve zavisi od percepcije pojedinca, ali smatra da bi trebalo poštovati ono što kažu stručna lica. „Ja bih nekako podelila građane na dve grupe vezano za ono šta smo naučili. Postoji jedna strana koja misli da se iza toga krije teorija zavere, a opet druga strana koja misli da je to bilo stvarno nešto što je doprinelo da oni brinu više o sebi i o svojim bližnjima, znači odgovorno ponašanje“. Đurđica Kazić radi i kao nacionalni UN volonter UNDP-a u civilnom sektoru „Od septembra prošle godine ja sam se pridružila timu u svojstvu UN volontera koji radi na projektu za osnaživanje mladih za prosperitetnu mirnu budućnost na Kosovu. Radi se o ozajedničnom projektu UN Women-a, UNICEF-a, UNDP-a...i cilj samog projekta jeste da se razbiju predrasude i da se podstakne socijalna kohezija“. Ona smatra da mladi na Kosovu moraju da budu otvoreniji i da njeno iskustvo pokazuje da je situacija mnogo bolja nego što je bila u smislu prosperitetnije i mirne budućnosti. „Pre ove pozicije kao UN volonter nisam imala priliku da toliko često dolazim u kontakt sa Albancima i drugim zajednicama. Meni je ova pozicija kao UN volontera to pružila i nekako je doprinela da se ja oslobodim i da nemam predrasude, što je isto doprinelo tome da oni takođe drugačije razmišljaju i misle o meni“. Ona je kazala da mladi ljudi nisu u dovoljnoj meri zainteresovani da volontiraju. „Iz svog iskustva mogu da kažem da kada sam bila na fakultetu i kada sam pitala prijatelje da li bi i oni želeli da volontiraju, da li bi i oni želeli možda sa mnom da odu na neke radionice ili treninge, nisu bili zainteresovani, ali to je njihovo pravo i to je njihova odluka. Međutim volonterski rad svakako je potreban, ali mislim da mladi ljudi nisu uopšte svesni šta to znači zapravo.Volonterski rad je zapravo kad mlada osoba želi da volontira, to se ne plaća, ali vi to radite dobrom voljom i to je to nešto čime vi doprinostite zajednici, a postoji i lična satisfakcija, jer stičete novo iskustvo i znanje“, rekla je u emisiji Slobodno srpski psihološkinja Đurđica Kazić koja je rođena u Orahovcu, a od 1999. godine živi u Severnoj Mitrovici. 24. May. 2020.

Slobodno srpski sa Jovanom Filipović

U 381.emisiji Slobodno srspki gostovala je advokatica iz Kuzmina Jovana Filipović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je, kao branilac Silvane Arsović, jedne od osumnjičenih u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, izjavila da su na početku tog procesa zakazali policija i tužilaštvo, koji nisu odradili svoj posao kako treba. „Da su oni na početku odradili svoj posao kako treba, mi bi sada, verovatno, imali ubicu ili nalogodavca“, rekla je Filipović. Tvrdi da je istraga ubistva loše krenula i da su dokazi bili loše obezbeđeni. „Nismo imali dovoljno dokaza na početku, prvo je slučaj preuzeo da radi sud u Mitrovici, zatim je preuzelo Specijalno tužilaštvo. Strana odbrane od početka nije bila uključena u samu istragu, iako smo po zakonu imali pravo da prisustvujemo ispitivanju pojedinih svedoka. Zatim, ako uzmemo da je sam temelj urađen pogrešno, imamo situaciju da se postupak kasnije jako teško mogao ispraviti. Optužnica u ovom predmetu je podignuta, prva, 2019. godine, znači 2. decembra. Međutim na prijemnom štambilju iste optužnice stoji datum 32. novembar, što je opet neka greška“, navodi Filipović i podseća da je bio zakazan pripremni pretres pred sudom u Prištini, pred Specijalnim odeljenjem suda 30. decembra, na koji se išlo bez dostavljanja dokaza. „Tačnije, situacija se kretala tako da su iz tužilaštva pozvali telefonom mene lično i rečeno mi je da mogu da odem i da pokupim dokaze. Opet je rečeno da su dokazi na albanskom jeziku. Međutim i pored toga smatrala sam da treba da prikupim dokaze, jer je to u cilju odbrane Silvane Arsović, koju ja branim u ovom postupku. Tako da sam otišla u Prištinu, prikupila dokaze koji su mi dostavljeni na CD-u na albanskom jeziku. Međutim, iako je CD na albanskom jeziku, dokument je bio u potpunosti neupotrebljiv, jer nije mogao da se otvori“, kaže Filipović i navodi da su tek 23. januara dokazi na srpskom dostavljeni u fizičkom smislu. Tvrdi da u samom utvrđivanju činjeničnog stanja ima vrlo malo činjenica. „Ono što mi možemo da vidimo prevashodno iz snimaka koji su dostavljeni jeste da su se u tom trenutku kretala dva automobila. Prvi je siva Opel astra iz koje je pucano na Olivera, a drugi je Pežo marke 206. To je ono što se može videti. Nijedna kamera nije snimila sam čin ubistva, nijedna kamera nije zabeležila neko kretanje. Imamo da su neka vozila, tačnije određeno to sivo vozilo marke Opel astra stajalo ispred kuće Olivera Ivanovića, međutim, celokupni materijal koji čini 12,500 strana, kako kaže tužilaštvo, ne ukazuje ni posredno, ni neposredno, na to ko je nalogodavac ubistva“, potvrđuje Filipović i naglašava da nema dokaza koji bi se neposredno odnosili na sam čin ubistva. S obzirom da nema nikakvog dokaza, kako kaže, nema ni najmanjeg stepena sumnje da je njen klijent, bivša sekretarica Olivera Ivanovića, Silvana Arsović, učinila dela koja joj se stavljaju na teret, niti bilo koja druga krivična delo. „Ona je osumnjičena po optužnici i njoj je određena mera javljanja u policijsku stanicu. Tužilaštvo je zahtevalo da se odredi mera kućnog pritvora, međutim sud je odlučio da to bude mera javljanja u policijsku stanicu“, precizirala je Filipović. Filipović: Kosovsko pravosuđe neefikasno, ne poštuje se pravo na jezik U vršenju advokatskog posla, Jovana Filipović ima veliki problem u vezi sa nedostatkom prava na jezik, što je po njenim rečima glavni problem na Kosovu. „Imamo situaciju da, konkretno u advokaturi, bilo da su u pitanju sudovi ili tužilaštva ili drugi državni organi, nama dostavljaju akte na albanskom jeziku. Tim aktima ističe rok na koji mi imamo pravo da uložimo žalbu. U tom smislu smatram da smo na neki način uskraćeni. Naravno mi pišemo zahteve za odlaganje roka i zahteve da se dostavi prevod na srpski jezik, međutim smatram da bi to trebalo biti u mnogo većoj meri prisutno i da to jednom za svagda bude tako da se ustav poštuje i da akti budu dostavljeni i na srpskom i na albanskom jeziku“, naglašava Filipovič. Dodaje da nije problem samo u dostavi akata, nego su i prevodi veoma loši, a posebnu teškoću predstavlja i sporost prevodilaca, a mnoga ročišta se odlažu upravo zbog nedostatka prevodioca. „Pored nepoštovanja prava na jezik, glavni problem kosovskog pravosuđa je sporost odnosno neefikasnost sudova, tužilaštava i drugih institucija“, rekla je u emisiji Slobodno srpski advokat Jovana Filipović. 17. May. 2020.

Slobodno srpski sa Ramušom Tahirijem

U 380. emisiji Slobono srpski gostovao je politikolog i bivši savetnik predsednice Kosova Ramuš Tahiri. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su padom vlade Aljbina Kurtija najviše izgubili građani Kosova, jer su, kako kaže, očekivali promene i odlučniju borbu protiv korupcije i kriminala. „Gubitnik je Kosovo i građani Kosova zbog toga što je jedan san o mogućim promenama nestao za 52 dana. Što se tiče političkih struktura, da li je pobednik Samoopredeljenje ili Demokratski savez Kosova, još ne znamo, jer ne znamo ni da li će se formirati vlada. Ako se formira vlada Avdulaha Hotija u neku ruku je pobednik i može doći do izražaja Demokratski savez Kosova i to će se videti u narednoj godini ili više dana koliko će trajati ta vlada. Videćemo da li je ona bila u pravu ili Samoopredeljenje i da li ona može nositi reforme i promene koje je najavila, kao i to da li je vlada Aljbina Kurtija bila populistička“. On smatra da je glavni razlog pada vlade, kako je kazao, tvrdoglavost Aljbina Kurtija i da je dobro što je otišao, pre svega zbog spoljne politike Kosova. „On nije bio shvaćen u spoljnoj politici, u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa svim susedima. Svađalački se ponašao i njegovo probijanje na Minhenskoj konferenciji nije bilo dobro, nije bilo diplomatski. U tom smislu, Kosovo je gubilo prijatelje na međunarodnoj sceni i nije vodilo dobro spoljnu politiku“. Tahiri: „DSK će formirati koalicionu vladu, mogući nemiri“ Tahiri smatra da, ukoliko bi sada bili održani izbori, Pokret Samoopredeljne bi imao više glasova u odnosu na prethodne izbore, ali ne dovoljno da sami formiraju Vladu. „Taj bunt nije toliko jak da ljudi daju glas Samoopredeljenju. Samoopredeljenje može da raste za 10 odsto u najboljem slučaju, jer nemamo totalitarno mišljenje i nismo totalitarno društo da ljudi glasaju samo za Samoopredeljenje. To i nije dobro, jer onda dobijamo jedan sistem gde nema demokratije. Imamo primera u susedstvu po tom pitanju, ali to je moje mišljenje, građani će da odluče“. Komentarišući žalbu poslanika Pokreta Samoopredeljenje Ustavnom sudu, zbog toga što je predsednik Kosova mandat za formiranje nove vlade dao Demokratskom savezu Kosova, Tahiri je uveren da će Ustavni sud doneti odluku koja otvara put formiranju nove vlade. „Ja sam siguran da će se izabrati vlada Avdulaha Hotija, da će to biti koaliciona vlada, a možda bude nemira ili demonstracja kao što najavljuje Samoopredeljenje. Međutim zakonski je to tako. Ustavni sud ne može doneti drugu odluku. Ustavni sud može da kaže da je to razrešeno 2014. godine i to je to. Drugo, Ustavni sud će to objasniti i reći da se parlamentarna većina stvara ne na izborima, nego u parlamentu i to je demokratska praksa svuda“. Tahiri je kazao da ne vidi ništa sporno u tome, ako bi buduća Vlada Kosova zavisila od Srpske liste, a samim tim i od Beograda. „Srpska lista donosi odluke, bez obzira da li samostalno ili ne, po meni donosi odluke u skladu sa Ustavom i Zakonom Kosova“. Vlada Kosova položila ispit u borbi protiv koronavirusa Tahiri je pohvalio rad Vlade Kosova u borbi protiv širenja koronavirusa, rekavši da su institucije za sada uradile skoro odličan posao, ali da ima jednu zamerku. „Centar za karantin u Studentskom centru u Prištini je bio nepotreban, zbog toga što su u taj centar stavljeni i zdravi i bolesni ljudi. Test za otkrivanje virusa se nije radio odmah, a imali smo i nesrećni slučaj samoubistva. Uz to imali smo i slučaj da je neko nakon puštanja tek 17. dana imao simptome bolesti, kada je širio bolest u svojoj porodici“ Tahiri je komentarišući „video sastanak“ ministara zdravlja Srbije i Kosova, Zlatibora Lončara i Arbena Vitie, kazao da je to veoma dobra stvar i da taj primer treba slediti i ubuduće. „Mimo priznavanja, nepriznavanja i politilčkih razlika ljudi treba da sarađuju. Dobro je da je stiglo i hiljadu testova iz Srbije, jer je to ispomoć“, rekao je Ramuš Tahiri u emisiji Slobodno srpski. 10. May. 2020.

Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem

U 379. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Radio Televizije Mir u Leposaviću Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da isključenje RTV Mir iz kablovske mreže na severu Kosova, od strane kompanije MTS d.o.o. ima političku pozadinu. „Ta linija ide od MTS d.o.o, oni su izvršioci ovog „zločina“, oni koji su podizvođači naredbe je Srpska lista na Kosovu, a oni koji su naredbodavci ili nalogodavci, to je SNS partija u Begradu i vlast. To je vrlo jasno“. Cilj isključenja TV Mir iz kablovske mreže, je kako kaže Radosavljević, da se u javnosti ne vidi ništa drugačije, sem onoga što vlast želi da se vidi. Prema njegovim rečima, Televizija Mir je, kao nezavisan medij, emitovala svo što se dešava, i kampanju Srpske liste, kada su delili socijlne pakete od kuće do kuće, od vrata do vrata, koje je počelo posle Nove godine odlukom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali i druge sadržaje. „Problem je to što je pored zastupljenosti jedne strane, odnosno onih koji su na vlasti, Televizija Mir emitovala i nešto drugo, na primer Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Zorana Lutovca, zatim skup na kojem je proglašen početak bojkota izbora, proteste koji su se u kontinuitetu dešavali u jednom periodu 1 od 5 mliona, itd. To se na Televiziji Mir moglo videti. Isto onoliko koliko se u informativnom programu vidi i ono što govori Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i svi oni koji su na vlasti, ali se vidi i ono što rade, misle, govore i oni koji su opozicija u Srbiji“. Isključenje interneta i kablovske - „pokušaj ubistva“ Radosavljević ističe da je kompanija MTS d.o.o, inače ćerka firma srpskog Telekoma, registrovana na Kosovu, nakon Sporazuma o telekomunikacijama koji su u Briselu postigli Beograd i Priština, signal TV Mir iz kablovske mreže isključila još 3. januara ove godine, samo tri dana nakon što je kupila najveće kablovske distriburete na severu Kosova. Nedavno je, prema tvrdnjama Radosavljevića, Televiziji Mir isključen i internet od strane te kompanije. „Njima ( MTS d.o.o. ) očigledno nije bilo dovoljno da se mi ne vidimo u kablovskoj mreži, oni su hteli da nas popuno unište i pravo da vam kažem, ja to tretiram kao „pokušaj ubistva,“ jer ubistvo se može pokušati oružjem, ali i na način da vam ugroze egzistenciju i da vi ne možete da preživite. Devet porodica koje rade u ovoj televiziji nemaju druge izvore prihoda i na bilo koji drugi način nisu obezbeđeni, a ovo je jedini način, tako da je reč o zloj nameri, jer su hteli i pokušali da ugase potpuno signal koji se šalje putem strimovanja kroz njihov interenet, a oni su monopolisti na severu. Drugim rečima, na severu Kosova ne postoji drugi internet osim njihovog i onog koji oni daju“. Rad iz „egzila“ Televizija Mir trenutno, kako kaže Radosavljević, program emituje iz „egzila“. „Bili smo prinuđeni da promenimo mesto, jer ako internet zbog toga što su oni ( MTS d.o.o.) monopolisti ne može da dođe do nas, mi smo onda morali da odemo do interneta. Otišli smo u Južnu Mitrovicu, odneli deo emisione tehnike, opremu, invertore, korektore i drugo, da bi obezbedili stabilno napajanje. Pozvali smo i ART MOTION i IPKO, koji su nam odmah izašli u susret i vrlo brzo smo dobili od njih internet da možemo da emitujemo program. Sada možemo da emitujemo naš program svuda tamo gde smo i emitovali pre nego što su nam ugasili internet“. Taksa je glupost - postoje važnije stvari za prekid dijaloga Nenad Radosavljević koji je i član Saveza za Srbiju, kaže da mu nije jasan stav Beograda kad je u pitanju taksa od 100 odsto, kao razlog za uslovljavanje nastavka dijaloga, jer postoje važnije teme zbog kojih je Beograd eventualno trebao da prekine dijalog. „Takse se uvode, tu nastaje problem, ali to se dešava i drugde u svetu, između Kine i Amerike, svuda. Onda se to preusmeri i traže se neka druga tržišta. To rešavaju firme. Međutim, postoje važnije teme, poput onih koje se tiču vojske (Kosova) i Trepče. Ti su zakoni prošli i to u vrlo kratkom roku, možda u tri meseca i to sve zajedno. Onda je izabrana ova ( taksa od 100 odsto) koja je suštinski najbenignija. Ona je izabrana kao tema. Kao imamo štetu ne znam koliko miliona, pa se tu stvara neki privid da je to nešto novo, toliko strašno, pa se izaziva humanitarna katastrofa....Dakle, ako je trebalo zbog nečega da se obustavi dijalog, onda je trebalo zbog toga što se izašlo iz okvira Briselskog dijaloga, čak i Ustava, odnosno Ahtisarijevog plana, vezano za formiranje vojske. Oni su onda trebali da kažu „ne poštuje se to i to, ne poštujete ni vi sopstveni Ustav i nećemo da idemo dalje u razgovore. To bi bilo razumno opravdanje, ovo nije razumno opravdanje i samo je igra u kupovini vremena“ S druge strane Radosavljević kaže da ne razume stav premijera Kosova Aljbina Kurtija kad je u pitanju ukidanje takse. „On prosto može da bira samo između dve stvari. Jedna je da ostane dosledan ovome da on hoće reciprocitet, da o tome hoće da razgovara itd, a sa čime se naravno Amerikanci ne slažu i da mu samim tim padne vlada, jer će Isa Mustafa da ga ostavi tu gde je zapeo i više tu razgovora nema. U drugom slučaju, on mora da posluša Ameriku. On može ili da ode sa vlasti ili da posluša Ameriku. Ja lično mislim da će on ipak poslušati na kraju Ameriku. Nije moguće da se Aljbin Kurti boji toga, da ako ukine takse, njemu će se dići opozicija, Ramuš i drugi na Kosovu, pa će mu oni praviti problem. Oni takođe to ne bi smeli od Amerike“. Srpska lista nije stvorena da misli, nego da sprovodi naloge Radosavljević apsurdnim ocejuje to što poslanici Srpske liste na poslednje dve sednice kosovskog parlamenta, gde je bilo reči o taksama, nisu govorili ništa, a upravo su poslanici ove liste u prošlom mandatu bojkotovali rad kosovskog parlamenta zbog uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH. „Ta Srpska lista koja je dobila 98% podrške je u stvari smišljena, ne da misli, nego da sprovodi ono što neko odluči. Oni su smišljeni da ljude uguraju u autobuse kad treba da idu na neke mitinge. Oni su smišljeni da paze da slučajno neko ne promakne da izađe na izbore i da ne glasa za recimo Srpsku listu, nego mora obavezno to da se desi. Oni su određeni da dele među sobom tendere, da uživaju u životu i da se kriju. Eto, to je njima obaveza. Oni moraju samo da rade i sprovode ono što im neko kaže, a taj neko je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem u Beogradu. To je vrlo prosto i jasno“, rekao je Nenad Radosavljević u emisiji Slobodeno srpski. 15. March. 2020.

Slobodno srpski sa Emilijom Redžepi

U 378. emisiji Slobodno srpski gostovala je ministarka administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova Emilija Redžepi. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da proces decentralizacije na Kosovu nije u potpunosti završen i da će, najverovatnije, biti formirano još devet do 13 novih opština, od kojih bi dve mogle da budu sa većinskim srpskim i jedna, koju bi činilo većinski bošnjačko stanovništvo. „Videćemo kad ću sa tim predlogom izaći pred vladu. Sada ponovo pokrećem celokupnu proceduru, radne grupe, da preispitamo sve te zahteve i utvrdimo da li oni ispunjavaju kriterijume“. Kurti je odlučan u ostvarivanju ciljeva Ministarka administracije lokalne samouprave je, govoreći o prvih mesec dana rada Vlade Kosova, na čijem je čelu Aljbin Kurti, kazala da je Vlada počela sa radom dobro i da ona lično ima potpunu autonomiju u svom radu. „Gospodin Kurti je, za mene, jedan od jačih intelektualaca u albanskoj zajednici. Ja sam, inače, principijelna po prirodi i volim osobe koje imaju svoj stav i koje ne dotiče puno šta je neko rekao i kako je neko rekao, ako je zacrtao da dođe do nekog cilja. Sama činjenica da je ušao u pitanje raznih bordova pokazuje njegovu stabilnost u ideji i cilju. Koliko će uspeti, videćemo, ne zavisi samo od njega, nego od celokupnog tima oko njega. Svi smo mi odgovrni za one resore za koje smo nadležni, ali, svakako, meni se uopšte ne meša u rad, čak me podržava u mom poslu“. Ministarstvo na čijem je čelu je, kako je kazala, u prvih mesec dana rada uspelo da obezbedi milionska sredstva za određene projekte. „Svetska banka će finansirati ministarstvo za lokalnu samoupravu sa skoro tri miliona evra. To je projekat za razvoj mladih ljudi uzrasta od 15 do 29 godina, koji će biti finansirani da otvore neke svoje biznise od kojih će profitirati, zaposliti se, a samim tim ćemo sa tim projektom suzbiti migraciju i zadržati ih ovde. Drugi deo tih investicija biće usmeren prema kapitalnim investicijama. Odabrali smo 10 opština kao pilot projekat. Ako projekat ide kako treba, odabraćemo i druge opštine. Naš fokus će biti takođe i na opštine koje nisu razvijene i gde finansijska sredstva do sada nisu puno dolazila od Vlade Kosova“. Za odluke Vlade glasaju i ministri iz Srpske liste Emilija Redžepi je izjavila da kao ministarka ima dobru saradnju sa svim kolegama, uključujući i ministre iz srpske zajednice. „Ivan Milojević vodi regionalni razvoj i smatram da je osoba od jakog potencijala za srpsku zajednicu. Jako je obrazovana osoba, sa kojom smo jako dobro sarađivali dok je bio direktor Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera. On je osoba koja je od poverenja, sa kojom može da se sarađuje i koji je komunikativan sa svima, tako da je jedan takav ministar trebao srpskoj zajednici. Sa Daliborom Jevtićem se dugo već znam i ja nemam sa njim nikakvih problema“. Ona je kazala da za odluke Vlade na sednicama glasaju i ministri iz Srpske liste. Na pitanje da oceni kako to da srpski ministri glasaju, a ne podržavaju vladu, Redžepijeva je kazala da ne želi da govori o tome. „Pozovite ih pa ih pitajte. Ne želim da govorim o svojim kolegama“. Kazala je da u njenom kabinetu trenutno nema Srba, ali... „Sada Srba nema u mom kabinetu, mada sam ja poručila Srpskoj listi da kod mene uvek imaju mesta za jednog pripadnika srpske zajednice. Dala sam im prostora, videćemo...“ Bošnjaci na Kosovu su diskriminisani Govoreći o položaju Bošnjaka na Kosovu Redžepijeva je kazala da oni, kao i mnogi drugi pripadnici nevećinskih zajednica, još uvek nisu ravnopravni građani u odnosu na Albance i da su često diskriminisani. „Uvek ima neke diskriminacije na bilo kojoj osnovi. To zavisi od mnogih okolnosti. I u jednoj porodici imate diskriminaciju po pitanju pola i svačega. Što se tiče Bošnjaka, neko će Vam reći da jesu diskirminisani, neko da nisu, različita su mišljenja. Ja mislim da jesu. Trebamo još raditi na tome, trebamo raditi da svest Albanaca podignemo na viši nivo, da oni, napokon, prihvate sve ljude na ravnopravnoj osnovi, da svi imamo ista prava, da svi budemo jednaki“, navela je Redžepijeva dodavši da su Bošnjaci najviše diskriminisani kada je reč o zapošljavanju, upotrebi jezika i neulaganjima u infrastrukturne i poljoprivredne projekte u sredinama gde žive. Prema njenim rečima, bošnjačka zajednica je u još težem položaju od, kako je kazala, drugih nevećinskih zajednica na Kosovu iz još jednog specifičnog razloga. „Kod vas Srba možda je drugačije zato što imate državu iza sebe, koja stoji iza vas. Mi nemamo neku državu koja će nas stalno podupreti ili bar sa moralnog aspekta biti naša podrška. Mi uvek moramo sami da se izborimo za sve, da se sukobljavamo sa svima, radi osnovnih prava koja imamo. U toj borbi imate svega i svačega, ali jako je bitno da naš obrazovni sistem na bosanskom jeziku funkcioniše, da imamo svoj maternji jezik. Naše školstvo funkcioniše onakvo kakvo jeste, ali, potrebne su reforme u obrazovnom sistemu, moramo to da uradimo. U onim opštinama gde nas ima, utičemo maksimalno da se zapošljavamo u što većem broju, ali nekako, kao krov na sve ove probleme, bila bi neka naša opština sa kojom bismo mi pokazali da smo građani ravnopravni sa svima, da nismo diskriminisani, ni zapostavljeni iz nekog sistema, koji god da je sistem u pitanju“, rekla je Emilija Redžepi u emisiji Slobodno srpski. 08. March. 2020.

Slobodno srpski sa Arbnorom Morinom

U 377. emisiji Slobodno srpski gosovao je direktor Fudbalskog kluba Fljamurtari u Prištini Arbinor Morina. U intervjuu Budimiru Ničiću on je najavio da bi se uskoro mogao odigrati međunarodni fudbalski turnir u Prištini, u čast preminulog Fadilja Vokrija, na kojem bi učestvovali neki od klubova u kojima je Vokri igrao, među kojima je i Fudbalski klub Partizan u Beogradu. Fadilj Vokri je bio veliki fudbaler i predsednik Fudbalskog saveza Kosova, na čijoj su sahrani su bili gosti i iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije, fudbaleri stare generacije, od Zorana Batrića, Lalića, Ahmatović, do drugih... “Postoji inicijativa da se organizuje memorijalni turnir, povodom godišnjice njegove smrti, na koji bi bili pozvani, pored beogradskog Partizana i Priština, Fenerbahče i Nim iz Francuske, klubovi u kojima je jedan od najpoznatijih kosovskih i jugoslovenskih fudbalera igrao”, rekao je Morina i precizirao da bi taj sportski događaj trebalo da bude organizovan u Prištini, na stadionu koji nosi ime Fadilja Vokrija. Ne treba politizovati sport i sportiste Komentarišuću poziv Fudbalskog saveza Kosova koji je upućen fudbaleru Fljamutrajija Iliji Iviću iz Gračanice da se pridruži nacionalnoj selekciji Kosova uzrasta do 19 godina, Morina kaže da tu nema mesta za politiku i da je reč isključivo o sportu i uspesima mladog srpskog fudbalera. “Ivić nije od juče. Momak je došao još u naše pionire, prešao u kadetsku ekipu i ponovo nastavio sa svojim drugovima. Mi smo kod njega videli određeni talenat i potpisali smo ugovor, želimo da investiramo u Iliju i u neke njegove drugove sa kojima već pravimo nove ugovore. U međuvremenu su treneri reprezentacije uvideli kod njega talenat i videli su da on može da igra za reprezentaciju, pa je dobio poziv da bude u selekciji do 19 godina. Nije mogao u prvom trenutku da se odazove tom pozivu, jer smo tada bili na pripremama u Turskoj, ali poziv će biti ponovljen”, rekao je Morina i naglasio da tu nema mesta za politizaciju ili neki “marketing”. Kaže da su fudbalski timovi na Kosovu otvoreni za dobre sportiste bez obzira na njihovu nacionalnost, kao što i albanski fudbaleri nastupaju u inostranim klubovima. “Ne samo Fljamurtari, nego mislim da su i drugi klubovi otvoreni zato što ima puno igrača sa strane koji dolaze, tako da ne vidim tu neki problem. U Feroniklu, šampionu od prošle godine, igrao je Krkotić. Mislim da je i dan danas tamo. Trener je bio Vukičević, ali ima i fudbalera iz Makedonije, Bugarske, ima Afrikanaca i tako dalje, ali mislim da je Ilija jedinstven primer za sada”, rekao je direktor prištinskog Fljamurtarija. “Ima i primera da Albanci, koji su rođeni u Srbiji, igraju za srpske klubove. Na primer, kapiten reprezentacije Srbije mladih je bio Zeka, bivši fudbaler Partizana koji sad igra u Francuskoj, čini mi se. I u tom slučaju bilo je reakcija. Zašto, kako, ovo ono, ali na kraju se sve stišalo jer na kraju krajeva to je fudbal i ono što su odabrali određeni fudbaleri. Mi imamo, našer Bećirija iz Peći koji je otišao u Budućnost i postao je kapiten reprezentacije Crne Gore, tako da mislim da ove stvari ne treba politizovati, nego treba pustiti fudbalerima da sami odluče, jer na kraju krajeva puna je Evropa sportista sa raznih strana”, ponovio je Morina. U Gračanici postoje uslovi za bavljenje sportom Arnor Morina, koji je jedno vreme bio savetnik za omladinu i sport opštine Gračanica, u vreme kada je na čelu lokalne samouprave bio Bojan Stojanović, podseća da je u tu opštinu investirano dosta para za razvoj lokalnog sporta, a jedna od prvih investicija bila je iz Albanije za izgradnju fudbalskog terena koji danas nosi ime “Dragan Džajić”. “Što se tiče sportskog dela, gospodin Stojanović, kao gradonačelnik, je bio veoma velikodušan i nije štedeo ništa za sport, omladinu i kulturu. Investicije su došle i iz Republike Albanije i to je bila prva investicija u istoriji Albanije van njihove teritorije u iznosu od 400 hiljada evra. Tu je gospodin Stojanović pokazao da je bio dobar u menadžmentu, pa su završena teniska igrališta, kao i tereni za odbojku, rukomet i košarku, fudbal. Renovirane su svlačionice, kancelarije i druge stvari, tako da je za sport postojalo sve”, kazao je Morina, gostujući u emisiji Slobodno srpski. 01. March. 2020.

Slobodno srpski sa Miodragom Milićevićem

U 376. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor NVO “Aktiv” Miodrag Milićević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je kosovsko društvo, nakon što je pre 12 godina Kosovo proglasilo nezavisnost i dalje u tranziciji, koja je opterećena mnogobrojnim problemima. “Ti problemi su pre svega na unutrašnjem planu, posebno odnosi između Srba i Albanaca, ali tu su i problemi na relaciji Beograd – Priština, što je i ključni izazov kosovskog društva u celini”. Ipak, smatra Milićević, u pojedinim segmentima Kosovo je u poslednjih 12 godina i napredovalo. “Pre 12 godina je gotovo bilo nezamislivo da se u Prištini organizuje bilo kakva vrsta konferencije gde bi bili podjednako zastupljeni Albanci i Srbi ukljujući i novinare, a međusobni odnosi budu u duhu tolerancije”. Govoreći o odnosima Beograda i Prištine posle 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Milićević je kazao da je Briselski sporazum iz aprila 2013.godine doprineo relaksaciji odnosa, ali da je ostao u senci konstantnih pokušaja i jedne i druge strane da budu dominantni. “Ako pričamo o kosovskoj strani, nekako sam uvek bio pod utiskom da je teritorija uvek bila bitnija od ljudi i u tom smislu vidim da je proces integracije bio samo čisto puko interesovanje za teritoriju, ali ne i za potrebe stanovništva u celini. S druge strane, Beograd ima veoma jasnu politiku prema Kosovu. Držali su se do jednog momenta isključivo i jedino Rezolucije 1244, do momenta dok se nije počelo sa tehničkim razgovorima 2011.godine, koji su rezultirali konkretnim dogovorom 2013. godine. Međutim i taj napredak je u gotovo svim sferama bio prožet problemima i međusobnim optužbama različitih karaktera. Znači sećamo se situacije u 2013., 2014. i 2015. Godine, sa koliko problema je krenula implementacija sporazuma, jer nije bilo lako primeniti tako nešto konkretno kada je sever u pitanju”. Direktnim dijalogom do stabilnosti Milićević, koji je na čelu nevladine organizacije koja je nedavno organizovala dvodnevni forum na temu „Direktan dijalog kao sredstvo regionalne stabilnosti“, kaže da je neophodno pokrenuti dijalog unutar civilnog društva. “Apsolutno sam uveren u tako nešto. Zapravo, recimo taj proces u kome ja vidim ključnu ulogu civilnog društva koja će biti primarni kontakt između dve zajednice, trebalo bi zapravo da relaksira buduće odnose između Srba i Albanaca. Mi smo za taj forum kandidovali šest tema, imali smo više od 25 panelista i zavidan broj prisutnih i iz diplomatskog kora, i iz albanske, i srpske zajednice, kako sa Kosova tako i Srbije. Ključna poruka koju smo poslali jeste da smo mi kao civilno društvo okrenuti ka jednoj potpuno drugačijoj vrsti komunikacije, gde smo pokazali i dokazali sposobnost da komuniciramo na teške teme, jedni sa drugima i da to zapravo treba da bude model”. Depolitizovati ključne teme Milićević smatra da bi prvi korak ka putu do trajnog mira između Beograda i Prištine trebalo da bude “depolitizacija ključnih tema” koje nisu i ne bi trebalo da budu viđene politički. “Tu pre svega mislim na ekonomske teme, na teme koje se dotiču običnih građana, koji nikada nisu u ovom procesu pregovora bili predmet dijaloga dveju strana. To su stvari koje moraju da kandiduju i jedna i druga strana, jer je očigledno ovaj vakuum zbog nepostojanja razgovora, očigledno ostavio prostor gde su različite izjave i različiti signali i s jedne i s druge strane dolazili, a koji generalno nimalo nisu išli ka pomirenju. Naprotiv, i jedna, i druga strana imaju evidentno visok stepen nepoverenja i to je jako teško obnoviti”, rekao je Miodrag Milićević u emisiji Slobodno srpski. 23. February. 2020.

Slobodno srpski sa Radom Trajković

U 375. emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je snimak u ubistva Olivera Ivanovića, koji je i njoj nuđen za novac pre oko šest meseci, navodno otkupio ministar odbrane u Vladi Srbije Aleksandar Vulin. „Meni je ponuđen taj snimak i fotografije. Čovek koji mi je to doneo je kazao i da postoji veći broj tih snimaka. Prvi snimak je po njegovom navodu otkupio ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vulin i da mu je predat negde van prostora Kosova i Metohije. Sada, koliko je to tačno...?“. Na pitanje da li je videla snimak koji joj je nuđen i da li se vidi sam čin ubistva Olivera Ivanovića, Trajkovićeva kaže da snimak nije videla, ali da, kako je kazala, misli da se na njemu vidi mnogo toga. „Mislim da će tokom ovog procesa možda i javnost Srbije biti na jedan način zgrožena onim što će možda videti, kroz nešto što je prezentacija snimka“, rekla je Trajkovićeva ne želeći da otkriva gde joj je i koje je nacionalnosti osoba koja joj je nudila snimak, rekavši da je već bila kod tužioca u vezi sa tim. Rada Trajković smatra da vlast u Srbiji vrši opstrukciju suđenja osumnjičenima za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, time što, kako je kazala, odbija da izruči kosovskom pravosuđu osumnjičene koji se nalaze u centralnoj Srbiji. „Mislim da Beograd, Srbija, gospodin Vučić, kao zaštitinik gospodina Radoičića i država Srbija, kao zaštitnik troje ljudi koji se navode da su umešani u projektu organizacije ubistva Olivera, mislim na Radoičića, Veselinovića i Bojića, koji je inače bio šef policije za sever, treba da učine napore da oni budu dostupni pravdi... Država Srbija ima obavezu da ih isporuči, da na taj način aktivno učetvuje u procesu i na taj način pokaže Srbima sa prostora Kosova i Metohije, koji svi gotovo veruju da je ubica Srbin, da to jeste tako ili nije tako. To može da se dokaže samo kroz regularan proces“. Ipak, Trajkovićeva očekuje da će ubistvo Oliera Ivanovića biti rasvetljeno, jer je kako je kazala, taj sudski proces važan Kosovu. „Ovo je za njih veliki projekat u smislu predstavljanja pravosuđa Kosova, da li ono ima snage i da li ima znanja da rasvetli i da dokazima kroz proces dođe do otkrivanja počinilaca ubistva Olivera Ivanovića. Mislim da će oni u tom smislu i zarad sopstvene afirmacije kosovskog pravosuđa učiniti iskrene napore da to urade i u tom smislu bojim se da će Beograd, makar dok je Vučić na vlasti i ta struktura, da će oni biti u funkciji opstrukcije dostupnosti ljudi koji su pobegli i koji nisu dostupni kosovskom pravosuđu“. Kurti već odustao od svojih principa? Trajkovićeva smatra da je premijer Kosova Aljbin Kurti, na neki način već odustao od svojih principa koje je zagovarao pre izbora, a koji se odnose na obračun sa kriminalom, jer je u Vladu primio Srpsku listu, koja je kako je kazala, bila partner ratne koalicije, koju karakteriše kriminal i nepotizam. „Angažovanje Srpske liste bez obzira na Ustav Kosova je veliki kompromis, jer on (Kurti) je kazao da će izbaciti ratnu koalciju. Srpska lista je bila koalicioni partner ratnoj koaliciji. Ona je bila deo ratne koalicije, ona je izabrala Tačija, učestvovala u njegovom izboru, ona je izabrala Ramuša Haradinaja, ona je izabrala Kadrija Vseljija, šefa ŠIK-a, oni su imali zajedničke perojekte, oni su u dogovoru radili institucionalnu kompromitaciju Kosova. Imali smo hapšenje osumnjičenih za zločin nad Oliverom i pobegao je Radoičić, znači javljeno mu je iz Prištine. Imali smo hapšenje grupe policajaca koje su činili kriminal, a ljudi koji su najznačajniji Srpskoj listi su pobegli, nisu ih sve pohapsili. Imali smo hapšenje ponovo nekih ljudi vezanih za kirminal, a šef policije na severu, Bojić, je pobegao. Znači svi oni koji su bili za nas značajni da odgovaraju i koji su bili duboko povezani sa ratnom koalicijom i njihovim kriminogenim strukturama, svi su pobegli u ostatak Srbije. To definitivno govori da je reč o nezdravom kompromisu oko angažovanja Srpske liste“. Kurti će proći kao Siriza u Grčkoj? Smatra da je budućnost Aljbina Kurtija i Pokreta Samoopredeljenje na čijem je čelu potpuno neizvestna. „Da li će Kurti imati sudbinu sličnu Sirizi u Grčkoj, da ga međunarodna zajednica postavi da završi neke poslove, gde je bio velika smetnja, znači da preuzme tu lidersku poziciju i onda kao takav i Pokret Samoopredeljenje da bude na jedan načn demilitarizovan i da bude nešto što više neće suštinski predstavljati neki problem za sve ono što misli dalje da oblikuje i preoblikuje međunarodna zajednica u smislu sređivanja regiona“. Komentarišući ponovni izbor Dalibora Jevtića za ministra za povratak i zajednice u Vladi Kosova Trajkovićeva je kazala da je to loš potez Beograda. „Pa ja mislim da on odlično radi svoj posao u smislu odlaska Srba sa Kosova. Ja mislim da ministar koji je više Srba ispratio sa Kosova, nego što ih je vratio, ne posotoji. Ako je Beograd ili Vučićeva vlada s obzirom na to da on učestvuje i u kampanji i u izboru, ako im je to preporuka pražnjenje Kosova od Srba, onda je zaista kadar, onako baš odabran, koji ume to da radi“. Izbore u Srbiji treba bojkotovati Govoreći o predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji Trajkovćeva smatra da ih treba bojkotovati. „Mislim da srpske izbore treba bojkovati i na taj način uraditi potpunu delegetimizaciju Vučiča kao predsednika Srbije, koji je ono što kažu čovek od najvećeg autoriteta i na taj način u stvari dati šansu da zaista demokratska Srbija u perspektivi rešava i pitanje Kosova sa demokratskom vlašću na prostoru Kosova i Metohije. Sada imamo jedan disbalans, da ovde imamo demokratsku vlast, a u Beogradu imamo totalitarnu vlast koja vlada mehanizmima koji su zaista u bilo kojoj evropskoj zemlji odavno zaboravljni i poraženi“, rekla je Rada Trajković gostujući u emisiji Slobodno srpski. . 16. February. 2020.

Slobodno srpski sa Sonjom Liht

U 374.emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je, povodom najave novog premijera Kosova Aljbina Kurtija da je neophodno izvršiti reviziju dosadašnjih sporazuma sa Beogradom, rekla da nije previše mudro ni od jednog državnika dovoditi u pitanje ono što je već postignuo u prethodnoj fazi dijaloga, ali ni stajati u mestu. “Mislim da nije dobro sad stati na loptu. Predugo se stajalo na lopti, nego je potrebno da se što je moguće pre dođe do dogovora o nekim osnovnim temama sa kojima može da se krene u dalje razgovore. Lično mislim, možda je to čista utopija, da bi bilo jako dobro da glavni pregovarači sednu za sto i dogovore se oko toga kako oni vide normalizaciju. Neka i jedan i drugi kažu šta za njih znači normalizacija. Svi građani treba da žive u jednom normalnom prostoru koji neće biti malo, malo uskovitlan od nekog i gde radikalna retorika može zaista da nas odvuče u jedan novi prostor nesgurnosti”, rekla je Liht. Komentarišući upravo oštru retoriku i udaljenost zajedničkih stavova Beograda i Prištine, Sonja Liht je rekla da se takva politika na kraju ne isplati. “Kod vučenja ili nadvlačenja konopca neko obavezno padne, ali padne i onaj drugi, jer jedan koji pada povlači i onog drugog. Da li je nama zaista ptrebno da svi popadamo na nos da bismo došli do nekog rešenja?. Mislim da će zrelost državnika biti na ozbiljnom testu, na ozbiljnom iskušenju, ukoliko ne budu uspeli da sednu i da se dogovore kako da nastave dijalog”, ocenila je Liht. Status kvo ništa ne rešava Po njenim rečima, neophodno je oživeti dijalog, jer status kvo ne rešava ništa, a u dijalog bi morali da se uključe sami građani. “Ono što bih ja želela, kao osoba koja je čitav svoj život provela u civilnom društvu, je da političari mnogo više pažnje obrate na istinske potrebe društva. S druge strane ja sam duboko ubeđena da je neophodno da građani mnogo više imaju šanse da govore o tome kako oni vide budućnost saradnje između Srbije i Kosova”, kaže Liht. Podseća na unutrašnji dijalog o Kosovu koji je vođen u Srbiji na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića i na njegovu razočaranost jer su mnogi bili za status kvo. “Status kvo naravno ništa ne rešava, odlaže probleme, a u međuvremenu oni ustvari postaju sve teži i teži. Sastavni deo tog unutrašnjeg dijaloga bio je sastanak Vučića sa predstavnicima civilnog društva koji je trajao satima, prenosile su kamere i to je bio dobar razgovor. Predstavnici, oni koji su ipak bliži građanima od nekih institucija gde su se uglavnom ti razgovori vodili iza zatvorenih vrata, su razgovarali pred građanima cele Srbije. Predstavnici civilnog društva su vrlo jasno, a bilo ih je dosta i sa Kosova, i poreklom sa Kosova, su vrlo jasno zastupali stav da status kvo nije rešenje i to je bio dobar razgovor. Mi smo se dogovorili, biće ih još, nažalost za sada ih nije bilo. Ja očekujem takve razgovore ali ne samo sa predsednikom Vučićem, očekujem pre svega takve razgovore u oba društva. Mi moramo da otvorimo najbitniju temu za građane i Srbije i Kosova. Ako to ne uradimo, onda nemamo garancije da će ono što će biti dogovoreno na vrhu zaista da bude sprovedeno”, upozorila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Kaže da civilno društvo može, čak i onda kad je zamrznut dijalog, da ulaže napore da proširi razgovor, da vodi razgovor, da upoznaje građane sa onim što je postignuto i podseća na to zašto je važno da se dijalog nastavi. “Međutim civilno društvo ne može da zameni donosioce odluka, niti treba to da radi. Civilno društvo može da radi na stvaranju atmosfere. I skup koji je nedavno organizovao NVO Aktiv sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici je upravo pokazao da civilno društvo može ono što mnogi drugi ne mogu i neće. Jedna nevladina organizacija koja funkcioniše dugo već u Kosovskoj Mitrovici, čije članstvo čine pre svega, ne isključivo, ali pre svega, Srbi sa Kosova, otvorila je skup na srpskom jeziku i okupila mnogo ljudi, mnogo učesnika iz svih zajednica, gde se ozbiljno razgovaralo o tome zašto je dijalog neophodan za sve zajednice, uključujući i srpsku”, kazala je Liht. Na pitanje kako komentariše spoljnopolitičku aktivnosti Vlade Srbije na povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova od strane pojedinih zemalja i čime se mere diplomatske pobede u tom smislu, Sonja Liht kaže da ni njoj nije baš jasno. “To je dobro pitanje. Ne znam. Iskreno ne znam koliko je to diplomatska pobeda, ne znam koliko je u dugoročnom interesu Srbije da Kosovo bude priznato od manjeg broja zemalja, opet od drugih zemalja jeste i ostaće priznato i to od onih od kojih zavisi naša evropska perspektiva. Kad govorimo o kompromisu, tu se neki kompromis morati naći, jer bez toga neće moći ni dijalog, ne samo da se nastavi, nego i da se završi”, ocenila je Sonja Liht, gostujući u Slobodno srpski. 09. February. 2020.

Slobodno srpski sa Milenom Zdravković

U 373. emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova i članica Glavnog odbora Samostalne liberalne stranke (SLS) Milena Zdravković. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je uverena da će Slobodan Petrović uskoro objasniti odluku, zašto je podneo ostavku na mesto predsedenika SLS ove nedelje, ali da lično smatra, da je na to uticalo mnoštvo faktora . „Poslednjih godinu dana pretrpeli smo određene pritiske i nenormalnu, nedemokratsku torturu koja je vršena ne samo nad predsednikom (Slobodanom Petrovićem ) nego i nad svim članovima i simpatizerima naše stranke. U uslovima kada su naši ljudi isterivani s posla, nismo mogli da delujemo punim kapacitetom jer ovo društvo više nije demokratsko društvo i na kraju krajeva Slobodan Petrović je jedan slobodan čovek koji ima pravo da sam odlučuje o svojim postupcima i da sam donosi odluke koje smatra da su ispravne. To je nešto, ja sam ubeđena, na čemu može da mu zavidi deo naših političkih neistomišljenika koji sede u klupama Srpske liste, koji bi se rado povukli ili možda podneli ostavke, ali nažalost njihova sloboda je mnogo skupa“. Navodi da su predstavnici Samostalne liberalne stranke upoznali brojne predstavnike Međunarodne zajednice o pritiscima sa kojima su se u proteklom periodu suočavali predstavnici i njihovi članovi, ali da oni nisu ništa preduzeli po tom pitanju. „Uzmite samo izveštaj Evropske komisije koja je posmatrala poslednje izbore. Tu tačno možete da vidite na koliko se strana spominje Samostalna liberalna stranka. Svako naše rešenje o otkazu ili suspenziji bilo koga od naših članova ili ljudi koji su bili u izbornoj kampanji svedoči o onome šta smo pretrpeli“, rekla je Milena Zdravković i podsetila na to da su njihovi visoki funkcioneri u ranijim mesecima satima zadržavi na administrativnim prelazima. „U poslednjih nekoliko dana i nedelja Slobodan Petrović se sastajao sa zvaničnicima i ambasadorima Kvinte i sa američkim ambasadorom, bio je i u poseti Nemačkoj. Dakle svi su upoznati sa problemima, reakcija je izostala, reakcije nema. Da li je to način da vi zaštitite nekog, da li je to način da vi sporovodite demokratiju za koju se zalažete, ja mislim da nije. Mislim da je ovo drušvo, ne demokratija, nego „demonkratija“. Glavni odbor SLS je nakon ostavke Slobodana Petrovića doneo odluku o političkom moratorijumu zbog, kako se navodi, okolnosti i nemogućnosti da Samostalna liberalna stranka funkcioniše u punom kapacitetu. „Prekidamo političko delovanje do trenutka dok se ne stvore uslovi za normalno funkcionisanje kakvo dostojanstven čovek treba da ima, sa svim ljdskim slobodama u 21. veku u Evropi. To je bila naša jednoglasna odluka, složili smo se oko toga da je to najidealnije rešenje u ovom trenutku“, rekla je Milena Zdravković i naglasila da je ponosna na rezultate SLS u proteklih 14 godina. „Imate čtiri hiljade ljudi koji su zaposleni od trenutka kada je SLS počela da funkcioniše. Ponosna sam što su ti ljudi našli hleb za svoje porodice, ponosna sam na hiljade i hiljade izgrađenih kvadrata, na kilometre puteva, ali pre svega na slobodu, da mogu da dođem kod vas danas i da pričam slobodno, da govorim svoj jezik, da se borim za svoju zajednicu, a to je sve počelo kada niko nije mogao, niko nije hteo ili smeo“. Zagađenost vazduha visoka, ali je bolje nego lane Zdravkovićeva, koja je i zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova, kaže da je zagađenost vazduha na Kosovu ove godine manja u odnosu na prethodne. „Činjenica je da smo među najzagađenijima u svetu i to je nešto što ne možemo da osporimo, ali svakako da je ova godina malo bolja nego što je bila prethodna kada smo bili drugi u svetu po zagađenosti. Ovog trenutka to nije situacija, malo se to poboljšalo, ali smo i dalje u tom vrhu“. Po njenim rečima, jedan od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu je termoelektrana u Obiliću gde se dugo ništa nije ulagalo, ali će to uskoro biti promenjeno. „Napokon smo dobili sredstva iz IPA fonda Evropske Unije da bi se zamenili filteri na termoelektrani Kosovo B i smatram da će to dosta doprineti kvalitetu vazduha. Još jedan od načina na koji ćemo se baviti zaštitom vazduha u ovom regionu jeste i proširenje sistema za grejanje koje koristi grad Priština, preko toplane koja koristi kapacitete i energiju termoelektrana, pa će se to proširiti na ostatak Prištine, koja nije u potpunosti pokrivena, a zatim će se obuhvatiti i Kosovo Polje, i Gračanica.To je plan i za to je izdvojeno oko 20 miliona miliona evra i to će se u narednom periodu realizovati“, najavila je zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja ekologije u kosovskoj vladi Milena Zdravković. Ona i kao odbornica u Skupštini opštine Gračanica, kaže da je među četvoro, od 15, odobornika koji pripadaju lokalnoj opoziciji i koji odolevaju da ne spuste glavu, nego da kažu šta mislie, pa i o malverzacijama. 02. February. 2020.