ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Endruom Raselom

U 182.emisiji Slobodno srpski gostovao je glavni predstavnik Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) na Kosovu Endru Rasel. U intervjuu Budimiru Ničiću on je potvrdio rezulate najnovijeg istraživanja javnog mnjenja na Kosovu "Javni puls", koji je sprovela ova organizacija, po kojoj je samo pet odsto stanovnika Kosova zadovoljno ili veoma zadovoljno sa aktuelnim političkim pravcem Kosova (u odnosu na 21% u aprilu 2014. godine), a da je tek svaki četvrti građanin zadovoljan zajedničkim radom zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija. Po Raselovim rečima, to je poziv na buđenje. "Iako je načinjen određeni napredak, ipak ima još puno toga što tek treba da se desi. Za kredibilitet i poverenje prema javnim institucijama potrebno je mnogo vremena da se ono izgradi, ali je dovoljan samo jedan mali incident da se izgubi", ocenio je Rasel. S druge strane, kaže prvi čovek UNDP-a na Kosovu, nezaposlenost je ogroman problem, naročito za kosovsku omladinu i potrebni su veliki objedinjeneni napori da se to prevaziđe. "Ljudi su zabrinuti, nemaju posao, i mada to, u ovom trenutku, još uvek nije u nekoj opasnoj fazi, mnogo je mladih ljudi, iz svih zajednica koji nemaju posao. Ako oni ne mogu da vide svoju budućnost a Kosovu, oni će, pod a, pokušati da odu sa Kosova, ili, pod b, postaće sve više frustrirani, a to je zapravo rizik na koje i ovo istraživanje ukazuje", ocenio je Rasel. Kanađanin poreklom, stručnjak za prevenciju kriza i razvoj, i predavač na prestižnom Kolumbija univerzitetu u Sjedinjenim Američkim Državama, Endru Rasel hvali gostoljubivost svih naroda koji žive na Kosovu. "Ono što volim na Kosovu, osim makijata, jeste ta toplina ljudi. Radio sam na mnogim mestima, gde ljudi nisu toliko prijateljski raspoloženi prema strancima. Druga stvar koju baš volim u vezi sa Kosovom, jeste da postoji taj osećaj "dinamizma" ovde. Ponekad su to "dva koraka napred, jedan korak nazad", ali tu su uvek ta dva koraka napred. A mogu da vam kažem da sam bio i na mestima gde, gde su, ponekad, sve što smo radili bili koraci unazad. Ovde, vi idete napred. I gurate napred. I ja stvarno aplaudiram na tome. Imate energiju i rešenost da se ide napred", zaključio je Endru Rasel. 23. November. 2014.

Slobodno srpski sa Janom Klifom

U 181.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Velike Britanije na Kosovu Jan Klif. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da očekuje da će poslanici Skupštine Kosova narednih dana izabrati predsednika parlamenta i da će se potom u što kraćem roku formirati i nova Vlada Kosova. „Jasno je da Demokratska partija Kosova (Hašima Tačija) ima pravo da nominuje predsednika Skupštine i nema razloga da tokom ove nedelje ne bude održana sednica parlamenta i to formiranje parlamenta, odnosno izbor predsednika, što je veoma važan korak za demokratiju na Kosovu. Sad kad su se svi dogovorili da će to biti kandidat Demokratske partije Kosova mislim da nema razloga više da čekamo“. Klif je kazao da jedan od prvih zadataka Skupštine Kosova treba da bude usvajanje ustavnog amandmana koji će u pravnom smislu omogućiti da Specijalni sud za ratne zločine počinjene od 1998-2002. godine bude van Kosova. „Imamo odluku prethodnog parlamenta o formiranju tog suda, ali za neke detalje su potrebni neki drugi amandmani. To svakako nije lako za mnoge politčare, ali je to apsolutno ključna stvar za reputaciju Kosova u svetu. Svi znaju da postoji izveštaj Dika Martija, mi ne znamo da li je to istina ili nije, ali zbog toga je ovaj specijalni sud vrlo važan i mislim da je većina političara toga svesna“. Govoreći o procesu povratka na Kosovo Klif je kazao da je Ambasada Velike Britanije na Kosovu do sada uložila oko dva miliona evra za povratak raseljenih u Prizren, koji je jedini grad na Kosovu gde se odvija proces povratka. „Do sada se u Prizren vratilo 23 porodice, radimo na tome da se vrati još osam porodica, znam da to nije veliki broj, ali to je dobar primer za druge institucije, kao što je Evropska unija, koja ima mnogo više sredstava nego naša ambasada i oni sada rade na povratku raseljenih u Prizren, te se nadam da će se situacija uskoro promeniti. Problema ima mnogo, počev od toga da nema škole u koje bi išla deca povratnika, pa do toga da se uglavnom vraćaju starije osobe“, rekao je Klif. Ambasador Velike Britanije na Kosovu nije iznenađen nastupom premijera Albanije Edija Rame prilikom njegove posete Beogradu, kada je rekao da je Kosovo nezavisna država i da bi Srbija trebalo da prihvati tu realnost. „Nije iznenađenje štoi je Rama pomenuo Kosovo, jer je poznato da Albanija priznaje Kosovo“, rekao je Jan Klif. 16. November. 2014.

Slobodno srpski sa Usmenom Baldžijem

U 180. Emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra obrazovanja u Vladi Kosova iz bošnjačke zajednice Usmen Baldži. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da manjinske zajednice na Kosovu imaju najveća prava kad je obrazovanje u pitanju, u odnosu na sve balkanske zemlje. “što se recimo visokog obrazovanja tiče na Kosovu imamo šest Univerziteta, od Prizrena pa do Mitrovice. Po Zakonu o obrazovanju Kosova Univerzitet u Mitrovici koji pohađaju uglavnom Srbi je druga javna ustanova na Kosovu, koji ima pravo da njime menadžiraju većinski Srbi koji bi bili imenovani od strane opštine Severna Mitrovica. Taj Univerzitet Kosovo priznaje i ne smatra ga nelegalnim, jer je on deo kosovskog obrazovanja. Dakle mi priznajemo Univerzitet u Severnoj Mitrovici, ali ne možemo priznati prištinski Univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i na kraju, ne može Kosovo priznati duple diploma, gde u memorandumu stoji Republika Srbija ili pečat druge države i to je problem. To je već političko pitanje koje je rešivo. Dakle kad su u pitanju Srbi, oni po zakonu imaju pravo na školovanje od osnovnog do visokog obrazovanja, ali je drugo pitanje što oni nas ne priznaju, ali kad su u pitanju plate tad nas priznaju, jer plate primaju i iz kosovskog budžeta”. On je kazao da na Kosovu živi blizu 30 000 Bošnjaka i Goranaca, a da ih je pre 1999.godine bilo oko 60 000. Baldži je kazao da su najveći problemi bošnjaka na Kosovu nezaposlenost i uzurpirana imovina. 09. November. 2014.

Slobodno srpski sa Dejanom Mirovicem

U 179.emisiji Slobodno srpski gostovao je profesor medunarodnog prava i potpredsednik Srpske radikalne stranke Dejan Mirovic. U intervjuu Budimiru Nicicu on je osudio napade na imovinu Srba na Kosovu i Albanaca i Goranaca u Srbiji, koji su se desili nakon incidenata na fudbalskoj utakmiciji Albanije i Srbije u Beogradu. "Svako normalan osuduje nasilje,posebno ako stradaju nevini ljudi, ali postoje i razlike u tome. Srpska vlast hapsi i osuduje to nasilje, a vlast u Prištini nije ništa ucinila da spreci te napade", rekao je Mirovic i upozorio da kontinuitet nasilja nad srpskim povratnicima zabrinjava. Kosovo, po njegovim recima, nece imati politicki subjektivitet u medunarodnim odnosima i ako uspe da obezebedi dvotrecinsku podršku clanica Ujedinjenih nacija. "Cak iako se nade neka "izdajnicka vlast" u Beogradu da prizna nezavisnost Kosova, uvek ce tu biti Rusija i Kina koje ce moci da ulože veto u Savetu bezbednosti", smatra dr Mirovic i tvrdi da to nikad nece uraditi ni španija zbog Katalonije, Rumunija i Slovacka, kao ni Grcka. Potpredsednik Srspke radikalne stranke kaže da nova priznanja Kosova u buducnosti zavise od stava i politike zvanicnog Beograda. "Ako Srbija nastavi sa poltronskom politikom prema Evropskoj uniji i Briselskim sporazumima, ocekujem nova priznanja", rekao je Mirovic i dodao da više prava na Kosovu ima Turska, kao pravna naslednica Otomanske imperije nego Albanija, jer nikada u istoriji nije postojala albanska država na Kosovu. 02. November. 2014.

Slobodno srpski sa Enverom Petrovcijem

U 178.emisiji Slobodno srpski gostovao je glumac Enver Petrovci. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da odgovornost za pogoršanje odnosa između Srbije i Abanije, nakon fudbalske utakmice reprezentacija ovih zemalja, snose, pre svega, premijeri Aleksandar Vučić i Edi Rama, jer su, kako je kazao, dozvolili da im politiku vode huligani. "Naša politika, balkanska uopšte, nije ozbiljna, jer dozvoljava da par huligana naprave zvaničnu politiku od toga, na šta ne sme da se pristane. Mene najviše boli to što politiku vode huligani, a to nije dobro. Ne znam da li je politika (direktno) umešala prste u ovaj konkretan događaj na utakmici, ali politika je uvek umešena ako se pristane na huligansko ponašanje, a u ovom slučaju čak to i podržava. Ne mogu da dva-tri huligana podignu ceo stadion, praveći huliganske gluposti. To može da se ponovi sutra i ovde u Prištini ili bilo gde", upozorio je Petrovci. Po njegom rečima, narod mora da bude pametniji od dva tri huligana, koji su možda čak i plaćeni za taj posao. "Dakle, jedan ili dva huligana mogu da utiču na to da se dva premijera ne sretnu zbog toga. Vučić i Rama su, pored svega, trebali da se sretnu, jer neće, valjda, da jedan huligan utiče na državne politike i jedne, i druge zemlje. Znači huligani nam vode politiku, odnosno politika dozoljava huliganima da je vode", kazao je jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije Enver Petrovci. Petrovci je rekao I to da bi događaj sa dronom na stadionu možda i bila dobra i zabavna komedija, ali je tuča sa navijačima sve to pokvarila. "Ja to tako hoću da gledam zato što mislim da sve što se dogodilo je bilo previše dobro režirano da bi bilo improvizacija. Ko zna ko je to napravio, ali sigurno nije neki albanski mangupčić, jer je to suviše dobra "fora" i previše je "pametno" da bi to neki mangupčić napravio. Međutim, mene mnogo više boli ono što se dešava posle te fudbalske utkmice. Paljenje kuća po Klini ili pekara po Vojvodini je nešto što je strašno i tu stradaju najslabiji. Zašto taj huligan ne ode da se obračuna sa nekim šefom neke mafije ili banditom, nego pali praznu kuću ili pekaru iz koje jede hleb", upitao je Petrovci u emisiji Slobodno srpski. Petrovci je kazao da će događaji na stadionu od pre desetak dana mnogo toga da promene kod Albanaca iz Albanije kad je odnos prema Srbiji i Srbima u pitanju, jer kako kaže, svi nesporazumi koji su se godinama dešavali na Kosovu između Srba i Albanaca nisu mnogo uticali na Albance u Albaniji, ali se posle ovog događaja mnogo toga promenilo u ružnijem pravcu. Govoreći o kulturi i umetnosti na Kosovu Petrovci je kazao da se na Kosovu ne radi ništa što bi bilo a nekom svetsom nivou. " Ima na Kosovu dosta umetnika koji bi mogli da predstavljaju Kosovo i po svetu, ali jednostavno kultura nije zanimljiva za Vladu, jer kultura i kulturni događaji nam trenutno zavise od ljudi koji se kulturom nikada nisu bavili niti znaju šta je to". 26. October. 2014.

Slobodno srpski sa Fadiljom Vokrijem

U 177. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Fudbalskog saveza Kosova Fadilj Vokri. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da očekuje da UEFA registruje utakmicu Srbija Albanija sa 3:0 u korist Albanije, jer je po njegovim rečima organizator, u ovom slučaju Srbija, odgovorna za prekid utakmice. On je kazao da je nedopustivo da publika ulazi na teren i tuče fudbalere i istakao da se još uvek ne zna ko je izazvao incident sa mapom Velike Albanije. “To je bio jedan glup incident, ali ono što smo kasnije videli sa ulaskom publike koja je napala igrače, to je nezamislivo za sportske terene. Uzrok za incident mogao bi da se traži od samog početka utakmice kad su se čule rasističke parole od strane navijača. Međutim ono što je sada najvažnije je da za sada ne znamo ko je izazvao incident sa mapom velike albanije, jer nadležni organi još uvek nisu nikog identifikovali i trenutno ne možemo zbog toga da napadamo ni Albaniju ni Srbiju”. Vokri nije želeo da komentariše izjavu portparola Fudbalskog saveza Albanije, koji je komentarišući incident sa mapom velike albanije na utakmici Srbija - Albanija rekao da “je to jedina zastava koju Albanci imaju”. On je kazao da u ovom slučaju nema pobednika i da je fudbal i sport na najvećem gubitku, ali smatra da će UEFA na kraju odluku doneti u korist Albanije. “Onog trenutka kad su navijači ušli i počeli da tuku fudbalere tu je utakmica završena i rezultat bi trebalo da bude 3:0 za Albaniju”. Vokri ističe da su ga incidenti na nekadašnjem stadionu Jugoslovenske narodne armije na utakmiciji Srbija - Albanija I lično pogodili, jer je kako kaže, najbolje dane svog sportskog života proveo upravo na tom stadionu, kad je igrao za Partizan od 1986. do 1989. godine. “Na tom stadionu se u moje vreme to nikad nije dešavalo, ja ne pamtim da je tu ikad bilo vređanja i sigurno da se nisam osećao dobro u tim trenucima dok sam gledao utakmicu. Još gore sam se osećao kad je došlo do prekida jer smo svi očekivali jedan sportski spektakl, a došlo je do nečega što niko nije želeo”. 19. October. 2014.

Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem

U 176.emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Kosova iz Progresivne demokratske stranke Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su trenutno za izlazak iz parlamentarne krize najbolje rešenje vanredni parlamentarni izbori i da su oni svakim danom sve više realna opcija. “Ja se iskreno nadam izborima, jer nema napretka, već su stavovi svakim danom sve udaljeniji i jedina stvar koja to može da reši jesu izbori. Sada u ovom slučaju možemo da biramo između dva zla, a manje zlo su izbori zbog toga što smo već izgubili tri i po meseca, a ako izgubimo još tri i po ili četiri, pet i opet na kraju imamo izbore, onda je to mnogo gore”. Rašić koji je još uvek minister za radi i socijalno staranje u Vladi Kosova kaže da će formiranjem Zajednice srpskih optina mnogi Srbi ostati bez posla, jer kako kaže, ne mogu svi koji rade u lokalnoj samouporavi po sistemu Republike Srbije da budu zaposleni u Zajednici srpskih opština. Po meni bi Zajednica srpskih opština trebalo da bude neko udruženje koje će okupiti postojeće opštine sa srpskom većinom. To će biti telo koje će na neki način moći da sugeriše i daje neke zajedničke projekte bilo kom donatoru, ali to telo sigurno ne može da zaposli preko 20 000 ljudi koji trenutno rade u lokalnim samoupravama koje rade po sistemu Republike Srbije, a koje su Briselskim sporazumom predviđene za gašenje. Za mene je to neshvatljivo, jer bi u tom slučaju ta Zajednica srpskih opština trebalo da bude neki gigant tipa Mercedes, Nokia, Simens i slično i to je apsolutno nerealno. Ukoliko se desi da taj organ koji će se zvati Zajednica srpskih opština zaposli više od desetoro ljudi ja ću biti srećan što grešim u ovom slučaju”. Govoreći o uvođenju sankcija Rusiji od strane Vlade Kosova Rašić je kazao da se radi o simboličnoj solidarnosti sa Evropskom unijom. On je kazao da je bio uzdržan prilikom glasanja o uvođenju sankcija Rusiji, ali nije želeo da otkrije kako su u ovom slučaju glasali ostali srpski ministri u Vladi Kosova Slobodan Petrović i Dalibor Jevtić. 12. October. 2014.

Slobodno srpski sa Draganom Jablanovicem

U 175.emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću, Jablanović je rekao da, nakon formiranja opštinskih institucija na osnovu kosovskih lokalnih izbora, u Leposaviću i okolnim mestima ništa nije urađeno sredstvima iz kosovskog budžeta. Međutim, potvrdio je da je opština dobila sredstva od Ministarstva za lokalnu samoupravu Kosova u iznosu od 150.000 evra za sanaciju mosta u Lešku, a upravo ovih dana zavšen je tender i radovi bi mogli uskoro da startuju. "Obećanja je davala i Evropska unija. To je bilo kao licitacija. Rekli su da ćemo imati pet miliona za prošlu godinu, pa, 18, pa 20 i nešto, pa 38,5, ali do danas nijedan evro nije uložen u opštinu Leposavić", tvrdi Jablanović. On ne smatra da je Evropska unija na ovaj način obmanula rukovodstvo i građane na severu Kosova, nego da je reč o sporim procedurama institucija u Briselu. Dragan Jablanović, koji je i član Tima za implementaciju Briselskog sporazuma kaže da srpski narod na Kosovu, posle dogovora pregovarača Beograda i Prištine sa Ketrin Ešton, ne živi bolje nego pre. "Ponosni smo na to što Srbija danas polakoizlazi iz krize i što je uvažavana u svetu. Mi smo poslušali svoju državu da deo svojih prava žrtvujemo zbog toga da bi išli dalje i kao svi mi, i kao država. Međutim, do sada vrlo slabo ide", ocenio je Jablanović, ali je i naglasio da sloboda kretanja danas više nije problem i da su odnosi relaksiraniji nego ranije. Za osnivanje Zajednice srpskih opština sve je spremno sa srpske strane, a predlog statuta je odavno napisan, tvrdi Jablanović. Ta zajednica, kako je dogovoreno, delovaće po kosovskim propisima i evropskim standardima, ali se, čeka konstituisanje novih organa u Prištini kako bi se, konačno, usvojili potrebni zakoni za to. 05. October. 2014.

Slobodno srpski sa Ljuanom Šlakuom

U 174.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo Ljuan šlaku. U intervjuu Budimiru Ničiću, šlaku je rekao je kroz institucionalnu krizu i teškoće u formiranju Vlade, Kosovo dobilo „divnu priliku da vežba demokratiju“. „Demokratska partija Kosova je, iako je dobila izbore, na neki način i izgubila izbore, jer nema dovoljno glasova da bi napravila Vladu. U ovakvoj situaciji oni se „igraju krize“ i produbljuju je da bi se došlo u situaciju da se izbori organizuju ponovo“, rekao je šlaku i dodao da bi novo glasanje za kosovski parlament bilo veoma loše rešenje. Po njegovim rečima, novi izbori bi puno koštali para, truda i vremena, a i ovako je prošlo nekoliko meseci od kada institucije ne rade u punom kapacitetu, zbog čega "zemlja pati". „Ipak se nadam da će se pojaviti neko ko bi pomogao da se izađe iz ovog začaranog kruga, a to bi, u okviru svojih nadležnosti, mogla da bude predsednica Kosova“, rekao je šlaku. Komentarišući stavove srpskih poslanika u kosovskom parlamentu, šlaku kaže da će se oni na kraju prikloniti skupštinskoj većini, bez obzira na to ko je bude činio. „Moj utisak je da oni nisu imali strpljenja i strategiju pre ove krize. Išli su s jedne strane na drugu, a svi znamo da će oni biti sa onima koji budu dobili vlast, jer je, na neki način, to i ustavna obaveza“, smatra direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo Ljuan šlaku. 28. September. 2014.

Slobodno srpski sa Fadiljom Ljepajom

U 173.emisiji Slobodno srpski gostovao je publicista i direktor Centra za balkanske studije Fadilj Ljepaja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da novi izbori nisu rešenje za izlazak Kosova iz institucionalne krize, jer kako kaže, oni ne bi ništa promenili. Sve bio ostalo isto, Demoratska partija Kosova bi opet imala oko 25 odsto glasova, ostale partije bi dobile isto, tako da to nije rešenje. Rešenje je da se prihvate oni koji imaju većinu, a to je blok stranaka koji čine Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova, Pokret samoopredeljenje i Inicijativa za Kosovo”. Govoreći o poslednjim hapšenjima ljudi osumnjičenih da su povezani sa radikalnim islamizmom i terorizmom, Ljepaja je rekao da to jeste ozbiljno pitanje, ali da je pre svega pitanje verske orjentacije. “Mislim da bi to trebalo drugačije raditi. Država svakako treba da radi svoj posao i da hapsi ako ima dokaze, ali ne prihvatam taj način reagovanja države koja hapsi imame zbog njihovog propovedanja”. Ljepaja koji je bio pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova govorio je i o tome da li ima “panike” među bivšim pripadnicima OVK zbog osnivanja Specijalnog suda koji će se baviti zločinima na Kosovu, kao i socio-ekonomskom stanju na Kosovu. 21. September. 2014.