ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Fadiljom Ljepajom

U 452.emisiji Slobodno srpski gostovao je publicista i politički analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je za probleme u odnosima Prištine i Beograda isključivo okrivio srpsku stranu, odnosno aktuelnu vlast u Srbiji. „Srpska politika je htela da normalizuje stanje na Kosovu tako što bi opštine delovale kao srpske opštine odnosno kao deo Srbije, s druge strane, kosovska strana je to videla drugačije - kao normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Evropska zajednica ne bi došla ovde samo da bi se normalizovalo stanje, niti Zapad, oni su ovde da bi se normalizovali odnosi između Kosova i Srbije, između dva suseda koji pretenduju da budu zajedno u Evropi sutra i onda treba da grade odnose na evropskim principima“, rekao je Ljepaja. Po njegovom mišljenju, Srbi sa Kosova su taoci loših odnosa između Kosova i Srbije. „Mislim da oni koji vode taj narod stvarno treba da rade na tome da se odnosi normalizuju, da tim ljudima pruže demokratske institucije i da ostavimo prošlost iza nas i da gledamo kuda ćemo zajedno da idemo. Ja mislim da ako se normalizuju odnosi između Kosova i Srbije i ako bude taj evropski proces tekao brzo, da ćemo veoma skoro imati situaciju kao što je između Nemačke i Francuske gde kad budeš išao kolima nećeš znati u kojoj si zemlji“, naveo je Ljepaja. Postojeće probleme između Beograda i Prištine evropska zajednica i američka administracija su prema rečima Ljepaje želeli da reše dogovorom u Briselu i Ohridskim aneksom dogovora. “Odnosi snaga u Srbiji nisu bili takvi da mogu da svare to, taj dogovor i jednostavno su blokirali taj dogovor. Banjska je bila u neku ruku udar na sve to, neko je pokušao da na severu zapravo preuzme situaciju pod kontrolom i onda da razgovaramo o sasvim nečem drugom, a ne o dogovoru koji je bio u Briselu”, rekao je politički analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja. 10. December. 2023.

Slobodno srpski sa Dudom Balje

U 451.emisiji Slobodno srpski gostovala je poslanica u Skupštini Kosova i predsednica Socijaldemokratske unije Duda Balje. U intervjuu Budimiru Ničiću Balje, koja je i predsedavajuća skupštinske komisije za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica, žrtve seksualnog nasilja rata i peticije, rekla je da je u toku verifikacija statusa žrtve silovanja tokom oružanih sukoba.na Kosovu, a taj status do sada je ostvarilo oko 1.700 žena. Povodom ranijih izjava najviših kosovskih funkcionera, poput predsednice Kosova, da je tokom rata silovano više od 20 hiljada žena sa Kosova, Balje je rekla da komisija za verifikaciju žrtava koju čine profesionalci pri Kabinetu premijera Kosova i dalje prima prijave, ali da postoji više razloga zašto se žene ne javljaju. „Ja verujem da je cifra jako, jako velika, međutim mislim da postoji i jako veliki broj žena koje to neće ni da priznaju zato što su posle toga formirali svoje porodice zadržali to u sebi, imaju decu, žive normalno. One ne žele da svoje ime izlažu u tom smislu. Postoji veliki broj žena koje su umrle, jer je od rata do danas prošlo dvedesetak godina“, kaže Balje, nadajući se da će silovatelji kad tad odgovarati za svoja nedela. Dodaje da je u verifikacionom postupku zaštićen identitet prijavljenih osoba i da one, nakon procedure, na bankovnom računu dobijaju svaki mesec finansijsku nadoknadu odnosno kompenzaciju za pretrpljenu bol. Od januara prijavljeno 2.000 slučajeva porodičnog nasilja na Kosovu Komentarišući podatak da je od januara do sada zabeleženo oko dve hiljade slučajeva nasilja u porodici, među kojima je 90 odsto bilo nad ženama i devojkama, Duda Balje kaže da je zapravo taj broj daleko veći u stvarnosti, jer se ne prijavljuje policiji. „Mnogo ima nasilja. Mi imamo problema oko toga da je kod nas porodica recimo nešto što je privatno“, kaže Balje, ali naglašava da je to izuzetno složen i osetljiv fenomen. I kada se slučaj prijavi, problemi ne nestaju automatski. „Završi se tako da mi sad recimo imamo jednu žrtvu koja nema gde da ide i ako ja prijavim svog supruga trebam da ostanem u kući, da živim u kući nasilnika zajedno sa njegovom majkom i bratom i svim ostalim članovima i ja to ne uradim zato što nemam gde da odem sa decom i ako ga prijavim ja onda trebam da izađem iz kuće. Mi imamo sigurne kuće koje na jedan određeni period mogu da pomognu, a posle toga vi ste opet na ulici. Znači to je ekonomska zavisnost žene za muškarcem i jeste jedan od prvih razlog zbog čega se ne dešava prijavljivanje. Drugo, kod nas i dalje je važno šta će reći komšija, šta će reći prijatelji, kod nas se žene kriju da bi recimo svima ostalima okolo dale neku sliku normalne porodice u kojoj žive, a u stvari unutar kuće je sve nenormano. Godinu smo i započeli smrtnim slučajem. Vrlo je loše, a ova cifra jeste tolika i veća je u odnosu na prošlu godinu možda zbog toga jer mi puno pričamo i u neku ruku osnažujemo žene da se javljaju“, kaže poslanica u Skupštini Kosova iz bošnjačke zajednice Duda Balje. Bošnjaci bez stalnog zaposlenja u javnoj administraciji Smatra da je nezaposlenost jedan od najvećih problema Bošnjaka koji jesu adekvatno zastupljeni u političkim strukurama, ali ne i kada je u pitanju zapošljavanje u javnom sektoru. “Oni koji su za stalno zaposleni broj ih je jako mali, jako je malo ljudi. Kod nas Bošnjaci većinom žive u Prizrenu, putuju svaki dan od Prizrena do Prištine, što zna da bude problem. Zatim i sami konkursi, poznavanja albanskog jezika vrlo često zna da bude problem. I opet naravno taj nepotizam, koji uvek počinje od one vladajuće političke albanske partije: ili si sa nama, ili si protiv nas... Svi hoće državni posao zato što ne veruju u stabilnost privatnih poslova. Državni posao je jako važan i na kraju krajeva za onoga ko se školovao i ko smatra da ispunjava sve kriterijume i fer je da se bori za takav posao”, tvrdi Balje. Nakon stupanja na snagu bezviznog režima od 1.januara sledeće godine očekuje da će veliki broj građana iskoristiti tu mogućnost, naročito u prvom talasu, a da će više odlaziti muškarci nego žene. „Mislim da ljudi žele da odu zbog potrebe za stabilnošću, potrebe za, recimo, stabilnim zdravstvenim sistemom, za stabilnim obrazovnim sistemom za svoju decu, otići će. Možda malo njih trbuhom za kruhom, ali više njih za nekom stabilnošću, više njih za nekim boljim sutra, da ne brinu“, rekla je Duda Balje gostujući u Slobodno srpski. 03. December. 2023.

Slobodno srpski sa Žarkom Ristićem

U 450.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Narodnog pokreta Srbije Žarko Ristić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će od 1. januara, kada na snagu stupa vizna liberalizacija, najverovatnije veliki broj mladih ljudi napustiti Kosovo, što je po njegovim rečima i očekivano. „Svi idu za boljim životom. Tamo gde je mir i blagostanje tamo svi idu, to je još od pamtiveka bilo. Mir dolazi gde se poštuje zakon i red, a blagostanje gde postoji garancija imovine i svega“. On smatra je zvanični Beograd u velikoj meri odgovoran što je hiljade srpski porodica poslednjih godina napustilo Kosovo. „Da je bilo volje i želje bilo koje vlasti, da je neko imao želju da taj narod opstane ovde, radilo bi se drugačije skroz. Bila bi data mogućnost mladim ljudima da se ovde zaposle, da se školuju kako treba, da ostanu i stvaraju porodicu ovde. Jednostavno se to nije dešavalo nego su se dešavali razni pritisci i pretnje i razna ucenjivanja. Narod je shvatio da to ne može da podnese, tražio je svoj komfor i odlazio polako sa teritorije Kosova“. Komentarišući gotovo svakodnevne tenzije na relaciji Beograd – Priština, Ristić smatra da je u pitanju sinhornizovano delovanje Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u cilju opstanka na vlasti. „Njihov jedin cilj je vlast. U svakom miru i blagostanju narod počinje normalno da razmišlja i onda može da bira svoju vlast. A njima uvek treba tenzija i oni prave tenziju sinhronizovano, namerno...“ Ristić je ocenio da to što predstojeći srpski parlamentarni izbori neće biti održani i na teriotriji Kosova predstavlja „pad države“(Srbije) i „maltretiranje naroda“. 26. November. 2023.

Slobodno srpski sa Bodom Veberom

U 449.emisiji Slobodno srpski gostovao je viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber. U intervjuu Budimiru Ničiću on je izmeštanje spomenika Srbima poginulim u ratovima od 1912 do 1918.godine na Pravoslavnom groblju u Prištini ocenio kao „nespretan gaf“ Francuske i Nemačke Ambasade na Kosovu. Kaže da su istorija i pomirenje „škakljiva stvar“ i da su prethodno morale da budu obavljene ozbiljne konsultacije, ako je uopšte i postojao neki objektivan razlog za izmeštanje spomenika. „Ja bih na mestu savetnika dveju Ambasada (Francuske i Nemačke) makar savetovao da se oformi neka komisiju koja uključuje i albanske i srpske istoričare, da uključuje zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu, tako da tu ostaje puno pitanja. Na kraju krajeva kad je to Pravoslavno groblje, što se nisu konsultovali sa pravoslavnom crkvom“. Veber smatra da će ovo ostati izolovani slučaj i da se nešto slično zbog medijskih i kritika na društvenim mrežama neće više događati. „Pošto smo videli da su za 24 sata oni (Amabasade Nemačke i Francuske) neki preokret napravili, pošto su dobili kritiku od strane srpske zajednice na Kosovu, imam utisak i nadam se da to neće biti presedan, nego lekcija iz koje će se nešto naučiti. Da li će uslediti neko izvinjenje to ćemo videti“. Francusko-nemački plan, inicijativa sa pogrešnim konceptom Govoreći o francusko-nemačkom, odnosno evropskom planu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, Veber smatra da je to „pogrešno koncipirana inicijativa“, koja je osuđena na neuspeh i da se to pokazalo još 14.09.2023. godine na „neuspelom sastanku“ Vučića i Kurtija u Briselu, ali i posle dešavanja u Banjskoj deset dana kasnije. „Vidimo da se kroz dešavanja u Banjskoj, umesto da se saberu ovi zapadni autori, a to su Evropska unija, ali to jeste i SAD, oni još žešće nastavljaju svojim putem“. Taj put je prema mišljenu Boda Vebera između ostalog i insistiranje na Zajednici srpskih opština, za koju su zemlje Zapada izradile nacrt statuta, a koja je, po njegovim rečima, već osam godina glavna prepreka dijalogu. Veber je naveo da je Srbija svesna da je ZSO deo statusnog pitanja i da je prihvatanjem Briselskog sporazuma 2013. godine, ona “de facto” priznala Kosovo. Kaže da se pogrešnim delovanjem Zapada, došlo do situacije da ZSO sve vreme služi za manipulaciju, kako Beogradu, tako i Prištini, koja je u taj proces uključila i Ustavni sud i time zatvorila put za sprovođenje tog sporazuma. Veber smatra da posle događaja u Banjskoj 24.septembra Zapad „malo drugačije“ gleda na Beograd, ali da generalno nije korigovao svoj planirani put. Smatra da se i u slučaju Banjska, evropski plan pokazao kao neuspešan. “Imamo jednu godinu nemačko-francuske inicijative, pregovore i vidimo jednu stvar koju nikad u dijalogu nismo videli. Uvek kad su bili pregovori o nekom sporozumu, to je uvek dovodilo do deskalacije, nikada do eskalacije”. Veber smatra da Zapad nije smeo da dozvoli da, kako je rekao, Vučić naredi Srbima na severu da napuste institucije, posebno pravosuđe i policiju, što je po njegovom mišljenju “naveće dostignuće aprilskog sporazuma (Brisleski sporazum od 19.04.2013) i uopšte političkog dialoga. “Mi smo vraćeni na stanje pre političkog dijaloga i videli smo da je to tačka teškog povratka, tako da cela dinamika eskalacije koja je nastala posle, vodila nas je do Banjske. To je po meni osnovna greška Zapada, da se dozvolilo da se to uradi. Uz to, očigledno, samim tim Srbima koji su napustili institucije obećavaju se neke stvari od strane Beograda i Srpske liste, koje vode u secesiju severa i koji su bili teško prevareni. Znači, to je zaista vodilo do jednog nivoa eskalacije, što mi u celoj istoriji dijaloga nismo imali”. Izbori ubijaju sporazume Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji, ali i izborni proces u Evropi i SAD naredne godine će, po rečima Vebera, ne samo usporiti dijalog Kosova i Srbije i sprovođenje postignutih sporazuma, već će i „ubiti“ najvažnije sporazume. „Imamo još četiri nedelje do izbora u Srbiji, u tom periodu ne može se ništa desiti. Onda smo videli oprobani recept, on (Vučić) će odugovlačiti koliko može, četiri – pet meseci formiranje vlasti i onda smo blizu evropskim parlamentarnim izborima, pa letnje pauze i na leto odoše gospodin Borelj i gospodin Lajčak i onda smo blizu večnom snu gospodina Vučića da se vraća gospodin Tramp. Prema tome, po meni taj proces je već sada mrtav, uprkos ubrzavanju posle Banjske. Mi smo vrlo blizu postizanja cilja Beograda i Prištine, ali pogotovo Beograda da se praktično taj proces implemetacije toliko odugovlači dok sporazum ne bude mrtav“. Međutim, Veber smatra da dijalog nema alternativu i da je po njegovom mišljenju rešenje za izlazak iz ove situacije „vraćanje dijaloga na svoj pravi put“ koji je i planiran. „Dijalog se treba pri ovim inicijativama vratiti tamo gde smo bili, a nismo u realnosti radili. To jeste jedno ozbiljno strateško fundimentalno resetovanje dijaloga kao pregovora o nečemu što smo imali, ali to nije bilo suštinsko. To su pregovori o konačnom i sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu u kojem se ne bi baratalo o nekom “de facto” priznanju, nego na kraju i za formalnim priznanjem Kosova, u kojem bi se sve u paketu rešilo, u kojem ne bi bilo nekih međukoraka koji opet nude stranama neki put, a da se opet podriva ovo na šta su formalno pristali“. Izveštaji o napretku Kosova i Srbije identični Komentarišući izveštaje Evropske komisije o progresu Kosova i Srbije Veber ocenjuje da je zanimljivo to da je deo u izveštajima koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine potpuno identičan. „Nigde se Evropska komisija ne usuđuje da kaže koliko je ko kriv i to zaključujem iz toga da je Evropska unija kroz celu godinu označavala Prištinu kao krivca, a ne Beograd, da je čak i uvela sankcije. Ono što se pominje u izveštaju zaista deluje neodgovorno, jer ako vi imate izveštaj koji zaključuje da je došlo do značajnije eskalacije od novembra prošle godine preko maja do Banjske, i onda ne kažete ko je koliko odgovoran, koja strana, dole samo pišete da je jedna strana dobila sankcije...Tu se vidi sva beda tog odnosa kojim se krivi Priština, ne krivi se naša strana (Zapad), ne krivi se Beograd, samo se krivi Priština i ništa se nije rešilo“. Govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije i rastu raspoloženja građana protiv učlanjenja u EU, Veber je naveo da najveću odgovornost za stanje demokratije u Srbiji snosi upravo EU. „Mi smo kroz deset godina trgovali pitanje demokratije u Srbiji za dijalog, a pošto to nismo strategijski radili ostali smo praznih ruku i na jednoj i na drugoj strani. Na neki način smo postali saučesnici u toj autoritarno-autokratskoj transformaciji pod Vučićevom vlašću, što je bez presedana čak i odnosu na Miloševićev režim i imamo taj probem koji se ogleda i u tim izveštajima da praktično gospodin Vučić nas, Evropsku uniju, zanosi već pet do sedam godina da i dalje priča o tome da hoće u Evropsku uniju. Na drugoj strani imamo situaciju koju mi znamo da Srbija sa ovakvom vlašću, sa ovakvim ukidanjem demokratije, vladavine prava nikad neće biti spremna. Sve više, maksimalno se udaljava od Evropske unije i tako nikad neće ući“, rekao je Bodo Veber u emisiji Slobodno srpski. 19. November. 2023.

Slobodno srpski sa Slavišom Petkovićem

U 448.emisiji Slobodno srpski gostovao je prvi ministar za zajednice i povratak na Kosovu Slaviša Petković. U intervjuu Budimiru Ničiču on je izjavio da masovni povratak raseljenih Srba na Kosovo više nije moguć. „Nažalost dobar deo Srba je prodao svoju imovinu. Onog momenta kada prodate imovinu diskvalifikovali ste sebe za proces povratka. Možete samo interno ponovo da prodate, kao što iz Beograda možete da odete da živite u Beč s parama... Velika je vremenska distanca. Druga stvar, i ovima što nisu prodali, nekima su se deca rodila po Smederevu, Beogradu, Kraljevu, Čačku, sada su ta deca već punoletna. Ta deca znaju o Kosovu nešto iz priča od roditelja, da potiču odatle i odatle. Svako je stvorio neki svoj život negde. Ovog momenta ubediti nekog od dvadeset i nešto godina koji se možda čak i oženio i možda napravio svoju porodicu, da treba iz nekog Kraljeva, Kruševca ili Čačka, Valjeva, da se vrati na Kosovo gde su mu koreni, gde mu je dedovina, a gleda svaki dan šta gleda na televiziji, sluša, šta sluša, nisam siguran da možete da ih motivišete“, rekao je Petković. Optužuje aktuelnu vlast u Beogradu da destimuliše i one koji bi se eventualno individualno i vratili. „Zbog vlasti kakvu imamo u Beogradu Srbi u Srbiji gube volju da žive, a ne Srbi na Kosovu. Da je vlast normalna kao što nije, ona je svih ovih godina mogla. Država može, jedino država može da napravi nešto, kao što je neki masovniji povratak, da država stane iza toga, da traži garancije...“, smatra Petković Srbi se ne vraćaju, ali odlaze... Međutim, trend odlaska Srba sa Kosova je očigledan i vidljiv.. “Sad tu imamo periodične razloge. Prvih desetak godina je osnovni razlog bila bezbednost. To znaju svi, Srbi su bili apsolutno totalno nebezbedni. Kasnije posle nekih 10 godina tu je sad i dan danas preovladava taj ekonomski deo, ljudi nemaju od čega da žive”, smatra Petković i dodaje: “Najveći procenat Srba sa severa je nažalost otišao u poslednjih 10 godina od dolaska Vučića na vlast i uspostavljanja, instaliranja takozvane Srpske liste na Kosovu, koja je preuzela sve, postala apsolutno gospodar života i smrti kada su Srbi bili u pitanju. Nažalost uz svestranu pomoć Prištine i pomoć Srpske liste i politike koju vodi Aleksandar Vučić skoro 40.000 Srba se iselilo u poslednjih 10 godina”. Bivši ministar za zajednice i povratak na Kosovu, jedan od devetorice Srba koji su obavljali ovu važnu funkciju za srpsku zajednicu, kaže da je od potpisivanja Briselskog sporazuma počeo proces priznavanja nezavisnosti Kosova. “Zapravo, to je proces zaokruživanja unutrašnje nezavisnosti da bi se kasnije došlo do ovoga sada, ono što je Fon der Lajen rekla u Beogradu da Srbija mora da prizna de fakto nezavisnost Kosova. Jednostavno, deo Srba nije hteo to da prihvati, neće da živi u nezavisnom Kosovu i zato odlazi. To je jedan od osnovnih razloga. Drugi razlog je permanentni, svih ovih godina: pritisci, paljenje automobila Srba od strane Srba na severu, bacanje bombi Srbima, ubistvo Janićijevića, ubistvo Ivanovića i tako dalje. Sve je to unelo strah pogotovo kod Srba na severu, jer mi smo nešto drugo južno od Ibra. Mi smo navikli, svesni smo u kom smo okruženju i zbog svesnosti u kom okruženju živimo, živimo kako živimo. Navikli smo tako da živimo. Na severu je 99% bilo Srba i došli smo do situacije da Srbi Srbima bacaju bombe, da Srbi na Srbe pucaju, da Srbi Srbima prete da će im silovati decu i tako dalje”, rekao je Slaviša Petković gostujući u Slobodno srpski. 12. November. 2023.

Slobodno srpski sa Jelenom Zorić

U 447.emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka BIRN-a i nedeljnika Vreme Jelena Zorić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da uprkos svim izazovima u svetu i regionu mir nema alternativu. „Nažalost, živimo u nekom nenormalnom vremenu, jako dugo, ili u ratnom stanju ili u primirju. I kod nas mir na Balkanu to liči na primirje, a ne na mir. A vreme za mir je uvek. I zaista nema alternativu“, rekla je Zorić. Preduslov za to su normalni odnosi građana različitih društvenih grupa koje žive na istom prostoru. „Mi sad razmišljamo ko je za Ruse, ko je za Amerikance, ko je za Kineze, ko je za, ne znam, Evropljane, Engleze, a da budeš protiv svog komšije. Ja sam tako vaspitana, da ti je komšija najbliža rodbina, ne navodi se koje nacionalnosti“,kaže ona. Navodi da je “kod nas situacija gotovo neverovatna”. „Imate na tom Kosovu Srbe i Albance koji tvrde da ne mogu da žive zajedno, koji su u stanju da se poubijaju, da ubijaju međusobno decu jedni drugima i čine najteže zločine zato što tvrde da ne mogu da žive zajedno. Traže stroge prelaze, mostove kontrolisane od strane Međunarodne zajednice ko sme da prođe, da svako ima svoj deo budžaka i onda kad napune zemlju krvlju, grobove, pa čak i te grobove preoru, unište, onda lepo njihov naraštaj, jer kažu da su se borili za svoju decu, deca tih boraca protiv komšija s jedne i s druge strane onda napuste to Kosovo i svi odu lepo u neku Nemačku i žive zajedno bez problema“, kaže novinarka BIRN-a. Zatrovan medijski prostor između Srba i Albanaca Komentarišući ocene da je javni, pa i medijski prostor, posebno na društvenim mrežama, ponovo pun govora mržnje i netolerancije kaže da su za to najodgovorniji političari. „Političari s jedne i druge strane koriste jezik podstrekavanja, govor mržnje, huškanja i onda te partije kojima rukovode generišu to kroz mreže puštaju te svoje takozvane botove i to onda šire kao epidemiju i nemoguće je da uđete u raspravu. Medijima, posebno režimskim i tim botovima na društvenim mrežama glavni su izvor vodeći političari. Oni su najcitiraniji“, kaže Zorić. Prema njenim rečima nezavisni novinari žele da promene tu paradigmu. Osvrnula se na "Istraživanje medija o odnosima između Srbije i Kosova: sukob ili saradnja“, koje su nedavno sproveli BIRN i Internjuz Kosova. „ Želimo da promenimo da ne budu političari glavni izvor. Dakle, u Srbiji prema istraživanju i u Srbiji i na Kosovu najcitiraniji političar kada je reč o krizama, situacijama, čak i svakodnevnim situacijama na Kosovu i Metohoji, za obe strane je Aleksandar Vučić predsednik Srbije. Posle njega je Kurti, koji stoluje u Prištini. Dakle, to je sa obe strane i jedni i drugi novinari su podbacili i gledaju u političare kao u svete krave. Preporuke su da više sarađujemo, da novinari iz Srbije više sarađuju sa novinarima iz Prištine i iz Mitrovice i da omogućimo da se više čuju obe strane, ali i da se više čuju zaista priče običnih ljudi na koje utiču te politke. Najosnovnija naša preporuka kod celokupnog istraživanja je – ne verujte političarima na reč, proveravajte sve što kažu, nemojte njihove izjave uzimati zdravo za gotovo - oni su političari, njima je u opisuu posla da lažu. Bez obzira iz koje zemlje dolaze ili iz koje partije“, rekla je novinarka Jelena Zorić gostujući u Slobodno srpski. 05. November. 2023.

Slobodno srpski sa Dušanjom Janjićem

U 446. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. U intervjuu Budimiru Nićiću on je rekao da su razgovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija sa evropskim liderima u Briselu, iako završeni bez dogovora, “ipak na neki način pokazali promenu metodologije rada i de fakto formata, jer su sada poruke Evropljana, Amerikanaca i Britanaca usaglašene. “Kvinta je do sada pomagala, asistirala, međutim sada je Kvinta uključena direktno, a to znači da oni (London, Vašington i Brisel) postižu poruku i šalju je jednim glasom. Ranije je to bilo - Nemačka šalje jednu poruku, Mogerini drugu, treću i tako se radilo i u doba Ketrin Ešton. Kad stigne jedna poruka, to je iskustvo ne samo Balkana, tada se ovi, da kažemo mlađi igrači, kakvi su naši u tom odnosu, prilagođavaju i nemaju prostor za manevrisanje”. Janjić je mišljenja da su dešavanja od 24. septembra u selu Banjska u opštini Zvečan “kolateralni rezultat pogrešnih politika”. „Ja ću ponoviti to što sam rekao one iste noći kada je Vučić izašao sa tom pričom. Ako nije znao još je gore. To znači da nije dorastao da bude predsednik države i da kontroliše proces. A, ako je znao, a nije sprečio, onda ima odgovornost. A, ako je znao ili delimično učestvovao, što je tačno, onda on sada vodi naravno ovu politiku - imate dve mogućnosti, jedna je politika da se inatite kao Dodik i da na kraju vam oduzmu i građanska prava i sve. To je radio Milošević, da budete bombardovani i da se sudi u nekom posebnom mehanizmu ili druga mogućnost na koju očigledno Beograd ide lagano - kooperativnost“, naveo je Janjić. Prema njegovom mišljenju cilj akcije u Banjskoj bio je “planiranje podizanja ustanka”, koji je, kako kaže, presretnut. “Da sačekamo suđenje i pokazaće se da je plan bio da se zapali mala žiška da se ona širi i da maksimalno održavaš jednu tenzičnu bezbednosnu situaciju na severu i da onda pregovaraš o promeni granica”. Janjić smatra da će se suđenje učesnicima u slučaju Banjska održati u Specijalnom sudu u Beogradu uz monitoring EULEKS-a. “Radiće se u Beogradu. Monitoring će raditi EULEKS, ali će ambasade EULEKS-a izveštavati kosovske vlasti i prenositi dokumenta, a posmatrači će biti iz svih zemalja Kvinte. To je samo jedan detalj, ono što je tu važnije je prevencija da se tako nešto više ne ponovi”. Komentarišući način evakuacije grupe naoružanih Srba, koji su prema tadašnjim tvrdnjama premijera Aljbina Kurtija, bili opkoljeni od strane kosovskih policajaca, Janjić kaže da je jasno da je njihova evakuacija bila dogovorena sa KFOR-om. 29. October. 2023.

Slobodno srpski sa Branislavom Krstićem

U 445. emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar Branislav Krstić. U intervjuu Budimiru Nićiću on je rekao da je sasvim sigurno da će dijalog Beograda i Prištine u Briselu biti nastavljen. Međutim prema njegovim rečima situacija u vezi sa pozicijama koje su strane imale u dijalogu će nakon događaja u Banjskoj biti sasvim drugačija. „Imamo jedan Beograd koji će morati da bude konstruktivniji, servilniji, jer je dopustio da se dozvoli Banjska, ne ulazeći u to iz kojih razloga. Ja mislim da ovo što čujemo od premijera Kurtija, da je to deo jedne jako dobro osmišljenje propagane, jer Srbija mora biti na kolenima da bi ta nekakva diplomatska ofanziva za posledicu imala još izvesniji i još bolji epilog kada govorimo o izvršnim ovlašćenjima Asocijacije, odnosno te samouprave koja je predviđena za Srbe“. Govoreći o događajima u Banjskoj iz 24.septembra Krstić je rekao da je gotovo nemoguće da „jedna do zuba naoružana grupa ljudi uđe 12 kilometara unutar teritorije Kosova“, a da to niko ne primeti. „To je glavno pitanje kompletne tragedije u Banjskoj. Kako je moguće da kolona od 22 vozila među kojima i dva blindirana sa ogromnom količinom naoružaja stigne i dođe nadomak jednog prigradskog naselja. Ja ipak mislim da je to bio jedan dozvoljeni prolaz i dozvoljeni ulaz“. Krstić navodi da je zvanični Beograd duže vreme na severu Kosova pripremao teren za svoje političke ciljeve, ali da je upao u nečiju zamku. „Vi imate preporuke iz Beograda poslednjih godina upućene Srpskoj listi, civilnoj zaštiti i kompletnom srpskom korupsu na severu, povlači se nema otpora prema Kosovskoj policiji, povlači se... Koliko kod da su se Srbi povlačili, toliko su se gospodin Kurti i njegova vlada silili na severu Kosova. Dakle, pravljena je određena zamka za Kurtija i u momentu kada je američka administracija prepoznala da na severu Kosova na delu imamo kršenje kolektivnih prva Srba, događa se Banjska. Dakle, praveći tu zamku za Kurtija, Aleksandar Vučić je upao u nečiju zamku“. Komentarišući tvrdnje Milana Radojičića da je kompletnu „akciju“ u Banjskoj sam organizovao i navode Prištine da je zvanični Beograd podržao tu akciju, Krstić je rekao da je „Banjska najmanje odgovarala državi Srbiji“. „Jedno je sigurno. Ko god je dozvolio, ko god je organizovao i ko god je sproveo tu akciju na severu on nije prijatelj srpskog naroda na severu, niti je prijatelj države Srbije. Radi se o jednom neverovatnom propustu. Ako ćemo hipotetički onda, hajde - ako predsednik Vučić nije znao, onda znači da mu ruske vojne obaveštajne službe vode državu. Ako je predsednik Vučić znao, onda da li je to trebalo tako baš da se odvija“ Krstić nije iznenađen pozivom predsednika Srbije Aleksandra Vučića Srbima na severu Kosova, da pokrenu inicijative za organizovanje vanrednih lokalnih izbora i da na njih izađu. „Zvanični Beograd i lider režima u Beogradu je sada posle događaja posle tragedije u Banjskoj primoran da se odnosi servilno prema svemu što od njega traže evroatlanske interesne grupe ili konflikt menadžment, grupa za rešavanje kosovskog problema. Dakle, Beograd će biti vrlo voljan da i Srpskoj listi i Srbima na Kosovu, severu kosova preporuči da se ide i na potisivanje Kurtijeve peticije za obaranje presednika opština...Beograd će servilno igrati sada u odnosu na sve, samo kako bi zaštitio sebe od mogućih sankcija“. Krstić nije iznenađen i najavom Srpske liste da je spremna da izađe na predstojeće vanredne lokalne izbore na severu Kosova i pored toga što nije ispunjen nijedan njihov raniji zahtev i uslov da bi učestvovali na izborima, jer su kako je naveo, oni tu da sprovode poloitiku Beograda, a ne Srba sa Kosova. „Srpska lista je politički subjekat koji je formiran da bi ugasio svaki otpor Srba, i koji je formiran da bi pripremio Srbe na Kosovu za prihvatanje nezavisnosti Kosova“. Govoreći o tvrdnjama rukovodstva Zdravstvenog centra u Severnoj Mitrovici da su „zalihe lekova na izmaku i da tom delu Kosova preti humanitarna katastrofa“ Krstić navodi da je u pitanju „propagandna kriza“. „Direktor bolnice zna tačno koji su kriterijumi da bi lekovi iz Srbije stigli na Kosovo, on ne želi da ih ispoštuje, to je prva stvar. Druga stvar u bolnicama nema lekova, nema gaza, nema ovoga, ali ako se samo malo, korak dva udaljite od bolnice apoteke su pune lekova. Kosovski Albanci, većina njih se snabdeva na severu. Dakle, lekovi ipak stižu i lekovi iz Srbije, e sada tu postoji nešto što se zove matematika. Postoje određene grupe Albanaca iz Vučitrna koje i u ovo vreme mogu da švercuju robu. Dakle, roba stiže, preko ilegalnih prelaza. Ja da sam direktor bolnice mene baš briga za kosovsku državu i baš me briga za srpsku državu, ja bih nabavio lekove i moji pacijenti bi imali lekove. Da li preko kosovske države, da li preko srpske države, inače bih podneo ostavku“, rekao je Krstić gostujući u emisiji Slobodno srpski. 22. October. 2023.

Slobodno srpski sa Srđanom Simonovićem

U 444.emisiji Slobodno srpski gostovao je programski direktor Humanog centra Mitrovice Srđan Simonović. U intervjuu Budimiru NIčiću on je rekao da je posle oružanog incidenta u Banjskoj 24.septembra najveća promena na severu Kosova – ćutnja. „Ja sam u jednom tekstu napisao o toj „kulturi ćutanja“ koja se dešava na severu da je sada ona još glasnija, ukoliko ćutanje može da bude glasnije. To ćutanje je jednostavno prihvatanje stanja onakvo kakvo jeste i čini mi se da se i stanovništvo na severu pomirilo sa tim šta god da dođe sledeće. Ono što je naš veliki pisac Meša Selimović rekao da je najgore kada se ćuti, kad se ljudi ne izjasne, onda su sve sumnje tačne, i moja sumnja i tvoja sumnja, ali taj narod i dalje ćuti“, kaže Simonović. Odgovorajući na pitanje kako je toliko ilegalno oružje moglo da uđe na Kosovo i pored velikog prisustva Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti, kosovske policije, KFOR-a i sofisticirane tehnologije u nadzoru čitave oblasti, Simonović kaže da zbog toga neko treba da odgovara. „Ja mislim da je to prva greška koju je Srbija uradila i mislim da će zbog toga u neku ruku da snosi posledice i imaće malo komplikovanije pregovore. Da je Srbija odmah reagovala, smenila nadležne, smenila lanac komandovanja koji je morao da zna to, dozvolite mi da kažem, ako država ne zna da se takve stvari rade, onda se ja zaista bojim za svoju bezbednost i ne samo ja, nego i drugi ljudi“, izjavio je Simonović. Najveća kriza je nemogućnost njenim upravljanjem Programski direktor Humanog centra Mitrovica smatra da su uzroci krize koje je kulminirala u Banjskoj mnogo dublji. „Uzroci krize su jednostavno nemogućnost upravljanja samom krizom koja je počela još pre dve godine, koja se intenzivirala pre dve godine samim pitanjem registarskih tablica. Malo je nelogično. Vozi tablice koje god hoćeš, samo budi u mogućnosti da putuješ. Ali eto, to je u tom momentu iskorišćeno da se ta kriza lansira“, kaže on. Odlaze ekstemno bogati i ekstemno siromašni Ako bi vanredni parlamentarni izbori bili rešenje da se situacija na severu Kosova deeskalira, tenzije moraju da se smire i spreči proces odlaska sa Kosova koji se svakodnevno dešava. „Jednostavno, znate da nije tajna da ljudi odlaze. Jednostavno bi prvo moralo da dođe do neke stabilnosti, kad kažem stabilnosti podrazumevam nekog sigurnog života, života bez straha da bi mogli uopšte da pričamo o izborima i o izbornim uslovima, da li će oni biti regularni ili ne“, kaže Simonović i dodaje da je u domenu naučne fantastike mogućnost da se izbori održe do kraja ove godine. Istraživanja Humanog centra Mitrovica pokazuju da je oko 50% stanovnika napustilo sever Kosova u poslednjih 12 godina.Razlozi za to su bezbednosne i ekonomske prirode. “Ljudi koji su otišli su ili ekstremno bogati, ili ekstremno siromašni. Ekstremno bogati su uspeli da kupe stanove, a ekstremno siromašni naravno idu za nekim boljim nebom”, ukazuje Simonović i dodaje da postoji još razloga za odlazak Srba sa Kosova. “Treći razlog jednostavno je pogodio one ljude koji su svesni sebe, samosvesni i koji bi mogli I trebali da pristanu na intelektualnu elitu, možda I političku elitu. A to su oni ljudi koji bi se usudili da kažu nešto i koji bi verovatno se uključili u političke tokove, ali iz prostog razloga jednostavno im se ne da to. Ne da im se. Možda im i neko drugi ne da. Nemaju šanse i onda sebe vide tamo negde gde “sunce tuđeg neba lepše greje, nego ovo naše ovde”, rekao je Srđan Simonović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 15. October. 2023.

Slobodno srpski sa Fatmirom Šeholijem

U 443.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je oružani sukob u Banjskoj pokazao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić gubi kontrolu nad Srbima na severu Kosova. „Definitivno da Vučić ne kontroliše Milana Radoičića, tu dileme više nema. On je na dan kad se sve to desilo rekao da oni smatraju sebe borcima za slobodu, da bi sutradan te borce za slobodu uhapsio. I treći dan ih pusti. Šta je to“, zapitao se Šeholi i dodao da ne očekuje da se protiv njih pokrene sudski postupak. S druge strane, očekuje da će se Srbima koji su uhapšeni u Banjskoj suditi za teška krivična dela. „Kvalifikacija ne dolazi samo od Albanaca, nego i od Evropske unije. Borelj, Lajčak, i NATO, svi kažu da je to teroristički akt i jeste teroristički akt kao takav, jer si ušao u drugu teritoriju da podrivaš ustavni poredak jedne zemlje. Verujem da će imati fer i pošteno suđenje. Oni će verovatno ispričati sve detalje kako je do toga došlo. Ako neko od njih želi da bude svedok sardanik verovatno će mu biti lakše, neće biti osuđen doživotno“, kaže Šeholi. Šeholi je nedavno posetio sever Kosova i razgovarao sa meštanima i primetio da su “ljudi, s razlogom, veoma uznemireni i uplašeni”. „Ono što sam primetio kod Srba je strahovit strah kod njih. Po onome koliko smo mi mogli da saznamo oni su u strahu i sa jedne i sa druge strane. S jedne strane kažu hapse se ljudi od strane policije Kosova, a ne znamo zašto. S druge strane kažu šta je ovo sada bilo u Banjskoj. Na primer, u razgovoru sa nekim Srbima, pre ove terorističe akcije rekli su da su im neki momci, kazali, ostavite otvorena vrata, nemojte da zaključavate dvorišta i tako dalje što govori da je ovo bilo pripremljeno, sigurno, mnogo ranije. Da li će se nastaviti hapšenje? Nastaviće se sigurno hapšenja ako ima dokaza. Ja samo poručujem premijeru da vodi računa o zakonskim delima, kad hapsite nekog nemojte preksutra da ga pustite, jer nemate dokaza kao što se desilo, u dva - tri slučaja“, kaže Šeholi. Napominje da se u slučaju Banjska vodi i međunarodna istraga od strane NATO-a, a rezultati se očekuju najkasnije za mesec dana. Ta istraga će pokazati šta se zaista desilo i odgovoriti na za sada otvorena pitanja i da li je i kakvu pomoć imala kosovska policija od strane međunarodnih snaga. „Mislim da je ministar unutrašnjih poslova dobio informacije od strane obaveštajne službe NATO-a. Oni su znali tačno i smatram da nije bilo američkog KFOR-a i obaveštajnih službi američke, britanske… mi ne bi mogli baš na takav način da izađemo, da akcija bude takvog intenziteta, da im ne damo da mrdaju, da su gotovi“, rekao je Šeholi. Pored mnogih pitanja bez odgovora je i ono šta je mogao da bude cilj napadača na policiju, odnosno njihov plan. „Ja mislim da je plan bio sasvim drugačiji jer tu konfiguracija terena veoma ide u korist teroristima, jer je tu stvarno teško zbog tog brdovitog terena, ali ja mislim da je greška jer je nastradao policajac Kosova. Da li je to bilo u planu terorističke grupe ili nije bilo to ostaje da se vidi tokom istrage. Inače plan, po onome koliko sam ja mogao da primetim, bio je da oni tokom noći postave kod Zubinog Potoka i u Zvečanu neke tačke, preuzmu taj deo, da ovi policajci koliko ih ima u tom delu budu izolovani, i da onda oni počnu da pregovaraju sa KFOR-om, da oni budu sad treća strana“, kaže Šeholi podsećajući da je policija zaplenila ogromne količine naoružanja. 08. October. 2023.