ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Petritom Seljimijem

U 192.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra inostranih poslova Kosova Petrit Seljimi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da nisu tačni navodi pojedinih medija I političara da je Kosovo samo u januaru mesecu napustilo desetine ili stotine hiljada Albanaca, već da se radi o cifri od 11000 ljudi. „Na čitavom Balkanu postoji jedan takozvani zimski ciklust od novembra, decembra, pa i januara i februara kad raste broj ljudi koji emigriraju van balkanskih zemalja i traže azil. Taj ciklus je na Kosovu bio „normalan“ negde do kraja decembra i onda je naišao „talas“ tračeva i nekih pozitivnih priča da zapadne zemlje daju radne dozvole i mogućnost da se tamo živi i to se kao vatrena stihija šiti. Odgovornost za to snose mediji, ali i Vlada Kosova koja je možda malo kasno shvatila šta se dešava. Ljudi sa Kosova odlaze iz istih razloga iz kojih odlaze i oni iz Srbije i možda Grčke, a to je ekonomska kriza i ljudi nekako vide šansu za boljim životom na zapadu nego ovde. Takođe je na odlazak sa Kosova uticao i sporazum o slobodi kretanja iz Brisela između Kosova i Srbije i sad ljudi mogu mnogo povoljnije da odu do zapadno-evropskih zemalja nego što je to bilo ranije i mnogo je jevtinije da sad idu ilegalno, nego legalno sa vizom. Međutim ono što je važno je da je broj ljudi koji je napustio Kosovo u januaru mesecu ove godine jedanaest hiljada, a nije 200 000 kako recimo kažu neki opozicioni političari, niti 100 ili 50 hiljada kako pišu pojedini srpski i kosovski mediji. Dakle u celoj 2014. godini sa Kosovo je otišlo 24000 ljudi, što je par hiljada manje u odnosu na Srbiju recimo, a u januaru ove godine je bilo 11000 i to su zvanični podaci Eurostata i vidi se taj porast u januaru ove godine, ali nema nikakve sumnje da će ogromna većina njih da se vrati na Kosovo, jer mogućnost azila dobija manje od 0,5 odsto onih koji traže azil“, kazao je Seljimi. Govoreći o Sporazumu o pravosuđu koji su u Briselu nedavno potpisali premijeri Kosova i Srbije Isa Mustafa i Aleksandar Vučić, Seljimi je rekao da je suština tog sporazuma da Kosovo time uspostavlja Ustavni i zakonski suverenitet na celoj teritoriji Kosova kad je u pitanju pravosuđe. Dakle ti sudovi na severu Kosova će kad budu uspostavljeni suditi po kosovskim zakonima kao što piše i u sporazumu, a sudije će polagati zakletvu pred predsednicom Kosova, kao što su to radili i srpski poslanici u Skupštini i ministri u Vladi. Selimi je kazao da Vlada Kosova ne očekuje nikakve probleme kad je u pitanju implementacija ovog Sporazuma na severu Kosova, jer je kako je kazao, povlačenje srpskih paralelnih sudova sa tog prostora prihvatio sam Beograd. „Premijer Vučić je pregovarao u ime Srbije da Srbija povuče te paralelne institucije koje su postojale na Kosovu. Ljudi ponekad misle da se mi nešto dogovaramo o Kosovu, ne, mi se ne dogovaramo o Kosovu, to je završena priča od 2008.godine. Mi se dogovaramo o tome kako da se Srbija nekako opameti i izađe iz svih paralelnih institucija koje je napravila posle 1999.godine i u tome je svrha celokupnog Briselskog sporazuma“, rekao je Seljimi. On je kazao da o Trepči neće biti razgovora u Briselu. „Prema Ahtisarijevom planu sve što je na Kosovu pripada Kosovu i o vlasništvu Kosova može da se razgovara samo sa ljudima koji žive na Kosovu, a ne sa Beogradom. Sa Beogradom možemo da razgovaramo o dugovanjima, šta Kosovo duguje Beogradu i šta Beograd duguje Kosovu“. . 15. February. 2015.

Slobodno srpski sa Pavlom Dimitrijevićem

U 191. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) u Beogradu Pavle Dimitrijević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su po istraživanju koje je sprovela ova organizacija najveća dostignuća Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine održavanje izbora na celoj teritoriji Kosova, odnosno formiranje lokalnih samouprava na severu Kosova, kao i integracija srpskih bezbednosnih snaga u kosovsku policiju. S druge strane, Dimitrijević, kao najveće probleme, navodi netransparenost tog procesa, “što se to predstavlja kao tajna i što uvid u to imaju samo predstavnici vlasti I u Beogradu, ali i u Prištini”. Problem predstavlja i nejasno definisanje pojedinih odredbi Sporazuma koje svako tumači na svoj način. Direktor BIROD-a navodi da pravni sistem Srbije ne poznaje Briselski sporazum. “Jedino što se u Briselskom sporazumu, kad je Srbija u pitanju, može nazvati legalnim jeste to što je Skupština Srbije usvojila izveštaj Vlade o tehničkim pregovorima sa Prištinom koji uključuje i Briselski sporazum, kao i činjenica da su mediji to predstavili kao usvajanje Briselskog sporazuma u Skupštini Srbije”, što, po njegovim rečima, nije baš formalno pravno tako. “Postoji i ono što se zove rešenje Ustavnog suda koji se izuzeo iz nadležnosti da odlučuje o tome da li je Briselski sporazum u skladu sa Ustavom Srbije ili nije, ali je tu bitno to što je taj sporazum okarakterisan kao politički sporazum i da jedino što se može ocenjivati, da li je to protivustavno ili ne, je sama realizacija Briselskog sporazuma”. Dimitrijević je kazao da Briselskim sporazumom proces “klizi” ka nečemu što apsolutno ne znači da će država Srbija biti prisutna na prostoru Kosova, osim kad je u pitanju finansiranje određenih stvari. “Svakako da Briselski sporazum vodi ka ukidanju srpskih institucija I zaokruživanju kosovskog pravnog sistema kako na severu, tako i u ostalim delovima Kosova”. 08. February. 2015.

Slobodno srpski sa Batonom Hadžiuom

U 190.emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar i direktor televizije Klan u Prištini Baton Hadžiu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da gradonačelnica Đakovice Mimoza Kusari - Ljilja treba da uputi izvinjenje raseljenim Đakovčanima koji su kamenovani, a ne da ih poziva da ne dolaze u Đakovicu na predstojeće zadušnice. „To je politička i velika greška Mimoze Kusari, ona treba da prihvati te ljude da dodju tamo. Ona ima taj populistički pristup i to nije dobro, nije dobro za Kosovo posle toliko godina, jer na kraju krajeva tamo u Đakovici i nema Srba, čega se boje“, rekao je Hadžiu. On smatra da pravi razlozi za demonstracije, koje su proteklih dana održane u Prištini, nisu ni Treča ni ministar Aleksandar Jablanović, nego unutarstranački problemi. „Ni Trepča ni Jablanović nisu razlozi za demonstracije, to su naši problemi koji su godinama prisutni među našim političkim partijama. Mislim da je konkretno za „Samoopredeljenje“ i za ostale opozicione partije problem Isa Mustafa, koji je u poslednjem trenutku odlučio da napravi koaliciju sa Hašimom Tačijem, jer niko od njih nije mogao ni da pomisli da će Tači biti taj koji će odlučivati o novoj Vladi Kosova“. Hadžiu je kazao da ministar za zajednice i povratak Aleksandar Jablanović treba da podnese ostavku, jer je kako je kazao nekulturan i neće moći da normalno obavlja svoj posao. „Jablanović nije dorastao za politiku, nije problem što je rekao to što je rekao, nego je problem što je on nekulturan za takvu poziciju. On treba da podnese ostavku zato što nije za taj posao i za tu poziciju, što je nekulturan i njegova izjava je nekulturna. Takođe treba da podnese ostavku što je sebe doveo u takvu poziciju, primera radi, on kao ministar treba da se sretne sa skoro svim predstavnicima opština na Kosovu i on ne može da nastavi normalno da radi svoj posao, i treba reći i Vulinu da Kosovo nije samo biznis, nego treba da rade i za Srbe. Ako hoće da rade i za Srbe on ne treba da bude tu i ne treba da sluša Isu Mustafu i Hašima Tačija koji mu kažu „ostani tu nećemo da ideš pod pritiskom“, nego da sam podnese ostavku. Ni za Srbe nije dobro da on ostane tu, jer svako od ovih demonstranata koji je dobio pendrek po leđima u svakom Srbinu vidi Jablanovića“, kazao je Hadžiu. 01. February. 2015.

Slobodno srpski sa Vojislavom Šešeljem

U 189.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav šešelj. U inttervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Brisleski sporazum nova izdaja vlasti u Beogradu. “Briselski sporazum je napravljen voljom zapadnih sila da bi se, kako oni kažu, reintegrisale srpske opštine u pravni sistem Kosova u celini i tu su Srbi sada potčinjeni vlastima iz Prištine, ranije nisu bili potčinjeni”. “Aleksandar Vučić sad kaže da ne treba na brzinu rešavati problem Kosova, a što to nije rekao pre Briselskog sporazuma, što tada nije rekao ne treba na brzinu, nego treba hladnom glavom. Sad se on setio, kad je dosta toga izgubljeno što se tiče srpske diplomatske pozicije, da kaže da treba hladnom glavom i da se ne sme žuriti”. šešelj smatra da je pitanje Kosova trebalo “zamrznuti” po kiparskom modelu, dok se ne promeni odnos snaga u svetu. “Po mom mišljenju ako nismo u stanju da sad ostvarimo ono što želimo na Kosovu i Metohiji, trebalo je konflikt zamrznuti. Ne smemo mi da rešavamo taj problem dok su Kosovo i Metohija pod okupacijom. Srbi na Kosovu su lakše živeli dok su postojale srpske opštine, dok su bile samostalne i dok su finansirane iz Srbije, sad će Srbi sa Kosova teže da žive, sad će lakše da žive samo oni koji glume da su predstavnici srpskog naroda u tim pravnim institucijama Kosova”. Predsednik Srpske radikalne stranke je kazao da ništa ne očekuje od buduće platforme koju za Kosovo najavljuje predsednik Srbije Tomislava Nikolić i da je to, kako je kazao, Nikolićeva predstava za javnost. “Jedino sto se Tomislavu Nikoliću mota po glavi je kako da se odbrani od optužbi da je lažirao fakultetsku diploma koju je stekao, a da ni jedan ispit nije polagao i da odbrani fondaciju svoje supruge Dragice Nikolić. što se platforme za Kosovo tiče tu ne očekujem ništa, to je samo njegova parada za javnost. Ništa ne očekujem od njegove platforme, niti on ima ustavnu nadležnost da to podnosi, niti će to Vlada Srbije njemu prihvatiti onako kako on podnese”. Srbija je po njegovim rečima kad je Kosovo u pitanju pogrešila što nije insistirala na dijalogu sa Albancima odmah nakon donošenja Ustava iz 1990.godine,.“Mislim da bi oni tad prihvatili da im je ponuđen princip jedan čovek jedan glas, bili bi izbori za Autonomnu pokrajinu, ona je tad imala manja ovlašćenja od Ustava iz 1974, ali je i dalje imala veoma značajna ovlašćenja i opet bi Albanci bili u većini i u velikom broju opština na Kosovu, ali bi se tražila formula po kojoj bi se usklađivali interesi. Dakle, trebalo je insistirati na dijalogu sa Albancima čim je usvojen Ustav Srbije iz 1990. godine i neprekidno na njemu instirati i ja sam ubeđen da je to moglo da da određene rezultate u određenim okolnostima. Teško je sad govoriti šta bi bilo kad bi bilo, ali zakasnilo se sa tim insistiranjem na dijalogu, jer je to insistiranje ozbiljno počelo tek 1998 godine, ali tad je sve već bilo spremno za pobunu i oni nisu hteli da razgovaraju, iako smo više od deset puta slali svoje delegacije tamo”. Govoreći o počinjenim zločinima na Kosovu šešelj je kazao da je zločina bilo, ali da je bilo I slučajeva za koje država Srbija nije znala I kao primer naveo hladnjače u kojima su sa Kosova prevožena tela stradalih Albanaca- “Mnogi Albanci koji su stradali u borbama bili su uredno sahranjeni od naših državnih organa, njihovi grobovi su bili obeleženi, svaki leš je bio markiran, a onda je neko naredio da se svi takvi iskopaju, kao i oni koji su ubijeni u krivičnim delima i da se transportuju u unutrašnjost Srbije. Bilo je tu i žena i dece, u to ne sumnjam, ali su mnogi od njih uredno bili sahranjeni, bila je izvršena obdukcija. To nije uradila država Srbija, jer država nije ni znala za to, te leševe je iskopao general policije Vlastimir Đordjevic, za koga su mi Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević rekli da je tokom rata tajno putovao u Budimpeštu. Đordjević je i priznao u Hagu taj transport, pa je svaljivao krivicu na pokojnog Vlajka Stojiljkovića tadašnjeg ministra policije, koji nije imao pojma o tome. Dakle, ako je on putovao u Budimpeštu u to vreme, postavlja se pitanje zašto je putovao, jel da ide u centar CIE koji je vodio Vilijem Montgomeri. šta još stoji iza toga, leševi su transportovani i cela hladnjača je bačena u Dunav. Normalno je da je ona jednog dana morala da ispliva i da se pronađe. Ja kao potrpedsednik Vlade u to vreme, svedočim da ni ja niti bilo ko u Vladi o svemu tome nismo imali pojma, kad su se prve informacije pojavile ja nisam verovao u to, ja sam čak karikirao u svojim izjavama da se to desilo, pa sam mislio da se to desilo posle 5.oktobra, da bi to pripisali Miloševiću. Time je ogromna šteta nateta državi Srbiji i srpskom narodu” Govoreći o Hagu šešelj je rekao da od njegove, kako je kazao pobede Haškog tribunala, korist ima celo čovečanstvo, a posebnno srpski narod. “Srpski narod ima korist od moje pobede zato što sam sudnicu iskoristio kao političku pozornicu na kojoj sam rasturio mnoge antisrpske predrasude i mnoge lažne optužbe protiv celog srpskog naroda i protiv srpske države”. On je kazao da se u Hagu radilo po različitim kriterijumima kad je u pitanju Kosovo, a što se odnosi na srpske generale i političare I Albance kojima je tamo suđeno. “Kosovo je u Hagu obrađivano tako što su unapred optužnicom ograničavali domen eventualne krivice, što su to sveli na mali broj krivičnih dela. Kad je suđeno Haradinaju i Ljimaju to je ograničeno na nekoliko slučajeva i čak gotovo da je više bilo slučajeva likvidacije i mučenja Albanaca nego Srba, Albanaca koji nisu bili lojalni OVK. E sad šta je tu problem, ja ne mogu da kažem Haradinaj ili Limaj su ubili nekoga, to ja ne mogu da kažem, ali zašto nisu isti kriterijumi prmenjivani za Haradinaja i Ljimaja s jedne strane i Pavkovica, Lazarevića i šainovića s druge strane, dakle to je taj problem. Jedni imaju jedne, drugi druge kriterijume. Konkretno kod Haradinaja i Ljimaja se išlo do sitnih “crevca” da se dokaže krivica, na primer nema dokaza da je on znao da se u njegovoj zoni odgovornosti nešto desilo i on je oslobođen. S druge strane u srpskom slučaju se uopšte nije dokazivalo da li je neko znao ili nije znao. Imamo slučaj generala Lazarevića, svako krivično delo koje se desilo u njegovoj zoni odgovornosti, a to je celo područje Kosova, za koje je on saznao, ima dokaze da je odmah podnosio inicijativu da vojno istražni organi započnu postupak i u njegovoj presudi mu to priznaje sudsko veće, ali onda postavljaju pitanje, a zašto on nije obustavio operacije dok se to ne rasvetli, pa koja bi to vojska u svetu obustavila operacije zato što su se negde desili zločini”.. On je kazao da je najbolnije što Srbi nisu bili jedinstveni I kompaktni kad je u pitanju Haški tribunal “Ja se divim albanskom narodu i to moram da priznam. Albanski narod je znao da u svojim redovima reguliše pitanje izdaje, a šta je bilo kod nas Srba, kod nas su se prosto takmičili ko će pre da se prijavi Kancelariji Haškog tribunala i da se ponudi da svedoči, da bi dobio određene privilegije, da se odseli u inostranstvo, tamo dobije zaposlenje, sigurno sklonište i tako dalje. S druge strane Albanci su pitanje svedoka tužilastva u svojim redovima znali da reše i novine su pisale o tome, od sumnivih smrti pojedinih svedoka, jer su bili kompaktni, a mi Srbi nismo bili kompaktni. Kod nas je recimo bilo slučajeva da se sudi policijskom generalu i gomila policijskih pukovnika dolazi da svedoči protiv njega, e to je to što je bolno kod nas Srba, što mi nismo bili kompaktni i jedinstveni”rekao je šešelj.. 25. January. 2015.

Slobodno srpski sa Đokicom Stanojevićem

U 188.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Udruženja raseljenih Đakovčana Đokica Stanojević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da prema saznanjima ovog Udruženja još uvek niko nije odgovarao za kamenovanja i napade na Đakovčane koji proteklih godina dolaze u Đakovicu na zadušnice ili u crkvu. Po njegovim rečima radi se o istim osobama koje, kako je kazao ne žele dobro nikome, ni Srbima ni Albancima. “Nas kamenuju oni koji su protiv Briselskog sporazuma, kamenuju nas oni koji su protiv međunarodne zajednice i protiv mira i suživota na ovim prostorima. Govoreći o poslednjem kamenovanju raseljenih Đakovčana koje je, kako je kazao ostalo u senci izjave ministra za zajednice i povratak Aleksandra Jablnovića, koji je napadače nazvao divljacima, rekao da se radi o čistoj zameni teza. “Ministar je emotivno reagovao i on je zapravo tim imenom nazvao one koji su gađali autobus. Ovi koji napadaju Jablanovića su izvukli tu jednu reč, a što nisu pročitali celu rečenicu. To je čista zamena teza. Sad ispada da smo mi uzrok svega što je bilo loše u Đakovici tog dana, a ne žrtve. Mi smo došli u našu ulicu, našu crkvu, na naš praznik tog dana. Pozvali smo sve i rekli smo da tog dana želimo da pošaljemo poruku mira, a da li je poslata poruka mira - nije, da li je pogođena naša sloboda – jeste”, rekao je Stanojević. On je kazao da je Udruženje raseljenih pozvalo predstavnike “Srpske liste” u kosovskim institucijama da dođu u Đakovicu 6.januara ove godine, ali da se niko nije pojavio. “Oni su predstavnici ovog naroda i oni su morali da dodju”. Stanojević je kazao da trenutno postoji 380 raseljenih Đakovčana koji su zainteresovani za povratak u Đakovicu. “Nama se šalje poruka gde nam kažu, konkretno iz UNHCR-a, da se vratimo šest meseci pod šatore. Pa zar da se pored svojih kuća i imanja vraćamo u šatore”, pita Stanojević. On smatra da je međunarodna zajednica na Kosovu najodgovornija što još uvek nema povratka raseljenih na Kosovo, ali da odgovornost snose i predstavnici Srba u kosovskim institucijama, kao i Beograd koji je potpisao Briselski sporazum, bez pominjanja kako je kazao 247 hiljada raseljenih Srba. “Očigledno je da su do sada ministri u Vladi Kosoa radili samo za sebe, jer toliko se para potrošilo i za povratak i sve ostalo, a još uvek ni jedan minister Srbin u kosovskoj Vladi nije odgovarao, gde su potrošene sve te pare, ako još uvek imamo ljude koji žive po kolektivnim centrima i na Kosovu i po Srbiji”. Stanojević je najavio da će na zadušnice i Uskrs raseljeni Đakovčani ponovo otići u svoj rodni grad I da će pozvati najviše kosovske i srpske zvaničnike da im se pridruže. 18. January. 2015.

Slobodno srpski sa Zoranom Vodopijom

U 187.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Republike Hrvatske na Kosovu Zoran Vodopija. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da je Kosovo samo na papiru multietničko, tolerantno i demokratsko društvo, a da je u praksi sutuacija drugačija. „Ono što se svakodnevno ili s vremena na vreme događa na terenu i prema srpskoj i prema, hrvatskoj i ostalim manjinama, onda bi se moglo reći da se ti zakoni ne sprovode u dovoljnoj meri i da je na međunarodnoj zajednici i na svim državama koje su ovde prisutne da na neki način pomognu kosovskom društvu i kosovskoj administraciji da sprovodi te zakone i olakša i garantuje suživot manjinama“. Po njegovim rečima biće potreno još mnogo vremena da Kosovo postane mesto pomirenja i tolerancije. “To se neće brzo dogoditi da Kosovo postane mesto pomirenja i tolerancije, ja obično kažem da je između Kosova i Hrvatske vremenski razmak negde 10 do 12 godina, dakle Kosovo je toliko iza Hrvatske u tom približavanju Evropskoj uniji i uspostavljanju tog nekakvog etničkog suživota i kohabitacije“. Govoreći o položaju Hrvata na Kosovu on je rekao da je njihov položaj u mnogim segmentima lošiji od ostalih zajednica. „Primera radi Hrvati su u lošijem položaju čak i od Srba što se tiče medijskog odjeka njihovih problema, jer kad se dogodi da se napadne neki Srbin ili njegova imovina bilo gde na Kosovu, onda to osvane i u kosovskim i u srpskim medijima. Sa druge strane kad se napadne neki hrvat, ili kad mu se poseče šuma ili ugrozi imovina onda toga nema ni u kosovskim niti srpski medijima“. Vodopija je kazao da je najveći problem Hrvata na Kosovu nezaposlenost, ali da kako je kazao postoje i brojni primeri kršenja ljudskih prava Hrvata kojih na Kosovu ima oko 350 i koji žive u selima Janjevo u opštini Lipljan i Letnica u opštini Vitina. „Postoji mnogo primera i uglavnom su to neke sitnije, rekao bih provokacije, recimo tradicionalno se na Svetog Nikolu koji je zaštitnik u Janjevu, u tom delu Janjeva gde žive Hrvati isključuje struja, pa često nestaje voda i to su sitni potezi lokalnih moćnika koji uvek imaju neki izgovor, ali to se redovno događa i to je nešto što obeshrabruje tu manjinsku zajednicu u opstanku“. Po rečima ambasadora Hrvatske u Prištini Zorana Vodopije kosovski Hrvati idu u škole koje rade u sistemu Republike Srbije, a takođe se i leče u srpskim zdravstvenim centrima gde imaju zdravstveno osiguranje. Vodopija je kazao da je pre 1999.godine na Kosovu živelo oko 17000 Hrvata koji su poslednjih 15 godina utočište pronašli u Hrvatskoj. „Večina Hrvata je čini mi se otišla sa Kosova da se ne vrate i to je i moj, kao predstavnika Hrvatske, najveći problem na Kosovu, kako da ubedim Hrvate da se vrate na Kosovo. Međutim, od kad sam ja ovde, broj Hrvata se nije povećao nego se smanjio i to je trend kod svih manjina u svim državama u regionu. Ljudi se na Kosovo ne vraćaju zato što nemaju ekonomskih uslova da ovde opstanu“, rakao je Vodopija. 28. December. 2014.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Stojanovićem

U 186.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Centra za razvoj lokalnih sredina iz Severne Mitrovice Aleksandar Stojanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se u proteklih godinu dana, od kada su održani lokalni izbori i na severu Kosova, nije mnogo toga promenilo. „Ceo sever Kosova je svih ovih godina bio okupiran teškim političkim temama i problemima i nije realno očekivati da nešto može preko noći da se dogodi. Nove opštine pokušavaju da se snađu, došli su novi ljudi koji su preuzeli političke funkcije, za razliku od političke elite koja je 14 godina bila dominantna, još uvek je prisutan dualitet sistema, kosovskog i srpskog, tako da još uvek nisu na neki način rešene nadležnosti jedne i druge strane i u tom dualitetu se krije odgovor efikasnosti, odnosno neefikasnosti. Verujem da će u narednom periodu formranjem Zajednice srpskih opština stvari postati jasnije“, kazao je Stojanović. Stojanović je rekao da lokalne samouprave namaju nikakve planove niti strategije za razvoj svojih sredina i istakao da je civilni sektor na severu Kosova spreman da pruži pomoć i podršku. „Recimo Kosovska stratesko akciona mreža koja okuplja oko 100 nevladinih organizacija je u ovom trenutku spremna da okupi oko 60 eksperata iz različitih oblasti, privrednika, ekonomista, ljude sa fakulteta i u stanju smo da sa ljudima na vlastikoji su na centalnom ili lokalnom nivou radimo na nekim pitanjima, počem od zaštite kulturnih spomenika, primene briselskog sporazuma, izrade raznih planova i strategija za razvoj...“. 21. December. 2014.

Slobodno srpski sa Branimirom Stojanovićem

U 185.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Vlade Kosova Branimir Stojanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da očekuje da će Zajednica srpskih opština biti uspostavljena u roku koji je Srpska lista odredila koalicionim sporazumom koji je potpisan sa Demokratskom partijom Kosova i Demokratskim savezom Kosova, a to je od tri do pet meseci. Međutim Stojanović nije mogao da precizira šta će Srbi u Vladi Kosova uraditi, ako se u tom roku ne formira Zajednica srpskih opština. „Ukoliko se to ne desi u tom roku to neće biti dobar način saradnje sa nama, da li ćemo podneti ostavke i izaći iz Vlade još uvek ne znamo, ali smo to pre svega oročavali jer smo želeli da shvate koliko je za nas to važno“, rekao je Stojanović. Stojanović je rekao da očekuje zajednički rad Srba ne samo u institucijama, nego u svim segmentima društvenog života, jer je to nešto to je kako je kazao Srbima preko potrebno.“Očekujem da se svi mi kao Srbi malo opametimo i da probamo da malo radimo zajedno. Nekako je među nama postojalo pravilo da što je manje Srba to smo više razjedinjeni i to smo više posvađani međusobno. Očekujem malo podrške od svih, posebno od onih kojima je iskreno stalo do opstanka ovog naroda i da sve ono što smo imali iza sebe malo gurnemo po strani i uspemo da se dogovorimo oko nekih stvari“. Stojanović koji je pre nekoliko dana podneo ostavku na mesto gradonačelnika Gračanice, zbog prelaska na funkciju potpredsednika Vlade, rekao je da u proteklih godinu dana, koliko je bio na čelu ove opštine, dosta toga urađeno. „Postoji nešto važno što se desilo u simboličnom smislu, što mislim da ne može niko da negira, a to je da je sada u Gračanici moguće da imate srpsku zastavu na svakoj drugoj banderi i da nikome to ne smeta, da imate spomenik Miloša Obilića na najvidljivijem mestu u Gračanici, gde ga ranije nije bilo, niti je bilo govora da se on postavi i da mi na jedan način bez ustezanja pokazujemo svoj identitet. Pored te suštinski najvažnije stvari, koja se odnosi na očuvanje našeg identiteta, poboljšan je kulturni život u Gračanici, zatim smo renovirali skoro sve škole u opštini gde je uložeko oko 750 hiljada evra, koliko nije u poslednjih 15 godina“, rekao je Stojanović. 14. December. 2014.

Slobodno srpski sa Idrom Seferijem

U 184.emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar Idro Seferi, dopisnik više albanskih i kosovskih medija iz Beograda. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da građani Srbije uglavnom ne znaju ništa o Kosovu i da su za takvo stanje najodgovorniji mediji. "Ljudi mogu mnogo toga i dobrog da saznaju o Kosovu, recimo da postoje dobri primeri saradnje između Albanaca i Srba, o tome kako ljudi žive, kako nisu svi opterećeni politikom... Novinari iz Srbije retko dolaze na Kosovo i uopšte i ne znaju da mogu slobodno da dođu", rekao je Seferi. Govoreći o slobodi medija Seferi je kazao i to da je sloboda medija dosta ugrožena u čitavom regionu, ali da je situacija u Srbiji malo specifičnija. Po njegovom mišljenju, mediji u Srbiji su se posle raspada Jugoslavije uglavnom više fokusirali na unutrašnje stvari, a manje na regionalne aspekte, dok je politika, kako je rekao, dosta žestoka. Slobodu medija zapravo ugrožavaju političari, malo vlast, a malo i neki drugi političari, ali i drugi interesi koji su van politike. "Primera radi postoje mediji koji su napravljeni sa ciljem da profitiraju od jedne takve atmosfere i zato imamo ponekad neke situacije koje ranijih godina nisu bile zamislive", kaže Seferi. Dopisnika albanskih medija iz Beograda nije iznenadilo što je premijer Albanije Edi Rama prilikom svoje posete Beogradu pomenuo Kosovo kao nezavisnu državu i da je to bilo očekivano. "Mislim da Rama nije zloupotrebio gostoprimstvo u Beogradu time što je pomenuo Kosovo. Dakle nemoguće je izbegavati takvu temu i takve stavove. To nije ništa novo, s tim što to u Beogradu nije niko do sada rekao", kazao je Seferi. 07. December. 2014.

Slobodno srpski sa Emirom Azemijem

U 183.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica Emir Azemi. U intervjuu Budimiru NičIću on je rekao da je SO Severna Mitrovica “skoro godinu dana od održavanja lokalnih izbora još uvek nefunkcionalna”, jer nema formirane svoje izvršne organe i da najveću dgovornost za to snosi gradonačelnik Goran Rakić. “Gradonačelnik nema političku volju ili ima neki pritisak od nekog da ne stvori izvršne organe vlasti. Kao prvo ni on nije preuzeo dužnost, odnosno ovlašćenja koja mu kao gradonačelniku pripadaju od Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu. Takođe nije imenovao direktore odeljenja i ja sam nekoliko puta zatražio odgovor na to pitanje i rečeno mi je da treba sačekati da vidimo šta će biti oko Zajednice srpskih opština”. Azemi je kazao da je najveći problem Albanaca na severu Kosova nezaposelnost i istakao da je bezbednos dobra. “Albanci na severu Kosova imaju dobru komunikaciju sa Srbima i ostalim zajednicama, ja u blizini moje kuće u Bošnjačkoj mahali često imam priliku da vidim srpsku i albansku decu kako se zajedno igraju. Takođe imamo nekoliko restorana u ovom delu Mitrovice gde zajedno sede Srbi i Albanci i ima puno primera gde Srbi i Albanci i pored velike političke razlike žive normalno i zajedno, ali na žalost takve primere ne možete da vidite u lokalnim medijima na severu Kosova”, rekao je Azemi. 30. November. 2014.