ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Valerijom Hopkinks

U 202.emisiji Slobodno srpski gostovala je Valerija Hopkins, američka novinarka iz Vašingtona, koja trenutno radi za BIRN (Balkanska istraživačka mreža) na Kosovu. U intervjuu Budimiru Ničiću Hopkinsonova, kordinatorka projekta "Big dil (BIG DEAL)", koji se bavi nadzorom sprovođenja Briselskog sporazuma između prištinskih i beogradskih vlasti, rekla je da su samo četiri od 16 tehničkih sporazuma u potpunosti primenjeni. Najnoviji izveštaj "Big dila", prezentovan u Prištini pre nekoliko dana, nosi naziv "Izgubljeni u stagnaciji" i sadrži preporuke za Vlade Srbije i Kosova, kao i za Evropsku uniju. "Ono što Vlada Kosova treba prvo da uradi jeste da sazna, odnosno izvrši popis, koliko Srba živi na Kosovu, jer znamo da su Srbi uglavnom bojkotovali popis 2011.godine, a Vlada po tim podacima određuje i budžet i radna mesta i sve ostalo. Kad je u pitanju Vlada Srbije njima preporučujemo da budu transparentniji kad je proces dijaloga u Briselu u pitanju i da objavljuju redovne izveštaje o njegovom sprovođenju", rekla je Hopkinsonova. što se Evropske unije tiče novinarka Valerija Hopkins, koja je jedno vreme radila u Misiji OEBS-a u Bosni i Hercegovini, smatra da bi trebalo da priprema redovne izveštaje slične onima o napretku Kosova u pogledu evropskih integracija. Hopkinsonova je govorila i o problemima i izazovima sa kojima se novinari i mediji na Kosovu suočavaju, te da je stanje na nivou balkanskog proseka. Pre boravka u Prištini, Valerija Hopkins radila je kao novinar Rojtersa u Beogradu i ekspert za istraživačko novinarstvo u Sarajevu. 26. April. 2015.

Slobodno srpski sa Goranom Radovanovićem

U 201. emisiji Slobodno srpski gostovao je reditelj Goran Radovanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je njegov najnoviji film “Enklava” koji govori o životu Srba u izolovanim sredinama na Kosovu u bioskopima za mesec dana pogledalo preko 20 000 ljudi, a samo na Kosovu preko 5000. Radovanović očekuje da “Enklava” bude prikazana i u prištinskim bioskopima. “Voleo bih da se film prikaže i u Prištini, zašto da ne. Ovo je evropsko – nemački film i ja imam gledaoce širom sveta. Ja nemam neprijatelje, ovo jeste film iz srpskog ugla, srpske vizure, to je srpska drama, ali to ne znači da su druga strana za mene neprijatelji ili zajednica ili narod koji ne zaslužuje pažnju”. Govoreći o ideji za film “Enklava”, Radovanović je kazao da je njegov motiv bio da se ispriča život odnosno jedna drama koja je deo identiteta Srba. “ Enklava” je fenomenalan dramaski potencijal, dakle to je nešto što je nenormalno, apsurdno i nešto što u startu nosi koflikt i sukob. Međutim u ovom filmu nemam dobre i loše momke, kod mene su svi dobri ili potencijalno dobri, oni koji su loši oni se u filmu ne vide, to je neko zlo koje je kolektivno, nije individualizovano, nema lice i obličje. Lica u mom filmu su dobri ljudi, žrtve, svi su žrtve. Ako suštinski govorimo u ovom filmu ja sam pošao od mržnje, od blata, od mraka, stereotipa gde recimo mali Srbin u filmu govori za Albance da su šiptari i obrnuto Albanac u filmu govori za Srbina da je škavel i to je nasleđe odraslih koje postoji u deci i sad deca koji su glavni junaci filma pokazuju taj fenomen ljudske prirode koja nije u mržnji, zlu i paklu nego ljubavi i lepoti”, rekao je Radovanović. 19. April. 2015.

Slobodno srpski sa Milošem Milovanovićem

U 200.emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Centra za orijentaciju društva na Kosovu Miloš Milovanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da u poslednjih 15 godina politiku na Kosovu, kad su Srbi u pitanju sprovodi Beograd, što se po njegovim rečima pokazalo kao loše. “15 godina na Kosovu se vodi politika koja ne dolazi od strane kosvskih Srba, na žalost ni jedna Vlada od 2000.godine nije radila na tome da razvije srpsku političku elitu na Kosovu, već je sva politika vođena od strane Beograda, što mislim da je loše jer na Kosovu mora da se ravija srpska politička elita, koju pre svega treba da čine mladi i obrazovani ljudi“. On je kazao da trenutni srpski političari na Kosovu nemaju kapacitet da se izbore sa mnogim problemima Srba i da su, kako je kazao došli tu gde jesu na “ad hok” bazi. “Najveći je problem što na Kosovu nije postojao kontinuitet učešća u kosovskim institucijama, jer je Beograd godinama slao različite poruke ljudima na Kosovu, izađite na izbore, nemojte da izađete na izbore i to je dovelo do toga da danas u Skupštini Kosova imamo ljude koji možda nisu dovoljno obrazovani i kvalifikovani da se bave tim poslom, ali odgovornost moramo da snosimo svi, posebno mi iz civilnog društva jer u tom procesu moramo da im pomognemo”, rekao je Milovanović. On je govorio i o uticaju srpskog civilnog društva na Kosovu, kao i o marginalizovanim grupama, kojima se bavi Centar za orijentaciju društva na Kosovu. 12. April. 2015.

Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem

U 199.emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Kosova i predsednik Progresivne demoktratske stranke (PDS) Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću, Rašić, koji je jedini srpski poslanik koji ne bojkotuje rad kosovskog parlamenta, rekao je da građani Kosova, a posebno Srbi, nisu dobili ništa time što srpski poslanici iz Srpske liste već dva meseca bojkotuju rad u Skupštini i Vladi Kosova, već da su naprotiv mnogo izgubili. “Njihovim bojkotom nismo dobili ništa, a izgubili smo verovatno celu 2015.godinu, jer se krajem februara i početkom marta kreće sa alociranjem i izdvajanjem sredstava za finansiranje projekata i već smo izgubili kontrolu tih sredstava, u smislu da ih možemo usmeravati na način koji je bio predviđen projektima. “Primera radi, dva ministarstva koja pripadaju Srbima, ministarstvo za zajednice i povratak, kao i lokalne samouprave funkcionišu bez problema”, rekao je Rašić i naglasio da su zamenici ministara, u odsustvu srpskih ministara koji bojkotuku prištinske institucije, preuzeli punu odgovornost za sve aktivnosti. “To praktično znači da oni rade posao kao da je tu ministar. Dakle u ovom slučaju mi smo izgubili period utvrđivanja projekata i njihovo finansiranje i to je za sada nepovratna greška koja se eventualno može ispraviti na rebalansu budžeta. Verovatno ćemo tad dobiti neke “mrvice” za manje projekte, izgradnju nekakvih parkova i slično, ali ništa ozbiljnije neće moći da se uradi”, smatra Rašić. Predsednik PDS-a je kazao još i to da ako poslanici Srpske liste ne budu glasali za ustavne amandmane koji se odnose na formiranje Specijalnog suda, koji će se baviti zločinima OVK, izgubiće svaki kredibilitet. “Za izglasavanje ovih amandmana je potrebna dupla dvotrećinska većina, dakle od ukupnog broja poslanika i od poslanika iz manjinskih zajednica, što znači da bez srpskih poslanika to ne može da bude usvojeno”, rekao je Rašić i dodao da bi to u potpunosti obesmislilo bilo kakvu ideju učešća Srba u institucijama Kosova. “To bi značilo da ako ne glasaju za to, onda i ne treba da dolaze, jer je to minimum koji treba da urade, bez obzira na to kako su došli tu gde su, krađom glasova ili kako god. Ukoliko to ne urade mislim da slobodno mogu da idu, jer će izgubiti svaku nit i kontakt bilo sa Briselom ili Prištinom”, ocenio je Rašić. Rašić, koji je u prethodna dva mandata bio ministar za rad i socijalno staranje u Vladi Kosova, kaže da Beograd ne razume potrebe Srba na Kosovu i da vrlo često trguje Srbima sa Kosova zbog svog puta ka Evropskoj uniji. “Daću vam primer, recimo Vučić organizuje neki sastanak gde odu svi predstavnici Srpske liste zarad nekog dogovora i to što mediji objave kao udarnu vest ne znači da je to promocija kosovskih Srba i njihovih problema, već je to na žalost sve sem toga. Tu se promoviše onaj koji je taj sastanak organizovao i koji želi da nešto poruči Briselu - vidite ja sam taj koji odlučuje o Srbima na Kosovu i prema tome ukoliko želite da pričate o kosovskim Srbima morate kod mene da dođete”. Govoreći o poslednjoj odluci poslanika Srpske liste da je uslov za njihov povaratak u Vladu i Skupštinu Kosova poštovanje koalicionog sporazuma koji su potpisali sa Demokratskom partijom Kosova i Demokratskim savezom Kosova, Rašić kaže da je to konfuzna odluka. “ U tom koalicionom sporazumu jasno piše da ministar za zajednice i povratak treba da bude Aca Jablanović, dakle ako oni traže poštovanje sporazuma to bi trebalo da znači da on ponovo treba da bude ministar. Ako to znači to, uz dužno poštovanje svima, ne vidim na Kosovu dovoljno hrabrog premijera koji bi ponovo imenovao Jablanovića na bilo kojoj poziciji takvog nivoa. To praktično znači da taj koalicioni sporazum takakav kakav jeste ne može biti ispoštovan i sve mi to liči na prodavanje magle, jer oni očigledno ne znaju šta traže”, rekao je Rašić u emisiji Slobodno srpski. 06. April. 2015.

Slobodno srpski sa Igorom Simićem

U 198. emisiji Slobodno srpski gostovao je odbornik u Skupštini opštine Severna Mitrovica iz GI SDP-Oliver Ivanović Igor Simić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da kao pravnik po profesiji, redovno prati suđenje Oliveru Ivanoviću i smatra da je to jedan, kako je kazao, sraman proces koji apsolutno diskredituje tužilaštvo EULEKS-a. “To je proces koji se zasniva na posrednim svedocima i na pričama rekla kazala. Kao neko ko je pravnik odgovorno mogu da tvrdim da sa onakvim svedocima u srpskom pravosudnom sistemu ne možete da date optužni predlog, a ne da vodite jedan postupak. Imamo situaciju da tužilaštvo gomilanjem svedoka pokušava da koliko je to moguće odugovlači proces, dok se sa druge strane Oliver Ivanović nalazi u pritvoru već 15 meseci”, podsetio je Simić. Po njegovim rečima, posle više od godinu dana od održavanja lokalnih izbora na severu Kosova opština Severna Mitrovica još uvek nije funkcionalna, onako kako bi po zakonu trebala da bude. “Još uvek imamo Administrativnu kancelariju za severnu Mitrovicu, a to nije opština. Administrativna kancelarija recimo u svom sastavu ima sedam departmana, a po statutu koji je usvojila Skupština opštine Severna Mitrovica treba da ima 16 departmana. Tako da je Opština Severna Mitrovica na neki način specifična institucija jer imamo faktički tri organa, Administrativnu kancelariju, Skupštinu opštine i gradonačelnika, a normalno je da imamo gradonačelnika i Skupštinu. Podsetiću da kada je formirana Administrativna kancelarija, definisano je da će ona postojati sve do održavanja lokalnih izbora ili dok Vlada ne odluči drugačije, mi smo lokalne izbore imali i Vlada još uvek nije odlučila drugačije. Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić nije još uvek preuzeo svoju dužnost baš zbog ovakvih problema, jer imate opštinu bez sredstava za njeno funkcionisanje, sve ide preko Administrativne kancelarije”. Simić kaže da se od održavanja lokalnih izbora u Severnoj Mitrovici ništa bitno nije promenilo, što bi moglo da olakša život građanima. “Imamo situaciju da se sprovodi politika koju je definisala Administrativna kancelarija, a ne opština Severna Mitrovica. Postoje određeni projekti koje finansira Kancelarija Evropske unije, kao što je izgradnja autobuske, stanice, izgradnja parkova na kojima će biti sportska igrališta, tako da su to neki projekti koji su u toku, međutim od onih silnih miliona koji su obećavani da će biti uloženi, ne samo u Svernu Mitrovicu, nego i u ceo sever Kosova još uvek nema ništa, tako da građani nisu videli nikakve koristi od formiranja opštine”. Igor Simić je završio Višu školu unutrašnjih poslova i Kriminalističko-policijsku akademiju i pohađa drugu godinu doktorskih studija na pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Kaže da nikada nije dobio odgovor od MUP-a Srbije zašto nije primljen u radni odnos u MUP-u. “Kada sam diplomirao na Policijskoj akademiji 2009. godine ministar unutrašnjih poslova Srbije je tada bio Ivica Dačić i na svečanoj dodeli pohvalnice, pošto sam bio treći u klasi po ostvarenom rezultatu, gospodin Dačić je obećao da ću postati pripadnik MUPA-a Srbije, kako je on tada rekao za nedelju dana, međutim prošlo je šest godina i nisam dobio nikad nikakav odgovor”, rekao je Simić u emisiji Slobodno srpski. 29. March. 2015.

Slobodno srpski sa Vladetom Kostićem

U 197.emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Gračanice i predsednik Građanske inicijative (GI) Srpska Vladet Kostić. U intervjuu Budimiru Ničiću Kostić je rekao da je na nedavnom Prvom zajedničkom sastanku opština sa srpskom većinom u Gračanici i praktično pokrenuto pitanje osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO) koja je dogovorena u Briselu između kosovskih i srpskih zvaničnika, uz posredovanje Evropske unije, a inicijativa je sada podignuta na viši politički nivo. „Međutim u formalno-formalno pravnom smislu, još nismo otpočeli proces stvaranja ZSO jer se nisu ispunile zakonske pretpostavke, niti usvojen statut“, rekao je Kostić i naglasio da je jedan od zahteva sa skupa u Gračanici upravo taj da se dostave na razmatranje i otvorenu diskusiju sve verzije statuta koje su u opticaju, o čemu treba da se izjasne i Srbi sa Kosova. „Po mom ličnom mišljenju, mada se mnogi neće složiti, neophodo je stvoriti zakonske pretpostavke, pa tek onda usvojiti statut koji je podzakonski akt. Ako želimo da bude potpuno zaštićeni, nas moraju da čuvaju zakoni i Srbije i Kosova, jer se zajednica tiče Srba koji ovde žive“, rekao je gradonačelnik Gračanice. Kostić kaže da ne zna koje su „crvene linije“ Beograda kada je u pitanju usvajanje statuta ZSO, ali i Srbi imaju svoje crvene linije. „Po mom i mišljenju mojih saradnika, ZSO mora da ima izvršna ovlašćenja u četiri oblasti koje su dogovorene Briselskim sporazumom, a to su stubovi opstanka Srba na Kosovu. Ako neko dirne u prosvetu ili zdravstvo, možda nećemo ovde imati ponovo 17.mart, ali ćemo imati tihi egzodus Srba južno od Ibra, a to će imati kasnije dugoročne posledice i po samo Kosovo, i po Međunarodnu zajednicu“, upozorio je Vladeta Kostić. Komentarišući godišnjicu Martovskog nasilja nad Srbima na Kosovu, prvi čovek GI Srpska kaže da pored gubitaka u ljudskim žrtvama i proterivanju četiri hiljade ljudi, ono što niko nikad ne može da nadoknadi je uništeno kulturno-istorijsko blago koje pripada celom svetu. „Posle 17.marta, Srbi sa KiM su počeli da razmišljaju o „privremenom boravku“ na ovim prostorima i napravljena je psihološka barijera da ovde nije moguće planirati dugoročno život za svoju decu“, ocenio je Kostić i dodao da je uslov za normalizaciju odnosa i proces pomirenja da zločinci, kao i inspiratori i organizatori nezapamćenih nedela u novojoj evropskoj istoriji budu procesuirani i kažnjeni. „Jednostavno, bilo je nemoguće slučajno organizovati i okupiti 60.000 ljudi na različitim lokacijama u istom danu da se protera četiri hiljade ljude“, rekao je Kostić i istakao da Srbi danas na Kosovu nisu bezbedni u institucionalnom smislu. „To znači da nemamo zaštitu od onih institucija koje su dužne da nas štite, kako od strane kosovskih institucija, tako i od Međunarodne zajednice, koja je po još uvek važećoj Rezoluciji 1244 odgovorna za bezbednost na Kosovu“, izjavio je Kostić. Pre nego što će prihvatiti fukciju kandidata za gradonačelnika Gračanice, Kostić je podneo ostavku na mesto poslanika u Skupštini Srbije, a umesto njega sada u poslaničkoj klupi na njegovom mestu sedi član Srpske napredne stranke iz Niša, ali „Srbi sa Kosova imaju još četvoriu poslanika u republičkom parlamentu koji zastupaju stavove i interese ovdašnjih Srba“, rekao je Vladeta Kostić u emisiji Slobodno srpski. 22. March. 2015.

Slobodno srpski sa Nebojšom Vlajićem

U 196.emisiji Slobodno srpski gostovao je advokat Nebojša Vlajić. U intervjuu Budimiru Ničiću Vlajić, koji je i branilac optuženog Olivera Ivanovića, rekao je da očekuje da suđenje njegovom klijentu bude završeno najkasnije do kraja ove godine. “Bliži se kraju izvođenje svedoka tužilaštva za slučaj iz 1999.godine i verujem da će do kraja marta to biti završeno. Posle toga, oni će izvesti svedoke za drugi događaj iz 2000. godine, pa tek onda na red dolaze naši svedoci odbrane, tako da se nadam da do kraja godine suđenje može da se završi, Međutim, i to je predugo. Na početku suđenja bio sam malo optimističniji i verovao sam da to može da bude završeno do jeseni, ali sada kad vidimo kako je to počelo mislim da do jeseni neće biti gotovo”. Po rečima Vlajića optužnica protiv Olivera Ivanovića se ne zasniva ni na kakvim dokazima i da to što se njegovom klijentu stavlja na teret nije istina, što su kako kaže i pokazala dosadašnja svedočenja svedoka tužilaštva. “Tužilaštvo nema nikakav argument za optužbu, oni imaju gomilu svedoka i tužilac verovatno smatra da će velikim brojem svedoka nešto da dokaže. Međutim, ne može se dokazati nešto što nije istina, makar imali i stotine svedoka. Trenutno se bavimo događajem koji se desio 14. Aprila 1999. godine u ulici Miladina Popovića u Kosovskoj Mitrovici i do sada je saslušano 15 svedoka od kojih je najveći broj rekao da o tom događaju ne zna ništa, a čak i ako kaže da zna, onda Olivera Ivanovića nije video. Jedini koji ga je navodno video je Isa Mustafa, označen kao ključni svedok optužnice. Međutim, postavlja se pitanje kako je moguće da ga od stotinu ljudi na jednom mestu vidi i prepozna samo jedan svedok. Ipak, on je na suđenju govorio ono što ranije nije kazao, a to je da Olivera pre toga nikada nije sreo, da se nikada nisu upoznali, niti razgovarali i na direktno pitanje sudskog veća i odbrane, on je rekao da ne zna ko je tom akcijom komandovao, da ne zna ko je za to odgovoran, da ne zna da li je Oliver Ivanović to naredio ili je neko to naredio njemu i da ne zna da li je Oliver Ivanović to mogao da spreči. Nijedan drugi svedok ne potvrđuje to što je Mustafa rekao, naprotiv oni kažu da su sa Isom Mustafom razgovarali i on im je to rekao. Sada mi imamo desetak drugih svedoka koji prepričavaju to što su čuli od prvog i to nisu nikakvi dokazi niti mogu da budu dokazi, jer direktne optužbe na račun Olivera Ivanovića nije izneo ni jedan svedok. Naravno odluku o svemu tome će doneti sud, ali verujem da će sud videti ono što smo svi u sudnici videli, a to je da to nisu nikakvi dokazi”, uveren je Vlajić. Međutim, branioca Olivera Ivanovića čudi to što javni tužilac ukazuje poverenje takvim svedocima, koji sa događajem nemaju nikakve veze , koji kažu da nisu bili tu, koji kažu da ga nisu videli, a ispitivanje traje po ceo dan ili pola dana. “To je apsolutna zloupotreba prava tužioca u ovom postupku, jer on time odugovlači ovaj postupak Podsetiću javnost da ne samo Oliver Ivanović već i četiri druga okrivljena za događaje iz 2000.godine se nalaze u pritvoru, dok mi ispitujemo svedoke koji apsolutno nemaju nikakav značaj i nisu relevantni za ovaj slučaj”, rekao je Vlajić. On je kazao da je tužilaštvo odbrani Ivanovića dostavilo sve spise predmeta, ali da tu nema kako je kazao nikakvih direktnih dokaza. “Tužilaštvo nam je pre početka suđenja dostavilo spise predmeta, to se nalazi u 11 ogromnih fascikli i tu ima svega, od novinskih članaka, do toga šta je neko mislio i zaključivao, ali direktnih dokaza nema. Mi ne sporimo da su se ti događaji desili, ali to što nam je javni tužilac dostavio, ne povezuje Olivera Ivanovića sa tim konkretnim događajima. Prema tome, dokazi koji su podneti potvrđuju događaj, ali ne potvrđuju vezu okrivljenog sa njima” smatra Vlajić i kaže da će odbrana dokazati da on nema nikakve veze sa događajima iz 1999. godine, jer tada nije bio pripadnik nikakve policijske, vojne, niti bilo koje druge formacije. “Oliver Ivanović je do kraja 1998. godine bio angažovan kao i većina Srba na Kosovu u okviru ratne, vojne ili policijske obaveze, ali je krajem 1998. godine postavljen za finansijskog direktora velikog preduzeća “Feronikl” i od tog dana se demobilisao, nakon čega nije više bio pozivan, niti je na bilo koji način učestvovao u ratu. On je rat proveo noseći odelo i kravatu, a ne noseći uniformu. Svakog dana putovao je na posao i to će potvrditi desetine i stotine svedoka koji su u tom preduzeću radili i vrlo lako će se utvrditi gde je on tih dana bio i šta je radio”, kazao je Vlajić. Govoreći o radu EULEKS-a na Kosovu Vlajić je kazao da su na početku njihovog rada mnogi građani polagali velike nade u njihov budući rad, jer se smatralo da su oni došli tu da sprovedu pravdu, da reše predmete i probleme koje kosovsko pravosuđe nije bilo u stanju da reši. “Međutim ja lično osim nekoliko predmeta koji su oni završili ovih godina, ne vidim neki značajniji doprinos, ali kada govorimo o EULEKS pravosuđu treba odvojiti tužilaštvo i sud. Za tužilaštvo mislim da je ispod svakog nivoa i njihov rad ne može da dobije nikakvu prelaznu ocenu, Sud EULEKS-a je imao svoje dobre trenutke, ali je imao naravno i one druge”. Nebojša Vlajić koji je i odbornik u Skupštini Opštine Zvečan, kazao je da se u proteklih godinu dana od formiranja opštine Zvečan po kosovskom sistemu, ništa nije promenilo u korist građana. “Ništa se nije promenilo, ova godina dana od izbora do danas je izgubljena godina. Mi za građane nismo uradili ništa i ja se zbog toga osećam vrlo loše. Za to je kriva visoka politika, odnosno što predstavnici građana na lokalnom nivou ne žele da se bave lokalnim problmeima, a to je imamo li struju, vodu ili kakve su nam škole, već se bavimo nekim drugim poslovima. Mi smo se u ovoj godini bavili pitanjem budžeta, kakav će nam memorandum biti, kakvu zakletvu polažemo, a nismo se bavili onim čime smo trebali da se bavimo”. Kada je u pitanju sporazum o pravosudju koji su u Briselu potprisali Beograd i Priština Vlajić je kazao da Mitrovica i sever Kosova svakako da ne može da funkcioniše bez suda, jer ovo što sada postoji jednostavno skoro da ne funkcioniše, jer kako kaže građani ne mogu da ostvare svoja prava i ističe da je potrebno da se srpske sudije uključe u rad pravosuđa na severu Kosova. “Ne znam zašto je premijer Vučić kazao da je problem gde ćemo naći sudije i tužioce za taj sud jer ja verujem da postoje sudije i tužioci koji će se prijaviti za rad u tom sudu, jer kadrove imamo, kako u srpskom sudu u Mitrovici, tako i među onima koji trenutno žive u Srbiji i oni mogu da dođu konkurišu i da rade u tom novom sudu”, rekao je Vlajić, 15. March. 2015.

Slobodno srpski sa Dženifer Braš

U 195.emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica šefa UNMIK-a Dženifer Braš. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da Kosovo bez, kako je kazala, „određenog” statusa nije dobro za ljude koji u njemu žive, bilo da su u pitanju Albanci, bilo da su nealbanci. “Nadam se da će dijalog u Briselu pomoći da dođe do normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, da bi se normalno živelo. Možda grešim, ali često kažem da su Srbija i Kosovo međusobni taoci, jer perspektive Srbije su ograničene sve dok nema rešenja za Kosovo. Isto važi i obrnuto, za Kosovo su perspektive ograničene dok ne nađe zajednički put sa Srbijom. Å½elim da dijalog donese dobre rezultate, ali da Brisel ne bude samo pozorište, u kojem, kad srpski i kosovski lideri postignu neko rešenje, to prođe samo uz veliki aplauz. Na terenu moraju da postoje rezultati”, rekla je Braš. Zamenica šefa UNMIK-a nije želela da detaljno komentariše nedavne navode Savetodavne komisije UN-a za ljudska prava koja je zatražila od UNMIK-a da, zbog toga što nije sproveo efikasnu istragu povodom nestanka Dragana Stevanovića i Ivana Majstorovića, javno prizna odgovornost i da se izvini porodicama, kao i o slučaju novinara Radio Prištine Marijana Melonašija koji je nestao 2000 godine, a istraga je po navodima Savetodavne komisije UN-a započeta 2005 godine i odmah zatvorena. “I ja sam neazdovoljna, jer mislim da je u to vreme ovde bio haos. UNMIK je tada radio ono što je mogao, ali ja lično nisam bila tada ovde. Bilo je mnogo tragedija i svaka tragedija je užasna, ali za te pojedinačne slučajeve ne mogu da dam odgovor jer su to složeni slučajevi i trenutno nemam sve detalje. Mi u UNMIK-u gledamo kako možemo dalje da radimo. što se tiče UNMIK-a kad su u pitanju istrage oko nestalih lica ne mogu da odgovorim na to, jer tada nisam ovde bila. Drugo, posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, mi smo sva dokumenta predali EULEKS-u. To svakako nije zadovoljavajući odgovor u smislu da nismo mi više odgovorni nego EULEKS, ali je činjenica da je sada sve na EULEKS-u i oni imaju odgovornost za takve stvari. Koliko je meni poznato. ukoliko se pojave neki novi dokazi. EULEKS će otvoriti istragu za određeni slučaj”, rekla je Braš. Govoreći o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova poslednjih meseci zamenica šefa UNMIK-a je kazala da su mogući razlozi za to loša ekonomska situacija, ali i razočarenje u, kako je kazala. put kojim se Kosovo kreće. “Petnaest godina od završetka konflikta još uvek se ne zna kuda ide Kosovo. Možda su ljudi malo razočarani političkim perspektivama, možda ne znaju da li će da Kosovo recimo bude član Ujedinjenih nacija, Evropskr unije itd. Mislim da i to ima ulogu. Oni su se borili za nezavisnost, mnogi su ljudi poginuli i na kraju krajeva, posle 15 godina, šta su dobili?! Ljudi su razočarani jer su se borili da dobiju neki međunarodni status, da država bude priznata, a posle toliko godina još uvek toga nema”, rekla je Braš u emisiji Slobodno srpski. 08. March. 2015.

Slobodno srpski sa Predragom Đorđevićem

U 194.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Samostalnog sindikata policije Srbije Predrag Đorđević, koji je i jedan od najmlađih penzionera MUP-a Srbije na Kosovu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da su pripadnici MUP-a Srbije sa Kosova penzionisani na osnovu Uredbe Vlade Srbije, nakon Briselskog sporazuma, koji, po njegovim rečima predviđa “gašenje”, srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu. Đorđević je kazao da su bivši pripadnici MUP-a Srbije sa Kosova prošle godine protestovali u Vranju zbog ove uredbe. “To je jedna nezakonita uredba koja se prkosi sa svim elementarnimpravima, pravom na život, na mesto prebivališta, pravom na nasledstvo penzije. Dakle, mi možemo da izgubimo tu penziju ako promenimo mestoprebivališta, što je nedopustivo, jer imamo recimo slučaj da se koleginica sa Kosova koja je penzionisana udala u centralnu Srbiju i ne može da promeni mesto prebivališta. Jedna od tačaka te urede predviđa da penzije nisu nasledne, što znači da u slučaju smrti primaoca penzije, ta penzija ne može da se prenese na naslednike. I treća stvar u toj skandaloznoj uredbi protiv koje se mi borimo je koeficijent koji je uziman prilikom penzionisanja, a koji se odnosi na visinu penzije i benificirani radni staž”. Đorđević je kazao da je penzionisano ukupno oko 1200 pripadnika MUP-a Srbije na Kosovu, ali da postoji razlika između onih koji žive severno i južno od Ibra, jer kako kaže policajci sa severa koji su penzionisani imaju mogućnost angažovanja u Policiju Kosova, dok južno od Ibra nemaju tu mogućnost. “Nama je na sastanku sa Aleksandrom Vulinom u Leposaviću prošle godine jasno rečeno da ono što važi za pripadnike MUP-a Srbije na severu Kosova, da će važiti i za nas sa juga. Međutim za sada su samo naše kolege sa severa integrisane u Kosovsku policiju i to ne svi, dok nas sa juga niti je ko konsultovao niti bilo šta. Nama je Branislav Mitrović iz MUP-a, tadašnji šef beogradskog tehničkog tima za pregovore u Briselu kazao da je jedan od uslova Prištine bio da mi ne budemo integrisani jer nema uslova za to, ali smo posle dva dana mogli da čujemo izjavu tadašnjeg ministra policije Kosova koji je kazao da Beograd nije u Briselu ni tražio da radnici MUP-a Srbije južno od Ibra budu integrisani u Policiju Kosova”. Đorđević je podržao protest svojih kolega na severu Kosova, bivših pripadnika MUP-a Srbije koji nisu integrisani u Policiju Kosova, a koji zahtevaju integraciju ili povratak u MUP Srbije i najavio proteste i bivših pripadnika MUP-a Srbije, koji žive u sredinama južno od reke Ibar. “Mi planiramo protesne aktivnosti i trenutno razmatramo da li ćemo i kad na nekoliko sati dnevno blokirati rad srpskih lokalnih samouprava, koje ćemo držati u blokadi sve dok Marko Đurić ili Aleksandar Vučić ne dođu da sa nama razgovaraju” Đorđević koji je jedan od najmlađih penzionera na Kosovu kaže da je više vremena proveo u školskoj klupi učeći za policajca, nego na radnom mestu. “Ukupan radni staž imam oko tri godine, a školovao sam se četiri godine, jer sam završio srednju školu unutrašnjih poslova, još je paradoksalniji primer mog kolege koji ima sedam meseci radnog staža, a školovao se osam godina, završio je srednju školu I akademiju za policajca, a sad je penzioner”, rekao je Đorđević. 01. March. 2015.

Slobodno srpski sa Gordanom Đorić

U 193.emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Udruženja poslovnih žena “Avenija“ Gordana Đorić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je kazala da masovan odlazak Albanaca sa Kosova poslednjih meseci nije slučajan i da je kako je kazala dirigovan iz nekih centara moći. „Mi koji živimo na Kosovu imali smo prilike mnogo puta da vidimo kako albanska populacija zna da se organizuje po nekoj direktivi iz nekog centra moći. Tako da i sada sumnjam da ljudi odlaze samo zbog siromaštva, koje je jako prisutno na Kosovu, ali odlaze i ljudi koji nisu siromašni, koji su imali radna mesta i dobre plate, tako da ne mogu, a da ne sumnjam da to nije dirigovano iz nekog centra moći, sa željom da se Kosovo rastereti siromaštva, nezaposlenih ljudi, da ne bi došlo do socijalnih nemira, ali je svakako verovatno i cilj da se pojača dijaspora od koje mnogi ljudi na Kosovu i danas žive“. Đorićeva koja je i predsednica Saveza žena Kosova i Metohije kazala je da su najveći problemi žena na Kosovu bezperspektivnost, nezaposlenost i nasilje u porodici. „Nezaposlenost žena u srpskim sredinama je oko 70 odsto, i dalje postoji veliki procenat nasilja u porodici, gde su žrtve uglavnom žene te koje trpe i fizičko i psihičko nasilje. U srpskim sredinama na Kosovu još uvek ne postoji ni jedna „Sigurna ženska kuća“ dok u albanskim sredinama postoji devet“, kazala je Gordana Đorić. 22. February. 2015.