ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Milošem Kovićem

U 212.emisiji Slobodno srpski gostovao je istoričar, prof. dr Miloš Ković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da balkanski narodi malo znaju svoju istoriju. “Kod Srba je tipično da svaki Srbin zna sve o fudbalu i o istoriji, i to je problem što mi volimo da govorimo o istoriji, ali je ne poznajemo dovoljno ili nismo spremni da iz nje učimo. I to nije samo kod Srba, to je deo evropskog i svetskog trenda. Sve se manje zna o istoriji i sve se više ona potcenjuje, jer mi, zaboga, živimo u nekim modernim, odnosno postmodernim vremenima, po principu - nemojte se okretati pozadi, naša istorija je tužna, hajde da gledamo u svetlu budućnost.. To smo već videli u našoj socijalističkoj Jugoslaviji, pa evo dokle smo dogurali”, rekao je on. Ković, koji je autor i knjige “Gavrilo Princip – dokumenti i sećanja” smatra da Princip nije bio terorista, već borac za ljudska i nacionalna prava pokorenih Srba. “Gavrilu Principu, lično, nije bilo bitno da li će ga neko zvati teroristom ili ne. Dobar izvor za takvu tvrdnju su stenografske beleške sa suđenja, koje sam objavio u svojoj knjizi, gde on kaže: “pa naravno da sam se poslužio terorom, šta sam drugo mogao, kad su vam ugrožena najosnovnija ljudska prava, kad vas tretiraju kao skota, to je njegov izraz, šta ćete drugo nego da se branite”. Ako pročitate deklaraciju o nezavisnosti Amerike koju je napisao Tomas Džeferson videćete da i on kaže, ako vam ugroze osnovna ljudska prava, pravo na imovinu, pravo na život, onda imate pravo da se fizički branite i oslobodite i uspostavite jednu novu državu”, rekao je Ković u emisiji Slobodno srpski. 05. July. 2015.

Slobodno srpski sa Markom Đurićem

U 211.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nacionalni interes države Srbije na Kosovu opstanak Srba. „Naša strategija je da opstanemo da živimo zajedno sa svima ovde i naša borba za opstanak je borba više generacija. Srbija zna zašto se bori na Kosovu i Metohiji, a to je da naš narod opstane, da očuvamo naš identitet, naše institucije i naše prisustvo“. On je kazao da džava Srbija godišnje za Kosovo izdvaja 33 milijarde dinara (oko 300 miliona evra), da će nastaviti da ulaže i da kako je kazao niko ko je zaposlen u institucijama koje rade u sistemu Republike Srbije neće ostati bez posla. „Naši ljudi u institucijama ostaju na svojim radnim mestima. Mi nećemo dozvoliti da ni jedno radno mesto bude izgubljeno ili ugašeno. Oni ljudi koji danas rade, radiće i sutra, posebno oni koji žive na Kosovu i Metohiji“. Komentarišući neusvajanje amandmana na Ustav Kosova, koji su trebali da „otvore put“ formiranju Specijalnog suda za ratne zločine bivše OVK Đurić je rekao da su albanski političari prvi put u poslenjih 15 godina rekli „ne“ međunarodnoj zajednici i da su u političkom smislu prešli crvenu liniju kod međunarodne zajednice.„U poslednjih 15 godina nije bilo ovako direktnog i flagrantnog odbijanja nečeg što je volja svih ključnih činilaca u međunarodnoj zajednici koji ovde imaju uticaj i mislim da su razljutili mnoge, da su pogrešno izračunali, ali to je njihov problem. Međunarodna zajednica je pred njih postavila jasne zahteve i mislim da oni ne shvataju u kakvoj su poziciji, jer neki od njih su se očigledno zaista uživeli u ulogu nekakve nezavisne politike, a svima je jasno da su sve samo ne nezavisni“Ne želeći da detaljnije govori o Zajednici srpskih opština (ZSO), zbog kako je kazao dogovora u Briselu da se ne otkrivaju detalji o tome, Đurić je kazao da će ZSO imati izvršna ovlašćenja, da će se zvati Zajednica srpskih opština i nikako drugačije i da će sigurno biti formirana, ma koliko se tome pritivili u Prištini.„Alternativa Zajednici srpskih opština (ZSO) ne postoji, to je nešto što oni moraju da sprovedu, ako ne sprovedu onda će to sprovesti drugi za njih i oni su toga svesni, a to je međunarodna zajednica koja će upotrebiti sve političke i druge mehanizme da bi sprovela i one delove briselskog sporazuma koji su za nas teški, ali i ovaj ključni deo koji se odnosi na ZSO“. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju je kazao da će se Srbija kroz pregovore boriti za svu svoju imovinu na Kosovu bez obzira da li se ona nalazi na severu Kosova ili u sredinama gde Srbi više i ne žive. On je kazao da Priština želi da pobegne od razgovora o imovini, ali da će po njegovim rečima to „kad tad doći na dnevni red, kao što je došao i Specijalni sud“.„Priština zna da mi imao sve, svaki račun ko je šta ulagao i davao ovde. Nešto para je davala Srbija, nešto i to ne malo je davano iz drugih jugoslovenskih republika, možda će i neko od njih od kojih su neki i priznali nezavisnost Kosova da zatraži deo svoje imovine. Oni beže od te diskusije, ali mislim da je zapadna civilizacija generalno zasnovana na poštovanju prava svojine i kao što je ovaj specijalni sud čekao dugo i dočekao vreme da bude na dnevnom redu, tako će i pitanje imovine doći na dnevni red. Rešavanje pitanja imovine je važno ne samo za Srbe i Srbiju već i za Albance, jer kako će neki ozbiljan investitor da dođe ovde i da uloži neka ozbiljna sredstva dok ovde postoji tako jasno sporenje o tome šta je čije“, rekao je Đurić. 28. June. 2015.

Slobodno srpski sa Ljubomirom Marićem

U 210.emisiji Slobodno srpski gostovao je ministar administracije i lokalne samouprave u Vladi Kosova Ljubomir Marić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je još uvek rano da Srbi u kosovskim institucijama pokažu pravu snagu i utiču na poboljšanje položaja svoje zajednice na Kosovu. „Sigurno je da smo bili svesni da neće biti laka borba za bolji život Srba, ali može i mora da bude bolje. Trenutno nas opterećuje nestabilna politička situacija i mislim da je još uvek rano za neke ozbiljne rezultate, ali obećavam da će ih biti ili nas neće biti“, rekao je Marić. Istovremeno i šef Upravljačkog tima za osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), Marić kaže da je njegov tim završio svoj glavni posao, a to je pisanje Statuta buduće ZSO i da je taj Statut sad predmet razgovora u Briselu. Međutim, po njegovim rečima, najveći problem koji koči formiranje Zajednice srpskih opština nije Statut, već zakonski okvir Kosova. „U Briselskom sporazumu, na šta smo mi iz Upravljačkog tima ukazivali, pominju se dva zakona koji su u sukobu i Briselski sporazum, koji je kao najviši pravni akt ratifikovan u Skupštini Kosova . U delu gde se govori o ZSO još nije bilo nikakvih zakonskih izmena. Dakle ono što je neophodno da se sad uradi je da delegacije Beograda i Prištine reše pitanje zakonskih okvira“, smatra kosovski ministar lokalne samouprave. Ljubomir Marić koji je rodom iz Knina, a koji je na Kosovo došao nakoh hrvatske akcije „Oluja“ 1995.godine, kaže da u nekim segmentima postoje sličnosti između Kosova i tadašnje Republike Srpske Krajine. „Sličnost je to što, recimo, postoji strah u narodu da se i ovde može desiti neka slična „Oluja“, a kojih je i bilo proteklih godina. Setimo se 17.marta 2004 godine, pa smo imali jul 2011. godine na severu Kosova i očigledno prošlost govori da je tako nešto moguće i to je ono čega se Srbi najviše plaše. Nažalost, mi ovde i imamo tihu „Oluju“. Iz dana u dan Srbi napuštaju Kosovo, prodaju svoja imanja, odlaze zato što i dalje ne vide kako će biti zaštićeni, ne vide nikakav prosperitet niti šansu, jednostavno ne osećaju da im je ovde mesto, zato što su konstantno pod napadima i tihim pritiskom. Zato vrlo često skrećem pažnju, pre svega predstavnicima Međunarodne zajednice da, ukoliko ne budemo imali ZSO koja će Srbima omogućiti sistemsku zaštitu i sistemsko ostvarivanje svojih interesa, ne Republiku Srpsku, nego nešto što će Srbima omogućiti da brinu o sebi, da utiču na svoje živote, da odlučuju o svojoj sudbini, mislim da ćemo imati neku „Oluju“ na neki drugačiji način. Jednostavno će Srbi sami napustiti ovaj prostor, jer će misliti da za njih ovde nama mesta“, rekao je ministar Ljubomir Marić gostujući u Slobodno srpski. 21. June. 2015.

Slobodno srpski sa Slavkom Simićem

U 209.emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik Liste Srpska iz Leposavića u Skupštini Kosova Slavko Simić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Lista Srpska jedinstvena i da unutar nje nema podela na frakcije. Po njegovom mišljenju sprska politička scena je od osnivanja ove liste značajno osnažena, postoji saradnja srpskih političara južno i severno od Ibra i ima nedvosmislenu podršku Beograda. To jedinstvo biće demonstrirano i prilikom glasanja o osnivanju Specijalnog suda za ratne zločine OVK, za šta u okviru Liste Srpska postoji politički konsenzus. „Mi ćemo podržati amandmane na Ustav Kosova koji će omogućiti osnivanje Specijalnog suda, ali što se tiče samog Zakona o Specijalnom sudu, to u ovom trenutku ne znamo, jer još nismo dobili nacrt zakona, iako nam je više puta to bilo obećano iz Kancelarije šefa kancelarije Evropske unije u Prištini Samuela Å½bogara“, kaže Simić i dodaje da je uveren da će to omogućiti da se provere svi navodi iz izveštaja bivšeg predstavnika Saveta Evrope Dika Martija.Po njegovom mišljenju, važno bi bilo da odluku o osnivanju tog suda donese kosovski parlament, ali ako se to ne desi u Prištini, mogle bi da ga formiraju i Ujedinjene nacije.„Važno je da pobedi pravda zbog porodica žrtava i da bi se zalečile rane iz prošlosti. Bitno je da taj sud bide nezavistan od kosovskog sudstva jer imamo negativna iskustva u tom pogledu“, smatra Slavko Simić.On se nada da će jedinstven stav poslanika iz Liste Srpska biti i u pogledu glasanja o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage i da će uspeti tu odluku da spreče „Na severu Kosova ljudi imaju opravdane predrasude ne samo prema mogućoj kosovskoj vojsci, nego i prema svim drugim institucijama iz Prištine. Vojska je institucija koja odražava državnost, a nema dileme oko toga da je KFOR jedina vojna snaga koja je dozvoljena na Kosovu“, rekao je Simić i izrazio nadu da se predstavnici dojučerašnje srpske civilne zaštite na severu Kosova neće zaposliti u Kosovskim bezbednosnim snagama, odnosno Oružanim snagama Kosova, nego pronaći neki drugi, bolji posao, u skladu sa njihovim individualnim kvalifikacijama. 14. June. 2015.

Slobodno srpski sa Ljuljzimom Pecijem

U 208. emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši kosovski diplomata i aktuelni direktor Instituta za istraživanje i razvoj politika „Kipred“ u Prištini Ljuljzim Peci. U intervjuu Budimiru Ničiću, Peci je rekao da će se Albanci i Srbi ujediniti u istom trenutku i na isti način, i to u okviru Evropske unije i prema evropskim standardima. „To znači da neće biti granica, ljudi će se slobodno kretati, biće omogućena slobodna razmena i to je zapravo ujedinjavanje samo u okviru Evropske unije. Drugi način ne postoji“, bio je kategoričan Peci u odgovoru na pitanje voditelja da prokomentariše izjavu albanskog premijera Edija Rame o eventualnom drugom putu za nacioalno ujedinjenje Albanaca. S druge strane, Albanija je član NATO-a, a za odluku o eventulanom teritorijalnom ujedinjenju jedne članice sa drugom,neophodno je postići konsenzus svih zemalja Atlantskog saveza, što je, po mišljenju Pecija, u ovom trenutku nemoguće. Peci koji je bio prvi ambasador Kosova u švedskoj najavio je da će nezavisnost Kosova uskoro priznati i neke zemlje Evropske unije koje to do sada nisu uradile, a na prvom mestu Rumunija, gde je, po njegovim rečima, još samo politika predsednika države jedina brana priznanju i uspostavljanju diplomatksih odnosa. Ljuljzim Peci je ostao zapamćen u javnosti kao diplomata koji je samo 48 časova radio kao kosovski oficir za vezu u Beogradu, jer je posle sukoba mišljenja sa tadašnjim premijerom Hašimom Tačijem podneo ostavku na tu dužnost. „I danas, kao i onda, mislim da je za punu normalizaciju odnosa Prištine i Beograda, što je konačno i glavni cilj Briselskog dijaloga, neophodno da Srbija prizna nezavisno Kosovo“, izjavio je Peci. Komentarišući proces integracije Srba u kosovsko društvo, čime se Peci dugo godina bavio i u teorijskom pogledu, prvi čovek Instituta Kipred je rekao da je tu ključno pitanje poštovanje zakona, odnosno vladavina prava. Po njegovom mišljenju, nedopustivo je da je u Ministarstvu inostranih poslova Kosova zaposlen samo jedan Srbin, dok im domaći zakoni omogućavaju sedam do osam procenata učešća u javnoj administraciji. Veliki problem je i u vezi sa primenom Ustava Kosova i Zakona o upotebi jezika, čime su srpski i albanski jezik proglašeni ravnopravnim, podsetio je Peci i založio se za otvaranje posebnih škola za profesionalno obrazovanje prevodilaca koje Kosovu, u ovom trenutku, treba više stotina. 07. June. 2015.

Slobodno srpski sa Živojinom Rakočevićem

U 207.emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar i analiticar Živojin Rakočević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je jedan od glavnih ciljeva formiranja Specijalnog suda za zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) utvrđivanje kosovske nezavisnosti. „Ono što većina Albanaca na terenu ne shvata je da taj sud, kakav god da bude, u osnovi će učvrstiti nekakvu projektovanu državnost i on u osnovi jeste u funkciji da se međunarodni projekat nezavisno Kosovo, osnaži time što će se tad legitimnije pred međunarodnom zajednicom braniti ideja tog projekta zvanog Kosovo ovakvog kakvo jeste. Logično je da će nakon toga neko ko je uložio u ovaj projekat kazati, „evo oni su toliko slobodni, sposobni, odrasli, da mogu čak da sude i onome što su smatrali svojom svetinjom“, a to što se naravno ništa značajno neće promeniti je druga stvar. Sama činjenica da se najavljuje da će biti ograničen broj slučajeva kojim će se ovaj sud baviti, govori da se neće suditi zbog zločina, nego zbog Kosoova, zbog imidža, slike, napretka, budućnosti, zbog opravdanja ovakve tvorevine, zvane nezavisno Kosovo, koja nema budućnost “. Govoreći o sve učestalijim napadima u Klini i selima ove opštine Rakočević je rekao da je međunarodna zajednica najodgovornija za to. „Da se to dogodilo u bilo kom evropskom društvu sa tako slabom i osetljivom i uništenom grupom ljudi, mislim da bi mnogi mnogi parlamenti bili na nogama, da bi svetske mreže izveštavale o tome“ Rakočević je govorio i o budućoj Zajednici srpskih opština, odnosu beogradskih vlasti prema Kosovu i pripremama za predstojeći Vidovdan. 31. May. 2015.

Slobodno srpski sa Zećirom Zurapijem

U 206.emisiji Slobodno srpski gostovao je sekretar Crvenog krsta Gora Zećir Zurapi. U intervjuu Budmiru Ničiću on je rekao da su najveći problemi Goranaca na Kosovu pokušaj asimilacije Goranaca od strane mnogih drugih zajednica, zatim nezaposlenost, kao i nedovoljno funkcionalanzdravstveni i prosvetni sistem Republike Srbije u ovom delu Kosova.“Ukoliko se nešto ne preduzme i ako se ovako nastavi Goranci će za 20 godina sigurno nestati kao etnička zajednica, što bi bio gubitak za sve, amožda i ne bi, ko zna”. Zurapi koji je nastavnik u Osnovnoj školi u Rapči kod Dragaša kaže da poslednjih godina kosovske vlasti pokušavaju da Gorancima nametnu nastavu na bosanskom jeziku u sistemu Kosova, štokako je kazao, nije prihvatljivo za Gorance iz nekoliko razloga. “U tom kosovskom isstemu mi nemamo nastavni plan i program na srpskom jeziku, koji Goranci uglavnom koriste, tako da je ogromna većina roditelja odbila da im se deca školuju na bosanskom jeziku. Drugi razlog što većina Goranaca pohađa škole koje rade u sistemu Republike Srbije je što taj sistem omogućava takozvano kompletno školovanje, pored osnovne i srednje škole postoji i veliki izbor fakulteta kako u severnoj Mitrovici tako i u Srbiji, dok na Kosovu na Bosanskom recimo toga nema, jer postoji samo jedno odeljenje u Prizrenu na bosanskom jeziku i to samo jednog fakulteta. Zurapi je kazao da i u školama koje rade u sistemu Republike Srbije postoji veliki broj problema, a jedan od glavnih je kako kaže što se u mnogim slučajevima ne poštuje zakon i što nema nikakve kontrole od strane nadležnog ministarstva. “Ja recimo radim u Osnovnoj školi 9. Maj u Rapči kod Dragaša, naš najveći problem je što nemamo nikakvu kontrolu od strane organa ministarstva prosvete Srbije. Mi se već 30 meseci žalimo ministarstvu prosvete na nezakonit školski odbor koji funkcioniše u ovoj školi, gde se recimo u školskom odboru kao član nalazi otac direktora škole”. Po njegovim rečima slična situacija je i u zdravstvenim ustanovama u ovom kraju. “Nedavno je od strane Beograda imenovan vršilac dužnosti direktora Doma zdravlja u Dragašu, dakle postavljen je čovek koji nema ni jedan dan radnog iskustva u zdravstvu”. Zurapi koji je bio pomoćnik predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije kad je na njenom čelu bila Sanda Rašković Ivić govorio je i o razgovorima koji se u Briselu vode između Beograda i Prištine, odnosu Beograda prema Kosovu i životu Goranaca na Kosovu. 24. May. 2015.

Slobodno srpski sa Fadiljom Ljepajom

U 205. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja. U Intervjuu Budimir Ničiću on je rekao da je za sukobe u Kumanovu prošlog vikenda najodgovornija Vlada Makedonije koja je kako je kazao možda i sama umešana u kreiranju tog konflikta. „Mislim da je to bila igra države Makedonije da prebaci pažnju javnosti sa zahteva opozicije koja traži smenu Vlade i oni su najverovatnije želeli da naprave manji incident, da pohapse neke ljude, ali se očigledno to otrglo kontroli i videli smo šta se desilo“. Ljepaja je govorio i o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, situaciji na severu Kosova i srpsko – albanskim odnosima. 17. May. 2015.

Slobodno srpski sa Branislavom Nešovićem

U 204.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor nevladine organizacije (NVO) Aktiv u Severnoj Mitrovici Branislav Nešović. U intervjuu Budimiru Ničiću Nešović je rekao da srpska zajednica ima generalno problem sa nedostatkom kapaciteta. „Niko od nas nema tzv. određen nivo institucionalne memorije, što znači da grupa ljudi koja je sada došla na vlast ranije nije u njoj učestovala, a to znači da ne znaju određena pravila i procedure, te je potrebno neko vreme da to i nauče“, ocenio je Nešović. Direktor NVO Aktiv kaže da nije dobio poziv da učestvuje u vršenju vlasti na centralnom ili lokalnom nivou, ali da je možda problem i u tome što se nije dovoljno nametnuo. Nešović je studirao međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a tokom studija godinu dana je proveo u Vašingtonu na školi za međunarodne poslove Američkog univerziteta. Master studije iz održivog razvoja završio je na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Ipak smatra da čovek prethodno treba da se profesionalno ostvari u onome što najbolje zna kako bi se dokazao da može uspešno da se bavi I javnim poslom. “Potrebno je produbiti odnos između vladinog i nevladinog sektora kako bi zajednica efikasnije i uspešnije učestvovala u procesu donošenja odluka”, rekao je Nešović naglasivši da čovek može da bude aktivan i koristan i u civilnom sektoru, a ne samo u politici. Po njegovim rečima situacija je, kad su srpski kadrovi na Kosovu u pitanju, veoma loša i da bi, kako je kazao, trebalo da na javne funkcije “dođu” što kvalitetniji ljudi putem jednog otvorenijeg procesa. “To je nešto što je neophodno, ali kod nas i ne samo kod nas, nego na čitavom Balkanu, partokratija je vladajuća i zbog toga uglavnom tu kadrovsku politiku sprovode partije, ali to na kraju krajeva nije ni čudno, jer to je partijski plen, po sistemu “ja sam dobio na izborima i ja ću zaposliti svoje ljude”, što nije simptomatično samo za naš region, nego I šire. U procesu stvaranje Zajednice srpski opština (ZSO), koja je ovdašnjim Srbima predstavljena kao lek da bi lakše prihvatili Briselski sporazum, koplja se lome oko pravnog sistema u kojem će ta zajednica funkcionisaati, po sadašnjim ili budućim kosovskim zakonima. “Lično smatram da bi zarad očuvanja minimuma interesa srpske zajednice bilo neophodno promeniti određene propise na Kosovu kao što su: zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o finansiranju itd. “, rekao je Nešović, a da je svako eventualno poređenje ZSO sa Republikom Srpskom, koja ima zakonodavnu i sudsku vlast, bespredmetno i na Kosovu se koristi samo kao strašilo za međunarodnu javnost. Govoreći o perspektivama severa Kosova, Nešović je ocenio da to područje u briselskom pregovaračkom procesu gubi svoju posebnost. “Najveći izazovi na severu Kosova danas su pre svega ekonomija I bezbednost I to prvenstveno u Severnoj Mitrovici”, naglasio je Nešović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 10. May. 2015.

Slobodno srpski sa Agronom Bajramijem

U 203.emisiji Slobodno srpski gostovao je analitičar i glavni i odgovorni urednik prištinskog lista “Koha ditore” Agron Bajrami. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će Skupština Kosova najverovatnije da usvoji ustavne amandmane koji se odnose na formiranje Specijalnog suda koji će se baviti zločinima OVK na Kosovu. On smatra da Kosovo nije smelo da dozvoli da to od njega zahteva medjunarodna zajednica već je još pre pet godina trebalo da rasčisti sa tim sumnjama iz prošlosti. „Ovo je nešto čime je Kosovo kao država trebalo da se bavi još 2010. godine kad je Karla del Ponte objavila svoju knjigu, tad su Parlament i Vlada trebali da se bave time, a oni su to potpuno ignorisali, pa je onda došao Dik Marti, pa specijalni tužilac to istraživao tri godine i na osnovu toga međunarodna zajednica sad traži specijalni sud“. On je kazao da su imena potencijalnih ljudi koji će biti procesuirani u tom specijalnom sudu jedna od najčuvanijih tajni . „Koliko ja radim kao novinar oko 20 godina, uvek smo znali nešto, ali ovog puta imamo kako kažu nekih 40 imena koje je Dik Marti pomenuo, ali ne znamo ko bi od tih ljudi mogao da bude na ovoj listi koji su kasnije istraživani. Međutim mislim da je najveći problem tog suda što je ograničen broj slučajeva kojim će on da se bavi i neće imati mandat da ide preko toga. Dakle ako je to 10 slučajeva oni će to rešiti i onda se sud zatvara. Međutim na Kosovu postoji mnogo više od tih 10 ili 12 slučajeva za koliko oni kažu da će se baviti, ja mislim da postoji na stotine i hiljade slučajeva koji nisu rešeni, ko će to da rešava kasnije to je pitanje. Dakle da li je dobro da imamo sud koji će da reši deset slučajeva i da se posle toga zatvori i da međunarodna zajednica kaže sad smo završili sa ratnim zločinima, kao što je Hag radio i koji će se uskoro zatvoriti, a na hiljade slučajeva je ostalo nerešeno. Da li će naši domaći sudovi moći i da li su spremni da rešavaju tako osetljive slučajeve, ja još uvek nisam spreman da dam pozitivan odgovor“. Govoreći o radu EULEKS-a na Kosovu Bajrami je kazao da ta misija posle brojnih skandala proteklih meseci, kao i zbog svojih rezultata rada poslednjih godina više nema nikakav kredibilitet. „Lično mislim da ta misija više nema kredibilitet, ne samo zbog onoga što je bivša tužiteljka Maria Bamije iznela nedavno, nego i zbog svog delovanja u proteklih šest, sedam godina, gde su rezultati takvi kakvi jesu. Javnost se takođe stalno pita zašto su oni uopšte došli, ako ne mogu da reše neke ozbiljnije slučajeve, nego se bave nekakvim poslovima koji nisu baš toliko teški. Mislim da ta misija nije postigla nikakav uspeh kad se radi o ratnim zločinima, korupciji i organizovanom kriminalu“. Govoreći o Briselskom sporazumu o normalizaciji odnosa koji su pre dve godine parafirali premijeri Srbije i Kosova, Bajrami je rekao da su i Beograd i Priština podjednako odgovorni što on još uvek nije sproveden, a tome najviše doprinosi, kako je kazao citirajući Marka Ä†urića direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju „konstruktivna nejasnoća“ tog sporazuma. „Bio sam na jednoj konferenciji sa Markom Đurićem gde je on pozitivno govorio o Briselskom sporazumu gde je kako je on rekao „konstruktivna nejasnoća pomogla da se postignu dogovori“, što znači mogućnost da svaka strana interpretira dogovore kako ona želi da bi mogla da se opravda pred svojim građanima, ja smatram da upravo ta konstruktivna nejasnoća omogućava da se ono što je dogovoreno ne sprovodi. Međutim nije slučajno da se taj dogovor od pre dve godine zove prvi dogovor o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, pitanje je koji je zadnji dogovor o normalizaciji. Koliko sam ja mogao da vidim kroz intervju koji sam radio sa ministrom spoljnih poslova Nemačke nedavno, a to je i rekao tokom svoje posete nedavno je da Nemačka inistira na tome da mora da postoji neki pravno obavezujući dogovor između Kosova i Srbije, što bi značilo da Srbija mora da se suoči sa time da Kosovo nije njen deo, kao što Kosovo mora da se suoči s time da Srbi na Kosovu moraju da imaju neki specijalni status.“, rekao je Bajrami. 03. May. 2015.