ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Fahrijem Musliuom

U 462.emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar i publicista Fahri Musliu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da stanje tzv. postkonfliktnog društva na zapadnom Balkanu isuviše dugo traje, a stare stvari se „recikliraju“. „Svako veče na televizijama i u Beogradu i u Prištini imate scene iz rata. Nikako da se to završi, stalno imate taj problem. Ako krenemo od toga da se cela ta politika ili politička situacija od 90-tih godina reciklira i umesto da proizvodi nešto pozitivno, proizvodi mržnju, podele, naslje i to onda nije „post“, nego je nastavak sukoba“, kaže Musliu. On je optužio političare na Balkanu da ne poštuju ni vreme, niti ljude. „Ono što treba da rade danas, oni urade posle 10 godina, možda u težoj varijanti. Za njih su ljudi brojke. A brojka je nula, koja nema nikakav značaj“, smatra on i dodaje da takvim ponašanjem vlasti u Prištini i u Beogradu hrane jedna drugu, oni misle da time dobijaju neke patriotske poene, ali greše jako puno, oni će se zaboraviti jako brzo ako ne donesu neke kapitalne odluke. Rešenje je na Beogradu Kaže da su se srpsko-albanski problemi oko Kosova mogli odavno da se reše, a da to pre svega zavisi od Beograda. „Da je Beograd bio spreman da posle rata kaže – da, mi priznajemo Kosovo kao državu, uz neke uslove, taksativno, za koje garantuje međunarodna zajednica, to se moglo rešiti davno. I šta bi se desilo? I Srbi i Albanci krenuli su novim životom, novim putem, ne mogu da se vole, bitno je da se poštuju“, kaže Musliu. On je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prizna Kosovo kao rešenje. „Ne treba puno tu, ne treba puno da Vučić donese odluku, izađe na televiziju i kaže - dragi građani Vlada Srbije i ja doneli smo odluku kojom priznajemo nezavisno Kosovo. Želimo da naši građani na Kosovu, Srbi, žive normalno, želimo da odnose Srba i Albanaca dovedemo u neku normalu i da posadimo neko pomirenje koje je ključ“, smatra Musliu i navodi da ako se ne dogodi to pomirenje Srba i Albanaca nikada neće biti mira između dve najveće nacije na Balkanu. S obzirom na to da Aleksandar Vučić kaže da nikad neće priznati Kosovo, Musliu nastavlja... „Neko će morati. To će se desiti, neko će to uraditi, neko će biti taj Vili Brant. Novi Vili Brant. Možda je mogao Đinđić da se nije desilo to što se desilo s njim. Lopta je na srpskoj strani. Onog momenta kada to uradi Srbija, tog momenta će krenuti sasvim drugačiji tokovi, drugačije razmišljanje, drugačije ponašanje samih Albanaca i običnih građana, jer ta mržnja polako već nestaje“, rekao je Fahri Musliu, novinar u penziji, autor nekoliko knjiga o odnosima Srba i Albanaca, između ostalog i suosnivač Evropskog pokreta u Srbiji, Foruma za etničke odnose i Nezavisnog udruženja novinara Srbije – NUNS... Navodi žute štame ga ne dotiču Komentarišući navode „žute štampe“ u Beogradu, ali i u Prištini, da je biološki otac Aleksandra Vučića Musliu je rekao da su to klevete koje ga ne interesuju. „To su klevete koje na Balkanu imaju prolaz, narod se zabavlja time, ali to je jako štetno za ličnost, za porodicu... Privatnost je sveta stvar zaštićena svim mogućim međunarodnim konvencijama i zakonima. Ne možete nekome zalepiti neku etiketu i uništiti čoveka. Sreća je moja što ja imam zdravu porodicu“, kaže Musliu. Ipak, ima svoje mišljenje o Aleksandru Vučiću kao političaru. „Mislim da je Vučić jedan vrhunski vešt političar, sa ogromnim iskustvom, iskustvo Šešeljevo, Miloševićevo, Đinđićevo i redom, on je to upio. On je čitao puno političku literaturu vlasti u Srbiji počevši od Miloša Obrenovića pa sve do kraja ovde. Mislim da čak nekad ima neko ponašanje Titove politike, balansira odnose istok-zapad, Amerika – Rusija - Evropska unija... Može se na dve stolice. Ljudi kažu ne može se na dve stolice, može se, jer Zapad ima neke svoje interese i onda on kroz to gleda. On je vešt, međutim, on može lako da izgubi na pitanju Kosova, kao što je to izgubio Milošević“, kaže Musliu i dodaje da to ne bi bio kraj Vučićeve političke karijere. “Mislim da ne bi završio svoju političku karijeru. On bi možda s tim ušao u srpsku istoriju kao čovek koji je rešio taj problem“, rekao je Fahri Musliu gostujući u Slobodno srpski. 03. March. 2024.

Slobodno srpski sa Arberom Vokrijem

U 461.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova Arber Vokri. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je odluka Ustavnog suda Kosova kojom se lokalne vlasti u Dečanima obavezuju da uknjiže imovinu manastiru Visoki Dečani politička i da je Ustavni sud u tom slučaju napravio grešku. „Nije sasvim ispravno da tako neispitano Ustavni sud Kosova odobri odluke koje je donela Miloševićeva vlast. Mi nismo za to da dominiramo nad tim manastirom ili Srpskom pravoslavnom crkvom na Kosovu, nego mora da se uzme u obzir i pod kakvim uslovima su se razvijale stvari pre rata. Inače, opštine imaja ovlašćenja nad kojima mi kao ministarstvo ne utičemo, možemo da im pomognemo ili da im damo opomenu“. Na pitanje da li je ministastvo administracije lokalne samouprave opštini Dečani izreklo opomenu ili dalo preporuku da uknjiži imovinu Visokih Dečana, Vokri je ponovio da je u pitanju politička odluka Ustavnog suda i da je u ovom slučaju potreban „iskren dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom“. Hetemi od novembra prošle godine ide normalno na posao Arber Vokri koji je kao zamenik ministra administracije lokalne samouprave poslednjih meseci često boravio na severu Kosova, posebno u Leposavću, potvrdio je da gradonačelnik Leposavića Ljuljzim Hetemi, nakon što je preuzeo dužnost, oko sedam meseci uopšte nije napuštao zgradu opštine Leposavić. „Gospodin Hetemi je tako sticajem okolnosti postao kao glavni lik u jednoj čudnoj priči i boravio je nekih sedam meseci unutar opštinske zgrade, kao da je postao neki zatočenik u sopstvenoj kancelariji. To je bilo iz razloga što KFOR nije bio voljan da garantuje da se on može vratiti ako jednom izađe iz zgrade opštine. Od novembra meseca KFOR više nije tamo, tu je samo policija i nema problema ni za koga da uđe i izađe“. Vokri je kazao da su “svi svesni” da nove opštinske vlasti na severu Kosova nemaju potpuni legitimitet i da niko nije srećan zbog toga. “Ipak možemo reći da taj koji ima par procenata glasova ima veću legitimnost nego neko ko nema nijedan glas. Inače dok smo svesni toga i gradonačlenici su oprezni da ne preduzimaju neke mere koje bi imale neke dugotrajne posledice na stanovništvo i na samu opštinu. Svakako oni su u dnevnom kontaktu sa građanima i kada je nešto što je za njih uvek se iskoordinišu i neće da preduzimaju neke korake koji ne bi bili u skladu sa voljom naroda”. ZSO kad Srbija prizna Kosovo Govoreći o sporazumima dogovorenim u Briselu između Beograda i Prištine Vokri je rekao da je Kosovo “spremno da sprovede sve sporazume uključujući i onaj o Zajednici srpskih opština”, ali tek kad, kako je rekao “Srbija ispuni svoj deo”. „To se odnosi pre svega na priznavanje naše države. Bilo bi najbolje ako i deklarativno Srbija prizna Kosovo, ali ako to ne uradi ipak nek se sprovodu oni delovi (sporazuma) koji imaju takav značaj, kao da se de fakto priznaje“. O “sukobu” sa Srbima u Briselu i posle Brisela Objašnjavajući zašto je grupu Srba, koju su činili predstavnici srpskih NVO, i zamenik kosovskog Ombudsmana, koja je prošle nedelje u Briselu imala sastanak sa evropskim parlamentarcima, nazvao „vučićevim propagandistima“ Vokri je rekao da oni na tom sastanku “nisu dali ispravan prikaz stvarnosti Kosova“. Vokri koji je takođe sa svojom delegacijom u kojoj je bilo dvoje Srba, Katarina Ađančić zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice i Radojica Radomirović zamenik ministra za zajednice i povratak, prisustvovao tom sastanku, rekao da se i oni (Ađančićeva i Radomirović) nisu složili sa onim što su čuli od prve grupe Srba koja je u Bisel, kako je rekao, boravila na poziv Viole Fon Kramon izvestitelje Evopskog parlamenta za Kosovo. „Oni (prva grupa Srba ) su njihov sastank imali par sati pre nas. I onda smo mi hteli, pošto smo bili u isto vreme na istom mestu da razgovaramo, da saslušamo šta će se tu reći, možda i mi možemo da tu damo neki doprinos. Dozvolili su nam da prisustvujemo tom sastanku. Dok smo bili tu ja sam pažljivo slušao sve izjave predstavnika srpskih nevladinih organizacija - Srba sa Kosova i baš mi nije bilo milo to što sam čuo. Ne samo ja nego sa tim izjavama nisu bili složni ni gospodin Radomirović, ni gospođa Anđančić“. Na pitanje zašto Ađančićeva i Radomirović tada nisu reagovali, nego je to uradio on, Vokri je kazao da je bilo tehničkih problema, jer organizatori nisu obezbedili prevod. „Gospođa Ađančić razume engleski, ali ne ume da govori tečno, gospodin Radomirović slabo razume engleski, ali sam mu preneo nešto od onoga šta sam čuo tu takođe i gospođa Ađančić. Mi znamo kakve stavove imamo i pre nego što smo prisustvovali tom sastanku. Ja sam reagovao u moje ime i pozvao sam sve prisutne da poslušaju i moje kolege dakle i gospođu Ađančić i gospodina Radomirovića, ali nisu imali volju za to, ne samo da nisu imali prevod, već i baš nisu hteli da ih slušaju”. Komentarišući to što su podršku predstavnicima srpskih NVO Jovani Radosavljević, Miodragu Milićeviću, Dragiši Mijačiću, Isaku Vorgučiću i zameniku kosovskog ombudsmana Srđanu Sentiću, nakon povratka iz Brisela pružili ambasadori zemalja Kvinte, Vokri je rekao da je Kvinta u ovom slučaju bila “malo pristrasna”. „U ovom slučaju Kvinta je malo pristrasna, jer ima dugogodišnju saradnju sa ovim nevladinim organizacijama, uz to ne želi da shvati ili da prizna da ima i jedan drugi deo Srba koji nije saglasan sa izjavama ovih organizacija i sa njihovim stavovima. Ignorisanje tog dela srpskog življa ovde mislim da je nedemokratsko i neispravno“, rekao je u emisiji Slobodno srpski zamenik ministra administracije lokalne samouprave Arber Vokri. 25. February. 2024.

Slobodno srpski sa Stefanom Veljkovićem

U 460.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Srpske demokratije Stefan Veljković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je aktuelnu političku situaciju na severu Kosova opisao kao, “policijsko i institucionalno nasilje koje vrše institucije iz većinskog, albanskog stanovništva, uz prećutno odobravanje Beograda i Međunarodne zajednice”. “Mnogi smatraju da je ovo stanje zaista neizdržlvo i mnogi su već napustili Kosovo, prevashodno moji vršnjaci, dakle ljudi u tridesetim godinama, ali i oni mlađi od mene. Otišle su čitave porodice, znam nebrojano mnogo slučajeva gde su roditelji, oba supružnika, imaju državni posao u prosveti i u zdravstvu po srpskom sistemu i oni odlaze, ako oni odlaze ne znam šta mi drugi možemo da očekujemo“, kaže Veljković. Navodi da državni sistem nije mogao da apsorbuje sve ljude u svoje redove. „Ne možemo svi da imamo državni posao i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije s kraja 2023.godine govore o tome da oko 25 odsto radno sposobnih ljudi u srpskim sredinama na Kosovu nemaju posao. Dakle, 25 odsto je zabrinjavajuće visoka brojka i to je posledica toga što ni Vlada Srbije nije imala nikakav strateški pristup kako da ljudi ovde ostanu i da ovde žive, nego se sve svodilo na tu prokletu partijsku knjižicu i da li poznajete ovoga ili onoga, a ne da li vam zaista treba posao, da li imate kvalitete. Pored toga privatni sektor je potpuno uništen“, kaže potpredsednik Srpske demokratije. Navodi da su ljudi “veoma zabrinuti zbog bezbednosne situacije na severu Kosova”. „Imate 10 policijskih baza i punktova na severu Kosova koji su izgrađeni ili su u izgradnji. Imate oko 300 do 400 specijalaca kosovske policije koji su stalno na terenu na severu Kosova. Imate protest privrednika nekoliko stotina koji su tražili da legalno uvoze, naglašavam legalno da uvoze robu iz uže Srbije na Kosovo, ali kosovska vlada je ostala nema na to. I onda šta mi možemo da očekujemo“, kaže Veljković. Prema Veljkovićevim rečima “Srbi gledaju u Međunarodnu zajednicu kao na jedinog faktora koji ih možda nije ostavio na cedilu”. „Da budem iskren kao Srbin, i kao neko ko živi ceo svoj život ovde na Kosovu. Beograd nas je ostavio na cedilu, Priština nas maltretira, a međunarodna zajednica izađe ponekad sa nekom izjavom, ali tu postoji veliki razdor. Na primer od gospodina Hovenijera vidimo malo čvršće stavove u korist srpske zajednice, od drugih političara iz međunarodne zajednice, pogotovo gospodina Rodea, tu vidimo veliku popustljivost prema kosovskoj vlasti“, tvrdi Veljković i navodi da Kvinta ne koristi svoj zagovarački kapacitet u onoj meri u kojoj bi ona to mogla da radi. 18. February. 2024.

Slobodno srpski sa Ahmetom Ismailjijem

U 459.emisiji Slobodno srpski gostovao je guverner Centralne banke Kosova (CBK) Ahmet Ismailji. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Uredba CBK o gotovinskom poslovanju, od 27.decembra 2023.godine, koja je izazavala zabrinutost građana Kosova koji imaju primanja u dinarima, doneta da bi se obezbedio integritet i poboljšao finansijski sistem Kosova. “Uredba je početno adresirala pitanje integriteta finansijskog sistema zemlje, regulisala je da se uvoz i izvoz novca, gotovine na Kosovu, vrši samo preko Centralne banke, zato što je, u skladu sa zakonom, jedina ovlašćena da snabdeva ekonomiju, ili ako se vrši od strane drugih finansijskih institucija, da se traži dozvola od Centralne banke. Dakle, na ovaj način mi ćemo znati koliko novca ulazi i od koje lokalne ili međunarodne banke i takođe koliko novca izlazi”, kazao je Ismailji. U uredbi u kojoj se eksplicitno ne govori o dinaru i platnom prometu sa Srbijom naglašava se autoritet CBK kao jedinog tela na Kosovu nadležnog za izdavanje licenci za legalan rad banaka i finansijskih institucija. “Uočene su i neke vrste bankomata, i u Prištini, koji su operisali bez licence Centralne banke, gde su ljudi mogli da pretvore neku npr. kripto valutu, kao što ih nazivaju, međutim, niti su bili registrovani u Centralnoj banci, niti se znalo ko operiše njima, a što je gore, nije se znalo ko ih puni novcem. Dakle pretpostavimo da je taj novac falsifikovan, pretpostavimo da je novac od nelegalnih aktivnosti, tako da ova uredba reguliše i to pitanje. Isto tako osnažuje činjenicu da je evro jedina valuta. I Ustav određuje to”, rekao je guverner CBK. Uredba CBK, sama po sebi, nije direktno zabranila nijednu valutu, pa ni dinar, koji ima, po njegovim rečima, isti status sa drugim ne-evro valutama. “Ako bismo zabranili dinar, morali bi zabraniti i funtu, i franak, i dolar. U stvari one se nisu zabranile, samo je definisano da kao sredstvo plaćanja, kao instrument za plaćanje, služi samo jedna jedina valuta, a to je evro. Sve ostale valute, uključujući dinar, su dozvoljene da se imaju. Dakle, svaki Srbin sa Kosova, ne čini nikakvo kršenje zakona kada ima dinare u džepu, to je njegov izbor, ima pravo da ode da ih konvertuje u nekoj licenciranoj instituciji, bilo evre u dinare, bilo dinare u evre, ima pravo da ima štedni račun u banci, ako mu banka nudi u dinarima”, kaže Ismailji i tvrdi da niti u jednom svom članu Uredba ne zabranjuje primanje sredstava iz Srbije. Ismailji: Bankarski računi se ne otvaraju na osnovu nacionalnosti Navodi da je za transfer novca bitno da je reč o licenciranoj banci od strane CBK da bi poslovala na Kosovu. “Samo na severu, neću uzeti druge gradove, koji imaju više prometa i više su integrisani, samo na severu Kosova, u četiri severne opštine, funkcionišu četiri bankarske kancelarije, dve međunarodne banke sa četiri bankarske kancelarije, funkcionišu tri mikro-finansijske institucije, koje daju kredite i funkcioniše 15 nebankarskih institucija, menjačnica i institucija za plaćanje. Prema tome, sve ove finansijske institucije, da kažemo njih 20-tak, su operativne u četiri opštine na severu. Mi smo tražili od banaka, sada i sa nedostatkom Komercijalne banke, da se poveća broj banaka koje su prisutne tamo, da svi imaju pristup finansijama, da se učini što lakšim za ljude da ga otvore. Ljudi koji danas nemaju račun, mogu da ga dobiju veoma lako za nekoliko minuta”, tvrdi Ismailji. Ističe da danas oko 40.000 bankarskih računa imaju srpski građani i da se računi ne otvaraju na osnovu nacionalnosti. “Više od 30.000 hiljada njih imaju primanja od Kosova, iz kosovskog budžeta, plate, penzije ili neku pomoć…”, kaže Ismailji i tvrdi da je ovom uredbom učinjen još jedan korak u bližem povezivanju sa platnim sistemom Evropske unije i šest zemalja Zapadnog Balkana. CBK poziva NBS na saradnju Guverner kaže da je CBK uputila pismo Narodnoj banci Srbije (NBS) potvrđujući spremnost da se u dogovoru pronađu rešenja u najboljem interesu građana, ali da su odustali od komentarisanja saopštenja koja su poslata iz Beograda. „Ne treba politika da se bavi Centralnom bankom ni na Kosovu ni u Srbiji, mi imamo naše institucije, Centralna banka Srbije je naš partner. Ja sam bio u prilici da lično obavestim guvernera Centralne banke Srbije u jednom veoma dobrom razgovoru u Frankfurtu gde smo bili zajedno na jednom sastanku prošle godine u Centralnoj evropskoj banci. Ja ne vidim nikakvu razliku među nama što se tiče profesionalnog aspekta, i ne vidim nikakvu prepreku zašto ne bi sarađivali u interesu naših građana. Ako političari ostanu van tog domena, a možda su se oni naučili da se mešaju, ali ako bi ostali van, ja sam siguran da bismo uspeli da rešimo svako pitanje što je u interesu naše zemlje. Oni imaju dovoljno svojih tema, ali ako ostane u rukama političara da odlučuju o finansijskom sistemu jedne zemlje, ja već sad mogu reći da taj sistem neće imati perspektive. Ne da su političari loši ljudi, nego oni nisu napravljeni za taj cilj, oni imaju svoja posla, mi imamo svoja“, poručuje Ismailji. Greška u komunikaciji Odgovarajući na zabirnutost i primedbe koji dolaze i od same Međunarodne zajednice u vezi sa Uredbom i dinarskim transakcijama na Kosovu, guverner CBK priznaje da je bila potrebna efikasnija komunikacija pre stupanja na snagu ove uredbe. „Kao svaki proces, ima mogućnosti za ispravke. Moramo da priznamo da smo ljudi i uprkos tome da probamo ono najbolje moguće, ne ostvarimo to uvek. Ako bih nešto ispravio, bilo bi možda jedna efikasnija komunikacija. Možda bi u medijima neki profesionalac rekao drugačije, ali da sednem sa njim, ne verujem da može da kaže da to nije bila propisna uredba“, izjavio je u emisiji Slobodno srpski guverner Centralne banke Kosova Ahmet Ismailji. 11. February. 2024.

Slobodno srpski sa Branimirom Stojanovićem

U 458.emisiji Slobodno srpski gostovao je jedan od osnivača Srpskog narodnog pokreta Branimir Stojanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je uredba Centralne banke Kosova o ukidanju platnog prometa sa Srbijom dokaz da dijalog Prištine i Beograda više suštinski ne postoji, jer kada se razgovara o nečem ozbiljnom i kada su ozbiljne strane u nekom razgovoru takvi potezi se ne povlače. „Suštinski dijalog ne funkcioniše već poprilično dugo. To je idealna stvar koju Kurti može da radi u nekoj atmosferi koja više liči na predizbornu. On sve više povlači populističke poteze, radi ono što javno mnjenje albansko, esktremističko, koje nije malo, očekuje i on prosto napada sve ono što može medijski da prikaže kao dokazivanje nekog reda, poretka, vladavine prava i onoga što treba da dokaže kako ima čvrstu vlast u Prištini, koja insistira na principima legislative i legaliteta“, kaže Stojanović. Smatra da je verovatno to priprema za prelazak u kosovski sistem ili Poštanske štedionice ili formiranje neke nove banke koja će biti registrovana na Kosovu. „To što se dešava sa platnim promenom sa dinarima i sve što se dešava sa srpskim institucijama, privremenim organima i ovim pritiskom na njihovo gašenje, zapravo je pokazatelj da su nažalost oni koji su u Beogradu u Kancelariji za Kosovo i Metohiji, morali da brinu poslednjih 10 godina, da stvaraju alternative šta ako dijalog propadne i od sutra se ponovo vraćamo na neke stare pozicije koje imamo, da neko o tome nije razmišljao i da nije stvarao alternative ukoliko neko u Prištini dođe kao što je danas Kurti tu i počne da se ponaša potpuno neracionalno, nerazumno i bez ikakve želje da bude kooperativan oko bilo koje teme. Ovo što se sad nama dešava i mogućnost da se mnoge stvari blokiraju, usluge koje koriste ljudi iz privremenih organa, domova zdravlja i ovo što se dešava sa platnim prometom zapravo je pokazatelj da niko o tome nije razmišljao“, navodi Stojanović. Zbog takvih stvari Branimir Stojanović kaže da je i napustio Srpsku listu čiji je bio funkcioner. „To je ono zbog čega sam ja lično napustio Srpsku listu kao organizaciju koja je morala da stvara alternative. Šest - sedam godina sam uporno govorio, razgovarajući i sa Markom Đurim i posle sa Petkom Petkovićem, da moraju da se nalaze rešenja pre nego što problem dođe na dnevni red. Još 2008. godine smo znali da je moguće da u Prištinu dođe neko ko će na ovaj način da se ponaša prema srpskim institucijama i platnom prometu. Mi smo morali na ovo da budemo spremni. Institucije srpske su na ovo morale da budu spremne. Beograd je za ovo morao da bude spreman. Sada vidimo da nije. Ili neko nije želeo da se uopšte sprema za ovakav neki scenario i da sada treba samo da se priča i da jadikuje nad srpskim narodom, da se šalju poruke, a da suštinski neko ćutke dozvoljava da se guši, gasi sve ono što jeste instrument našeg preživljavanja na ovom prostoru“, ocenjuje Stojanović. Političari u budućnosti moraju da budu kažnjeni zbog loših odluka Kao najveća srpska politička partija na Kosovu Srpska lista bi trebalo da ponese veliku odgovornost za nastalu situaciju, ali ona suštinski, po njegovim rečima, i ne postoji. „Ne postoji, nemaju ništa i jedino što imaju to je taj institucioni mehanizam kako da vrše pritisak na ljude i to je sve“, tvrdi on. Na pitanje šta je vreme pokazalo, da li je odluka Srpske liste da napusti institucije lokalne samouprave u opštinama na severu Kosova, policiju i pravosuđe bila mudra i ispravna, kaže da to što su funkcioneri i političari podnosili ostavke, samo po sebi, nije ništa strašno. Ali... „Ono što je strašno i nepopravljivo, što ne može da se vrati unazad, što je ozbiljna katastrofa, to je to što su ljudi koji su radili u institucijama napuštali, obični radnici koji su raskidali svoje ugovore, to što su ljudi napuštali policiju to je ozbiljan problem, jer više nikada nećete moći da vratite taj broj ljudi sa takvom strukturom na tom prostoru“, kaže Stojanović, ali zbog toga, po njegovom mišljenju, niko neće odgovarati. Ipak, po njegovim rečima, ono što ljudi treba da znaju je da oni moraju da budu kažnjeni zbog toga i da svi političari u budućnosti moraju da budu kažnjeni zbog loših odluka. „Naš poziv za formiranje stranke (Srpski narodni pokret) nije samo poziv građanima da se priključe nama nego poziv da se ljudi bave politikom. Politika nije nikakva apstraktna stvar koju treba da radi neka mala grupa ljudi koji su odabrani za to. Ne, politikom treba da se bave svi oni kojima je stalo do svog života ovde“, poručuje Stojanović. Prva i najvažnija stvar koju će ova stranka staviti na političku agendu je sloboda izražavanja za Srbe na Kosovu. „Da se izborimo za pravo da se nesmetano, potpuno slobodno ljudi izražavaju šta misle o ljudima koji rukovode na lokalnom nivou i koju suštinski uopšte donose političke odluke. Vi vidite da danas ko god da bilo šta drugačije misli vrlo brzo ili bude tužen, ili bude napadan, ili ima određene posledice na poslu“ tvrdi on. Ne očekuje podršku ni vlasti u Beogradu, niti u Prištini za svoj rad. „Znam da nas sigurno neće podržavati ni Kurti, a neće nas podržavati ni zvanični Beograd u toj nameri da uradimo ono što treba. Mi nismo bilo kome neprijatelji, mi samo želimo da svima pošaljemo vrlo jasnu poruku da su Srbi umorni od toga da se o njima odlučuje o svemu i svačemu i na lokalnom nivou i na svakom drugom nivou, a bez da se Srbi o tome pitaju, i to će morati da shvate i oni u Prištini ali bogami i oni u Beogradu. Mi želimo da se izborimo za naše pravo da koristimo političke slobode potpuno i da utičemo na ono što se nas tiče. Mi ne pretendujemo da vodimo nacionalnu politiku, upravljamo dijalogom i tako dalje, ali tražimo svoje pravo da to kritikujemo, da o tome imamo svoje mišljenje i tražimo svoje pravo da odlučujemo o našim životima na lokalnom nivou. Bez zadrški i bez strepnji i straha da li će neko zbog toga imati posledice“, rekao je nekadašnji predsednik opštine Gračanica i potpredsednik Vlade Kosova, sada jedan od osnivača Srpskog narodnog pokreta, Branimir Stojanović. 04. February. 2024.

Slobodno srpski sa Srđanom Sentićem

U 457.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik kosovskog ombudsmana Srđan Sentić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je potvrdio da je u prošloj godini najviše žalbi, odnosno pritužbi građana upućenih njegovoj instituciji stiglo iz srpske zajednice (148) i da je to skoro dvostruko više nego u 2022.godini kada je bilo 77 žalbi. “Ovih dana, ovih nedelja se finaliziraju naši izveštaji i veoma brzo ćemo, kroz nekih mesec, mesec i po dana izaći sa konačnim izveštajem za prošlu godinu”, rekao je Sentić ne odgovorivši na uporna pitanja voditelja o kojim je konkretnim slučajevima reč, odnosno na koje pojave kršenja ljudskih prava su Srbi ukazivali i iz kojih je mesta stiglo najviše pritužbi. Navodi podatke da je u glavnoj kancelariji u Prištini primljeno u prošloj godini 799 žalbi, u Gnjilanu 199, u Prizrenu 163, u Peći 153, u Uroševcu 140, u Đakovici 88… Na primedbu voditelja da se ti podaci odnose na čitavo Kosovo, a da se njegovo pitanje specifično odnosilo na žalbe koje su poslali Srbi sa Kosova, Sentić nije želeo da odgovori. “Sada kada bih ušao u statistiku da gledam pojedinačno izgubili bi dragoceno vreme”, rekao je Sentić optuživši voditelja da “pretenciozno donosi zaključke”. Preporuke Ombudsmana malo ko sprovodi Generalno, kaže, pritužbe se odnose na pravo na rad, obavljanje profesije, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravni lek, a sami građani bi trebalo da znaju kako da ostvare svoja uskraćena prava, smatra zamenik kosovskog Ombudsmana. “Ono što je najvažnije je da sami građani razumeju da kada identifikuju problem da postoje institucije kojima taj problem treba da se delegira. Ako vidite diskriminaciju ili osetite diskriminaciju, prvo se žalite toj instituciji, kažete “okej” vi meni kršite moja prava. Žalite se na njih. Ako oni ne odgovore pozitivno, negativno, kako god, ako ne zadovolje vaš predmet, onda imate drugu instancu, a to smo mi. I onda mi proveravamo sa tom institucijom”, objašnjava Sentić. Praktično, u redovnoj proceduri Ombudsman ima pravo i mandat da uputi preporuku određenoj instituciji ukoliko se utvrdi da su ljudska prava prekršena ili da je reč o diskriminaciji građana. “Za 2023 godinu ono što je jako važno za sve nas, da bolje svi mi kao građani i ja lično, razumemo celu ovu situaciju, od 230 preporuka nadležni organi sproveli su samo 40 preporuka. To je 17,4% od svih preporuka koje je Institucija obudsmana poslala, samo 17,4% je odgovorilo, imamo 3% delimično sprovedenih preporuka, dok 80% preporuka još uvek čeka na izvršenje. To znači da institucije koje su nadležne, koje dobijaju zahteve sa naše strane bilo da je to preporuka, odluka ili izveštaj nalaze načine da odugovlače sa izvršenjem istih“, kaže Sentić ocenjujući da je to apsolutno neprihvatljivo i da bi trebalo da se svi borimo za nultu toleranciju, što znači da sve preporuke (Ombudsmana) moraju da se izvršavaju. Sentić: Kosovo jeste multietničko društvo, ali... Srđan Sentić, koja ima uspešnu karijeru na Kosovu, od višeg savetnika za povratak Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu, prvog direktora Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova, visoko pozicioniranog diplomate u Ministarstvu inostranih poslova Kosova, po obrazovanju doktor filozofije, smatra da Kosovo jeste multietničko društvo, ali da postoje određeni izazovi u svakodnevnom životu građana. “Mi imamo multietničko Kosovo, to je nesporno, ali šta je garant multietničnosti? Ustav Kosova koji garantuje multietničnost garantuje ravnopravnu zastupljenost svih zajednica u svim institucijama, što znači da su garant multietničnosti multietničke institucije, što je danas sa tog aspekta veoma problematična situacija. Takođe, ono što sam razumeo iz njene izjave (izjave izvestiteljke Evropskog parlamenta za Kosovo Viole Fon Kramon prilikom njene nedavne posete Kosovu) je da imamo kontekst selektivnog prava ili selektivne pravde. Mi kada govorimo o vladavini prava ne možemo a da ne uzmemo u obzir ljudska prava, ne možemo da ne uzmemo i vladavinu prava bez prava nevećinskih zajednica”, kazao je Sentić gostujući u Slobodno srpski. 28. January. 2024.

Slobodno srpski sa Violom fon Kramon

U 456.emisiji Slobodno srpski gostovala je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola Fon Kramon. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je izrazila rezerve prema eventualnom učlanjenju Kosova u Savet Evrope u skorije vreme. „Postoje određeni principi u Savetu Evrope i ono što sam do sada pročitala od pravnih analiza je to da u teoriji, na papiru, pravni okvir je tu, dakle nije loše ono što pruža Ustav, ali sprovođenje i ostvarivanje ustavnog okvira je u kašnjenju, tako sa slučajem (manastira) Dečani koji nije sproveden evo već godinama i nedostatka političke volje da se ide napred sa tim i čak suprotstavljanje članovima Saveta Evrope rekavši im da ova vlada neće uraditi to, to ne olakšava stvari za članove Saveta Evrope da idu napred sa aplikacijom. Ovo je samo jedan slučaj, ali koji ne treba da se potceni, zato što sloboda veroispovesti i presude Ustavnog suda se uzimaju vrlo ozbiljno od strane Saveta Evrope i ja mislim da je ovo nešto što se može lako ispraviti, ako bi vlada imala političku volju da konačno dođe do nekog predloga kako da se učini to“, rekla je Fon Kramon. Čekajući da drugi učini prvi korak Upozorava da je ovo izborna godina u Evropskoj uniji i da je potrebno hitno rešavati nagomilane probleme, posebno kada je reč o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda. „Mislim da je francusko-nemački predlog da se dođe do bilo kakve vrste sporazuma dobar predlog i ja sam se nadala da će to biti osnova za brzo sprovođenje i da isto tako aneks dozvoljava svakoj strani da sprovede svoj deo što je moguće brže zbog onoga što sam rekla, hitnosti, zbog izbora u Vašingtonu i Briselu. Tako da ja ovde ne vidim volju za sprovođenje, nego volju da se čeka dok druga strana sprovede prve korake. Ja ne mislim da je to veoma korisno“. Smatra da su mere koje je EU uvela prema Kosovu zbog načina rešavanja krize na severu Kosova i oštre, i opravdane, ali u neku ruku i nepravedne. „U poređenju s tim kako se radi sa Beogradom, čini se da je veoma nepravedno, neopravdano za mnogo ljudi ovde. Ja mislim da u jednom trenutku, krajem maja, kada su stvari eskalirale, svi evropski partneri su bili očajni da imaju bilo šta što pokazuje Kosovu - ne možete da se bavite situacijom onako kako ste se bavili time i morate da održite obećanja. Ono što sam razumela od ljudi koji su bili vrlo blisko uključeni, postoji veliko razočaranje time kako se premijer, kako se Vlada bavila ovom krizom krajem maja. To nije bilo izazvano stranim uzrocima, nego je uglavnom izazvano lokalnim lošim upravljanjem. Blindirana vozila ispred opštinskih zgrada, stambenih zgrada, obdaništa, tako da kad sam ja bila tamo, razgovarala sa ljudima i bila sam veoma zbunjena i iritirana tim oštrim merama“, kritična je Fon Kramon. Kosovo je moguće samo kao multietničko društvo Vlada Kosova bi, po njenim rečima trebalo da pokaže da je zaista zainteresovana da dopre do Srba, bez obzira da li žive na severu, na jugu ili negde drugde. „Mislim da je u našem interesu da imamo i da ostanemo u multietničkom društvu i da svaki građanin ima pravo, isto pravo, jednako pravo za sve, na jezik, na obrazovanje, na zdravstvo, pasoše, itd. Dakle, to je za mene jedno načelo i onda treba da vidimo takođe na severu, za ljude koji žive tamo, da političari rade u njihovo ime, u njihovom interesu. Ono što smo viđali u prošlosti je naravno bilo ponekad teško, imali ste jednu Srpsku listu, ali se nisu svi slagali sa tim. Prema tome, ono što nam treba ovde je više različitosti, trebaju nam više ponuda od građana da postanu političari, treba nam više partija, treba nam više pluralizma ovde, tako da ljudi takođe mogu da odluče ako jedna partija kao Srpska lista odluči da se povuče iz institucija, ali se možda drugi ne slažu s tim, da vi takođe imate konkurenciju između ovih političara ovde i ja ovde definitivno vidim napredak. Vidim neke ljude koji se pojavljuju i kažu ovo je naša budućnost, naša zemlja, mi se staramo o tome i mi bismo želeli da preuzmemo odgovornosti. Ja nudim moj rad, moje kompetentnosti, moje znanje i ovo je to što bih želela da vidim“ rekla je Fon Kramon. Na pitanje voditelja da li je Kosovo i stvarno postalo multietničko društvo i da li je moguće da postoji bez Srba odgovorila je odrično. „Ne. To nije prihvatljivo, zato što kada je Međunarodna zajednica podržala ljude na Kosovu bilo je jasno da ova država treba da bude, postane i ostane multietnička država, demokratska multietnička država, raznolika država, i to je u Ustavu, i to je sporazum sa međunarodnom zajednicom, tako da je u našem interesu da držimo ove kriterijume na mestu“, rekla je Viola fon Kramon gostujući u emisiji Slobodno srpski 21. January. 2024.

Slobodno srpski sa Safetom Grdžalijuom

U 455.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši predsednik Privredne komore Kosova i ekonomski ekspert Safet Grdžaliju. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je usvojeni budžet Kosova za 2024.godinu više socijalnog karaktera, nego razvojni. “Ako pogledate, budžet je limitiran. Daleko više su to socijalni ciljevi. Ako jednostavno nemate budžet koji garantuje ekonomski rast ili razvoj onda šta preostaje drugo nego da se kroz socijalnu orjentaciju vide neki signali ili prvi simptomi političkih izbora koji će sigurno biti sledeće godine, ako ne početkom onda krajem 2024. godine“, kaže Grdžaliju. Komentarišući podatak da gotovo svaki četvrti stanovnik Kosova živi sa dva evra dnevno, što je daleko ispod granice siromaštva, naglašava da su socijalna raslojavanja u kosovskom društvu ogromna. „Mislim da je najveći problem u tome što je Kosovo postalo siromašna država bogatih ljudi. Nema sredine... Mislim da ekonomski razvoj nema alternativu. Samo kroz ekonomski razvoj i bolju perspektivu možemo postići političku stabilnost, socijalni mir, možemo ubrzati integracijske procese, a isto tako možemo promovisati i menjati imidž Kosova u Evropi i u svetu“, smatra bivši predsednik Privredne komore Kosova. Kritikuje Vladu Kosova koja ne želi da prizna ekonomsku krizu. „Istina je to da mi imamo inflaciju, istina je to da to što se moglo kupiti prošle godine sa 100 eura ove godine, ne može se kupiti danas za 150 eura, istina je to da mi imamo pad izvoza, istina je to da imamo pad stranih investicija... Ako su ovo orginalni indkatori koje priznaju svi, zar treba tu neki drugi komentar“, zapitao se Grdžaliju. Mere Zapada prema Kosovu obeležile 2023.godinu Kao najgoru stvar koja se desila na Kosovu u 2023.godinu vidi mere, odnosno sankcije, koje su Evropska unija i SAD uvele zbog nedovoljne kooperativnosti Vlade Kosova u procesu normalizacije odnosa sa Beogradom. „Ja to ne posmatram samo sa ekonomskog aspekta. Ja to gledam u nekoj široj dimenziji i ekonomski, i politički, i psihološki i emocionalno. Možete da zamislite kako se osećaju danas građani Kosova kada znaju da imaju te sankcije. A takve sankcije su bile 90-ih godina u Srbiji, takve sankcije imate danas u Rusiji, takve sankcije imate u Belorusiji, u Iranu... Imate zamrzavanje određenih fondova koji su bili namenjeni za Kosovo, imate zamrzavanje odnosa kada je u pitanju ovaj sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, imate i još neke druge mere koje se možda sada ne primećuju, ali te mere će dati svoje negativne rezulatate tek sledeće godine. Osim toga kada slušate danas političke izjave jednostavno ne vidim neku nadu. Vidite da su te mere na neki način sada povezane od strane Evropske unije sa rešavanjem problema. Do tog rešavanja problema mislim da nismo ni blizu, jer mi pravimo jedan korak napred, a tri nazad i to će se sigurno preneti u sledećoj godini“, kaže Grdžaliju. Po njegovom mišljenju, 2023. je bila vrlo nestabilna godina koja je obeležena političkom agendom, a u narednoj godini nema dovoljno indikatora za optimizam. “Daleko više se taktiziralo kako jednostavno izaći iz svega ovoga što je bila realnost, ali ta politička agenda jednostavno guši perspektivu. Problem je u tome što stvarno ova godina je bila jako napeta kada je u pitanju politički aspekt i jednostavno građani imaju razloga da budu zabrinuti time šta su doživeli. Mislim da ovo treba da se promeni, da se vrati neka perspektiva ili neko poverenje u budućnosti, ali sama činjenica da će sledeće godine biti izbori ili takozvana “izborna godina” jer će 51 država u svetu biti u izborima, imaćete izbore u EU, S. Makedoniji, u Evropi, u Španiji, u Americi, u Velikoj Britaniji, dosta tih problema će biti “sa strane”, jer to će biti izborna godina. Malo će tu biti prostora za ekonomski preporod, za ekonomsku perspektivu”, rekao je u emisiji Slobodno srpski bivši predsednik Privredne komore Kosova i ekonomski ekspert Safet Grdžaliju. Naredna emisija Slobodno srpski biće ponovo na programima TV Puls, Mir i Herc, kao i na društvenim mrežama Medija centra 21. Januara 2024.godine. 31. December. 2023.

Slobodno srpski sa Radoicom Radomirovićem

U 454.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova Radojica Radomirović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je izneo niz optužbi protv odgovornih u opštini Leposavić, i po kosovskom, i po srpskom sistemu, za proneveru para poreskih obveznika. „Budžet za 2022. godine iz Srbije je bio milijardu dinara. Ima tu i vanrednih troškova zbog barikada i tako dalje. Budžet Kosova je bio 5.000.000 evra, kao što građani kažu, zaista, ni mi nismo znali te podatke. Ono što smo mi uspeli da izračunamo verujemo da je samo u 2022. godini svakog dana iz opštine Leposavić izvlačeno minimalno 30 do 50.000 evra dnevno“, tvrdi Radomirović. Među najvećim zloupotrebama, po tvrdnjama Radomirovića, za šta, kako kaže poseduje dokaze koje redovno objavljuje na društvenim mrežama, je rekonstrukcija trga u Leposaviću, finansirana iz kosovskog i srpskog budžeta, koja nije završena, izgradnja stambene zgrade sa 40 stanova za koju tvrdi da ne postoji na teritoriji opštine Leposavić i dr. “Ako imamo podatak da su na jednom projektu u toku jednog dana uzeli za putni pravac 1.000.260, evra onda dolazimo i do veće cifre. Ima jedna zloupotreba koja na prvi pogled ne znači puno novca. Opština Leposavić je trošila godišnje približno 100.000 evra samo na kancelarijski materijal, što je prosto nemoguće. Održavanje ulične rasvete u 2022. godini opštinu Leposavić je koštalo 50.000 evra, na primer”, navodi Radomirović. Među finansijskim zloupotrebama za koje optužuje Srpsku listu i njene čelnike iz prethodnog rukovodstva navodi i “traktor koji je kupljen manastiru Sveti Jovan u Sočanici za iznos od nepunih tri miliona dinara, a taj traktor ne postoji...” “Reći ću vam da imamo jednu firmu koja ima autoperionicu, ne postoji ta autoperionica, ali svake nedelje mi imamo fakture koje se kreću prema opštini Leposavić u iznosu od 22.000 dinara, to je uvek isti broj opranih i očišćenih automobila. Perionica ne postoji. Na svaki mogući način su tražili i nalazili da izvlače novac”, tvrdi Radomirović uveren da su ovakve zloupotrebe poznate vlastima u Srbiji. Kaže da ima saznanja da je bivši gradonačelnik Leposavić Zoran Todić već dao izjavu pred nadležnim srpskim organima u vezi sa dvostrukim finansiranjem istih projekata, a da je o zloupotrebama obaveštena i kosovska policija. “Ja imam saznanja da je Zoran Todić već bio u Raški, na informativnom razgovoru upravo zbog duplih projekata, škola, trgova... Međutim, lično sam ubeđen i verujem da tu neće ništa da se desi, jer ako se pokrene taj postupak Zoran Todič nije smeo ništa da radi bez Milana Radočića, apsolutno sve te projekte su radile firme Milana Radoičića. “Rad”, “Rad 028” i tako dalje... Mi smo obavestili i policiju Kosova, već je bila u Leposaviću i preuzela je deo dokumentacije s obzirom da je to ogromna, dokumentacija. Mi smo izrazili sumnju na neke projekte koji su baš aktuelni, tako da je uzeta ta dokumentacija i već su pozvana određena lica. Ja imam podatke da su pozvani ljudi koji su bili nadzorni organi i taj postupak i dalje traje. Da li će neko biti procesuiran zbog svega toga mi čvrsto verujemo da hoće, jer su brojni dokazi o tim zloupotrebama tu. E sad, ostaje na policiji i tužilaštvu”, kaže Radomirović. Kosovski budžet za zajednice i povratak u 2024.godini veći za trećinu Zamenik ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova svedoči o tome da je veliki broj Srba sa severa Kosova napustio zavičaj. “Odlazi intelektalni deo stanovništva, pogotovo mladi ljudi koji su završili fakultete. Zašto odlaze? Odlaze zbog pritiska Srpske liste”, tvrdi Radomirović. Na Kosovo se, s druge strane, vratio mali broj povratnika. U prošloj godini, prema podacima UNHCR-a njih 107, prema podacima Ministarstva 43, uglavnom u regionu Peći i centralnog Kosova. Veruje da će uslovi za povratak, kao i sam život povratnika na Kosovu u budućnosti biti bolji s obzirom na to da je Vlada Kosova za sledeću godinu planirala veći budžet u iznosu od 6,6 miliona evra, što je za 2,3 miliona više nego u prethodnom. 24. December. 2023.

Slobodno srpski sa Nedžmidinom Sejdilarom

U 453.emisiji Slobodno srpski gostovao je odbornik u Skupštini opštine Dragaš ispred goranske zajednice Nedžmidin Sejdilar. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će vizna liberalizacija za građane Kosova, koja bi trebalo da počne da se primenjuje od 1.januara, više ići u korist većinske zajednice, albanske, nego drugima. „Manjinske zajednice su se vremenom snalazile po pitanju pasoša iz obližnjih zemalja. Primera radi, mi u Gori imamo ljude koji poseduju pasoš Republike Srbije, Makedonije, čak i Bugarske, tako da smo mi po tom pitanju kao neka statistička greška, jer većina familija, ako ne svi, bar dvoje-troje, poseduju pasoš koji već putuje po zemljama Zapadne Evrope. Ali, albanska zajednica to jedva isčekuje, posebno omladina, koja broji dane kada će Nova godina i kada će krenuti po zapadnoevropskim zemljama“, kaže Sejdilar. Međutim, prema njegovim rečima to ne znači da će automatski građani koji otputuju u zemlje Belog Šengena doći i do boljeg života. „Bio sam ja u Austriji neko vreme, bio sam malo u Mađarskoj i to je bilo pre 13 godina. I znate ranije, kad se odlazilo u beli svet bez vize, kako su se granice prolazile kroz kukuruz i ostale peripetije i iščekuješ da stigneš i kad stigneš, očekuješ da si ti stigao u nekakav raj. Međutim, kad stigneš tamo, tvoje muke tek počinju. Ideš u neku novu sredinu, ne poznaješ prvo jezik, ne poznaješ sredinu, ne poznaješ nikoga. Treba da radiš kontakte iz početka, pa onda treba da se prijavljuješ tamo u neke kancelarije, azili, ostale peripetije. To te iscrpi tako da svaki normalan čovek kad sedne, izvrši obračun sa samim sobom, kaže, pa daj da se ja vratim nazad, barem sam ovde nešto imao“, upozorava Sejdilar. Vizna liberalizacija između izloga i magacina Kosovo je viznu liberalizaciju, po njegovom mišljenju, zaslužilo još 2014. godine, tako da ona nije ni poklon, ni avans za neke druge mere ili ustupke vlasti u budućnosti. Komentarišući podsećanje voditelja da je odlučna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu bila poslednji uslov Međunarodne zajednice za dobijanje vizne liberalizacije, kaže da je korupciju nemoguće iskoreniti i u šali komentariše da bi za Kosovo „najlakše bilo da je ubaci u zakon i oporezuje“. „To je bio samo glavni izgovor u „izlogu“, a u „magacinu“ su bili neki drugi izgovori. Znate morali su oni da se uhvate za nešto pred javnošću zašto Kosovo ne ide, dok su liberalizaciju koristili kao adut, mahom za neke svoje druge pregovore... Bilo je i sramota da jedino Kosovo na Balkanu ostane zatvoreno, izolovano..”. Ipak, oni i koji odu, vratiće se, ako ne brže, onda posle tri meseca, ali će dugoročne posledice za kosovsko društvo i ekonomiju ostati. „Negativne posledice će biti po privrednike iz tog razloga što posle liberalizacije viza radna snaga više neće ni pokušavati da aplicira na poslove na Kosovu, već će tražiti neke rođake da im nađu nekakav sezonski posao, pa odu na zapad, odrade nešto i vrate se kući“, rekao je u emisiji Slobodno srpski odbornik u Skupštini opštine Dragaš isped goranske zajednice Nedžmedin Sejdilar. 17. December. 2023.