ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Vladimirom Rajčićem

U 272. emisiji Slobodno srpski gostovao je glumac iz ÄŒikaga Vladimir Rajčić koji najavljuje da će biti kandidat za redsednika Srbije na predstojećim izborima. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da dijalog Beograda i Prištine treba da bude vođen na nivou predsednika. „Taj dijalog treba da vodi predsednik države koji razume Srbiju, koji razume Kosovo i Metohiju, ne može neko drugi da priča“, rekao je Rajčić. Rajčić smatra da je Kosovo deo Srbije i da nije nemoguće da se Albanci sa Kosova ponovo integrišu u sistem Republike Srbije, međutim nije mogao da jasno kaže kako. Rajčić koji je poreklom sa Kosova, a koji više od 20 godina živi i radi u Sjedinjenim američkim državama ( SAD ) govorio je i o pobedi Donalda Trampa, o tome šta je radio u njegovom izbornom štabu, kao i o životu Srba i Albanaca u SAD. 18. December. 2016.

Slobodno srpski sa Brankom Ružićem

U 271.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Srbija može da uđe u Evropsku uniju i bez Kosova, ali da će pre toga morati da promeni svoj Ustav. „Zar vi mislite da ćemo mi ući u Evropsku uniju sa ovim Ustavom...? Evo ja vam danas kažem da nećemo, možda je to bogohuljenje, ali ja vam kažem da nećemo“. Na pitanje da li to znači da će iz preambule sadašnjeg Ustava Kosovo biti izbačeno Ružić je kazao da „moramo da budemo realistični“. „Ako govorimo o jedinstvenom ustavnom poretku i ako tretiramo Kosovo kao našu teritoriju, zašto se mi 17 godina bavimo isključivo srpskim stanovništvom, zašto se ne bavimo Albancima, da li je to normalna situacija za jedan ustavni poredak“, upitao je Ružić koji nije mogao da konkretno odgovori zašto je to tako. Ružić je kazao da ne veruje da je moguća, kako je kazao reintegracija kosovskog u srpsko društvo. „Ne verujem da je moguće da povratimo Kosovo. Mi možemo da živimo u mitu o Kosovu“. On je kazao da je politika Srbije prema Kosovu realistična, odnosno bazirana na kako je kazao „realpolitici“. „Državna politika Srbije je sasvim jasna i utemeljena ka onome što vodi jednom održivom rešenju. Naš državni interes je da uđemo u Evropsku Uniju. Dakle, realpolitika je ono što je realno i održivo, a ne da pričate bajke i mitove. Dakle, ako je održivo da potpišete Briselski sporazum, da krenete u njegovu realizaciju, da sprečite sukobe, da nemate rat, da ta deca sutra sarađuju, to je za mene realpolitika i to je nešto što je pozitivno. šta će na kraju „balade“ biti i gde ćemo se mi, Beograd i Priština sresti, to ne znamo“. Govoreći o srpskoj političkoj sceni na Kosovu Ružić je kazao da bi Srbi na Kosovu trebalo da imaju svoju autentičnu kosovsku politiku i da predstavnici Srpske liste ne bi trebalo po svaku cenu da slušaju Beograd. „Ne bih rekao da je potrebno da slušaju Beograd po svaku cenu, jer mislim da moraju da imaju neku svoju autentičnost i samostalnost. Model kako su nastali isključuje na žalost u velikoj meri tu mogućnost, ali mislim da će se na sledećim izborima to promeniti. Možemo da imamo jedinstvenu srpsku politiku, ali kosovsku. Možemo da imamo i dve tri partije, zašto da ne...“. Ružić je kazao da srpskoj političkoj sceni nedostaju kadrovi i da veliku odgovornost za stanje u kome se nalaze Srbi na Kosovu snose i sami predstavnici Srba sa Kosova. „Ne treba neko da dodje u Beograd da srbuje tamo, a da ovde u Gračanici dozvoljavaju da se poljoprivredno zemljište pretvara u građevisnko i kako onda oni čuvaju srpstvo, u Beogradu jel, a šta ovde rade...? Jel tako čuvaju srpstvo, jel tako čuvaju identitet, jel tako čuvaju etnički karakter opštine....dakle moramo da imamo ljude od ličnog integriteta, ljude sa kapacitetom, a ne ljude koji će za građevinsku dozvolu da uzmu po 10, 15 ili 20 hiljada evra od Albanaca“, rekao je Ružić u emisiji Slobodno srpski. 11. December. 2016.

Slobodno srpski sa Valjdete Idrizi

U 270. emisiji Slobodno srpski gostovala je mirovna aktivistkinja i direktorka udruženja “Platforma CiviKos” koje okuplja blizu 200 organizacija civilnog društva. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da situacija na Kosovu jeste mirna, ali da još puno treba da se radi da taj mir bude i stabilan. “I kosovsko i srpsko društvo treba još dosta da rade na održivom miru. Nije mir samo kad nema pucnjave i konflikta. Ono što je osnovno je da treba da dođe do suočavanja sa prošlošću u svim segmentima društva, kako od civilnog sektora tako i od političara i svi treba da radimo na tome. Bio je rat, imamo još uvek veliki broj lica koja se vode kao nestala i sve to je zapravo uslov da bi došlo do stabilnog mira i saradnje”. Smatra da početak rada budućeg Specijalnog sud za ratne zločine neće izazvati ozbiljne reakcije na Kosovu, ako se bude sudilo pojedincima koji su činili zločine. Smatra da taj Specijalni sud ne bi trebalo da ponavlja, kako je kazala, greške Euleksa, Haškog suda i ostalih koji su se proteklih godina bavili pitanjem ratnih zločina na Kosovu. “Taj sud pre svega treba da bude otvoren i transparentan. Svi znamo da je misija Euleksa najskuplja misija EU I nisu uspeli da sprovedu vladavinu prava na Kosovu. Sigurna sam da bi svi građani i Srbi i Albanci podržali Euleks u njihovoj brobi koja se odnosi na rasvetljavanje zločina, ali pošto nisu ništa uradili I bliži im se kraj mandata - hajde da sad formiramo Specijalni sud. Kosovo je malo mesto I ljudi se znaju međusobno, svako se zna I ne znam kako je moguće da je za preko 13.000 kosovskih žrtava svega je oko 80 lica optuženo. Kako je to moguće? Zar nije moglo više da se uradi? Ne znam ko je najviše odgovoran što je to tako, ali mislim da je politizacija svega i svačega najveći problem na Kosovu”. Po njenim Specijalni sud bi ipak mogao da doprinese pomirenju Srba i Albanaca pod uslovom da ne bude selektivnog sprovođenja pravde. Valjdete Idrizi je govorila i o ulozi civilnog sektora u izgradnji mira na Kosovu, kao i o aktuelnim političkim temama. 04. December. 2016.

Slobodno srpski sa Milanom Radojevićem

U 269. emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra unutrašnjih poslova Kosova Milan Radojević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su, kako je kazao, nemile scene iz Skupštine Kosova sa suzavcem, znatno uticale na pogoršanje bezbednosne situacije na čitavom Kosovu u odnosu na prošlu godinu. “Sve je to uživo prenošeno na televiziji, što su mogli da prate svi građani Kosova i to je bila jedna strašno loša slika koja je poslata javnosti. Više puta sam ponovio da oni takvim ponašanjem daju loš primer svima, jer ukoliko vi ne poštujete najvišu instancu u ovom slučaju Skupštinu Kosova, zašto nešto slično ne bi uradio bilo ko, ko je nezadovoljan nečim kad već poslanici to mogu da rade. Dakle ti poslanici treba svojim ličnim primerom da pokažu kako treba da se ponašaju svi i kako treba da se bori za demokratiju i prava građana”. Govoreći o bezbednosnoj situaciji na severu Kosova Radojević je kazao da je poslednjih mesici ona znatno pogoršana. “Više je razloga za to, a glavni je što pravosuđe godinama ne funkcioniše na severu. Takođe postoji problem razgraničenja između južne i severne Mitrovice koji još uvek nije rešen, kao i zakon o Trepči koji je nedavno usvojen, a koji sigurno može izazvati određene bezbednosne probleme”. On je kazao da kod samih građana na severu Kosova postoji bojazan da bi moglo da dođe do nasilnog preuzimanja trepčinih pogona od strane Kosovske policije, ali da veruje da se to neće dogoditi. “Mislim da je to nerealno, može da se dobije naredba za tako nešto, ali je to nerealno, jer niko ne želi da dođe do sukoba ili da neko bude povređen ili da strada kao što je bio slučaj jula 2011. godine. Jednostavno to treba da se reši razgovorom dok se ne dođe do nekog zajedničkog rešenja, treba da se razgovara sa političkim predstavnicima na severu Kosova”. Radojević nije mogao da iznese nikakve detalje u vezi sa nedavnim hapšenjem 19 osoba koje su povezane sa ISIS-om. “To su jako osetljive teme i ISIS-om i povratnicima sa ratišta, a samim tim i borbom protiv terorizma bavi se jedna posebna jedinica u okviru Kosovske policije i morate da razumete da oni imaju zatvoren krug ljudi i da je samim tim protok informacia prilično zatvoren. Ali, ono što je sigurno je da sve što rade, rade da bi zaštitili građane”. Radojević koji je i bivši upravnik zatvora u Severnoj Mitrovici kaže da na Kosovu postoji 10 zatvora i da su kako je kazao najsavremeniji u regionu i u skladu su sa evropskim standardima. “Ministarstvo pravde i sama služba koja je zadužena za zatvore je godinama ulagala i u smeštajne kapacitete i u poboljšanje uslova kako bi se oni približili evropskim i svetskim standardima”, rekao je Radojević u emisiji Slobodno srpski. 27. November. 2016.

Slobodno srpski sa Randjelom Nojkicem

U 268.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove (SPO) i direktor Javnog preduzeća Pošta Srbije na Kosovu Ranđel Nojkić. U intervjuu Budimiru Ničiću rekao je da će nakon najnovijih dogovora u Briselu vezano za telekomunikacije biti osnovana nova firma na Kosovu, ćerka srpskog Telekoma, koja će biti potpuno novi pravni subjekt sa drugačajim načinom funkcionisanja kada je u pitanju ekonomski, ali I tehnički I tehnološki aspekt. “Novo pravno lice će se registrovati sa novim imenom i prezimenom I biće potpuno odvojeno od Telekoma Srbije. Znaci, neće imati u tom smislu nekakve veze da Beograd može da direktno utiče na poslovanje”, kazao je Nojkić. Poseban, i to veliki problem, predstavlja neizvesnost vezano za sudbinu zaposlenih na Kosovu. “Sa mnogima od njih sam razgovarao, mole Boga da bude bilo kakvog programa za stimulativni odlazak u penziju, jer zapravo osećaju da im ovo neće nešto dobro da donese. Uprkos činjenici da su gospodin Ä†ulibrk (direktor Telekoma) i Marko Đurić rekli da se što se tiče njihovog pravnog statusa da ništa ne menja, to nije tačno, menja se, jer se vrši reorganizacija”, smatra Nojkić I kaže da će postojeći radnici biti brisani, a njihovi podaci prebačeni u novu evidenciju. Po njegovim rečima, situacija u vezi sa fiksnom telefonijom biće rešavana na isti način kao I kod mobilne, s tim da se kod mobilne, nakon dve godine, raspisuje novi tender I daje trajna licenca za funkcionisanje kompanije. “što se tiče fiksne telefonije, stanje je takvo kakvo jeste. U Centralnom Kosovu imate centralu u Ugljaru koja više ne radi, u Lapljem Selu koja ne radi, u Suvom Dolu koja ne radi. Znači vi nemate pokrivenost fiksnom telefonijom na celom prostoru”, upozorava Nojkić. Po njegovom mišljenju, srpske pregovačka delegacija u Briselu se odrekla imovine Telekoma na Kosovu. “ Imovina jeste sačuvana na taj način što će se preneti na ćerku firmu, ali samo na delu prostora, odnosno na delu teritorije gde će ćerka firma da funkcioniše”, rekao je direktor Pošta Srbije na Kosovu Ranđel Nojkić, gostujući u emisiji Slobodno srpski. 20. November. 2016.

Slobodno srpski sa Augustinom Paljokajem

U 267.emisiji Slobodno srpski gostovao je dopisnik prištinskog lista Koha ditore i zagrebačkog Jutarnjeg lista iz Brisela Augustin Paljokaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se dijalog Beograda i Prištine u Briselu pretvorio u maraton kome nema kraja. “ÄŒak i u maratonu znate koliko se trči, ali ovo će biti maraton bez određenog roka. Mislim da će se dijalog nastaviti još barem 10 godina, a na početku je rečeno da je cilj poboljšanje života građana. Nama je doslovno jedan od ključnih čoveka u tom dijalogu od strane Evropske unije rekao da će on da bude srećan kad vidi nekog od Albanaca sa Kosova da prodaje cveće ili krompire u Srbiji i tad će videti da je ovaj dijalog dao rezultate”, rekao je Paljokaj. Govoreći o donošenju Zakona o Trepči od strane Prištine i poništavanja od strane Beograda, Paljokaj je rekao da evropska administracija tome nije dala poseban značaj. “Nisu bili zatečeni, ali su pokušali da na to uopšte i ne reaguju. Međutim, kad su već reagovali, rekli su da očekuju da će se unutar Kosova odvijati dijalog o tome, odnosno da će se to dogovorom rešiti, i da je Trepča važno pitanje za Kosovo, čime su zapravo i službeno rekli da je Kosovo to koje će morati rešiti pitanje Trepče. Brisel ne bi hteo da se bilo koje pitanje, a kamoli Trepča, otvori u dijalogu pre nego što vidi kakva će biti sudbina onih dogovora koji su do sada postignuti”, kazao je Paljokaj. Odluku Vlade Srbije da poništi Zakon o Trepči smatra beznačajnom. “To znači isto kao što je Beograd bio poništio proglašenje nezavisnosti Kosova”, ocenio je dopisnik Koha ditore iz Brisela. Paljokaj smatra da će Srbija morati da prizna Kosovo, ako hoće u Evropsku uniju. „Imate u pregovaračkom okviru Evropske unije u pregovorima sa Srbijom uslov, normalizacija odnosa sa Kosovom do sveobuhvatne normalizacije, uključujući i pravno obavezujući dokument. Za svakog ko je malo inteligentan to je zapravo druga reč za priznanje Kosova, ali to će biti negde pred kraj procesa. Zato ja kažem da će to biti dugogodišnji dijalog, jer Srbija nije ni blizu članstva u EU, već tri godine pregovara, a otvorila je samo četri poglavlja, nije zatvorila niti jedno, a ima ih trideset pet. Mislim da je rečenica „Srbija nikada neće priznati Kosovo“ ravna reči da „Srbija nikada neće ući u EU“, ako se nešto dramatično ne promeni“, smatra Paljokaj. Kaže da u dijalogu Beograda i Prištine ne postoji iskrena namera za normalizaciju odnosa, već da svaka strana ima svoje interese, što se, kako je kazao, može videti iz izjava obeju strana nakon neke završene runde razgovora, gde obično strane iznose sasvim suprotne stavove. „EU ne dopušta stranama da u prostorijama EU daju izjave nego vani, doslovno na putu ispred zgrade. Jednom se samo dogodilo kad su postigli sporazum da su bile zajedničke izjave Mogerinijeve, Tačija i Dačića. To je bilo jedini put. Da je iskrenosti u ovom dijalogu, da je stvarno namera normalizacija odnosa zašto se ne bi Edita Tahiri, Marko Đurić i posrednik od strane EU obratili zajedno novinarima i odgovarali na naša pitanja“, zapitao se novinar Augustin Paljokaj u emisiji Slobodno srpski. 13. November. 2016.

Slobodno srpski sa Stefanom Veljkovićem

U 266. emisiji Slobodno srpski gostovao je programski direktor Omladinskog edukativnog centra “Sinergija” u Severnoj Mitrovici Stefan Veljković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nasilje među mladim ljudima na severu Kosova prisutnije, nego što se to u medijima može videti. “Svako ko živi u recimo Bošnjačkoj mahali zna da u tom delu grada postoje učestali incidenti. Međutim, o njima se ponekad uopšte i ne izveštava, jer se više shvataju kao nešto što je normalno, što je pravilo i prosto se o njima i ne priča”, kaže Veljković. Po njegovim rečima, svi segmenti društva su zakazali kad je u pitanju prevencija nasilja kod mladih ljudi: od porodice, obrazovnih ustanova, nevladinih organizacija, medija, pa do institucija zaduženih za vladavinu prava. “Već 17 godina postoje situacije gde neko nastada, bude povređen i slično. To je nešto što ja nazivam kulturom nekažnjivosti na severu, jer kad se dese takvi slučajevi, ti mladi ljudi završe u pritvoru 10-15 dana i zbog nefunkcionisanja pravosuđa na severu Kosova bivaju ponovo pušteni na ulicu i tako sve dok se ne desi da neko smrtno strada i onda se tek o tome priča”, upozorava Veljković. Napominje da su na osnovu istraživanja “Sinergije” najveći problemi mladih na severu Kosova - nezaposlenost, nasilje u porodici i loš obrazovni sistem. Govoreći o Briselskom sporazumu, Veljković je kazao da on ima i pozitivne i negativne strane. “Pozitivna strana jeste to što su na neki način smanjene napetosti i tenzije. Negativna strana toga je to što se mi integrišemo u kosovski sistem i svi mi to znamo, to je javna tajna na severu Kosova, ali niko ne sme javno da kaže: “Da, mi se integrišemo u kosovske institucije”. To nije popularno da se kaže. Nije popularno pričati protiv državne politike iako je ona štetna i kakva god da je, jer se ljudi boje da pričaju o tome, izgubiće posao i slično”, kaže Veljković. Smatra da bi u dijalogu koji se u Briselu vodi između Beograda i Prištine trebalo da učestvuju i Srbi sa Kosova. “To što tamo nema nas je eklatantna diskriminacija Srba sa Kosova. O nama se odlučuje u Briselu, a mi neznamo šta je to što se potpisuje u naše ime. Ja bih voleo da neko od naših političkih lidera sa Kosova bude tamo i da se čuje i naš glas, ali to se ne dešava jer niko od njih ne bi prihvatio da se integriše u kosovske institucije i samim tim ne bismo ni imali Briselski sporazum”, smatra programski direktor Sinergije. Veljković je kazao i to da na severu Kosova postoji 700 nevladinih organizacija, a da je broj onih koje su aktivne i koje nešto rade svega desetak. Govoreći o radu Omladinskog edukativnog centra Sinergija on je kazao da je to jedna od retkih organizacija koja se bavi položajem i problemaima mladih ljudi na Kosovu. “To je vodeća omladinska organizacija koja broji 200 volontera i omladinskih radnika. Mi svoj rad delimo u dve glavne komponente – obrazovna I kampanjska komponenta. U okviru edukativne komponente sprovodimo obrazovne radionice na teme - prevencija nasilja, rodne ravnopravnosti, prevencija alkoholizma I naravno bavimo se I zdravim životnim stilovima. U drugoj komponenti imamo obrazovne pozorišne predstave za mlade i njihove roditelje, obeležavanje važnih svetskih datuma brojne druge aktivnosti. Sinergija na godišnjem nivou ima između 100 i 150 aktivnosti”, rekao je Veljković u emisiji Slobodno srpski. 06. November. 2016.

Slobodno srpski sa Edvardom Gašijem

U 265. emisiji Slobodno srpski gostovao je advokat iz Gračanice Edvard Gaši. U intervjuu Budimiru NičIću on je rekao da je kosovsko pravosuđe prilično ispolitizovano, ali da, kako kaže, to nije ništa novo i čudno, jer na Kosovu nema nijednog segmenta društva koji nije prožet politikom. Po njegovim rečima, svakoj politici odgovara da ima svoje sudstvo ili da ima makar uticaj na sudstvo, što se svodi na to da politika, odnosno parlament, bira sudije, tužioce, notare i druge nosioce raznih funkcija. Poseban problem pravosuđa je veliki broj predmeta na čije se rešavanje čeka godinama. “Kada pitate zvaničnike, oni se pravdaju time da nema dovoljno sudija ili tužilaca koji bi sve to procesuirali. Ja sam advokat skoro 25 godina I čekam u proseku oko pet godina i više da sud zakaže ročište po jednom parničnom predmetu. ÄŒekam godinama da se završi istraga i da se podigne optužnica za određeno krivično delo ili da se pokrene parnični ili upravni postupak”, kaže Gaši. Po njemu, najveći problem za veliki broj slučajeva je to što se u budžetu Kosova ne izdvajaju dovoljna sredstva da se obezbedi dovoljan broj sudija, tužilaca i drugog stručnog kadra, koji će da radi, s obzirom na veliki broj nerešenih predmeta, a zbog tih neažurnosti ima mnogo krivičnih predmeta koji zastarevaju. Gaši je ispričao nekoliko primera iz svojih predmeta, a koji se odnose na uzurpaciju imovine srpskih vlasnika i njeno nelegalno prisvajanje. “Ne bih mogao sa sigurnošću da kažem da su Srbi najoštećenija etnička grupacija u svemu tome, ali samo sam ja u svojoj praksi imao na desetine i stotine predmeta u kojima su Srbi na drastičan način oštećeni”, tvrdi advokat Gaši. Govoreći o prodaji srpskih imanja na teritoriji Opštine Gračanica, Gaši je kazao da nikada nije bilo tako masovne prodaje, odnosno kupovine. „Ovo je tragedija biblijskih razmera koja se dešava jednom u 2000 godina, to su baš, što kažu, tetonski poremećaji. Ovakve prodaje nikada nije bilo i ljudi jednostavno ne vide nikakvu perspektivu, ništa se ne ulaže, niti investira, mladi su posebno očajni i frustrirani. Kakvu oni perspektivu imaju?“, zapitao se Gaši i upozorio na poražavajući trend nezaposlenosti na Kosovu. „Mnogo ljudi je otišlo, u očajanju ne vide svetlo na kraju tunela, znači, svi izlazi su zamračeni, nema ulaganja...“, konstatovao je Gaši. Smatra da je glavni motiv zašto Albanci kupuju zemlju i imanja od Srba isključivo lični interes, odnosno da bi se bavili biznisom, a ne da bi iselili Srbe sa Kosova. Međutim, po njegovim rečima, taj ogroman novac koji se investira u kupovinu nekretnina je sumnjivog porekla. „Bilo ko da radi na zapadu ne može da zaradi milione. Zna se koliko može da se zaradi kojim poslom i kakva je struktura na Zapadu i da neko plati tri miliona, pet miliona... Veći deo novca je zarađen kroz sumnjive transakcije i trgovinu. Posle rata je trgovina cvetala. Delom nije bilo nikakve inspekcije, nikakve kontrole, pa su svi svašta uvozili bez mere, reda i smisla, tako da su ljudi preko noći stekli veliki kapital koji su kasnije ulagali“, rekao je u emisiji Slobodno srpski advokat Edvard Gaši i napomenuo da su u pojedinim sredinama na Kosovu nekretnine skuplje nego na Menhetnu u Njujorku. 30. October. 2016.

Slobodno srpski sa Ksenijom Božović

U 264. emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica predsednika Građanske inicijative „Srbija, Demokratija, Pravda (SDP) Oliver Ivanović“ i bivša predsednica Skupštine opštine (SO) Severna Mitrovica Ksenija Božović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je donošenje Zakona o Trepči od strane Skupštine Kosova uznemirilo građane na severu Kosova, posebno radnika tog preduzeća. „Ljudi se plaše za svoju egzistenciju, ekonomsku situaciju, kako će dalje da se odvija sve to... puno je dezinformacija. Govori se da će mnogi ljudi ostati na ulici, da neće imati posla za njih u Trepči, da će pojedini pogoni da se ugase, da će doći Albanci koji će da rade novu reorganizaciju, sistematizaciju itd..“, kaže Božović. Govoreći o odluci predstavnika Srpske liste u centralnim kosovskim institucijama da zbog donošenja Zakona o Trepči zamrznu svoje aktivnosti u Skupštini i Vladi Kosova, Boživićeva je rekla da je to neozbiljan potez. „Tu nema zamrzavanja. Ili učesvuješ ili ne učestvuješ. Međutim ovako da se zamrznete, pa da nakon par dana odete na posao gde vas snime i prate mediji, pa se posle vadite da ste otišli da obavite neke administrativne poslove, da nešto potpisujete, da ne propadnu neke novčane transakcije, neki projekti itd. Znači, ako se nešto zamrzne onda se zamrzne u svakom smislu, tako da mi to njihovo zamrzavanje deluje prilično neozbiljno“, smatra Ksenija Božović. Komentarišući raspravu o žalbi Olivera Ivanovića na presudu od devet godina zatvora pred apelacionim sudom Božovićeva kaže da se tu ništa novo nije čulo. „Mi očekujemo da Apelacioni sud u što kraćem roku, s obzirom da nema ništa novo i nema razloga za čekanje, dostavi presudu braniocima i Oliveru lično. Mi smo svi optimisti i očekujemo da sud donese oslobađajuću presudu za Olivera ili u krajnjoj situaciji taj proces vrati na ponovno suđenje“, očekuju u SDP-u. Građansku inicijativu SDP-Oliver Ivanović napustilo je pre nekoliko meseci sedmoro odbornika u SO Severna Mitrovica, Zvečan i Leposavić. Ksenija Božović kaže da su to uradili isključivo zbog ličnih interesa. „Kada su nas napustili, gradonačelnik Severne Mitrovice je javno rekao da su oni prešli u Srpsku naprednu stranku. Međutim, kasnije su se u Skupštini izjasnili da su oni sada samostalni odbornici i da isključivo podržavaju rad gradonačelnika. To niti je normalno, niti je moralno, jer nije imalo razloga za tim, jer smo mi kao Građanska inicijativa podržavali rad tih opština. Posebno nije normalno ako znaju gde im se lider nalazi. Potpuno bi druga situacija bila da Oliver Ivanović nije u zatvoru i da to urade u njegovom prisustvu. Jedini njihov cilj i jedini razlog zašto su otišli jesu njihovi lični interesi, a kako vreme odmiče to oni i pokazuju. Zaposlili su članove svojih porodica, povećali su rad svojih nevladinih organizacija itd“, kaže Božović. Ksenija Božović koja je bila predsednica Skupštine Opštine Severna Mitrovica tvrdi da ova opština još uvek ne radi punim kapacitetom, da se ne poštuje zakon i da se sredstva troše u, kako je kazala, neke neprioritetne stvari. „Tri godine radimo, dva budžeta smo utrošili, treći je pri kraju i ta sredstva koja su utrošena su slabo vidljiva na terenu. Najveći rezultati za ove tri godine su izgradnja pešačke zone, osvetljenje ulica, asvaltiranje pojedinih ulica, ozelenjivanje i fasade. To nikada nisu bili prioriteti, na to sam uvek ukazvala“, rekla je Ksenija Božović u emisiji Slobodno srpski. 23. October. 2016.

Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem

U 263. emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova i predsednik Progresivno demokratske stranke Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su srpski poslanici i članovi Vlade Kosova zamrzli svoje aktivnosti bez ikakvog plana i da ne zna kad bi mogli da se vrate na posao. “Možda je ovaj naš potez mogao da sačeka bar još dan dva, jer mislim da smo trebali da napravimo jednu analizu koji su drugi metodi koje bi mogli da primenimo. Za sada još uvek nemamo plan šta ćemo dalje”, rekao je Rašić. Naglasio je da se predstavnici Srpske liste sigurno neće “tek tako” vratiti u kosovske institucije, kao što je to bio slučaj pre dve i po godine, kad je bio bojkot srpskih poslanika i ministara zbog smene Aleksandra Jablanovića sa mesta kosovskog ministra za zajednice i povratak i kada su se srpski političari vratili verujući na reč svojim partnerima na vlasti da će se koalicioni sporazum ispoštovati. Rešenje problema u vezi sa zamrzavanjem aktivnosti predstavnika Srpske liste u centralnim kosovskim institucijama Rašić vidi na dva načina. “Prvi je da izađemo iz koalicije i da odemo u opoziciju, jer ako podnesemo ostavke na naše mesto će doći neki drugi, a druga mogućnost je da pokrenemo inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi. To su moji predlozi i to sam ovih dana i predložio svojim kolegama”, kazao je Rašić. Govoreći o Zakonu o strateškim investicijama koji je Skupština Kosova usvojila pre nedelju dana Rašić je rekao da se donošenjem tog zakona još jednom krši koalicioni sporazum Srpske liste koji je potpisan sa Demokratskom partijom Kosova i Demokratskim savezom Kosova. Kaže da donošenjem ovog zakona buduća Zajednica srpskih opština (ZSO) gubi svaki smisao, posebno u segmentima koji se odnose na ekonomski razvoj. “U koalicionom sporazumu stoji da će ZSO biti formirana u roku od tri do pet meseci. Međutim, ovim zakonom je to potpuno obesmišljeno, jer ako nemate nadležnost ili nadgledanje nad ekonomskim razvojem i prostornim planiranjem, što ovim zakonom gubite, postavlja se pitanje šta će nam ZSO. Dakle ako usvojite sve zakone koji osporavaju samo funkcionisanje Zajednice šta će nam takva ZSO…i sad se ponovo vraćamo na početak - šta ćemo u takvoj Vladi i parlamentu, hajde da je rušimo”, predložio je Rašić. Govoreći o uspesima Srpske liste kazao je da je najveći uspeh taj što su poslanici glasali za Zakon o specijalnom sudu i što su Ustavnom sudu podneli nekoliko zahteva za ocenu ustavnosti pojednih zakona koji su kako je kazao protiv interesa Srba na Kosovu. 16. October. 2016.