ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Aleksandrom Jablanovićem

U 252. emisiji Slobodno srpski gostovao je sekretar u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije i bivši predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da koalicioni sporazum koji je Srpska lista napravila sa koalicionim partnerima Demokratskim savezom Kosova i Demokratskom partijom Kosova ni posle godinu i po dana nije ispoštovan. „Nikada nećete čuti od Albanaca da kažu da neće da ispoštuju sporazum, ali evo i dalje stojimo u mestu. Međutim srpski ministri i poslanici Srpske liste moraju svakodnevno da insistiraju na sprovodjenju koalicionog sporazuma. Ministri treba da insistiraju na sednicama Vlade, da idu kod premijera, što bi se reklo na glavu da mu se penju dok ne popusti. Srpski poslanici u Skupštini bi takođe trebali da te teme češće pokreću na sednicama Skupštine. Oni i jedni i drugi to očigledno ne rade“. Komentarišući rad srpskih članova Vlade Kosova Jablanović je kazao da rezultata gotovo da nema. „Branimir Stojanović, zamenik premijera Kosova nema nikakvog uticaja u Vladi, sem što ima čoveka da mu otvara vrata i nosi torbu, a Ljubomira Marića ministra za lokalnu samoupravu predstavnici opštine Leposavić skoro dve godine ne mogu da nađu na svom radnom mestu da bi potpisali memorandum o saradnji“. Komentarišući rad ministra za zajednice i povratak Dalibora Jevtića on je rekao da u tom ministarstvu postoje brojne nepravilnosti i štetni ugovori, na koje je kako je kazao ukazivao na početku svog mandata na mestu ministra za zajednice i povratak, pre nego što je smenjen. „Imao sam ozbiljan razgovor sa premijerom Isom Mustafom i ministrom finansija Abdulahom Hotijem i ukazao sam im na ogromne nepravilnosti koje u tom ministarstvu postoje. Od toga da se sredstva kojima ministarstvo raspolaže dodeljuju van svakih kriterijuma i konkursa, tu se kuće, stanovi, građevinski materijal i sve ostalo što ministarstvo daje dodeljuje odlukama unutar kabineta ministra, tako je rađeno“. Jablanović je kazao da je takođe upoznao premijera tada sa dugom od 5, 2 miliona evra koji je nasledio od Dalibora Jevtića u ministarstvu za povratak. „Taj slučaj sam prijavio premijeru, zajedno sa mojim zahtevom da se određeni ugovori koje to ministarstvo ima raskinu kao štetni i da se slučaj ispita. Ne mogu da budu korisni ugovori gde ministarstvo jednu kuću od 54 m2 plaća 30 000 evra, dok recimo Kancelarija EU za obnovu i razvoj izgradnju iste te kuće od 54m2 plaća 14 000 evra. To je zato što je ministarstvo sklopilo štetan ugovor i to sam rekao premijeru. Umesto da se napravi 200 povratničkih kuća, napravi se 100 zato što su cene duplirane. Ministarstvo za povratak kupuje blok koji na stovarištu košta 31 euro cent za 83 centi, a džak cementa koji košta 4,5 eura, plaća 12,4 eura i ja sam hteo takav ugovor da raskinem i dok takav ugovor postoji ja mislim da rad ministra u tom ministarstvu ne može da bude u interesu srpskog naroda“. Govoreći o poslednjim incidentima na severu Kosova Jablanović je kazao da je rad Policije Kosova na severu Kosova zadovoljavajući, ali da je kako kaže problem u tužilaštvu. „Na prostoru severa dominira jedna grupa od 40-50 ljudi koja je možda međusobno nepovezana i to su ljudi koji imaju više desetina krivičnih prijava, a koje policija redovno hapsi i oni odleže pritvor par dana i tužilaštvo u Vučitrnu ih oslobodi“. Jablanović koji je sa mesta ministra za zajednice i povratak smenjen nakon brojnih protesta opozicije, zato što je napadače na raseljene Srbe u Đakovici nazvao divljacima, kaže da od premijera Kosova Ise Mustafe još uvek nije dobio zvanično obrazloženje zašto ga je smenio sa mesta ministra u Vladi Kosova. „Mislim da i premijer Mustafa ne zna zašto me je smenio. Ja sam tada uradio ono što mislim da je ispravno i iza toga stojim i danas“. 19. June. 2016.

Slobodno srpski sa Slobodanom Petrovićem

U 251. emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Skupštine Kosova i predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da je najveći problem Liste Srpska, čiji je i on član, donošenje odluka, jer, kako je kazao, ne postoji sistem odlučivanja. „Mi na neki način radimo stihijski, od problema do problema i na taj način umanjujemo i kapacitet, i značaj donošenja odluka. Ja recimo čak ne znam ni ko piše saopštenja Liste Srpska, a to je samo jedan od primera da ne radimo sistemski svoj posao“. Petrović je kazao da je glavni razlog formiranja Liste Srpska bio da se na jednom mestu okupi što veći broj ljudi koji znaju i mogu da reše mnoogobrojne probleme, što se, po njegovim rečima, međutim, nije dogodilo. „Prvenstveno mi unutar Liste Srpska nismo ispoštovali ono što smo se dogovorili kad su kadrovska rešenja u pitanju. Trebalo je da na određenim mestima budu postavljeni ljudi koji imaju iskustvo, znanje i mogućnost da reše probleme. Samostalna liberalna stranka, recimo, nije dobila ništa od dogovorenog, iako je imala najveći broj glasova u Listi Srpska, što je izazvalo negativne posledice. Dakle, mi nismo prevarili ili obmanuli jedni druge, nego smo na taj način poslali jasnu poruku i Albancima i svima kakvi smo i onda se čudimo zašto nam se neke stvari dešavaju“, rekao je Petrović. Lider liberala je rekao i to da je najveći i jedini uspeh Liste Srpska taj što je tu listu podržala Vlada Republike Srbije. „To je jedino što mogu da vidim kao uspeh i ništa više, izuzev toga što smo se prepirali oko toga ko je glavni u Listi, ko je kordinator , ko je ministar i čiji je. To su stvari koje smo radili od osnivanja i na taj način smo izgubili dosta dragocenog vremena. Naravno da i ja ne mogu da pobegnem od odgovornosti, ali lično nisam taj koji je vodio i vodi celu tu priču“, kaže Petrović i dodaje da je najveći neuspeh Liste Srpska to što su se nekompetentni ljudi našli na ključnim pozicijama. „Postavili smo ljude koji ne mogu da odgovore pozivu i u ministarstvima i na mestu zamenika premijera, niti i u Kancelariji za zajednice. Dakle sve su to neodgovorni i sujetni ljudi, i Branimir Stojanović, i Dalibor Jevtić, i Ljubomir Marić, i Ivan Tomić, koji nisu odgovorili tom pozivu, nisu se snašli na tim pozicijama i jednostavno svi od toga imamo štetu. Oni su od ministarstava koja vode napravili odeljenja za čestitke i pozdrave, za saopštenja, za osude i ta ministarstva se samo time bave. Generalno gledano njihov posao se sveo na to ko će bolje da dočeka Marka Đurića, da se sa njim slika i da postavi sliku na fejsbuku, to je cela filozofija i nisam srećan zbog toga, jer i sam snosim deo odgovornosti za to“. Petrović je rekao još i to da srpski članovi Vlade Kosova nikada nisu poslaničkom klubu Liste Srpska podneli izveštaj o svom radu. „Nismo nikad imali ozbiljan sastanak gde bi nam podneli izveštaj o radu, gde bismo napravili neki plan i strategiju za dalje delovanje. Dakle, toga nije bilo, bilo je samo nekih površnih izveštaja, koji su bili periodično od slučaja do slučaja“. On je kazao da je Samostalna liberalna stranka ( SLS ) na čijem je on čelu, dok je bila deo vlasti pre nekoliko godina uradila mnogo više, u, kako je kazao, mnogo težim uslovima i vremenima i to bez podrške Beograda, nego sada predstavnici Liste Srpska, čiji je deo i SLS. „To je prosto neuporedivo, i rezultati i činjenice su ti koji daju ocenu. Mogu samo u brojkama da vam kažem da je za šest, sedam godina koliko je SLS bila deo vlasti na Kosovu, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou u četiri opštine, mi smo u tim opštinama investirali više od 50 miliona evra. Obezbedili smo nekoliko stotina stambenih jedinica, ne samo za povratnike nego i za socijalno ugrožene, uposlili smo blizu četiri hiljade ljudi, izgradili infrastrukturu, to su sve stvari koje su iza nas i sve je to vidljivo. Kad kažem „mi“, mislim na fondove Vlade Kosova i jedan manji deo iz fondova međunarodne zajednice. S druge strane, sad ne znam ni ja niti bilo ko koliko je investirano od kad postoji Lista Srpska. To je enigma i za mene, i za sve nas, ali ono što možemo da vidimo je gotovo ništa i tu je razlika između ove i politike SLS. I ono što je najvažnije, što svi zaboravljaju je da smo mi radili u jednom jako teškom periodu, gde nismo imali podršku Beograda, da bi sada deset godina kasnije od Beograda dobili na neki način priznanje za sve ono što smo uradili i da se na temelju svega toga danas sprovodi politika Beograda prema Kosovu“. Na pitanje da li uspehom Samostalne liberalne stranke smatra to što je ta partija postala deo Liste Srpska Petrović je kazao da je razočaran, jer je kako je kazao, očekivao da će to funkcionisati mnogo drugačije. „Kada smo pravili Listu Srpska imali smo dogovor da ćemo jednom mesečno imati redovne sastanke i sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem. Lista Srpska je koncipirana tako da i budemo samostalni u donošenju odluka, ali da imamo podršku države Srbije koja će nas usmeravati i davati sugestije vezane za naše interese. Međutim, imali smo samo nekoliko sastanaka s premijerom Vučićem i kad je čovek video s kim ima posla, posle nekog vremena nas više nije ni zvao i to je još jedan od pokazatelja kad su u pitanju rezultati koje imamo kao Lista Srpska“. Govoreći o sve češćem pominjanju Vojske Kosova u javnosti Petrović je kazao da ne treba bežati od razgovora o vojsci Kosova, ali da to treba da bude potpuno transparentan proces. „Ne samo o tom pitanju, nego uopšte o pitanjima koja se odnose na srpsku zajednicu, više je nego važno i značajno da se zna ko i na koji način razgovara. Od razgovora ne treba bežati, niti od problema već treba ići u susret tim stvarima, ali je poželjno da to bude transparentno, da nemamo situaciju kao što smo imali proteklih nekoliko meseci gde smo iz medija mogli da čujemo da je neko razgovarao ili nije razgovarao“. Petrović je istakao još i to da bi bilo potpuno pogrešno da Zajednica srpskih opština bude predmet, kako je kazao, trgovine kad je u pitanju Vojska Kosova. „Zvanično to nije došlo kao uslov, ali me ni to ne bi iznenadilo, ali bi bilo potpuno pogrešno ako bi neko doveo u istu ravan te dve teme koje su podjednako važne. Zajednica srpskih opština je nešto što je obaveza u okviru Briselkog sporazuma“, podvukao je Slobodan Petrović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 12. June. 2016.

Slobodno srpski sa Gzimom Badžakuom

U 250. emisiji Slobodno srpski gostovao je analitičar i novinar Gzim Badžaku. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Zajednica srpskih opština nije formirana još uvek jer Vlada Kosova insistira da Srbija, kako je kazao, ugasi paralelne strukture, da ne ometa Kosovo u dobijanju međunarodnog pozivnog broja i prestane da pravi probleme oko elektroprivrede. „Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi bila problem i ne bi trebalo da bude problem, ali u ovoj situaciji ona jeste problem i uslovljava se ovim stvarima. Posao koji treba da se uradi oko Zajednice je više posao Vlade, a manje parlamenta, jer je Vlada ta koja treba da formira grupu za izradu statuta. Taj statut će ići na Ustavni sud Kosova koji će utvrditi da li u njemu ima odredbi koje su u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Dakle, sve to može vrlo brzo da se završi ako postoji politička volja, međutim ona očigledno ne postoji jer Srbija nije prihvatila te tri ključne stvari koje sam pomenuo“. Badžaku je kazao da Srbi na Kosovu imaju velike mogućnosti za razvoj koje, kako je rekao ne koriste kroz svoje predstavnike koji mogu da utiču na to. „Predstavnici Srba u institucijama se ne bave konkretnim problemima, već se bave visokom politikom i oni su postali portparoli Vlade Srbije na Kosovu. Oni nisu izabrani kao portparoli Vlade Srbije iako ih je Vlada Srbije formirala kao Srpsku listu, ali njihov osnovni zadatak je da se bave životnim problemima ljudi , oni jesu snaga u Skupštini Kosova sa tih 11 poslanika i mogu puno toga da učine“. Badžaku koji je u privrednioj komori Kosova zadužen za odnose sa javnošću smatra da je najveći problem što kod Srba na Kosovu ne postoji značajniji ekonomski i privredni razvoj, taj što se kako je rekao, Srbi osećaju kao privremeni stanovnici Kosova i da odgovornost za to snose i Beograd i Priština. „Beograd govori da nikada neće priznati Kosovo i da ono ostaje deo Srbije. S druge strane političari na Kosovu nisu dovoljno uradili, verbalno i na papiru jesu, ali nisu uradili ništa konkretno da kosovskim Srbima pokažu da su zainteresovani da oni ostanu ovde, da budu deo ovog Kosova i da ovde vide svoju budućnost. Dakle, Kosovo Srbima treba da ponudi, nezavisno od toga da li je Srbija ovde ili ne, da su oni građani Kosova i da imaju sva svoja prava koja treba i da ostvare, i mislim da do sada to nije ponuđeno, u deklaracijama i zakonima jeste, ali praktičnio i konkretno nije“, rekao je Badžaku u emisiji Slobodno srpski. 05. June. 2016.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Glovacki

U 249.emisiji Slobodno srpski gostovala je pozorišna kritičarka i urednica kulture na Radiju Beograd 202 Aleksandra Glovacki. U intervjuu Budimiru Ničiću, ona je, kao član žirija okruglog stola kritike na nedavno održanom Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić" u Gračanici, pohvalila festival koji je, po njenim rečima, ove godine obeležio kvalitet odigranih pozorišnih predstava. "Od 11 takmičarskih predstava po meni je sedam trebalo da pobedi i ne bi mi bilo žao. S obzirom da smo morali da se odlučimo za tri predstave moj izbor su bile: Revizor (Narodnog pozorištva u Gračanici), Tri sestre (Vranjsko pozorište) i Perikle (šabačko pozorište)", rekla je Glovacki i naglasila da je festival "Joakim Vujić" veoma značajan jer okuplja pozorišta van velikih centara Beograda, Novog Sada i Sombora, koji uglavnom pokupe sve nagrade iz raznih razloga. Govorieći o trendovima u domaćem pozorištu Glovacki kaže da se kroz drame mladih pisaca može naslutiti repertoar u budućnosti, a u njima dominiraju savremene teme koje se bave njihovim svetom i reč je najčešće o pesimističkim tekstovima. Gračanička publika je, po njenim rečima,izuzetna, pogotovo u kontekstu toga da ovde pozorišta nije bilo decenijama praktično, a poslednji Joakim na Kosovu je održan u Prištini. "Nigde nisam videla publiku koja iz večeri u veče, na dve predstave ustaje onog časa kad se predstava završi i stojeći aplaudira. I to ne zato što je sveshodljiva ili ne znam šta, nego zato što je na pravi način to doživela i hoće to da pokaže, i to je bilo veliko uživanje za sve nas", rekla je pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki u emisiji Slobodno srpski. 29. May. 2016.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Đikićem

U 248. Emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Srpskog nacionalnog foruma Aleksandar Đikić. U intrervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da predstavnici Liste Srpska liste koji učestvuju u radu kosovskih institucija nisu ništa značajno uradili u poslednje dve godine, koliko su deo vlasti. „Kad su u pitanju srpski poslanici u Skupštini Kosova ja ne vidim da su bilo šta uradili, bar iz ovog što postoji u javnosti. Možda oni i rade nešto, jer učestvuju u raznim odborima, komisijama, možda utiču na neko formiranje zakona na neki pozitivan način, ja to ne znam, ali ono što se vidi, što je dostupno javnosti je veoma loše. što se srpskih članova Vlade tiče i tu je situacija loša, nema rezultata nikakvih, sviđa mi se inicijativa ministra za povratak Dalibora Jevtića koji je otvorio mogućnost da raseljeni koji žele da se vrate na Kosovo to mogu da urade preko interneta. Međutim i tu postoji problem jer mnogi građani u Srbiji, a posebno ti raseljeni sa Kosova, ne koriste internet, tako da i to nije neki rezultat“. Đikić je kazao da se vrlo često stiče utisak da su Srbi koji su deo vladajuće koalicije u Prištini zapravo opozicija, a ne vlast.„Oni i sami ne znaju da li su vlast ili opozicija. Oni bi hteli da budu vlast pred vlastima u Beogradu, a hteli bi da budu opozicija kod ovih koji ih plaćaju. Onda oni dolaze u oksimoron gde ne mogu da se snađu“. Đikić smatra da Srbi na Kosovu trenutno nemaju svoju pravu autentičnu političku elitu i da je, kako kaže krajnje vreme da je dobiju. „Bez jednog ozbiljnog sagledavanja i formiranja ozbiljne političke elite koju bi činili ljudi koji imaju ugled u svojim sredinama mi nemamo šta da tražimo. Bilo koje nametanje iz Beograda je samo produžena ruka nekog interesa. To moramo da formiramo sami, a ne da nam Beograd to formira. Dakle ne sme biti nikakvog pritiska, ucena i slično već moramo da bez straha, na pre svega slobodnim izborima, izaberemo najbolje“ Đikić koji je i profesor na poljoprivrednom fakultetu Prištinskog Univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici kaže da je žalosno što skoro niko na Kosovu ne podiže glas i ne reaguje na mnoge loše stvari koje se Srbima na Kosovu dešavaju i od strane Prištine i od strane Beograda, ali i od strane predstavnika Srba u kosovskim institucijama. Đikić je kao primer naveo i svoj Univerzit koji bi kako je kazao morao da bude aktivniji po ovom pitanju. „Frapantno je da recimo jedan pravni fakultet nikad ne održi jedan okrugli sto o nekim pravnim stvarima recimo. Ja na primer mogu da kažem da je Briselski sporazum odličan, a mogu da kažem i da je loš, ali će neko ko je kompetentan za to da argumentovano sa činjenicama to objasni. Stvarno ne znam zašto moje kolege na fakultetima ćute. Kad ih pitam zašto ćute, svi kažu, „ma sve će to biti dobro“. Znate kako je kod nas Srba bilo tridesetih godina prošlog veka kada Nikola Pašić zvani Baja, šta god da uradi, kažu zna Baja šta radi. E sad kad je prošlo ovoliko vremena vidimo šta je Baja znao“, rekao je Aleksandar Đikić u emisiji Slobodno srpski. 22. May. 2016.

Slobodno srpski sa Milivojem Nedeljkovićem – Meklaudom

U 247. emisiji Slobodno srpski gostovao je nekadašnji direktor rudnika Stari Trg Milivoje Nedeljković - Meklaud. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da postoji mogućnost da Trepča ponovo počne da radi punim kapacitetom jer se, kako kaže, po istraživanjima iz devedesetih godina u rudnicima nalazi više od 30 miliona tona zaliha rude olova i cinka. „Najveći problem su kadrovi. Ranije su postojali stručni ljudi i među Srbima, i među Albancima, svi su se oni školovali na Rudarskom fakultetu u Beogradu, međutim Albanci su danas ostali bez kvalifikovanih kadrova“, rekao je Nedeljković. Kaže da je neshvatljivo da u proteklih 17 godina, pored velikih donacija za Kosovo, niko nije napravio bilo kakvu fabriku gde bi Srbi i Albanci radili zajedno, što je pravi put do pravog pomirenja „Normalizacija odnosa i pomirenje između Srba i Albanaca pre svega zavisi od Zapada. Ako Zapad bude hteo da se stvori to takozvano bratstvo i jedinstvo, da se stvori odnos Srba i Albanaca onakav kakav je bio, to će se onda i desiti i to će biti povoljno za sve. Bez zajedništva Kosovo ne može da napreduje“ rekao je Nedeljković. Bivši direktor rudnika Stari Trg smatra da Kosovo samo sa Albancima ne može da postoji. „Poručio bih i Srbima i Albancima da se uzmu u pamet, jer bez poštovanja jednih prema drugima nećemo imati nikakvu budućnost. Kosovsko rukovodstvo takođe treba da shvati da ne treba da progoni Srbe koji su rođeni i koji žive na Kosovu, već da sa njima nađe zajednički jezik i da živimo kao normalni ljudi, a ne da jedni drugima prkosimo“, rekao je Milivoje Nedeljković – Meklaud u emisiji Slobodno srpski. 15. May. 2016.

Slobodno srpski sa Džejmsom Houpom

U 246.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Misije Agencije Sjedinjenih država za međunarodni razvoj (USAID) na Kosovu Džejms Houp. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je USAID od 1999.godine do danas uložio oko 850 miliona dolara, od čega je 15 procenata bilo namenjeno manjinskim zajednicama. "Naši programi su nacionalni programi, tako da su oni podrška za čitavo Kosovo, ali, naravno, mi poklanjamo specijalnu pažnju programima koji su namenjeni podršci za manjinsko stanovništvo, namenjeni za podršku ranjivim grupama, za podršku posebno ženama (za žene preduzetnice, za pitanja imovinskih prava žena.) Programi imaju nacionalnu perspektivu. Moja gruba procena je da je od tih 850 miliona, rekao bih oko 15% para bilo usmereno prema manjinskim zajednicama na Kosovu", rekao je Houp. Houp je detaljnije predstavio program AKT - Unapredimo Kosovo zajedno, koji je jedan od najvažnijih programa u portfoliju USAID-a. Radi se u 16 različitih opština širom Kosova, a glavni cilj je da pomogne u stvaranju mostova između lokalnih vlasti i građana, kako bi se obezbedile prioritetne potrebe građana. "Važan deo toga jeste rad u zajednicama gde žive etničke manjine, da obezbedimo da i ti građani takođe imaju koristi od opštinskih službi. Veoma smo zadovoljni kako se program odvija, nakon dve godine, vidimo da su opštine veoma zainteresovane da učestvuju, vidimo zajednice, civilno društvo, koji su dobili dodatnu energiju ovim procesom, kroz saradnju sa lokalnim vlastima...Ima još mnogo toga da se uradi, ali za sada je dobro..", rekao je Houp i naglasio da se program AKT odnosi kako na sve četiri opštine na severu Kosova, tako i na još 12 drugih koje se nalaze južno od Ibra. "Ovo je nov proces, to je važan deo demokratskog procesa, ne samo na Kosovu, već i u svakoj zemlji, gde građani žele da budu u stanju da vide gde se troši njihov novac od poreza, kakav je učinak izabranih opštinskih zvaničnika, a jedan od načina da se to obavi jeste da se obezbedi da se čuje glas građana u tom procesu", rekao je direktor Misije USAID na Kosovu Džejms Houp gostujući u emisiji Slobodno srpski. 08. May. 2016.

Slobodno srpski sa Aljbinom Kurtijem

U 245.emisiji Slobodno srpski gostovao je osnivač pokreta Samoopredeljenje i poslanik u Skupštini Kosova Aljbin Kurti. U intervjuu Budimiru Ničiću on je ocenio da nedavno održavanje srpskih izbora na Kosovu predstavlja kršenje zakona i Ustava Kosova, pri čemu je zvanični Beograd imao interes da iskoristi Srbe sa Kosova ne da bi im omogućio demokratske izbore, nego da potvrdi državni legitimitet Srbije na Kosovu. “Bilo bi potpuno ispravno da Srbi glasaju na Kosovu za izbore u Srbiji kada bi se to obavilo u Ambasadi Srbije u Prištini, a izbori su nezakoniti sve dok Srbija ne prizna Kosovo i dok nemamo regularne diplomatske odnose”, rekao je Kurti. Smatra da ovi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji nisu zamišljeni da donesu promene, nego da ojačaju postojeću političku scenu. Po njegovom mišljenju 85 odsto srpskog parlamenta će od sada činiti nacionalističke partije koje su protiv nezavisnosti Kosova i ne žele suočavanje Srbije sa njenom prošlošću, posebno tokom Devedesetih godina, a za samo 15 procenata bi se moglo reći da politički i ideloški gledano predstavlja opoziciju. Za srpskog premijera kaže da je desničar koji je sada, u odnosu na nekadašnjeg ministra za informisanje tokom vladavine Slobodana Miloševića 1998 – 1999.godine, promenio metode, ali ne i ciljeve i stavove. “Da bi promene u Srbiji bile zaista velike, a ne male, onda bi trebalo da u Srbiji dođe na vlast kombinacija socijaldemokrata Å½arka Koraća s liberalima ÄŒedomira Jovanovića, jer oni priznaju nezavisnost Kosova, oduvek su bili protiv i nisu flertovali sa Miloševićem i istovremeno su spremni da započnu proces suočavanja sa prošlošću u Srbiji”, kazao je Kurti i rekao da se sreo sa njima i da veruje da oni nemaju šovinistički antialbanski stav. što se tiče mogućnosti za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, Kurti smatra da bi aktuelni premijer Isa Mustafa već prihvatio izbore ovog proleća da je opozicija ujedinjena, ali s obzirom da više nije, zahtev za novo glasanje se odlaže na jesen ili za kasnije vreme. “Nećemo dozvoliti da Mustafa završi svoj mandat, jer je doneo mnogo lošeg Kosovu kako u političkom i državnom, kao i u socijalnom i ekonomskom smislu. Ovo je jedna neoliberalna vlada koja je usredsređena na slobodno tržište bez ikakvog obzira prema domaćim proizvodima. U isto vreme nisu preduzeli ništa da razmotre dosadašnje privatizacije koje su pretvorile fabrike ili u trgovinske centre, ili u kazina. Nama treba takva ekonomija gde država nije gledalac, nego je akter i faktor i pomaže domaći proizvod: poljoprivredni, zanatski i industrijski. Ako pogledamo budžete Kosova tokom godina posle rata, svi oni su isti, dakle premijeri su se menjali, ali se budžet nije menjao. Pola budžeta ide za plate i dnevnice, robe i usluge, a samo jedna četvrtina ide na kapitalne investicije od čega gotovo 90% toga ide na asfalt i to mora da se promeni”, rekao je Kurti. Normalno je biti ekstreman na Kosovu Na pitanje voditelja da li je bacanje suzavca u kosovskom parlamentu od strane poslanika njegove partije legitimni oblik opozicionog delovanja u savremenoj demokratiji, Aljbin Kurti je rekao da bi to bio zločin da je Kosovo “savremena demokratija”. “U situaciji u kakvoj je Kosovo, gde korumpirana i kriminalizovana vlada trguje sa Srbijom i Crnom Gorom na štetu Kosova i kada je potpuno isključila Skupštinu Kosova iz procesa donošenja odluka, mi smo bili normalni samim tim što smo bili radikalni. U takvoj ekstremnoj situaciji, ako si normalan znači da si ekstreman”, rekao je osnivač pokreta Samoopredeljenje. Po njegovim rečima, članovi te stranke suzavac nabavljaju na ulicama Prištine kada prikupe neeksplodirane bočice koje policija baca na demonstrante. “Kada se suzavac baci na demonstrante to nije problem jer su demonstranti uglavnom ili siromašni ljudi ili srednja klasa, a kada se suzavac baci u Parlamentu kod milionera, kod ministara, onda je odjednom to toksični otrov i biološko oružje. Vlada Kosova, Mustafa, Tači i Veselji i ostali su naučili da narod bude u krizi, a da oni žive u blagostanju. Sada su i oni upali u krizu”, rekao je Kurti. Na komentar novinara da bi po toj logici svako, pa i srpski poslanici, mogli da bacaju suzavac ako su nečim nezadovoljni, Kurti procenjuje da to toga neće doći jer su Srbi deo Vlade Kosova, nisu u opoziciji, mogu da uzmu reč kad god žele, imaju ministre, njima se ne ometa dijalog i donošenje odluka i konačno, nisu organizovali proteste u kojima bi policija bacala suzavac i na njih. Zajednicu ne traže Srbi sa Kosova, nego Beograd Samoopredeljenje je počelo da koristi suzavac u parlamentu kada je potpisan Sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom (Zajednica), jer, po njegovim rečima, Zajednica “bosnizuje” Kosovo i prisiljava na rat generaciju naše dece. “Ja sam proživeo vreme rata i nadam se da neće biti više ratova na Balkanu. Međutim, da ne bi došlo do rata, na Balkanu ne bi trebalo da bude “bosnizacije”. Nisam siguran da će u Bosni biti mira za neko dugo vreme. Suzavac koji smo bacili se raspršio za 30 minuta, međutim vidite da je usled “bosnizacije” Bosna nefunkcionalna država i posle 20 godina”, kaže Kurti. Veruje da Zajednica opština sa srpskom većinom nije autentičan zahtev Srba sa Kosova, nego vlasti u Beogradu. “Nije bilo nijednog pisma, nijednog dopisa, nijednog protesta Srba sa Kosova, na kojima bi oni tražili od Kosova dodatna prava, nego je Beograd na tome insistirao jer je nezadovoljan Ahtisarijevim planom. Po tom planu, formirane su opštine sa većinskim srpskim stanovništvom koje su se odvojile od Kosova, a sada hoće da budu zajedno protiv Kosova. I u Bosni, 1991.godine, Republika Srpska je počela kao asocijacija opština sa većinskim srpskim stanovništvom, da bi 9. januara 1992. godine ta asocijacija proglasila nezavisnost, a posle toga su usvojili i svoj ustav. Tamo smo imali rat, a u Dejtonu je stvorena totalno nefunkcionalna država”, kazao je Kurti. Napomenuo je da je Ustavni sud Kosova našao da je u sporazumu o Zajednici ustav povređen u 23 tačke. Time bi se uveo treći stepen vlasti kroz koji bi bili predstavljeni interesi srpske zajednice, ali ne i drugih nesrpskih zajednica koje tu žive. “Na primer, Albanci koji žive u Novom Brdu bili bi manjina. Imali bi dve vrste Albanaca, one koji su većina na Kosovu van Zajednice i Albance, kao manjinu unutar Zajednice, koja nekako ostaje van Kosova” rekao je Kurti i založio se za međuetničkih dijalog svih zajednica na Kosovu. “Imamo potrebu da čujemo glas Srba sa Kosova, mi smo za dijalog sa Srbima sa Kosova. Ali, ovo ne bi bio dijalog za pomirenje. Nemam zbog čega da se mirim sa Srbima iz Gračanice, jer oni meni nisu učinili ništa loše. Do pomirenja će doći između Kosova i Srbije kada Beograd prizna nezavisnost Kosova. To nema veze sa građanima ovde na Kosovu, sa ovdašnjim Srbima. Treba da razgovaramo od dole ka gore, ne obratno, sa vrha. Potreban je društveni, demokratski dijalog za razvoj. Treba da okupimo u selu Dobratin, u Lipljanu, na primer, Albance i Srbe, poljoprivrednike na primer i neka pričaju o semenu, o veštačkom đubrivu, o svemu... Nedostaje međudruštvena integracija “ naglasio je Kurti i upozorio na to da nestaje srednja klasa, kako kod Albanaca, tako i kod Srba, a ostaje nekoliko ljudi koji su vrlo bogati i većina koja je siromašna, što situaciju čini opasnom. I nacionalno ujedinjenje Albanaca, i EU Po njegovom mišljenju Kosovo u Evropskoj uniji (EU) nema alternativu, ali je EU danas postala mnogo neoliberalna i desničarska. Nada se da će EU postati socijalna institucija u kakvu će se integrisati čitav Zapadni Balkan. Samoopredeljenje veruje da Kosova ima pravo da se pripoji Albaniji i da se to treba realizovati kroz raspisivanje referenduma sa obe strane. “Nacionalno ujedinjenje Albanaca bi obuhvatalo, osim Kosova i Albanije i druge teritorije na kojima su Albanci velika većina, ali ne verujem da se ovo može ostvariti odjednom. Verujem da je 80% građana za ujedinjenje. S druge strane, to je naš zajednički interes. Albanija ima more, ima planine, ima vode, Kosovo ima rudnike i minerale, takođe ima dosta plodne zemlje i naše privrede bi bile komplementarne”, rekao je Kurti. Pravedno je da se Srbi vrate Na pitanje voditelja da li veruje da će Srbi opstati na Kosovu i u narednim decenijama, lider Samoopredeljenja je pozitivno odgovorio. “Nažalost, ako ne preduzmemo nešto, njihov broj se neće povećati, uprkos natalitetu. Kosovo ima najveći natalitet u Evropi, međutim, ima isti broj stanovnika kao pre 30 godina. Koliko beba je bilo rođeno, toliko je Albanaca emigriralo sa Kosova. Imali smo i poslednji talas emigranata prošle godine, a to se desilo zbog pogrešnog ekonomskog modela. Ubeđenje i vizija Samoopredeljenja je da jedna država, jedno mesto, ne samo Kosovo, nije siromašno i nije sa velikom stopom nezaposlenosti zbog istorije naroda, kulture društva ili zbog nedostatka prirodnih bogatstava, nego zbog pogrešnih ekonomskih modela. Na Kosovu imamo pogrešan ekonomski model koji tera i Albance i Srbe da napuste Kosovo, ali uprkos tome, mislim da ćemo mi nastaviti da živimo ovde zato što nemamo drugu domovinu”, ocenio je Kurti. Da je Samoopredeljenje na vlasti, institucije bi se fokusirale na jačanje nacionalne i lokalne ekonomije sa fokusom na domaće poljoprivredne i industrijske proizvode. “Kad bi mi bili deo vlade, okupili bismo poljoprivrednike, Albance i Srbe, ne da razgovaraju o tome da li su Albanci ili Srbi, nego da razgovaraju o poljoprivredi, da pričaju o semenu, đubrivu. Takođe, mi bismo dali traktore za Srbe i za Albance, naravno onima koji nemaju i pri tom ne bismo uopšte naplaćivali najam. Ali, za razliku od Tačija, koji je odneo jednom Srbinu jedan traktor, kada je postao premijer i pri tom poveo 20 kamera, mi bismo odneli 20 traktora, sa jednom ili bez ijedne kamere. Dakle, ne treba praviti diplomatski gest za Srbe, nego to mora da bude razvojna politika za sve, bez razlike. Mi bismo povezali poljoprivrednike sa univerzitetom, odnosno sa Poljoprivrednim fakultetom, zato što treba da se kombinuje teorijsko znanje u poljoprivredi sa praktičnim radom poljoprivrednika”, rekao je Kurti. Komentarišući mogućnosti i uslove za povratak raseljenih, osnivač pokreta Samoopredeljenje kaže da je neophodno da se Srbi vrate na svoju imovinu i da treba da im se omogući povratak, jer je to pravedno. “Uvek smo osuđivali kada su napadnuti srpski civili, na primer u opštini Istok pre nekoliko meseci, i u Goraždevcu, i u Peći je bilo napada na civile srpske nacionalnosti i mi smo osudili takav akt i osuđujem ga i ja lično danas. Civili srpske nacionalnosti ne predstavljaju bilo kakav problem i napad na civile je kriminalan akt”, izjavio je Aljbin Kurti u emisiji Slobodno srpski. 01. May. 2016.

Slobodno srpski sa Beljuljem Bećajem

U 244. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Beljulj Bećaj. U intrÐµvjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je budući Specijalni sud za ratne zločine Oslobodilačke vojske Kosova počinjene u periodu od 1998 do kraja 2000. dodine poslednja šansa za izlaz iz trenutnog teškog stanja na Kosovu, ali i za eventualno pomirenje između Srba i Albanaca. „Ukoliko i taj sud zataji, kao što su zatajili UNMIK i EULEKS u mnogim procesima, onda treba da razmišljamo o pogoršanju odnosa, jer mislim da se tu zapravo krije jedan od onih važnih činioca za razrešenje ukupne političke krize na Kosovu, koja se tiče i odnosa prema Srbima. Lično sam zainteresovan da se procesi pred tim sudom uspešno, efikasno, ažurno i konkretno završe, jer mislim da je to jedini proces koji može da iskoreni neke uzroke zbog kojih smo taoci ovakve politike“, kazao je on. Bećaj, koji je nedavno na srpskom jeziku napisao knjigu „Kad će Srbi i Albanci da se pomire?“, rekao je još i to da do međuetničkog pomirenja još uvek nije došlo zato što su Srbi stvorili mit o Kosovu, kao kolevci srpstva, a Albanci su stvorili mit o tome da su Srbi „nepromenljivi“. Govoreći o briselskim sporazumima koje su proteklih godina postigli Beograd i Priština, Bećaj je kazao da oni gotovo i da nisu ništa doprineli pomirenju i normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca. „Svi ti sporazumi su trebalo da budu posledica prethodnog razumevanja nekih slojeva društva iz redova Srba i Albanaca, a ne da budu povod za pomirenje. Kada bi kojim slučajem prethodno imali jedan normalan odnos između određenih struktura građana, Srba i Albanaca, možda bi kao logična posledica mogla biti i krajnja konsekvenca da se dođe i do političkog sporazuma, ali mi smo išli naopakim putem. Političari su iz svojih razloga napravili sporazume koji se odnose samo na njih, koji su podržani od strane Međunarodne zajednice više nego što su podržani od običnih građana, koji zapravo nisu ni znali, niti sada znaju o čemu se oni sporazumevaju u Briselu. Dakle upravo je taj put, kako je sproveden dijalog, naopak i to je razlog zašto nemamo jedan normalan pristup u stvaranju pretpostavke da se Srbii Albanci razumeju bolje“, rekao je politički analitičar iz Prištine Beljulj Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 17. April. 2016.

Slobodno srpski sa Radenkom Nedeljkovićem

U 243. emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši načelnik Kosovko-mitrovičkog okruga Radenko Nedeljković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Zajednica srpskih opština (ZSO) jedna, kako je kazao, velika šarena laža i prevara koja se servira Srbima na Kosovu kao spasonosno rešenje, a u stvari je njen glavni cilj ukidanje Ili demontaža preostalih institucija Republike Srbije na Kosovu. “To je jedan izmišljen termin u cilju da se Srbi na Kosovu prevare i ubede da se integrišu u kosovski sistem. Dakle, ZSO je zamišljena kao neki instrument preko koga bi Srbi ostvarili ta svoja kolektivna prava u tom političkom, ekonoskom, socijalnom i svakom drugom smislu i da jednostavno pri tome ne primate da su ugašene institucije države Srbije na Kosovu”. On smatra da se nakon održavanja lokalnih izbora na severu Kosova ništa pozitivno nije promenilo u ovom delu Kosova već, kako kaže, naprotiv. “Ljudi su demoralisani, razočarani, iseljavaju se, mnogi ljudi svoju decu šalju u centralni deo Srbije da pohađaju škole i fakultete, institucije države Srbije nestaju. Ljudima je nametnuto da se integrišu u kosovski sistem. Dakle posle Briselskog sporazuma na severu Kosova nema ništa što je pozitivno ni u bezbednosnom, niti u ekonomskom, političkom niti bilo kom smislu. Rasformirana je policija, pravosuđe, civilna zaštita i sve je to Beograd bukvalno poklonio”. Radenković smatra da Priština i međunarodna zajednica nikad ne bi uspeli da “osvoje” sever Kosova da nije bilo Beograda. “Onog trenutka kada je međunarodna zajednica uvidela da ne može da slomi naš otpor na sevru Kosova, oni su krenuli da to urade preko Beograda i onda je najteže bilo boriti se protiv svoje Vlade, protiv one države koju smo hteli da zadržimo na Kosovu i Metohiji. Beograd je onda kršeći Ustav i zakone Republike Srbije, prvo raspustio Skupštine opština koje su funkcionisale u sistemu Srbije, razrešili su predsednike opština koji su bili legalni i legitimni i počeli su da dovode svoje političke pristalice, podanike, poslušnike, koji se ni za šta ne pitaju. Ono što je najgore je što je sve to Srbija na neki način poklonila, jer zauzvrat nije dobila ništa, već su dobitnici u ovom slučaju Priština i međunarodna zajednica”. Govoreći o nedavnoj poseti premijera Srbije Aleksandra Vučića opštinama na severu Kosova Radenković je kazao da on lično ne veruje ništa premijeru od onoga što je poručio tokom svoje posete. “S obzirom da lično poznajem premijera Vučića, jer sam više puta bio na sastancima s njim, mogu da kažem da politika koju vodi prema Kosovu i Metohiji je jedna pogubna politika, politika koja se zasniva na prevarama obmanama i lažima. Tako da ništa ozbiljno ne shvatam što dolazi od aktuelne Vlade Srbije kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Recimo kada neko kaže ne damo Gazivode, ne damo Trepču, a jednostavno potpisali ste i sproveli ste Briselski sporazum, postavili ste granicu na severu Kosova, tamo gde nikada nije bila granica, a tamo gde je bila granica sa Albanijom je ukinuta. Dakle kad neko kaže ne damo Gazivode i Trepču, a činjenica je da je jezero Gazivode dobrim delom u centralnoj Srbiji, da su rudnici Trepče u opštini Leposavić podzemno takođe u centralnom delu Srbije, onda to praktično znači da je to indirektno priznanje nezavisnosti Kosova od strane Aleksandra Vučića, koji zapravo govori oko nekakvog deobnog bilansa između dve suverene države. Tako da mogu Srbi da imaju ne znam koja prava, koja nema ni jedna nacionalna manjina u svetu, ali se postavlja pitanje koja prava na Kosovu i Metohiji ima država Srbija, to je bitno i ključno pitanje”, rekao je Nedeljković. Komentarišući slučaj Olivera Ivanovića koji je prvostepenom presudom EULEKS-ovog sudskog veća osuđen na devet godina zatvora zbog ratnog zločina, Nedeljković je kazao da je to politički motivisan proces. “Olivera Ivanovića lično poznajem i prateći sve ono što je radio i pre i posle rata ne mogu da poverujem da je on izvršio bilo kakvo krivično delo. Međutim, ako sagledamo trenutak kad je Oliver uhapšen to zapravo dodatno potvrđuje sumnje da je u pitanju politički proces. On je kao što znamo bio kandidat za gradonačelnika Severne Mitrovice i svakako je bio najozbiljniji kandidat i ja sam više nego siguran da bi Oliver tada dobio te izbore. Tako da je on čini mi se u tom trenutku zasmetao i Beogradu i međunarodnoj zajednici i Prištini. Oliver je po mom mišljenju čovek demokrata u svom shvatanju i delovanju i on je imao odlične kontakte i sa međunarodnom zajednicom i sa Albancima i sa Beogradom, međutim on je u određenom trenutku i individualac tako da recimo Vlada Srbije ne bi mogla da ima potpunu kontrolu nad Oliverom Ivanovićem kao što sad ima nad Goranom Rakićem gradonačelnikom Severne Mitrovice. Sve to me navodi da sumnjam da je neko iz Beograda umešao prste u to njegovo hapšenje i očekujem da u drugostepenom postupku Oliver Ivanović bude oslobođen”, rekao je Radenko Nedeljković u emisiji Slobodno srpski. 10. April. 2016.