ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Ksenijom Božović

U 325. emisiji Slobodno srpski gostovala je potpredsednica Građanske inicijative “SDP - Oliver Ivanović’’ Ksenija Božović. U intervjuu Budimiru Ničiću rekla je da ni četiri meseca nakon ubistva Olivera Ivanovića, nema nikakvog pomaka u istrazi. Božovićeva je kazala da joj je na nedavnom saslušanju u Specijalnom tužilaštvu Kosova rečeno da kamere sa video nadzora koje se nalaze na zgradi prostorija SDP-a ispred kojih je Ivanović ubijen nisu radile u vreme ubistva. “Postavila sam to pitanje u tužilaštvu i dobila sam odgovor da naše kamere nisu radile od 4. Januara, a da su proradile 10 minuta nakon ubistva Olivera Ivanovića. To su mi, takođe, potvrdili i pojedini predstavnici međunarodnih organizacija sa kojima imamo komunikaciju. Ne znam kako je moguće da kamere nisu radile 12 dana, a da su 10 minuta nakon ubistva proradile. Tražili smo objašnjenje oko toga čak i pismeno od Kosovske policije i od tužilaštva i nikakav odgovor do danas nismo dobili. Pisali smo svim ambasadama i ništa. Uputili smo nedavno i zahtev da nam se vrati taj resiver (Snimač) sa video nadzora, koji je uzet odmah nakon ubistva“. Ubistvo Olivera Ivanovića, ocenila je kao sistematski organizovano višemesečno političko profesionalno ubistvo, i da po njenom mišljenju sudeći po tome kako istaga ide od prvog dana, ubice i nalogodavci Olivera Ivanovića nikad neće biti pronađeni. „Olier Ivanović je bio javno praćen. Kad je trebalo da posle izlaska iz zatvora ima sastanak sa generalom KFOR-a, video je ljude koji su ga pratili. A sada čak imamo informaciju da ti isti ljudi koji su ga pratili su bili ispred naših kancelarija i Oliver je znao da je praćen, ali je Oliver bio čovek koji je bio neustrašiv. Kada smo pričali o tome on je obično govorio da su to neka deca koju su tu poslali da gledaju i da prate“. Na pitanje da li govori o susretu sa oficirom KFOR-a i informaciji koju je Televizija Most objavila pod naslovom „Da li Ivanović sa KFOR-om i Prištinom dogovara okupaciju severa Kosova?“, Božovićeva je odgovorila potvrdno. „Da, upravo tako. Upravo to što je Televizija Most objavila, da Oliver Ivanović „prodaje“ sever...Video je njih Oliver, međutim, kažem Vam, on je bio čovek neustrašiv, nije dao značaj tome, jer je mislio da njemu to nikad ne može da se desi“. Kaže da još uvek nije dobila zvaničan poziv od tužilaštva u Beogradu u vezi sa slučajem ubistva Ivanovića. „Petnaest dana po ubistvu iz Specijalnog tužilaštva iz Beograda su mi preko brata Olivera Ivanovića poslalu poruku da bi trebalo da dođem u Specijalno tužilaštvo da dam izjavu. Međutim ja u tom momentu nisam bila sposobna da dajem bilo kakve izjave. Posle toga me niko nije zvao niti mi je ikad zvanično upućen poziv u vezi toga“ Božovćeva smatra da je slučaj ubistva Ivanovića prebačen u Specijalno tužilaštvo Kosova pre svega zbog curenja informacija iz Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici. „Moj lični utisak, zato što sam bila već saslušana i u Osnovnom tužilaštvu i u Specijalnom jeste da se stvari vraćaju na sam početak, jer sve ono što su me pitali u Mitrovici to me je pitao i tužilac u Prištini. Tako da je moj utisak da se to razvodnjava, da se vraćamo ponovo na početak. Mi danas ništa ne znamo o tom ubistvu, niti znamo šta je radilo Osnovno tužilaštvo u Mitrovici, kakve su oni dokaze prikupili, osim što su pojedine informacije iscurele iz tužilaštva iz Mitrovice. Možete li da zamislite da na primer pojedini građani u Mitrovici znaju ko je šta rekao od nas u Osnovnom sudu, tako da je moj utisak da je prebacivanje tog procesa u Specijalno tužilaštvo upravo zbog tih stvari koje su se dešavale u Mitrovici“. Ona je rekla i da je nakon ubistva Ivanovića povećan strah kod ljudi na Severu Kosova i da je kako je kazala u Severnoj Mitrovici došlo do masovne prodaje stanova i odlaska Srba. ,,Jako zabrinjavajuće je to što su ljudi počeli da masovno da odlaze iz Mitrovice - odlaze nam lekari, odlaze nam profesori sa univerziteta, odlaze nam profesori srednjih škola. Možete svakodnevno da vidite na medijima, ali i na samim ulicama, oglase da ljudi masovno prodaju svoje stanove. To me jako brine, ali brine me i to što se tim pitanjem niko ne bavi.’’ SDP će biti registrovana kao stranka Božovićeva je kazala da će članovi Građanske inicijative Srbija Demokratija Pravda nastaviti put kojim je išao Oliver Ivanović i da će SDP registrovati kao stranku. ,,Oliver Ivanović je toga dana kada je i ubijen trebalo da dođe u Prištinu da izvrši preregistraciju Građanska inicijative, da postanemo politička partija. Kompletnu dokumentaciju je spremio. Nedelju dana pre toga, uporno smo radili na statutu, na potrebnoj dokumentaciji, prikupili sve potpise podrške i on je trebalo tog dana negde oko 10 sati da krene put Prištine, da tu dokumentaciju preda, međutim u 8 i 15 je ubijen“, Ksenija Božović koja je i odbornica „SDP-Oliver Ivanović“ u Skupštini Opštine Severna Mitrovica smatra da Briselski sporazum od 19.aprila 2013. godine nije doneo ništa dobro građanima severa Kosova. „Po tom Briselskom sporazumu imamo kosovske opštine, imamo kosovsku policiju, pa sad imamo te pravosudne organe, a zapravo imamo, ako radimo analize, povećan stepen kriminala i korupcije i onda ako pitate građane šta im je donelo dobro, ja kroz razgovore sa njima vidim da nisu zadovoljni i da kažu da im ništa nije donelo dobro. Taj sporazum je doneo dobro očigledno samo pojedincima koji su na vlasti i koji imaju pristupa i jednom i drugom budžetu“ rekla je Ksenija Božović u emisiji Slobodno srpski. 20. May. 2018.

Slobodno srpski sa Predragom Radonjićem

U 324.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Narodnog pozorišta Priština u Gračanici Predrag Radonjić. U intervjuu Budimiru Ničiču on je najavio centralnu proslavu povodom sedamdesetogodišnjice ove institucije koja će biti održana u oktobru. “Mi nismo u Prištini, iako se zovemo se Narodno pozorište u Prištini. Nalazimo se u Gračanici koja je po srpskom aministrativnom sistemu i dalje opština Priština tako da se i to može relativizovati da smo i dalje u Prištini. Od 2014, godine, vratili smo se iz našeg privremenog sedišta u Mitrovici i prešli u Gračanicu. Nismo više u našoj matičnoj zgradi jer smo smo iz nje proterani posle oružanih sukoba”. Ovo pozorište je po mnogo čemu specifično i ta specifičnost je uzrokovala da bude i predmet interesovanja i mnogih svetskih medija: čak i ARD televizija, ARTE televizija, čitav niz raznih stranih medija je pokazivao interesovanje za život i rad ove kulturne institucije. “Jedan moj prijatelj koji je direktor poznatog pozorišta u Beogradu, mi je u jednom razgovoru uz kafu rekao da se o prištinskom pozorištu priča više nego o svim drugim pozorištima u Srbiji zajedno”. Radonjić je podsetio na nastanak ove kulturne institucije Republike Srbije koja nosi obeležje nacionalog teatra. “Kao nulta godina osnovanja uzima se 1948. Najvažnija ličnost za njegovo osnivanje i rukovođenje je Milutin Jasnić, njegov prvi upravnik”. Do 1999.godine u okviru Narodnog pozorišta u Prištini funkcionisale su dve scene: srpska i albanska, ali je naslednik kontinuiteta na srpskoj instituciji. “Narodno pozorište u Prištini je bilo značajno i zbog toga što je bilo multietničko pozorište, što je imalo i srpsku i albansku dramu. Iako su 1948.godine njegovi osnivači bili Srbi oni su od samog starta insistirali da to pozorište bude multietničko, da ima i albansku dramu i praktično su obučavali albanske kadrove. To se radilo sistemski i kroz to pozorište i kroz slanje u Beograd na akademije i na obuke kako bi Albanci dobili tu svoju ulogu i kako bi to pozorište zaista bilo pravo multietničko. To je posle otišlo u nekim sferama politike, mnogo pre ratnih zbivanja, to je već posebna priča”. Danas postoje kontakti između srpskih i albanskih kolega, ali su oni samo na ličnom nivou, kaže Radonjić. “Kontakti postoje na privatnom nivou, kontakti postoje sa pojedinačnim ljudima. Imali smo kontakte sa raznim ljudima, čak sa nekima koji su bili bivši upravnici tog novog sad kosovskog pozorišta, kao što je gospodin Jeton Neziraj. Ti kontakti se mogu održavati na privatnom nivou, mogu biti dobri na privatnom nivou, ali na instutucionalnom i zvaničnom nivou oni zapravo ne mogu da postoje i s’njihove, pa i naše strane”. Centralna proslava jubileja u oktobru ove godine Povodom sedam decenija Narodnog pozorištva u Prištini, planira se da centralna proslava bude održana u oktobru ove godine i da je prati posebna predstava. “Moja ideja je da okupim i bivše upravnike i stare radnike pozorišta, da napravimo nekakvu vrstu programa. Nadam se da ćemo i tu godišnjicu obeležiti sa novom premijerom koju pripremamo, a to je predstava "Å½enidba" po tekstu Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, koju će režirati Milan Karadžić. Nadam se da će to biti jedan lep, skorman događaj, ali da se ipak na neki način prisetimo vrlo važnih činjenica, ko je i kada osnovao pozorište”, rekao je Predrag Radonjić gostujući u emisiji "Slobodno srpski". 13. May. 2018.

Slobodno srpski sa Milenom Zdravković

U 323.emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje u Vladi Kosova Milena Zdravković. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je životna sredina na Kosovu veoma ugrožena. “Najpre je ugrožena od bombardovanja 1999. godine i osiromašenog uranijuma. Mi smo žrtve i posledice po zdravlje čoveka i okoline se osećaju i dan danas. što se ostalih zagađivača životne sredine tiče sve kreće od čoveka, da li kao pojedinca ili kroz sistem, ali najveći zagađivači jesu industrija, termoelektrana Kosovo B, otvoreni kopovi, kamenolomi, cementare, šljunkare, otvorena jalovišta, a imamo i nekontrolisanu seču šuma”. Kaže da je pored nedostatka svesti u pogledu očuvanja životne sredine i sam sistem zakazao jer to pitanje ne tretira kao prioritetno. „Imamo recimo divlje deponije koje se stvaraju zbog nedostatka uslova i infrastrukture u pojedinim mestima. Recimo u Gračanici je stanje bolje u odnosu na predhodnih par godina. Gračanica je stvorila uslove za transport i iznošenja smeća, ali to opet nije dovoljno. U Lapljem Selu, mestu ove op[tine, imamo za nekoliko stambenih zgrada svega 6-7 kontejnera koji nisu dovoljan kapacitet za smeće koje ti ljudi izbace i onda kada kontejner bude prepunjen ostalo smeće bude razneto oko kontejnera”. Zdravkovićeva kaže da su najzagađenija mesta na Kosovu gradske sredine. “To su recimo najveći administrativni centri i gradovi koji su poput Prištine, Peći, Prizrena, Mitrovice, potez kod Lipljana, Kosova Polja, Obilića... Dakle, tu se nalazi termoelektrana, biznis zone, tu je Priština kao jedan od najvećih gradova gde je i gustina naseljenosti prevelika, gde ima mnogo betona, gde nemamo šuma, nemamo tih prirodnih filtera i pročišćivača vazduha, gde je gustina saobraćaja jako velika i samim tim je i zagađenost uopšte životne sredine i svih sfera od vode, zemljišta, vazduha najveća“ Govoreći o životnoj sredini na Severu Kosova ona je kazala da se ne razlikuje u mnogome od ostalih sredina, ali da je to ipak jedan specifičan region. „Sever je specifičan je ne samo kada je zaštita životne sredine u pitanju već i sve neke druge oblasti. Dakle, ako neko tamo ne mora da plaća vodu, ne mora da plaća struju, ako može da vozi neregistrovan auto, zašto ne bi mogao da baci smeće gde god hoće. Dakle, tu je problem u sistemu gde ne može da se uspostavi kontrola, ali na svu sreću sada je u procesu projektovanje, odnosno uskoro treba da počne sa radom nova deponija, regionalna, gde će obuhvatiti četiri opštine sa severa koje će na neki način nadam se uspostaviti ravnotežu i osloboditi Ibar i Gazivode, da konačno počnu da dišu od smeća“. Zašto sajt ministarstva na srpskom ćuti? Na pitanje zašto je na zvaničnom sajtu ministarstva za zaštitu životne sredine u kome je ona zamenica poslednja vest na stranici na srpskom jeziku objavljena 03.02.2016. godine Zdravkovićeva kaže da je i sama postavila to pitanje. „Postavljam i javno to pitanje zašto je to tako, a postavila sam ga i nadležnima u ministarstvu, konkretno sekretaru i uputila zahtev gde sam apelovala da se sve informacije, i svi događaji i svaka vest redovno ažuriraju na stranici. To jeste jedan vid diskiminacije sa kojim se naši građani i mi suočavamo i iskreno se nadam da će biti rešen. Međutim mislim da je to problem čitavog sistema, jer ja lično nisam imala problem samo sa tim. Meni je trebalo mesec i po dana da dobijem prostor za rad, koji i dan danas liči na nekakav pomoćni prostor, pa mi je trebalo puno vremena da dođem do službenog e-maila koji mi je potreban da funkcionišem i kordinišem u poslu. Ne znam da li se pre mene neko udostojio da postavi pitanje, ali sam ga pokrenula i svim snagama ću se truditi da taj problem rešim, jer je prvenstveno bitno zbog moje zajednice. Takođe, taj slučaj nije problem samo u našem ministarstvu, postoje i druge institucije koje takođe na neki način diskriminišu i ne poštuju pravila zvaničnog jezika. Takođe imam informaciju da prevodioci prevode, ali da se ne objavljuje na sajtu. Gde je tu sistem zakazao, ja to sad ne znam, ali se nadam da će to biti rešeno“. Nema para za ekonomski razvoj u Gračanici Milena Zdravković koja je i odbornica Samostalne liberalne stranke (SLS) u Skupštini Opštine Gračanica kaže da ova lokalna samouprava nema nikakav plan za ekonomski razvoj ove opštine, a u prilog tome, kako je kazala, govori činjenica da u budžetu za 2018. godinu nisu predviđena sredstva za ovu oblast. „Da ta opština ima neku perspektivu i da ima plan za ekonomski razvoj ne bi dozvolila da se iz budžeta izdvaja nula evra godišnje za sektor za ekonomski razvoj. Dakle postoji budžet od 20 i nešto hiljada evra koji je izdvojen za plate šestoro zaposlenih. Budžet opštine je oko sedam miliona evra, od toga za ekonomski razvoj, koji je prioritet svuda u svetu, kod nas je nula evra. Sa nula evra verovatno možemo da odemo do kabineta da se uslikamo za album i da se vratimo kući“. Zdravkovićeva, koja je deo opozicije u Skupštini Opštine Gračanica, kaže da je budžet za ovu godinu kreirela prethodna vlast, ali da će odbornici Samostalne liberalne stranke, čiji je član, u rebalansu budžeta zatražiti da se određena sredstva preusmere odeljenju za ekonomski razvoj, jer je to u interesu građana. „Fale nam stručnjaci koji će da edukuju naše ljude ovde, koji će moći da pokrenu proizvodnju. Bila je aktuelna fabrika sijalica, šta bi sa fabrikom sijalica? Dakle, fali nam to kada čovek ode na razgovor i ima ideju i nema ko da je realizuje jer on sam ne može da pokrene ili napiše projekat. Dakle, dobra stvar je to što gradonačelnik želi da sasluša građane, ali gradonačelnik nije tu da sluša, gradonačelnik je tu da obezbedi kadar koji će pomoći tim ljudima. Znači, imate ideju i nezaposleni ste, dođite da date ideju, da vam napiše neko projekat i onda gradonačelnik, umesto da četvrtkom razgovara i sluša te muke, on fino sa tim spiskom projekata ide u ministarstvo, kod stranih domanatora recimo, prona]e sredstva i pokuša da osnaži svoju sredinu i ekonomski je ojača“. Kaže da su odbornici opozicije iz SLS u SO Gračanica diskriminisani pre svega od strane gradonačelnika. „Još uvek nemamo nikakav poziv od strane gradonačelnika, niti susret, kao što to recimo imaju odbornici Srpske liste. Tema tog njihovog sastanka je bila unapređenje rada opštine i uopšte razvoj opštine. Uključeni su samo odbornici Srpske liste i to je to. Ja sam se obratila na sednici i postavila pitanje, na šta mi je odgovoreno da ću odgovore dobiti na nekoj od sledećih sednica. Onda sam se službeno pismenim putem obratila gradonačelniku i još uvek nisam dobila dogovor. Ako uskoro ne dobijem odgovor onda ću kao običan građanin da odem da predložim i da dam ideje, pa će možda to neko da sasluša i da ima sluha“. Smatra da su na taj način diskriminisani i građani. „Lično nemam ništa protiv bilo koga, smatram da je ta politička bitka završena na izborima i da sada trebamo da budemo tim koji će da funkcioniše i koji će da bude tu podjednako prisutan i dostupan svim građanima, jer je i mene neko birao, kao što se kaže u saopštenju opštine „Odbornici Srpske liste su ljudi iz naroda te poznaju njihove probleme’’. Manjim brojem glasova, ali i nas iz opozicije je birao narod. Dakle, na taj način diskriminišu i nas, ali i ljude koji su dali nama glas“. Zabrana preimenovanja zemljišta dobra odluka Komentarišući nedavnu odluku SO Gračanica o zabrani preimenovanja poljoprivrednog zemljišta u Građevinsko za koju su glasali svi odbornici, Zdravkovićeva je kazala da je to veoma važna i dobra odluka. „Ta odluka je bitna za našu srpsku zajednicu pre svega da sačuvamo poljoprivredno zemljište koje je plodno, koje svima nama može da omogući hleb na kraju krajeva ovde. Svi smo mi opstali od toga i naši očevi i dedovi, školovali se od te zemlje i to je prioritet. S druge strane treba zaštititi poljoprivredno zemljište, odnosno ne pretvarati ga u građevinsko kako bi se sprečila prodaja i samim tim odlazak ljudi. Ostanak ljudi ovde je svakako i prioritet svih koji se zalažu za svoju zajednicu. Ono što je takođe bitno jeste da poljoprivredno zemljište ne pretvaramo u građevinsko i zbog zaštite životne sredine. Dakle da ne menjamo plodno zemljište za betonske kocke”. Milena Zdravković koja je najmlađa zamenica ministra u celoj Vladi Kosova, kaže da je položaj mladih mnogo bolji u odnosu na period od pre deset godina, ali da još uvek postoje mnogobrojni problemi, posebno u srpskim sredinama. “Recimo pre desetak godina to je bilo jedan vakum, jedna čaura gde niste imali ni slobodu kretanja, jer su vam stvorene te neke nevidljive zavese oko vas. Međutim generalno gledano sada je taj društveni život bogatiji u odnosu na prethodne godine. I u albanskim sredinama nije idealno, ali naravno da grad pruža veće mogućnosti i da su prednosti na strani albanske zajednice koja žive u gradovima u odnosu na srpske ruralne sredine”, rekla je Milena Zdravković u emisiji Slobodno srpski. 06. May. 2018.

Slobodno srpski sa Senkom Vlatković-Odavić

U 322. emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka redakcije Insajder iz Beograda Senka Vlatković Odavić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je cilj istraživačkog novinarstva kojim se Insajder bavi godinama da se dođe do sistemskih pozitivnih promena. „Osnovni cilj je da promenimo ono što ne valja u sistemu, a što utiče na svakog pojedinca. Reč je o istraživanjima koja često traju po nekoliko meseci, vrlo su temeljna i kada ih završimo, tražimo odgovore. Posle naših serijala menjani su zakoni, podizane optužnice. Istražni organi su nastavljali posao koji smo mi započeli, ali najčešće time nismo bili do kraja zadovoljni. Cilj je da živimo u nekoj normalnoj, pristojnoj zemlji u kojoj svako odgovara za svoje postupke“. Govoreći o serijalu „Patriotska pljačka“ koji se bavio trošenjem sredstava iz budžeta Srbije na Kosovu Vlatković Odavić je rekla da se još uvek čeka na rezultate tog istraživanja. „To je serijal koji je veoma temeljno urađen i posle toga se i anketni odbor Skupštine Srbije bavio trošenjem novca koji se iz srpskog budžeta sliva na Kosovo. Međutim, Skupština Srbije nikad nije stavila na dnevni red razmatranje izveštaja tog anketnog odbora koji je u potpunosti potvrdio navode Insajdera. Nekoliko puta smo izveštavali o tome da je podizana optužnica za određene zloupotrebe. Između ostalog, recimo, Nebojša ÄŒović je bio prvookrivljeni, ali se to svaki put vraćalo u tužilaštvo, odnosno sud je smatrao da nema dovoljno dokaza kako bi to moglo da izađe na suđenje. Bilo je onih serijala koji su rezurtirali na kraju i optužnicama, ali mi nismo istražni organi, mi nikoga ne stavljamo u zatvor. Mi ukazujemo na sistemske probleme i tražimo od odgovornih prosto da to promene“. Istraga o hapšenju Đurića neće dati rezultate Komentarišući akciju policije u severnoj Mitrovici krajem marta kada je uhapšen Marko Đurić, Senka Vlatković Odavić, koja je kao novinarka bila na tom događaju, smatra da istraga koju je pokrenuo Inspektorat Kosovske policije zbog akcije kosovske policije kada je povređeno više od 20 ljudi neće dati ozbiljne rezultate. „Tu se radi o nekoj internoj istrazi u okviru unutrašnje kontrole policije. Iskustvo govori da se to najčešće završava na disciplinskim kaznama, odnosno eventualnim otpuštanjima. Ne očekujem da ta situacija dođe do suda, zato što je to bilo delovanje policije u okviru akcije koju je neko naredio, ko bi na kraju trebalo da se nađe pred tim sudom“. Smatra da bi novinari trebalo da se aktivnije bave slučajem ubistva Olivera Ivanovića jer je to po njenom mišljenu političko ubistvo na koje niko ne treba da ćuti, a posebno bi to trebalo da bude najinteresantnije za novinare. „Malo ko zna čak i kako se zove tužilac koji vodi slučaj ubistva Olivera Ivanovića, a ne daj bože da mu je neko postavio pitanje. Zatvaranje u te lokalne sredine u kojima odgovore ne možete da dobijete vas ograničava. Moja sugestija je izađite odatle i postavljajte pitanja. Mi ćemo ih postavljati i mi ih postavljamo. Strašno je da ništa ne znamo o tom slučaju. Ono što je u stvari najstrašnije je da krenemo od početka - da li iko zna odgovor na pitanje kako je ubijen Oliver Ivanović? Je l' ubijen s leđa, je l' ubijen iz pokreta, je l' ubijen iz automobila, je l' mu ubica prišao? Nemoguće je da istraga baš i te osnovne informacije nema, kako je ubijen Oliver Ivanović. Moj osnovni utisak je da svi sve znaju i da niko ništa ne govori“. Srpsko-arapska posla: pitanja bez odgovora Govoreći o poslednjem serijalu Insajdera „Srpsko-arapska posla“ koji se bavi time kako je došlo do dogovora Air Srbije i Etihada i koji su efekti toga, Vlatković Odavić je kazala da je ekipa Insajdera poslala više od 100 pitanja i zahteva za intervjue, ali da nijedan odgovor nisu dobili. „Ono što je problem u vezi sa ovim serijalom je što se prvi put Insajderu dogodilo od 2004. do danas, to je da niko od odovornih nije hteo da odgovara na pitanja. Na kraju insajdera sedam i po minuta traje čitanje spiska onih koji nisu hteli da odgovore na pitanja. Mi ne pozivamo nekoga da bi od njega dobili informacije, mi smo informacije sakupili tokom istraživanja, mi samo tražimo odgovore od onih koji su odgovorni, a te odgovore nismo dobili, jer praktično niko od njih nije pristao da govori . Dakle, nama suštinski nisu neophodni sagovornici, ali ti sagovornici su neophodni javnosti. Odgovorni moraju da govore javnosti“, rekla je Senka Vlatković-Odavić u emisii Slobodno srpski. 29. April. 2018.

Slobodno srpski sa Nenadom Đurđevićem

U 321.emisiji Slobodno srpski gostovao je savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je trgovinska razmena između srpskog i kosovskog tržišta beleži pozitivan trend. “U prošloj godini smo registrovali 464 miliona evra sa obe strane, od toga 440 je sa srpske, a blizu 25 sa kosovske strane. Po statistikama iz Prištine, njihov izvoz je nešto veći, oko 45 miliona, ali, u svakom slučaju, dobro je da postoji uzlazna putanja”, rekao je Đurđević i naglasio da je u odnosu na 2016.godinu, zabeležen rast od 11 odsto, a pored legalnih kanala, još funkcioniše sivo tržište, tako da je na godišnjem nivou međusobni promet veći od pola milijarde evra. Prema podacima Privredne komore Srvije, najviše se na Kosovo uvozi nafta, naftni derivati, električna energija, bezalkoholna pića, šećer, građevinski materijal, crep, brašno i pšenica, iako je kosovsko ministarstvo prošle godine uvelo taksu na brašno i time značajno smanjilo isporuke te strateške robe poreklom sa srpskog tržišta. Na nedavno održanom Sajmu privrede u Prištini i ove godine je učestovalo više od 70 srpskih privrednika preko Privredne komore Srbije, koja im je finansirala nastup na kosovskom tržištu. “Mi smo zakupili 360 kvadrata izložbenog prostora od Privredne komore Kosova koja organizuje sajam, što je standardna procedura za takve sajamske manifestacije, opremili štand o svom o trošku, brendirali ga, katalog napravili i organizovali prevoz privrednicima iz centralne Srbije”, precizirao je Nenad Đurđević Briselski dijalog jedino iskoristili privrednici Kaže da je Briselski dijalog animirao privrednu saradnju kosovskih i srpskih privrednika, a time i doprineo relaksaciji odnosa između Prištine i Beograda. “Na privrednu saradnju politika puno utiče, češće negativno, jer su odnosi zategnuti. Kada imate odnose koji su normalniji, kada imate dobre poruke, ljudi su sigurniji. ÄŒinjenica je da postoje stari kanali komunikacije, stari kontakti i velike firme koje rade. I kosovske firme se pojavljuju na sajamskim manifestacijama u Srbiji, a najveće interesovanje je za Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Prošle godine je, prema podacima PKS, tamo bilo više od 70 kompanija sa Kosova, a toliko se očekuje i ove godine. “One učestvuju samostalno i sa partnerima iz Srbije. Kao što kažem često se dešava da pod sloganom partnerske kompanije imaju svoj štand i mi pokušavamo da to nekako reklamiramo. Ali, ne možete vi da reklamirate ako neko ne želi da se reklamira. Nećemo sada činiti nekome magareću uslugu, videćemo, anketiraćemo, probaćemo da saznamo da li bi želeli možda neko veće medijsko prisustvo i ono što smo mi ovde na sajmu pokušavali i razgovarali jeste da iz nekih sektora gde ima Kosovo da ponudi, na primer, vino, pivo, neke proizvode, voda, da probamo da nekako otvorimo kanale distribucije u Srbiji. Problemi su oko deklarisanja, statusa, jednostavno neke stvari koje su bile moguće 80-tih godina kako se Kosovo kao KOS na primer deklarisalo sada odjednom to nije moguće”, navodi Đurđević.. Ekonomski problemi u srpskim sredinama i moguća rešenja Kao neke od bitnih razloga za lošu ekonomsku situaciju u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu, savetnik predsednika PKS vidi u neorganizovanosti, nerešenom statusu i dugogodišnjoj krizi i neizvesnosti “Dugo traje čitav ovaj post ratovski proces dogovora. Mi ćemo sledeće godine imati dvadeset godina od NATO intervencije, od ratnih sukoba. To je negde kako bi se gledalo u Evropi šezdeset i peta godina posle Drugog svetskog rata, tada su na sreću političari u Evropi i Americi imali potpune različite parametre i vizije na koji način žele da obnove Evropu. To je, nažalost, nedostajalo Srbiji i Kosovu. Da lokalni političari kažu, da shvate šta je činjeno u razna imena do 1999. i 2000.godine, da podvuku crtu i da krenu u jednu drugačiju, novu politiku saradnje. Siguran sam da smo sa takvom politikom saradnje i dogovora krenuli i mi koji tu živimo podrška i finansijska i politička ne bi izostala sa svih strana, jer, u suštini, svako treba da bude subjekt politike, da proba da odlučuje u svoje ime, a ne da bude objekt politike, naročito ove politike velikih sila. Me]utim mi smo često bili na toj vetrometrini gde smo bili neke bitke nekih drugih glavnih gradova, a zapuštajući nas same“, rekao je Đurđević. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije savetuje lokalnim preduzetnicima da investiraju u proizvodnju hrane, ali na savremen način. „Ovde imate dobru prehrambenu proizvodnju, voće, povrće, pečurke, čitav program koji može da ide u zamrzavanje, jabuke... Tu prehambenu industriju treba da prate hladnjače, kojim bi trebalo da se izbegnu monopoli. Potrebna su mala ulaganja u udruživanje privredinaka – kooperativa, na čitavoj teritorji Kosova. Zajedničkim radom ste nekako jači“, poručio je Nenad Đurđević u emisiji Slobodno srpski i konstatova da privrednicima nedostaju kvalitetna informacije, veterinarska laboratorija, ali i savrmeno obrazovanje. 22. April. 2018.

Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem

U 320. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Iz Prištine Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničići on je rekao da odgovornost što Zajednica srpskih opština još nije formirana, ni posle skoro pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, snose sve strane, a najviše Priština. „Najodgovornija strana je zapravo albanska strana. U prvobitnom Briselskom sporazumu na jednom mestu rečeno je da se revizija statuta obavlja na osnovu Ustava Kosova i Ustav Kosova je razmotren. Ustavni sud je dao sugestije i nisam video nijedan razlog što to nije završeno“ Bećaj je kazao da ne vidi nikakvu opasnost u tome ako Srbi na Kosovu sami krenu u formiranje Zajednice srpskih opština, kako su nedavno najavili. „Možda će to ubrzati proces, možda će to približiti situaciju nekakvom konačnom rešenju. Ukoliko se dođe do toga, Zajednica se neće stvarati samo na osnovu sugestija Ustavnog suda Kosova, nego i Briselskog sporazuma. To podrazumeva da će imati neke dodatne kompetencije za koje se Srbi zalažu od prvog dana“. Bećaj smatra da je predsednik Kosova Hašim Tači obmanuo javnost rekavši da će Zajednica srpskih opština biti nevladina organizacija. „Ukoliko je nevladina organizacija, onda nema potrebe da dolazimo do međunarodnog sporazuma. To stoji u Ustavu i to mogu da urade svi kako su inače radili. Imamo više od šest hiljada nevladinih organizacija na Kosovu“. Hapšenja Đurića dogovoreno Smatra da je akcija Policije Kosova u severnoj Mitrovici i hapšenje Marka Đurića dogovor predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. „Moja je procena da je zapravo ta sumorna slika više ili manje koordinirani proizvod ili provokacija dva predsednika, dakle, gospodina Vučića i gospodina Tačija i razlog je jednostavan. Mislim da je to bilo neophodno upravo iz razloga što se na takav način stvara klima koja će opravdati buduće eventualno rešenje za otvorena pitanja uključujući i sever Kosova. Dakle, na takav jedan način stvarajući klimu straha akteri koji su nosioci ovakve politike, na neki način od sada se ograđuju od onoga što će eventualno biti maksimum za jednog ili za drugog“. Govoreći o hapšenju i deportaciji šestorice državljana Turske Bećaj je kazao da je to dokaz, kako je kazao, nefunkcionalne države „Odgovornost za to što se dogodilo leži kod svih tih faktora odlučivanja, od predsednika koji je dobio pohvalu od strane predsednika Turske, pa do onih najnižih koji su silom prilika samo izvršioci tih naređenja koja su dali njihovi pretpostavljeni. Dakle, mislim da je to bio kolaps države i mislim da bi bilo korektno da se iz ovog ugla ne sagleda samo politička odgovornost, jer je to nedovoljno, jer mi imamo zapravo jedan klasičan nokaut pravne države na Kosovu i taj klasičan nokaut ne može da prođe bez odgovornosti pravnog karaktera“. Novi izbori ništa ne bi promenili Bećaj smatra da su nakon prelaska poslanika Srpske liste u opoziciju na Kosovu mogući novi izbori, ali da po njegovim rečima oni ništa značajno ne bi promenili „Pitanje vandrednih izbora je kod nas uvek otvoreno pitanje. Međutim, nemamo adekvatan ambijent političkih stranaka koji bi mogao biti bolja alternativa za ovo što se događa danas. Više ili manje situacija bi bila ista iz dva razloga. Prvo, što su i unutrašnji odnosi glavnih aktera na Kosovu rascepkani, podeljeni i drugo, mislim da ne možemo očekivati kvalitetne promene ukoliko u međuvremenu nemamo reformu izbornog sistema koji bi omogućio jedan drugačiji kvalitet poslanika u parlamentun i reforme Ustava Kosova koja su neophodne posle svega ovoga što se dogodilo. Dakle, mislim da bi to bilo gubljenje vremena, vraćanje na isto. U tom kontekstu možda bi pametnije i racionalnije bilo da imamo razum, da stvorimo jednu prelaznu vladu koja bi u izvesnom periodu od šest do sedam meseci pripremila izborne reforme, kao i reformu odnosno promenu ustava“. Ubistvo Olivera Ivanovića ima politički karakter O ubistvu lidera Građanske inicijative Srbija, Demokratija, Ptavda, Bećaj kaže da je Oliver Ivanoviuć bio čovek koji je hteo da se atikuliše na autentičan način nezavisno od Beograda i nezavisno od Prištine. „Ljudi, kao što je Oliver Ivanović, koji bi hteli da budu svoji na svome, automacki predstavljaju problem vlasti i u Prištini i u Beogradu, pogotovo. Mislim da je tu razlog zbog čega imamo pokušaje da se to zaboravi, da se to na neki način marginalizuje i da pređemo preko toga kao da se ništa nije dogodilo. Mislim da je tu zapravo zajednička igra vlasti Beograda i Prištine i mislim da je to vrlo ozbiljna stvar o kojoj treba da razmišljamo i da se angažujemo, jer Oliver Ivanović, nezavisno od toga što je imao jednu kontraveznu ulogu, prvobitno je bio i poslanik kosovskog parlamenta, a potom i opozicionar Beograda. Ako ništa drugo, trebalo bi da se sazna zašto je ubijen. Ako se ovaj teroristički akt uskoro ne obelodani, mislim da je to jedna velika odgovornost, ali istovremeno i pretnja“. Pravi motiv ima politički karakter i zato su male šanse da se obelodani ko je naručilac i ko izvršilac tog terorističkog čina, izjavio je politički analitičar Beljuj Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 15. April. 2018.

Slobodno srpski sa Novicom Sovrlićem

U 319. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Društva književnika Kosova i Metohije Novica Sovrlić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je ta organizacija potpuno zanemarena od strane države Srbije i u teškoj materijalnoj situaciji. „Svako društvo, svaka malo ozbiljnija država pomaže književnost i kulturu uopšte. Stanje je stvarno alarmantno i bojim se da, ako u najskorije vreme neko ne pritekne i pomogne, mi ćemo se ugasiti“. Kaže da u poslednje četiri godine za Društvo književnika KiM, koje ima 107 članova, Beograd nije izdvojio nijedan jedini dinar. „Od države ne dobijamo ni dinara. Nula. Nula dinara za izdavaštvo i štampanje, sami se od članarine izdržavamo i štampamo. Za ove četiri godine smo odštampali 44 naslova i ja mislim da smo najveći izdavači na Kosovu i Metohiji, a sve o svom trošku. Moram da spomenem Aleksandra Spirića, predsednika Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, koji nam je pomogao za dve – tri knjige po 10 - 20 hiljada dinara, koliko je mogao i bivši direktor Medicinske škole Vukomir Jovanović“. Sovrlić kaže da ovo udruženje, koje postoji još od 1951.godine, trenutno nema ni svoje prostorije. „Sastajemo se po kafanama, po restoranima. Zahvaljujući Aleksandru Dunđerinu i Miljani Dunđerin koji imaju kulturni centar Akvarijus, oni su istakli našu tablu i tu sada održavamo godišnje skupštine i književne manifestacije i predstavljamo književna dela svojih članova. Predstavnici ovog Društva su se kako kaže Sovrlić više puta obraćali institucijama u Beogradu i ukazivali na probleme. „Više puta sam slao pismo Kancelariji za Kosovo i Metohiju koje je potpisao i predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić. Razgovarao sam sa (pomoćnikom direktora Kancelarije) Jovovićem, i sa više njih tamo i kažu biće to rešeno, idite kod predsednika opštine... Predsednik opštine kaže idite u ministarstvo. Ministarstvo kaže vi ste pokrajinska institucija i mi smo, kako je Petar Kočić veliki u „Jazavcu pred sudom“ kazao „mi smo ni Davidovi, ni carski, ni spahijski“, nismo ničiji“. Društvo književnika Kosova i metohije ima problem i sa kosovskim vlastima prilikom uvoza knjiga na Kosovo. „Par puta su nam oduzimali knjige na carini, pa onda leže tamo po dva, tri, četri meseca, pa nam onda vrate. To je kad su u pitanju dve tri knjige, inače ako odštampate 500 knjiga u Srbiji u štampariji nema šanse da se prebace preko granice ili prelaza. Sarađujemo sa piscima iz Nemačke, naše knjige sasvim legalno i legitimno prelaze carinu kad šaljemo za Frankfurt, niko od carinika nam na granici Evropske unije ne pravi problem“. Hapšenje Đurića sramota za sve Govoreći o nedavnoj akciji Policije Kosova u severnoj Mitrovici i hapšenju Marka Đurića Sovrlić je kazao da je to pre svega sramota za Srbe, ali i za sve ostale. „To je naša sramota, srpska, ali gledajući ono tužno hapšenje, ja mislim da to više govori o onima koji su hapsili Đurića, a ne o Đuriću i Srbima kao ljudima. Naša je sramota što smo dozvolili to na našoj teritoriji, jer Kosovo je po Rezoluciji 1244 još uvek sastavni deo teritorije Republike Srbije, a Đurić, koliko mi je poznato, je građanin Republike Srbije. Svi mi građani Republike Srbije imamo pravo da sa važećom srpskom ličnom kartom uđemo na teritoriju Kosova i Metohije“. Društvo poremećenih vrednosti Prvi čovek Društva književnika na Kosovu i Metohiji kaže da srpski književnici ne sarađuju sa svojim albanskim kolegama. „Kontakti su se izgubili posle rata, nemamo nikakve kontakte. Kultura naravno nema granice i ne vidim nikakav razlog da književnici ne razmenjuju knjige, ali ne prevodi se. Ja ne čitam na albanskom, razumem dosta, ali ne bih mogao da pročitam knjigu na albanskom sa razumevanjem. Ništa se ne prevodi sa srpskog na albanski, niti sa albanskog na srpski. Takođe se pogodilo da nismo imali nikakvih manifestacija na kojima smo zajedno učestvovali, a niko i ne pokazuje inicijativu da do toga dođe, ni mi ni oni i tako stoje stvari“. Za trenutno stanje u kulturi odgovorni su i škole i prosvetni radnici koji bi svojim primrom trebalo da pokažu deci da je za normalan razvoj čoveka kultura neophodna. „Od 1995.godine, odgovorno tvrdim, bio sam na stotinak promocija i ne znam da li je bilo pet profesora književnosti ili nastavnika iz srednjih i osnovnih škola na njima. Oni jednostavno nemaju interesovanje, pa zašto bi onda i deca dolazila? Nas Zapad sad uči da nije nastavnik kriv što nije doveo decu na književno veče. Poremećene su vrednosti. Nas uče da trebamo da promenimo svest i da je novac gospodar svega. Prvo novac, pa porodica, pa tek onda Bog na trećem, četvrtom mestu. Novac, biznis, porodica, a književnost i kultura na stotom mestu“. Sovrlić je kazao da je žalostno što se pojedine kulturne institucije sa Kosova nalaze u Beogradu. „Muzej u Prištini ima sedište u Beogradu, pokrajinska biblioteka takođe. Postoji još niz institucija koje nećemo iz kolegijalnosti da nabrajamo, kojima je sedište u Beogradu, a žive od Kosova i Metohije. Svi oni treba da se vrate ovde da nas ima što više, jer kako ćemo braniti nešto ako nas nema. Verujte ja ne bih uzeo tu platu, a da živim u Beogradu“, rekao je Novica Sovrlić u emisiji Slobodno srpski. 08. April. 2018.

Slobodno srpski sa Živoradom Lazićem

U 318.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma Živorad Lazić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se akcija policije u Severnoj Mitrovici i hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića desilo, pre svega, u režiji Međunarodne zajednice. „Režija je bila iz krugova Međunarodne zajednice, samo su akteri bili domaći, sa albanske i sa srpske strane. Mislim da je to prethodnica nekih budućih dešavanja i tenzija. U ovom trenutku ne znam šta bi to moglo da bude, ali očigledno da neće biti ništa dobro kada su u pitanju srpski narod i albanski narod“. Lazić svoje sumnje temelji na tome što se još zvanično ne zna ko je naredio akciju policije, pri čemu je došlo do prekomerne upotrebe sile od strane policije sa određenom porukom. „U tome vidim jednu vrstu poniženja nas Srba sa prostora Kosova i Metohije ili možda upozorenje da ako su to mogli da rade Marku Đuriću, da ga onako brutalno provode kroz centar Prištine, da biju ministre, poslanike, šta onda nama Srbima na Kosovu može da se desi“. Smatra da izlazak Srpske liste iz Vlade Kosova neće bitno uticati na život Srba na Kosovu. „Dosadašnje učešće Srpske liste po pitanju zaštite srpskog naroda i prostora Kosova i Metohije nije dalo rezultate. Prema tome, da li su oni u Vladi ili nisu, za Srbe je nebitno“. Po njegovim rečima, najava predstavnika Srpske liste da će sami formirati Zajednicu srpskih opština, ako to ne učine kosovske institucije, nema nikakvog smisla. „Ako znamo da zajednica opština sa srpskom većinom treba da radi po zakonima Kosova, upitno je kako će one moći samostalno da rade. Ko će to verifikovati, kako će oni uspeti da funkcionišu uopšte, da li je to moguće? Znači, prosto za mene kao diplomiranog pravnika je to nemoguće“, rekao je Lazić i zapitao kakve bi to reperkusije imalo na policiju i pravosuđe. Stanje u školama alarmantno Profesor pravnih predmeta u Ekonomsko trgovinskoj školi na centralnom Kosovu i bivši Republički prosvetni inspektor zadužen za Kosovski okrug, kaže da je situacija u školama na Kosovu alarmantna. „Najveći problem u školama je opšti nerad i opšti javašluk. O tome sam upoznao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića kome sam prvo citirao kolegu, koji je rekao ’da nam uličari vode škole. Još sam dodao da 20, 30, pa možda i 40 odsto učenika završe školu apsolutno nepismeni“. Po njegovim rečima najveći problem su kadrovska politika i nerad. „Na primer, profesor prima godinu dana platu, a ne ispredaje nijednu jedinu lekciju“ rekao je Lazić u Slobodno srpski, uz tvrdnju da ta deca više nisu spremna za dalje školovanje. Problem je što u okviru školske uprave trenutno postoji samo jedan prosvetni savetnik, a ranije ih je bilo najmanje pedesetoro. 01. April. 2018.

Slobodno srpski sa Hiljmijem Jašarijem

U 317. emisiji Slobodno srpski gostovao je ombudsman Kosova Hiljmi Jašari. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je jedan od najvećih problema na Kosovu u vezi sa ostvarivanjem ljudskih prava, neefikasno pravosuđe, odnosno odugovlačenje sudskih procesa i nesprovođenje odluka suda. „Na nacionalnom nivou imamo 400,000 sudskih predmeta. Imamo 117,000 slučajeva za koje postoji odluka, koji su pravnosnažni, ali nisu izvršeni, to je sistematski problem koji onemogućava građanima da ostvare svoja prava“ Ipak Jašari kaže da Kosovo poslednjih godina beleži napredak u vezi sa poštovanjem ljudskih prava, posebno kada je reč o nevećinskim zajednicama. “Ako na primer govorimo o slobodi kretanja od 1999. godine do danas, postoji veliki napredak, a smanjen je i broj slučajeva zločina iz mržnje u odnosu na ranije godine“. Najveći broj žalbi koje kosovski ombudmsan dobija od strane srpske i ostalih nevećinskih zajednica odnosi se na imovinska pitanja. “Radi se o slučajevima imovinske štete, uzurpacji, ometanju poseda, problemu overe vlasništva po sudskim procedurama, formalizovanju kupoprodajnh ugovora itd. Druga oblast na koju se žale manjinske zajednice je u vezi sa dobijanjem socijalnog statusa, odnosno ekonomsko socijalne pomoći ili uživanje onih prava koja proizilaze iz zakona Kosova. Jedan deo se odnosi na prava koja se tiču državljanstva, gde se radio raseljenim licima sa Kosova koji su u Srbiji ili drugim zemljama u regionu i problemima koje oni imaju da obezbede lična dokumenta ili registraciju kao građani Kosova ». Dobra saradnja kosovskog i srpskog ombudsmana. Jašari je kazao da se na regionalnih skupovima redovno sastaje sa ombudsmanom iz Srbije i da je nedavno predložena konkretna saradnja. „Ova saradnja je zamišljena tako da ombudsman iz Srbije i ja budemo direktno u kontaktu, kao i osoblje naših kancelarija bilo kad da se pojavi neki zahtev u kancelariji ombudsmana u Srbiji ili ombudsmana na Kosovu. U tom slučaju ja onda tražim intervenciju ombudsamana u Srbiji i on istovremeno može da traži intervenciju ombudsmana na Kosovu za konkretne slučajeve koji se tiču odgovornih strana koje mogu da budu ili sa Kosova ili s druge strane iz Srbije. To je jedan od standarda koji se obično primenjuje kod ombudsmana bilo gde u svetu i to je poznato kao „stvari dobre volje“, o kojima ombudsmani odlučuju da rade i sarađuju.“. Jašari kaže da je spreman da se sa ombudsmanom iz Srbije Zoranom Pašalićem sretne i u Prištini, i u Beogradu, i da je i o tome razgovarao sa svojim srpskim kolegom. „To je nešto o čemu smo razgovarali i u procesu smo toga da vidimo kako bismo mogli da organizujemo obostrane posete u delovoma Srbije gde žive građani pripadnici albanske etničke pripadnosti ili na severu Mitrovice. Kod ombudsmana ne bi trebalo da postoje prepreke političke prirode, iz bilo kog razloga, zato što na kraju krajeva, to je interes koji se odnosi na prava građana obeju zemalja, koja su univerzalna vrednost shodno svim međunarodnim standardima“, rekao je Hiljmi Jašari u emisiji Slobodno srpski. 25. March. 2018.

Slobodno srpski sa Veranom Matićem

U 316.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Fonda B92 i predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara u Srbiji Veran Matić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će narednih meseci, kao konsultant Misije OEBS-a u Prištini, raditi na predlogu za formiranje Komisije koja će se baviti slučajevima 14 ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine. „Sa predstavnicima OEBSa smo se ovih dana dogovorili da ćemo u narednih nekoliko meseci raditi na istraživanju sudbine nestalih i ubijenih novinara i pokušati da prikupimo dokumentaciju“ Do sada tu dokumentaciju niko nije tražio, a po mišljenju Matića mora da postoji u određenim slučajevima kod srpskih, odnosno jugoslovenskih organa i kod međunarodnih organizacija: UNMIK-a, EULEKS-a, OEBS-a... „Rezultat tog procesa treba da bude predlog na koji način će se nastaviti rad na istraživanju ovih ubistava. Da li će to biti komisija po uzoru na onu koju imamo u Beogradu ili će biti nešto modifikovana zbog specifičnosti sutuacije ovde, videćemo. Najverovatnije će to morati da bude međunarodno telo sa ozbiljnim autoritetom iz sveta novinarstva“. Pre godinu dana Matić je na Konferenciji o bezbednosti novinara u Prištini koju je organizovao OEBS predstavio Komisiju za istraživanje ubistava novinara u Srbiji i njene rezultate. Od tada traju razgovori između njega i predstavnika OEBS-a oko toga na koji način bi se nešto moglo pomeriti kada je u pitanju rasvetljavanje slučajeva unijenih i nestalih novinara i na Kosovu. Jedan od zaključaka te konferencije bio je pokretanje inicijative za formiranje komisije koja bi se bavila slučajevima ubijenih i nestalih novinara, što su tada podržala i novinarska udruženja koja okupljaju srpske i albanske novinare. „Imam mandat da u narednih deset meseci pripremim taj predlog. Posle predstavljanja predloga medijskim udruženjima, međunarodnim organizacijama, videćemo koliko se može izvršiti ozbiljan pritisak da se takvo telo i formira. To bi trebalo da bude međunarodno telo koje bi imalo autoritet i Ujedinjenih nacija i Evropske unije, ali i svih lokalnih organa i na Kosovu, sa mandatom da vrši određenu vrstu kontrole i da pomogne istražnim organima u procesu ovih istraga. Osnovu te komisije treba da čine predstavnici medijske zajednice, i domaće i međunarodne. Takođe članovi komisije treba da budu i ljudi iz onih institucija koje su zadužene za rešavanje, dakle, iz policije i iz drugih institucija koje tome mogu pomoći“. Matić kaže da je veoma važno i zbog bezbednosti novinara danas rasvetliti slučajeve ubijenih i nestalih novinara „Ako nekažnjivost dopustite u bilo kojem vremenskom periodu, vi ste otvorili na neki način vrata tome da se dogode teški slučajevi nasilja ili ubistava i danas. To je na neki način poziv onima koji žele da zaustave novinare, da zaustave slobodu govora, da im je to najjeftiniji način, da će proći nekažnjeno, jer se niko time naročito neće baviti. Važno je da imamo prvo konsenzus medijske zajednice, a onda taj konsenzus mora da se napravi sa političkom zajednicom jednog društva, u ovom slučaju Kosova i naravno šire“. Danas je teško priktiti atantate Govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića Matić je kazao da je zabrinjavajuće i nedopustivo da dva meseca nakon ubistva javnost još uvek nije upoznata sa bilo kakvim rezultatima istrage. On smatra da se mora svakodnevno podsećati na to ubistvo i na potrebu da se ono razreši. „Svakim danom posle ubistva se gubi po pedeset odsto mogućnosti da bude razrešeno, jer ako se ne razreši u roku od nekoliko dana onda je kasnije sve to teže. Naravno, pošto su ovo kompleksne stvari, moguće je da dođe i do nekog rešenja, ali očigledno je da se mora dogoditi određena vrsta političkih promena ili nekog diskontinuiteta tu, da bi se nekako stvorio neki prostor, da neko progovori nešto. Mislim da je danas jako teško prikriti atentate tog tipa. U situaciji u kojoj nam saletiti gledaju u sobe, meni izgleda gotovo nemoguće da nije zabeleženo puno toga, na primer saletitima. Takođe ovde je jako puno ljudi koji sigurno imaju ozbiljnu bezbednosnu kulturu i predstavljaju bezbednosne zajednice svojih zemalja na ovom prostoru“. Unutrašnji dijalog – debata sa poznatim krajem Veran Matić smatra da je unutrašnji dijalog o Kosovu koji je pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo voditi od onog trenutka kad su se pojavili ozbiljni porblemi sa Kosovom. „ÄŒini mi se da je ovo finiš i da se u finišu obavlja jedna debata koja ima određenu vrstu poznatog završetka. Dakle, da ta debata ne daje neke nove produktivne ideje, koje bismo mogli da upotrebimo i sa njima da eventualno promišljamo šta dalje, na koji način komunicirati celu tu priču. Jasno je da ističe vreme za neki sporazum koji treba napraviti, koji bi bio dugoročnijeg karaktera. Mislim da je to nekakvo zadovoljavanje forme i pripremanje javnosti na nešto što se mora dogoditi - a to je nekakav čin, nekakav gest kojim će se završiti ceo ovaj briselski proces“. Između ruskog i američkog uticaja Govoreći o poltičkim odnosima u regionu u trenutku obnavljanja tenzija između Zapada i Rusije, Veran Matić je ocenio da uticaj Moskve na Balkanu raste. „Ne primećujem to kao neku određenu veliku strategiju, nego više kao popunjavanje ispražnjenog prostora. Dakle u jednom dugom vremenskom periodu Zapad je nekako napustio prostor Balkana i jednostavno ruski uticaj se proširio. Na primer povlači se BBC na srpskom, a na taj prostor je ušao Sputnjik”. Uticaj sa istoka je uzorokavan kako ekonomskim faktorima, kao što je energetska zavisnost od Rusije, tako i političkim, strankama u vladajućoj koaliciji na vlasti koje imaju dobre veze sa Moskvom. Sa druge strane, i američki uticaj na Balkanu je snažan, posebno u vezi sa situacijom oko Kosova. “Siguran sam da su SAD svakako prisutne u Briselskom dijalogu, ali naravno ne institucionalno i mislim da će biti veoma teško da se to institucionalno sprovede i realizuje. Mislim da i EU nije baš zainteresovana za tako nešto, ali SAD imaju veoma ozbiljne interese i ovde na Kosovu i u region i mislim da će one nastaviti dalje da budu vrlo aktivne kada je reč o samom procesu i o samom Balkanu uopšte”. Završni dokument ne mora da bude priznanje Matić veruje da je moguće sklopiti pravno obavezujući dokument između Beograda i Prištine na kraju Briselskog dijaloga, na način koji to neće značiti faktičko i formalno priznanje Kosova, za šta će trebati dosta mudrosti i spretnosti. “Mislim da ima puno elemenata koji bi trebalo da naprave balans i da se niko ne oseća da je pobeđen i da je izgubio sve, a da u isto vreme ne bude i baš najzadovoljniji onim što je dobio. To bi mogao da znači okvir u kojem će građani Kosova živeti stabilnije i bolje u budućnosti u zajednici na način koji se postigne ovim sporazumom. Ne treba se vezivati za nešto što imamo kao teritorijalno i državno u svojim glavama, a da ono u realnosti ne postoji. Treba na neki način komunicirati sa realnošću u korist građana, a ne u korist nečega što mi zamišljamo da je Kosovo danas u našim glavama, nešto što je mašta. To znači da treba prihvatiti realne odnose snaga i iskoristiti to da građanima kroz čitav niz odluka bude garantovana stabilnost, bolji život, sloboda i ekonomski uslovi za razvoj”. Na pitanje da li je moguće da Srbija bude uslovljena priznanjem Kosova za ulazak u EU, Matić kaže da to od Srbije niko ne traži. “Ja mislim da niko ne traži da Srbija to uradi na taj način na koji se to uglavnom zamišlja, da će jednog dana Vučić reći mi priznajemo Kosovo i ono je ravnopravna država kao i sve ostale države. Mislim da će postojati neka odluka koja će to u realnosti značiti, ali se neće to tako zvati i neće imati sve elemente državnosti kao što neke normalne zemlje imaju u svetu. Postojaće, ne znam, određena vrsta međunarodnog nadzora i određeni vremenski period koji će sigurno ostati da se taj nekakav završni oblik državnosti možda poklopi sa vremenom u kojem će ceo Balkan biti integrisan u evropske tokove, u evropsku zajednicu i kada će, pretpostavka je, granice biti po malo besmislene, i da će pitanje suvereniteta biti više evropsko nego lokalno”. rekao je Veran Matić gostujući u emisiji Slobodno srpski: 18. March. 2018.