ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Momčilom Trajkovićem

U 362. emisiji Slobodno srpski gostovao je član Predsedništva Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Aljbin Kurti može da “upropasti” pobedu na proteklim parlamentarnim izborima, ako ostane pri svojoj “veliko-albanskoj ideologiji”. “Očekujem da Kosovo dobije Vučića, odnosno da Kurti postane ono što je Vučić u Srbiji. Oni imaju neke sličnosti. Vučić je bio veliki protagosnista i zagovarao Veliku Srbiju, pa je od nosioca te velikosrpske politike danas došao dotle da hoće da pravi komprmise, da se razgraniči, odnosno da postane najveći evropejac“. Trajković smatra da bi Beograd trebalo da pomogne Kurtiju da odustane od svoje ideologije. “Ne razumem zašto Vučić malo ne razmisli, stavi prst na čelo i kaže – ajmo da pomognemo Kurtiju da postane i on kosovski Vučić, da odustane polako od koncepta Velike Albanije, a ja sam siguran da, uz pritisak Međunarodne zajednice, to može da se desi i da srpska strana za partnera ima jednog novog Kurtija. Ukoliko Kurti taj proces ne prihvati, on će nestati sa političke scene”. Prema rečima Trajkovića, Aljbin Kurti ne razume srpsko pitanje ili ne želi da ga razume. „Njegov odnos prema Srbima i srpskom pitanju, na način kako ga je predstavio u medijima, govori da on taj problem dovoljno ne poznaje ili želi da ga ignoriše. I jedno i drugo je opasno, jer, jeste da je taj srpski element ovde mali, ali je problem veliki i onaj ko ga ne razume i ko ne traži kompromis i rešenje tog pitanja, balansirajući u čitavom kosovskom društvu taj ne razume suštinu“. Trajković smatra da bi Srpska lista trebalo da bude deo Vlade Kosova i da to Kurti i svako drugi moraju da prihvate. Prema njegovim rečima Srpska lista je tvorevina i Beograda i Prištine. „To Beograd ne krije, ali Priština krije. Dakle, nikada ta lista ne bi bila takva i ne bi bila jača i ne bi mogla da zauzme pozicije da nisu bili prethodni izbori, da oni nisu bili potrebni zbog Briselskog sporazuma i zbog sprovođenja Birslskog sporazuma. Dakle kada su Srbiji trebali, oni su prihvatali Srpski listu i onda im nije smetalo to što je državni projekat. Državni projekat je i jedne, i druge strane, znači, tvorevina i kosovske, i srpske strane i sada, kada se to rodilo, treba i da se ljulja. Način na koji želi Kurti posle svega što se desilo sa Srpskom listom, posle svog tog procesa u kome je ona rođena, stvarala i profilisana ne može da je eliminiše kako bi on hteo“. I Trajkovića zaustavljaju na administrativnim prelazima Trajković je kazao da je poslednjih meseci imao problema na prelazima između Kosova i Srbije. “Ne znam iz kojih razloga, ali u poslednja tri meseca, kada krenem za centralnu Srbiju ili se vraćam na punktovima srpske policije ja budem zaustavljen, uzimaju se moja dokumenta i onda mi se kaže da se pomerim sa strane i čekam po pet do 15 minuta u zavisnosti od situacije, a kad pitam o čemu se radi, ne dobijam nikakav odgovor“. Mini Šengen dokaz loše politike ka EU Komentarišući inicijativu Vučića, Rame i Zaeva o stvaranju „Mini-Šengena“ na Zapadnom Balkanu, Trajković je kazao da je to rezultat neplodotvornosti politike koja vodi Srbiju, Albaniju i Makedoniju ka Evropskoj uniji. „Očigledno su tamo vrata zatvorena i mislim da je ta mala alternativa dobra. Ona ništa drugo ne znači nego uređivanje odnosa na ovom delu Balkana i vrlo je interesantno da su te tri države prihvatile da budu temelji i nosioci jedne takve politike“, ocenio je Momčilo Trajković, gostujući u Slobodno srpski. 17. November. 2019.

Slobodno srpski sa Mitaherom Haskukom

U 361.emisiji Slobodno srpski gostovao je član predsedništva Samoopredeljenja i gradonačelnik Prizrena Mitaher Haskuka. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je pobeda njegove partije na nedavno održanim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu istorijski rekord i da su pojedini kandidati osvojili najviše glasova od kad se glasa za poslanike u kosovskom parlamentu. „Mislim da Samoopredeljenje ima nekoliko stvari za koje smo se oduvek zalagali, ali sada je većina ljudi počela da razume: vladavina prava, borba protiv korupcije, zapošljavanje i briga o realnim problemima građana Kosova... Mislim da su ovi izbori pokazali da ljudi više ne glasaju zbog stvari koje se daju ljudima, nego za one koji se zalažu za ljude i koji će da rade bitne stvari za njih“. Danas, 20 godina posle rata i 10 godina posle proglašenja nezavisnosti Kosova i dalje su isti problemi koji su bili, a to su nezaposlenost, siomaštvo, usluge koje nisu po standardima i velika korupcija. „Kad ljudi imaju neka posla u policiji ili sudu, oni se boje da idu tamo. Ako suđenje za jedan slučaj neke nekrivične radnje traje do tri i po godine, to nije pravna država. Mislim da su ljudi i zbog skandala koje je imala prošla vlada i zbog stvari koje su se odvijale proteklih godina odlučili da hoće da žive u jednoj normlanoj državi, gde vlada pravo i gde ljudi stvarno mogu da misle na svoju budućnost“. Haskuka je optužio svoje političke rivale za nepotizam i neodgovorno upravljanje u prošlosti. „Kad zapošljavaš članove svoje porodice, zapošljavaš svoje partijske drugove i slično, mislim da su građanu na kraju uvideli da ovako ne ide i da sa ovim političkim partijama koje su do sada bile na vlasti imamo samo ekonomske krize i emigracije u Evropu. Svi mladi samo hoće da odu sa Kosova. I mislim da su bili odlučni da ih kazne“. Odnosi sa Beogradom nisu prioritet albanskih partija na Kosovu Komentarišući odnose sa Beogradom Haskuka kaže da oni nisu bili prioritetna tema u ovogodišnjoj predizbornoj kampanji partija kosovskih Albanaca. “Prioritet građana je da imaju bolji život, da zaposle svoju decu, svoje članove porodica, da imaju normalan biznis, da kad odu u sud ne moraju da daju mito da bi se završio slučaj. Dijalog sa Beogradom ili rezjašnjenje problema koji imamo i to može da dođe, ali to ne diktira dnevni žvot ljudi i ne utiče na svkodnevni život i mislim da će tako inače da bude za sledeću vladu, pošto ukoliko se ovako nastavi, nikog na Kosovu više neće biti“. Samoopredeljenje se, prema njegovim rečima, uvek zalagalo za direktan dijalog sa Srbima sa Kosova kako bi se našlo rešenje za realne probleme koje imaju građani Kosova. „Znači jedan poljoprivrednik koji je Albanac ili Srbin, Bosanac ili sl, ima iste probleme. Mi trebamo da radimo, da rešimo njihove dnevne probleme direktno, ali to je sada teško zbog uticaja političkog aparata Srbije, koji je u severnom delu Kosova velik... Mislim da bi trebalo da se zalažemo da Srbi sa Kosova budu subjekat, a ne predmet politike“. U opštini Prizren danas živi nešto više od 200 Srba Gradonačelnik Prizrena kaže da ima redovne kontakte i dobru saradnju sa lokalnim Srbima u opštini u kojoj danas živi 234 pripadnika srpske zajednice. Komentarišući činjenjicu da u njegovom gradu ima mnogo spomenika kulture koji pripadaju nasleđu srpskog naroda, Haskuka je najavio veća ulaganja u razvoj turizma i bolju promociju u svetu i inostranstvu. „Ja sam se video sa predstavnicima svih religija u Prizrenu, tako i sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Bio sam i za Srpsku novu godinu kad je bio koktel. Za mene oni su deo Prizrena i bogatstvo Prizrena i zato se zalažem za sve. Mi smo inicirali nekoliko projekta vezano za turizam i otvaranja crkve Bogorodice Ljeviške za turiste. Imali smo malo problema, ali mislim da ćemo da ih prevaziđemo“. Na pitanje voditelja zašto opština ne pomogne da bi manastir Sveti Arhangeli kraj Prizrena dobio dozvolu da nastavi radove na rekonstrukciji crkve Svetog Nikole u manastirskom kompleksu, na otklanjanju posledica oružanih sukoba i martovskog nasilja iz 2004.godine, gradonačelnik Prizrena trvdi da mu se još niko nije zvanično obratio, ali da je spreman da pomogne. Međutim, napominje da to pitanje nije u nadležnosti lokalne samouprave nego Instituta za zaštitu spomenika kulture u Prištini. “Institut je u Prištini, pod ministarstvom kulture, ali oni su nezavisno telo, agencija koja ne polaže račune ni nama. Ipak, ja ću u okviru mojih nadležnosti da vidim šta može da se uradi“, rekao je predsednik opštine Prizren Mitaher Haskuka gostujući u emisiji Slobodno srpski. 10. November. 2019.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Jablanovićem

U 360.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su nedavno održani vanredni parlamentarni izbori na Kosovu bili smešniji nego da su održani u Severnoj Koreji, bar što se tiče učešća srpske zajednice na Kosovu. Po njemu, nemoguće je da u 21. veku jedna politička partija dobije 97% podrške. “Odgovorno tvrdim da oni (Srpska lista) tu podršku nemaju, a ta istina je u kutijama za koje ćemo mi tražiti da se otvore i da se glasovi ponovo prebroje u prisustvu medija i posmatrača. Imamo relevantne dokaze i mi ćemo ih u odgovarajućem trenutku, kada za to budu zakonski dozvoljeni rokovi, predati Centralnoj izbornoj komisiji, panelu za žalbe. Na nekim biračkim mestima je nedvosmisleno dokazano da je Srpska lista falsifikovala zapisnike. .Ja mislim da izbori još nisu završeni i siguran sam u to da je nekoliko hiljada glasova ukradeno kako Samostalnoj liberalnoj stranci, tako i Partiji kosovskih Srba, kao i koaliciji Sloboda i mi ćemo se truditi da tu istinu isteramo do kraja”. Jablanović kaže da niko ko nije osvojio poslaničko mesto ne bi trebalo da bude deo Vlade Kosova. „Ako nemate nijedan mandat u parlamentu, mislim da takav predstavnik ne bi bio kredibilan što se nas Srba tiče. Koliko god da sam protiv Srpske liste, mada i Srpska lista isto nije kredibilan predstavnik, jer tih 97 odsto glasova to su ukradeni glasovi na terenu i primorani ljudi, ima i mrtvih (među glasačaima)... Kada bi moja partija bila parlamentarna u tome ne bih video nikakav problem, ali ako se politikom bavite, išli ste na izbore, niste ušli u parlament, a gledate da uđete u Vladu, po meni, iz moje perspektive to je šibicarenje. To je meni lično kao čoveku ispod časti. U tome nema legitimiteta“. Srbi sa Kosova skrajnuti Jablanović smatra da je u postojećim unutrašnjim i međunarodnim odnosima, srpska zajednica na Kosovu skrajnuta i očigledno da ne može da se veruje ni Beogradu ni Prištini i da bi preko svojih predstavnika direktno trebalo da budu uključeni u obnavljanje Briselskog dijaloga ili eventualne međunarodne konferencije o Kosovu ako bude organizovana. ”Dijalog se tiče naše budućnosti. Dijalog između Beograda i Prištine odrediće neke interese Republike Srbije ovde na Kosovu, ali će najviše i u potpunosti odrediti kurs naše budućnosti, nas Srba sa Kosova”. Teško je pitanje ko bi to mogao da bude jer, ko god da se uključi, od Srba sa Kosova u dijalog, on će morati da se bori za interese Srba sa Kosova, a ti se interesi, po mišljenju Jablanovića, često neće poklopiti sa interesima Srba iz Beograda i sa interesima Albanaca u Prištini. “U takvoj situaciji bojim se da bi predstavnici Srba sa Kosova, uključeni u taj dijalog, često bili suprostavljeni i stavovima Beograda i stavima Prištine zato što nije sve što Beograd dogovara oko naše budućnosti ovde na Kosovu baš u našem najboljem interesu. Tu se kroz te pregovore i razgovore pre svega gleda da se kupi neko vreme i da se dobiju neki poeni za što lakši put Srbije prema Evropskoj uniji”, rekao je Jablanović. 03. November. 2019.

Slobodnpo srpski sa Agimom Šahinijem

U 359.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Alijanse za “Biznis” Kosova biznis Agim Šahini. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da čitav Zapadni Balkan ima velike gubitke zbog loše politike koja je sprovedena na celom Balkanu. "Zbog toga privreda uvek trpi, a najveću štetu imaju privrednici, pa i države. Po našim procentima, ni jedna država na Balkanu nema dobar ekonomski razvoj" rekao je predsednik ove poslovne asocijacije. Najveći problem države imaju zbog manjka direktnih stranih investicija, a optimističke izjave političara nazvao je političkim marketingom. "Statistike pokazuju drugačije. Ne samo u Srbiji, nego i ovde na Kosovu. Političari uvek prave politički marketing, pa isto tako i u Albaniji. Mi nemamo ništa protiv pozitivnog marketinga, ali statistike pokazuju da smo samo prošle godine imali skoro 50 miliona evra manje stranih investicija na Kosovu. Imali smo skoro 12 hiljada zaposlenih radnika manje u odnosu na period iz 2017. i 2016. godine. Prošle godine imamo više od 65 stranih kompanija koje su pobegle s Kosova", rekao je Šahini. Mentalitet na Balkanu svuda isti, samo pričamo različitim jezicima Inicijativu pokrenutu u Novom Sadu o stvaranju balkanskog "mini - Šengena" vidi kao dobru, ali teško sprovodivu ideju, jer je sadašnja situacija veoma loša, a i to bi moglo da ostane samo na nivou političkog marketinga. Pored činjenice da se gubi prilikom čekanja kamiona na granicama između Srbije, Makedonije i Albanije najmanje 26 miliona časova godišnje, napominje da su tu i višečasovna unutrašnja čekanja na terminalima i carinama. "Mi imamo podatke da samo ti kamioni na godišnjem nivou na celom Balkanu gube više od 500 miliona evra, a cela privreda Balkana gubi gubi više od pet milijardi evra", kaže Šahini. Dodaje da bi trebalo da ne gledamo u prošlost, koja je nažalost na celom Balkanu obeležena zločinima i ratovima, za koje i dan danas mi plaćamo taj ceh, nego u budućnost, te da treba da znamo da je mentalitet balkanski svuda isti, samo pričamo drugačijim jezikom. "Mi smo rat završili 1999.godine, ali nismo završili ovaj rat diplomatski i ekonomski, iako je naš najveći strateški partner na Balkanu Srbija. Mi smo uvozili od Srbije više od 500 miliona evra. Međutim to partnerstvo nije bilo sa obe strane", ističe Šahini. Predsednik Alijanse za kosovski biznis ocenjuje da su takse od 100 odsto koje je Vlada Kosovu uvela na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine političkog karaktera, a da najveću štetu imaju srpske, pa i kosovske kompanije koje su bile zavisne od robe srpskih proizvođača. Trpe i potrošači jer su cene skočile, ukupno za tri odsto, kao direktna posledica taksa 1,2 odsto. "Međutim, ja bih pitao građane, da li ima samo jedan bilo koji proizvod na Kosovu skuplji nego u Srbiji. Da krenemo od bilo kog artikla: jestivo ulje je skuplje u Srbiji nego na Kosovu, šećer je isto skuplji u Srbiji nego na Kosovu, hleb takođe, naftni derivati su skuplji u Srbiji nego na Kosovu... Znači sva roba koja je na Kosovu je jeftinija nego što je Srbiji, Makedoniji ili bilo kojoj državi", tvrdi Šahini i napominje da je prosečna plata na Kosovu koja izunosi 542 evra veća nego u Srbiji. Na pitanje voditelja da li očekuje da takse uskoro budu ukinute i time se Briselski dijalog "otčepi", kaže da ako gledamo šta su političari govorili u predizbornoj kampanji taksa se neće ukinuti. "Međutim, ako bi se taksa i ukinula, verovatno bi bila zamenjenja principom reciprociteta, što bi za Srbiju bilo još teže, jer bi to značilo da bi morala da prizna Kosovo", rekao je Agim Šahini u emisiji "Slobodno srpski". 27. October. 2019.

Slobodno srpski sa Slobodanom Petrovićem

U 358.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Samostalne liberalne stranke (SLS) Slobodan Petrović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da ne priznaje trenutne rezultate proteklih vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, jer je, kako kaže, više nego jasno da je SLS pokradena. „Ovi izbori još nisu završeni, odnosno brojenje glasova je još u toku i mi smo potpuno sigurni da smo na ovim izborima imali ako ne četri, onda bar tri poslanika. To kažem sa punim pravom, jer smo na biračkim mestima videli puno nepravilnosti i puno dokaza koji jasno govore da su naši glasovi prosto nestali sa tih zapisnika i mi, evo već nekoliko dana, jasno i glasno govorimo o tome. Ono što je naš zahtev jeste da se te kutije otvore i prebroje“. Povlačim se iz politike, ako ostanu ovakvi rezultati izbora Prema trenutnim podacima Centralne izborne komisije, SLS je na proteklim izborima dobila 1910 glasova, što znači da ova partija za sada neće imati nijednog poslanika u budućem sazivu parlamenta. „Ovakve rezultate ne priznajemo, a još jedan dokaz da ove brojke neće biti takve jeste to da se na nekoliko mesta gde se ponovo prebrojavaju glasovi vidi da se ne slažu brojevi koji su u zapisnicima“. Prema rečima Petrovića SLS je partija koja ima 4.300 članova i da je nemoguće da je osvojila samo oko 2.000 glasova „Ako bude da je ovo tačno, ja nikad više neću da se bavim politikom“. Petrović je kao primer, kako kaže, krađe, u emisiji pokazao zapisnik sa jednog biračkog mesta u Štrpcu, gde je evidentirano da je na zapisniku sa biračkog mesta SLS osvojila 21 glas, a kad je taj zapisnik „prepisan“ na obrazac Opštinske izborne komisije koji se upućuje Centralnoj izbornoj komisiji, navedeno je da SLS nema nijedan glas. „Ali da bi bilo ovo još bizarnije, na ovom biračkom mestu je glasao i jedan od naših kandidata za narodnog poslanika Saša Savić, sa svojom porodicom. Znači, ako bi se ovi, ovakvi rezultati prihvatili, onda bi se nakon dan dva govorilo da ni sam kandidat za poslanika nije glasao za sebe, niti njegova porodica. I koga bi taj čovek mogo da ubedi nekog da on stvarno nije glasao?“. Petrović je kazao da je njegova partija o svim saznanjima u vezi sa mogućim manipulacijama obavestila tužilaštvo i policiju, a da će nakon prebrojavanja glasova u zakonskom roku uložiti žalbu i Centralnoj izbornoj komisiji. „Mi sada imamo još jednu mogućnost, da kad se prebroje ove dodatne kutije, da se žalimo u roku od 24 časa na zvanične rezultate. Mi tražimo da se sve kutije gde su Srbi glasali otvore i javno prebroje, transparentno, a ako je moguće da bude i uživo prenos, jer mi smo potpuno sigurni u to i kako ne volim da nama bilo koji glas uzmu tako mislim i na druge političke partije. Ostavljam mogućnost da su negde možda i greške nenamerne, to nije sporno, dešava se, ali baš da budu greške samo na jednoj strani, to je malo nelogično. Mislim da možemo rešiti ovu enigmu jedino ukoliko otvorimo kutije“. Priča o trovanju kovertama - skretanje pažnje sa većih problema Govoreći o navodnom trovanju članova CIK-a koji su bili u dodiru sa 3.700 glasova pristiglih putem pošte iz Srbije, Petrović je kazao da je to skretanje pažnje sa većih problema, gde je, kako kaže, mnogo veći broj glasova ukraden. „Evo, ja prihvatam da svih tih 3.700 budu glasovi Srpske liste. Sad je cela fama oko toga, a ne oko mnogo većih problema, gde je mnogo veći broj glasova ukraden. Ja ne kažem da je to krala Srpska lista, da je krao PDK-a, da je kralo Samoopredeljenje, da je krao bilo ko. Činjenica je da su tu glasovi nestali, a imamo dokaze da se to na nekoliko mesto dešavalo“. Komentarišući izjavu Aljbina Kurtija da je Srpska lista država, a ne partija i da ne želi predstavnike Srpske liste u Vladi, Petrović je kazao da po Ustavu Kosova nije sporno da jedno ministarstvo pripada Srpskoj listi. Međutim, on ističe da ta Vlada, ukoliko je formiraju Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, neće zavisiti od Srpske liste i da se u tom slučaju srpski ministar neće ponašati kao do sada. „Da li to bio Kurti ili neko dugi u toj koaliciji, kako se budu dogovorili za premijera, sigurno je da neće dozvoliti ponašanje kao što je do sada bilo. Znači, ili ćete da radite svoj posao, ili nećete da radite svoj posao. Dakle, nije sporno da kandidat ( Srpske liste) bude ministar u Vladi, ali je pitanje da li će taj ministar imati mogućnost da se ponaša kao što su se ponašali do sada i neće moći da, bar ja tako očekujem, da budete u vladi i da budete zamrznuti gotovo 70 odsto mandata, a da u međuvremenu trošite sva sredstva“. „Vučić se bori za metar Kosova, a gradonačelnik Gračanice poklanja 108 hektara“ Na pitanje da li očekuje da Aljbin Kurti promeni svoj stav kad je u pitanju razgraničenje ili korekcija granica između Srbije i Kosova, Petrović je kazao da nije isto kad je neko u opoziciji i na vlasti, ali da je siguran da Kurti neće promeniti stav po tom pitanju. Smatra da je ideja predsednika Srbije o razgraničenju Srba i Albanaca veoma loša i da će realizacijom te ideje doći do još većih problema, a da će Srbi na Kosovu, posebno oni južno od Ibra, biti, kako je kazao, kolateralna šteta jednog takvog eventualnog rešenja. „Biće kolateralna šteta u smislu da bi sva prava, koja sad i ovako malo imamo, izgubimo. S druge strane, ono što je interesantno je da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić bori, kako reče, za svaki metar zamlje, a da njegov gradonačelnik u opštini Gračanica 108 hektara daje drugoj opštini, poklanja jednostavno, kao da je to njegova dedovina. To su stvari koje su potpuno suprotne. Znači ukoliko želite da radite u interesu Srba koji žive ovde, tako se ne ponaša. Kako možete vi 108 hektara koje nisu vaše da poklonite drugoj opštini ( Kosovo Polje)“? Sledeće nedelje prelazim Merdare Govoreći o tome da su proteklih meseci on i članovi Samostalne liberalne stranke zaustavljani na prelazima između Srbije i Kosova od strane policije Republike Srbije i često zadržavani po nekoliko sati, Petrović je kazao da od zvaničnika Srbije, još uvek nije dobio odgovor zašto je to rađeno. Petrović je rekao da zbog brojnih obaveza u proteklih skoro godinu dana nije išao u centralnu Srbiju, ali da će to uskoro učiniti. „Najavljujem da ću sledeće nedelje da idem, pa oni koji su imali ili ako imaju nameru, da znaju da ću da budem tamo“. Na pitanje da li očekuje da će biti zadržan na prelazu kao što je to bio slučaj ranije, Petrović kaže da ne isključuje tu mogućnost. „Mislim da neće sad možda, pošto je taj izborni proces prošao, pa možda ne bi imalo svrhe, ali, s druge strane, s obzirom da smo videli u ovom izbornom procesu šta se sve dešavalo, ništa me ne može iznenaditi. Međutim ono što želim sa punom odgovornošću da kažem je da niti ja, niti bilo koji drugi član stranke, nije imao nijedan drugi greh osim toga što je član SLS, ali prosto ova stranka stoji iza svoje politike“, rekao je Slobodan Petrović u emisiji Slobodno srpski. 20. October. 2019.

Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem

U 357. emiisji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar iz Prištine Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je bilo očekivano da opozicione albanske partije dobiju najviše glasova na proteklim parlamentarnim izborima koji su održani 06. oktobra. „Mislim da je krajnje vreme da se promeni politička generacija na Kosovu. Mislim da je glavni razlog zbog čega je pobedila opozicija zapravo veliko razočaranje i nezadovoljstvo sa onim što su radili ratni komandanti iz devedesetih godina“. Bećaj smatra da su protekli izbori početak kraja ratne generacije političara na Kosovu. „Nisam siguran da će sad definitivno otići u prošlost. Bilo bi pametno da su oni pre šest godina poslušali savet Džejmsa Rubina koji im je savetovao da odu dok imaju poverenje građana, međutim, verovatno nisu hteli da čuju dobre sugestije međunarodnih zvaničnika. Ne mislim da je ovo njihov kraj, ali u svakom slučaju mislim da je početak kraja“. Prema rečima Bećaja, jedino iznenađenje na proteklim izborima je broj osvojenih glasova Demokratskog saveza Kosova, jer je kako kaže i DSK bio nekoliko puta deo vlasti i odgovoran je za trenutno loše stanje na Kosovu. Smatra da je za dobar rezultat Demokratskog saveza Kosova najzaslužnija kadidatkinja ove stranke za premijerku Kosova Vjosa Osmani. „Ona je zapravo po mom sudu i proceni razlog zbog čega je Demokratski savez dobio više od 40.000 glasova nego u predhodnom mandatu...Samim tim što se Vjosa Osmani u odnosu na svoju stranku u određenim i odlučujućim momentima stavila na stranu drugačijih gledanja počevši od demarkacije, imenovanja gospodina Tačija i ttd, ona je zapravo dobila kapital i ta razlika je upravo plod njenog uključivanja u proces kandidovanja za premijera Kosova“. Kako da se DPK bori protiv korupcije? Komentarišući rezultate Demokratske partije Kosova koja je 12 godina bila deo vlasti na Kosovu, a koja je na ovim izborima osvojila viđe od 30.000 glasova manje od Samoopredeljenja koji je pobednik izbora, Bećaj kaže da je za to odgovoran predsednik te stranke Kadri Veselji, kao i dosadašnja vladavina DPK. „Oni su krivi zbog čega su došli u ovu situaciju i naravno glavni i odgovorni krivac za to ostaje aktuelni predsednik partije Kadri Veselji. On je u jednom prvobitnom procesu zapravo mislio da vodi stranku kao senka bivšeg predsednika gospodina Tačija i mislim da je tu napravio veliku grešku. Stranka gospodina Kadrija Veseljija u asocijaciji svakog običnog građanina je stranka koja je oličenje organizovanog kriminala i korupcije, a on je zapravo objavio rat kriminalu i korupciji kao PDK, odnosno samom sebi. To je bilo previše, po mom sudu, neiskreno. Građanin nije mogo da shvati da će se upravo ova stranka i predsednik Kadri Veselji boriti protiv korupcije i kriminala kad su upravo oni oličenje korupcije i kriminala“. Govoreći o ubedljivoj pobedi Srpske liste Bećaj je kazao da su Srbi zapravo glasali za Aleksandra Vučića i da je to njegova pobeda. „Aleksandar Vučić je pobedio samim tim što je povezao strahom opstanak Srba na Kosovu i jedina garancija da će se oni izvući iz ovog stanja jeste, po njemu, Srpska lista..“ Na pitanje da li to znači da su Srbi sa Kosova koji su glasali za Srpsku listu na taj način podržali ideju predsednika Srbije o razgraničenju između Srba i Albanaca, Bećaj je kazao da Srpska lista nije garant opstanka Srba na Kosovu već opstanka Aleksandra Vučića. „Dakle, ukoliko je Srpska lista garant opstanka Srba na Kosovu i ukoliko Srpska lista na neki način podržava ideju o razgraničenju, ona ne vodi računa o tome šta će biti sa Srbima južno od Ibra. Upravo u tom momentu ja želim da odvojim sve ostale koji ne žele da budu uključeni u Srpsku listu, samo zbog toga što je glavni smisao kako će se tobože odnos Kosova i Srbije dogoditi putem razgraničenja. Ja sam nekoliko puta, u nekoliko navrata rekao da se ne može zbog 15% teritorije ili 10% teritorije žrtvovati oko 50 ili 60 hiljada Srba koji žive južno od Ibra i mislim da upravo zbog toga govorim da Srpska lista nije garant opstanka Srba na Kosovu, nego garant opstanka Aleksandra Vučića na Kosovu“ Jedno je kad si na vlasti, drugo kad si u opoziciji Bećaj smatra da će buduću Vladu Kosova činiti Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova. „Prva i verovatno jedina alternativa za sada je upravo ova kombinacija, jer i Samoopredeljenje i Demokratski savez rekli su da nikad neće sa PDK, teško sa Ramušem Haradinajem, utoliko pre zato što insistira na taksama još uvek i misli da tako treba da se vodi politika. Ja vidim da će koalicionu vlast činiti Samoopredeljenje, Demokratski savez Kosova i verovatno će se priključiti Srpska lista i ostale manjine“ Na konstataciju voditelja da je Kurti rekao da sa Srpskom listom neće praviti Vladu, Bećaj kaže da je to nerealno i da će Kurti shvatiti da je „drugačije razmišljanje kad si u poziciji političkog odlučivanja za državu, a drugačije dok si u opoziciji ili partiji“. „Srpska lista je politički argument, politička činjenica. Dakle mislim da će on (Kurti) prvog dana malo trezvenije u skladu sa ovim ambijentom sagledati realnije sve faktore koji čine Vladu, a među realnim faktorima koji čine vladu ima i takvih koji ne vole vladu, nažalost to je činjenica. To ne znači da će podržati Srpsku listu u nastojanju da državu recimo degradiraju, upropaste, defunkcionalizuju itd, ali u svakom slučaju moraju se priznati realne činjenice, a to je da je on zapravo zvaničnik, čovek koji prihvata instituciju koja je obezbeđena upravo voljom građana“, rekao je Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 13. October. 2019.

Slobodno srpski sa Safetom Bljakajem

U 356. emisiji Slobodno srpski gostovao je Safet Bljakaj, izvršni direktor i osnivač Nevladine organizacije „Lavirint“ koja se bavi prevencijom i lečenjem od upotrebe droga i alkohola. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da prema podacima ove organizacije na Kosovu postoji 2.370 registrovanih narkomana, od kojih je pet odsto Srba. Međutim Bljakaj ističe da je u realnosti broj narkomana na Kosovu mnogo veći. „Po novom konceptu Evropske unije, oni koji upotrebljavaju droge su u isto vreme zavisnici, kao i oni koji s vremena na vreme upotrebljavaju. Mi smatramo da je na teritoriji celog Kosova oko 35 000 narkomana, a među njima je 5.000 koji su zavisnici“. kaže Bljakaj. Bljakaj naglašava da je zabrinjavajuće to što je starosna granica mladih koji počinju da koriste narkotike pomerena sa 21 na 16 godina. „Prema našim podacima iz 2008. godine starosna dob onih koji su počeli da upotrebljavaju drogu je 21,4 godine, starosti. Prošle godine to je palo na 16,2“, rekao je Bljakaj. Prema podacima „Lavirinta“ na Kosovu su, samo od početka ove godine od predoziranja, odnosno prekomerne uptrebe narkotika, umrle četiri osobe. “Najviše slučajeva predoziranja sa smrtim ishodom je bilo 2011. i 2017.godine. Onda je krenulo lagano da pada. U 2017.godini je bilo devet, 2016. godine je bilo samo četiri. I to u samo jednom okruženju, u Gnjilanu. Mi smo pokušali da utvrdmo zašto se to desilo samo u Gnjilanu. Da li je bio heroin mešan sa nečim drugim, ne znamo, nismo uspeli da utvrdimo uzrok“, kazao je direktor Lavirinta. Najviše narkomana je u većim gradovima. Prema njegovim saznjima u Prištini se najviše upotrebljavaju droge, zatim dolazi Prizren, a visoko treće mesto koje je do skoro držalo Gnjilane, sada zauzima Uroševac. Dobra „saradnja“ srpskih i albanskih narkomana Kad su sredine sa srpskom većinom u pitanju on je kazao da je najveći broj onih koji upotrebljavaju drogu iz Severne Mitrovice. „Narkomani (Srbi i Albanci) su i ranije vrlo dobro sarađivali. Bilo je dosta Abanaca koji su išli u Severnu Mitrovicu i iz Severne Mitrovice u Južnu Mitrovicu i sarađivali su vrlo dobro. Tada je bio raj za kriminalce, ne samo srpskoj grupi kriminalaca nego, i iz južnog dela, pa i ostalih... Recimo slali su kanabis, odnosno marihuanu u Mitrovicu i dobijali su ekstazi iz Severne Mitrovice“, rekao je Bljakaj. Kaže da je upotreba heroina na Kosovu opala, a da su marihuana i kokain droge koje se trenutno najviše upotrebljavaju na Kosovu. “Pre sedam godina heroin je bio droga koja je bila najviše zastupljena na Kosovu. Onda je krenuo pad heroina i počelo se sa ostalim drogama. Kanabis, odnosno marihuana je šire zastupljena, na celom Kosovu, ne samo u urbanim, nego i u ruralnim sredinama. To nije fenomen samo na Kosovu, nego i u regionu, pa i šire. Ono što je zabrinajvajuće je da odmah posle marihuane dolazi kokain“, kaže Bljakaj. Naglašava da bi kompletno društvo, ali pre svega institucije, što pre morale da izrade i sprovode preventivne programe u cilju suzbijanja narkomanije kod mladih i istakao da nedostaje korordinacija institucija u prevenciji i borbi protiv narkomanije . Organizacija „Lavirint“ pored prevencije i lečenja, pruža i pomoć osobama koje su zavisnici, a nemaju uslova za lečenje i odvikavanje od korišćenja droga. Bljakaj kaže da je trenutno 360 osoba u ovom centru koje su u programu odvikavanja, dodajući da je od tog broja sedmoro Srba. „To je neka vrsta ambulante, dakle dnevna bolnica. Mi nismo tu 24 sata. Mi pružamo te dnevne medicinske usluge, dajemo lekove i ostalo. Prošle nedelje broj je bio 119 lica, ali kroz naš program prolazi njih 360. Neki su odustali od programa, neki su uspeli kompletno da završe terapiju“, rekao je Bljakaj. Mali broj registrovanih alkoholičara na Kosovu, međutim... Pored lečenja narkomanije „Lavirnit“ se bavi i lečenjem alkoholizma. Bljakaj je kazao da ova organizacija ima veoma mali boj registrovanih alkoholičara. „Mi smo imali svega par slučajeva alkoholičara. Pokušali smo da dobijemo informacije iz ostalih javnih institucija, međutim izgleda da je mali broj koji se pojavljuje i u institucijama. Da li to znači da je mali broj alkoholičara i na terenu, nisam baš siguran“, rekao je Bljakaj. Bljakaj je apelovao na osobe koje koriste drogu da prestanu s tim ili da se za pomoć obrate ustanovama koje se bave lečenjem. „Onima koji upotrebljavaju drogu poručujem - nikad nije kasno i ne znači jednom, narkoman zauvek narkoman“, kaže Bljakaj, a za one koji nikad nisu probali drogu, upozorava: „Uvek postoji prvi put, ali nekad je prvi put i poslednji put“, poručio je Safet Bljakaj u emisiji Slobodno srpski. 06. October. 2019.

Slobodno srpski sa Ulrikom Rikardson

U 355. emisiji Slobodno srpski gostovala je Ulrika Rikardson, Koordinatorka za razvoj Ujedinjenih nacija na Kosovu. U intervjuu Budimiru Ničiču ona je rekla da je generalni cilj UN-a da doprinese jačanju održivog i inkluzivnog razvoja na Kosovu. „Trenutno, imamo 15 agencija koje rade sa programima i projektima na Kosovu, a sada pripremamo i našu novu petogodišnju strategiju. Predviđamo da će, manje – više, sve UN agencije koje su danas aktivne imati ulogu na Kosovu i u narednih pet godina“, rekla je Rikardson. Objasnila je da u UN porodici ima nekoliko organizacija koje su prilično velike, kao što su UNDP, UNICEF, UNWOMEN, UNHCR, UNFPA, IOM. Pored njih, ima organizacija koje nisu fizičke prisutne na Kosovu, ali imaju određenu ulogu i aktivnosti kao što je Međunarodna organizacija rada. „Teško je reći koji je baš najvažniji projekat. Svi naši programi imaju u stvari za cilj unapređenje i jačanje inkluzivnog razvoja na Kosovu. Dakle, ako pričamo, npr. o programima koji se fokusiraju na rodnu ravnopravnost, što je veoma važan aspekt, imamo neke veoma važne poslove, kao što je rad sa Agencijom za rodnu ravnopravnost. Pomažemo da se napravi novi zakon o rodnozasnovanom nasilju, što smo takođe bili u stanju da podržimo i u Krivičnom zakoniku, i sada je rodnozasnovano nasilje krivično delo, a ne prekršaj. To je veliki angažman koji imamo na Kosovu. Ima i drugih angažmana, na primer, program za zapošljavanje, gde radimo na lokalnom nivou, radimo sa agencijama za zapošljavanje i takođe sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja, radimo na tome da pokušamo da obezbedimo da ponuda poslova u stvari odgovara potražnji ljudi koji traže posao. To znači radimo na sposobnostima naročito mladih ljudi da mogu da se zaposle. Takođe gledamo da pomognemo i manjinama“, rekla je Rikardson. UNHCR i IOM - Međunarodna organizacija za migracije rade na tome kako da se nađu trajna rešenja za povratnike. „Ja sam posetila neke od kolektivnih centara, gde vidite ljude kako žive u nečemu za šta se mislilo da je privremeni smeštaj, ali je ispalo da je to smeštaj koji traje skoro 20 godina, tako da mnogo radimo sa ljudima koji se vraćaju. Takođe, radimo i sa onima koji gledaju da nađu, recimo, nove socijalne stanove, tako da bih rekla da apsolutno nisu zaboravljeni u našim angažmanima i čak bih rekla i da su izbeglice i povratnici takođe uključeni ne samo u programe UNHCR-a i IOM-a, već, zato što predstavljaju grupe ljudi koji su najranjiviji, oni su ciljna grupa i mnogih drugih angažmana agencija UN i naših partnera“, kazala je Rikardson u emisiji Slobodno srpski. Ulrika Rikardson koja je na čelu Tima Ujedinjenih nacija na Kosovu, do januara ove godine bila je i stalni predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija. Pre toga bila je kordinator nekoliko agencija Ujedinjenih nacija u Zelenortskoj Republici, grupi vulkanskih ostrva u središnjem delu Atlantskog okeana. Od 2004.godine obavljala je poslove za agencije Ujedinjenih nacija i u Gabonu, Turskoj i na Kubi. 29. September. 2019.

Slobodno srpski sa Usmenom Baldžijem

U 354.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra ekonomskog razvoja u Vladi Kosova Usmen Baldži. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, gledajući iz ekonomskog ugla, trebalo da bude ukinuta, ali je ona uvedena iz političkih razloga. „Srbija zbog te takse ekonomski gubi, a Kosovo dobija zato što radi sa drugima i zamenjuje uvoz sa kompanijama iz Albanije, Makedonije, Crne Gore, Grčke itd. Kosovo time dobija i politički, jer, osim što Srbiji daje do znanja da je Kosovo nezavisna država, podseća je i zahteva od nje da ne lobira protiv insitutcija Republike Kosovo. Srbija je ovo izazvala neučlanjenjem Kosova u Interpol, zahvaljujući jako arogantim lobiranjem“. Komentarišući pritiske pojedinih predstavnika Međunarodne zajednice na institucije Kosova da ukinu taksu od 100 odsto Baldži je kazao da se to radi zbog nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Očekuje da će nakon izbora Vlada Kosova iznaći mogućnost da nastavi dijalog. „Oko takse se moraju napraviti određeni ustupci. Verovatno će se nešto suspendovati kako bi seli i razgovarali. To je misija Međunarodne zajednice i cilj je da se Kosovo i Srbija vrate za pregovarački sto, da krenu da razgovaraju, ali i da se sve to ozbiljno, ne samo dogovori, nego i implementira, a ne kao u prošlosti“. Prema rečima Baldžija, Srbi sa Kosova bi trebalo da imaju aktivniju ulogu u dijalogu Beograda i Prištine i da bi i sami trebalo da razgovaraju sa Prištinom o svim bitnim pitanjima, kao što su status, poštovanje prava... Na konstataciju voditelja da Srbi koji učestvuju u kosovskim institucijama imaju mogućnost za to, Baldži je rekao da to ipak nije dovoljno. „Tamo nema govora, a kamoli dogovora. To je samo uzimanje plata i to svi mi dobro znamo“. Smatra da Srbi na Kosovu nisu ostvarili svoja puna prava koja im pripadaju Ustavom i zakonima Kosova zato što, kako je kazao, „Beograd razgovara umesto njih“. „Akteri na Kosovu u pregovorima bi trebali da budu sami Srbi ili da imaju veću ulogu u tim pregovorima. Sami Srbi najbolje znaju da pregovaraju sa Albancima, jer su to njihove komšije....ali, Međunarodna zajednica u ovom sučaju, a i Beograd, ne dozvoljavaju, puno slobode u dogovoru između Srba i Albanaca“. Beograd odgovoran za zastoj oko nostrifikacije diploma Baldži koji je do pre dve godine bio zamenik ministra obrazovanja u Vladi Kosova kaže da je Beograd odgovoran što se stalo sa nostrifikacijom diploma stečenih na Kosovu i van Kosova. Podsetio je da nostrifikacija diploma jedan od postignutih sporazuma Beograda i Prištine u Briselu. „U Briselu je dobro krenulo, čak se odabrao i „Spark“ kao implementator nostrifikacija tih diploma, odnosno da oni između Kosova i Srbije posreduju kako bi se tim ljudima koji su završili fakultete na Kosovu i van Kosova, u ovom slučaju u Srbiji, prihvatile te diplome i izvršila nostrifikacija. Nostrifikovano je, u mandatu kad sam ja bio na funkciji, oko 30 diploma...I onda se stalo zbog toga što Beograd ne priznaje kosovske diplome. Beograd nije prihvatio diplome ljudima koji su fakultete završili na Kosou“. Baldži, koji je i predsednik bošnjačke Demokratske stranke Vatan, kaže da je iz godine u godinu sve manje Bošnjaka na Kosovu i da je to kako je kazao «bolest čitavog Balkana», a da ljudi svakog dana odlaze u zemlje Zapadne Evrope. “Na Kosovu je po popisu iz 91. bilo blizu 100 hiljada muslimana, uključujući i Gorance. Nakon toga, popisa nije bilo do 2011. godine, a krenule su podele na Gorance i muslimane. Sada je na Kosovu oko 40. 000 Bošnjaka i 12. 000 Goranaca. Zašto? Zbog iseljavanja, što je najveća bolest Balkana”, rekao je Usmen Baldži u emisiji Slobodno srpski. 22. September. 2019.

Slobodno srpski sa Slobodanom Vujičićem

U 353. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će ovo udruženje, kao i politička partija Nova snaga, čiji je Vujičić do pre nekoliko dana bio predsednik, na predstojećim parlamentarnim izborima podržati Srpsku listu, jer je ona, kako je rekao, državni projekat Srbije. „Jedan od razloga zašto podržavamo Srpsku listu je to što Srbija i Crna Gora imaju odlične i sve bolje odnose. Neki problemi koji su bili vezani oko Kosova i oko nekih stavova, a koji su različiti, sada su prevaziđeni. Mi kao organizacije, i nevladine, i političke, koje Crnu Goru smatraju matičnom državom, smo na forumu države Crne Gore, tako da ti odnosi nama ukazuju da treba da podržimo onu rganizaciju koju podržava Vlada Srbije. Ako su to interesi Srbije, a Crna Gora i Srbija imaju odlične odnose i Kosovo i Crna Gora imaju odlične odnose, mi ne vidimo razlog da bi odstupali od toga“. Vujičić smatra da odluka Vlade Kosova da uvede takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine nije dobra i da će nakon izbora biti ukinuta. „Takse su nešto najgore što su mogli da urade lideri kosovskih Albanaca, jer su tako srozali ugled Kosova na najniži nivo u očima međunarodne zajednice. Nekada, recimo 2007. godine, u očima međunarodne zajednice Kosovo je bilo visoko, a Srbija je bila ta koja je pravila problem i koja nije htela dogovor u vreme Koštunice i Tadića, pa i Đilas je bio deo toga. Međutim, kako je vreme prolazilo, kosovski lideri su pravili dosta grešaka i u odnosu prema manjinama i u odnosu prema srpskom narodu, u odnosu prema dijalogu nisu poštovali te neke odredbe. Na kraju su finalizirali taksom koja ih je sad prosto vratila na dno“. Prema rečima Vujičića ideje predsednika Srbije, i Kosova koje se odnose na razgraničenje između Srba i Albanaca ili korekciju granica, su zapravo demarkacija granice između Srbije i Kosova i to bi kako kaže, dovelo do trajnog mira. „To je sad recimo igra reči, recimo predsednik Vučić kaže razgraničenje. Termin koji je počeo da koristi predsednik Tači je korekcija. Verovatno bi lakše prihvatili Albanci ako to bude korekcija, Srbi ako je razgraničenje. Međutim to i jeste zapravo neka demarkacija koja bi se dogodila između dve države. Znači jedan deo teritorije koji je sada pod administracijom Kosova bi pripao Srbiji i jedan deo koji je u Srbiji, kao što je Preševo, bi pripalo Kosovu“. Razvojni centar Crnogoraca ne radi Vujičić je govorio i o Razvojnom centru Crnogoraca koji je krajem maja ove godine otvoren u Prištini, na čijem otvaranju je bio kompletan vrh Kosova i premijer Crne Gore. Ovaj Centar, koji je projekat Udruženja Crnogoraca Kosova i posle skoro četiri meseca od otvaranja nije postao funkcionalan. „Centar ne radi u svom kapacitetu i ne radi onako kako je bilo zamišljeno, nemamo stalno zaposlene. Radimo, recimo, ako se dogovore neki sastanci, pa se tu viđamo, ukoliko dolaze neke delegacije tu se okupljamo, ukoliko bude neka promocija knjiga... Razlog što je tako je to što je premijer Haradinaj dao ostavku, Vlada je pala, ide se na izbore... Mi smo dobili sredstva od ministarstva kulture, od kancelarije za zajednice koja su blokirana... Ta sredstva nisu još uvek isplaćena. Inače potpisan je memorandum o saradnji i nažalost nakon pada Vlade blokirani su računi ministarstvima i još uvek nisu u mogućnosti da to isplate. Dok to ne isplate mi nismo u mogućnosti da preko konkursa zaposlimo ljude“. Samo petoro Crnogoraca radi u javnom sektoru Prema podacima Udruženja Crnogoraca Kosova na Kosovu trenutno živi između sedam i osam hiljada Crnogoraca. Prema rečima Vujičića u Crnoj Gori je sa Kosova raseljeno 5300 Crnogoraca koji se još uvek nisu vratili na Kosovo, jer kako kaže, ne postoje uslovi za to. „Potrebno je da se stvore uslovi, da se kuće koje su srušene obnove, da se zemlje koje su otete vrate. Kada se vrate da imaju mogućnost zapošljavanja, obrazovanja. Nije baš jednostavno. Više od dva odsto teritorije Pećkog regiona je u vlasništvu Crnogoraca, što nije malo kada se uzme veličina tog dela. Uglavnom je 70% još uvek uzurpirano, kuće nisu obnovljene. Dakle, Kosovo nije stvorilo uslove za povratak“. Vujičić kaže da iako je položaj Crnogoraca na Kosovu iz godine u godinu sve bolji, još uvek nije na zavidnom nivou i u prilog tome naveo je primer da je u kosovskim institucijama i javnim preduzećima zaposlen veoma mali broj Crnogoraca. „Svega pet Crnogoraca radi u institucijama Kosova zajedno samnom, a svi ostali rade u institucijama Srbije. Dakle, Kosovo mora ozbiljno da se pozabavi tim pitanjem, ne samo Crnogoraca nego svih manjina i treba ove političke partije, manjinske, u tom nekom budućem mandatu da se fokusiraju na tih 10% obaveznog zapošljavanja manjina i ne treba da budu fokusirani samo na pozicije ministra i zamenika ministra“, rekao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova Slobodan Vujičić u emisiji Slobodno srpski. 15. September. 2019.