ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Predragom Radonjićem

U 262. emisiji Slobodno srpski gostovao je scenarista i reditelj filma “Sporazum” Predrag Radonjić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je prikazivanje ovog filma počinje na Kosovu, u Gračanici 10.10.2016. godine, da će naredne dve nedelje biti prikazivan i u ostalim mestima na Kosovu, a da će nakon toga moći dag a vide I gledaoci širom Srbije. “Meni je i bila želja da ta premijera zapravo krene odavde iz Gračanice. Ovaj film se bavi ovim prostorima, ovaj film se bavi ovim ljudima, kad kažem ovim ljudima mislim na Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, i jednostavno on je posvećen njima, i iz njihove sudbine je izašla inspiracija”. Radonjić kaže da film „Sporazum“ daje drugačiju sliku o Kosovu od one na koju su ljudi uglavnom navikli. “Ovaj film razbija te neke stereotipe koji postoje o Kosovu, a znamo kakvi su to stereotipi - Srbi su ovde ili arhimučeniči koji nemaju šta da jedu, koji su proganjani i ubijani, a sa druge strane su kriminalci, zavisi kako ko želi da to upotrebi, odnosno zloupotrebi. S druge strane odnos Srba u drugim delovima Srbije prema ljudima odavde je isto ambivalentan, neko ima empatiju....ja sam hteo uopšte da razbijem te generalizacije u ovom filmu da pokažem ljudima da ne postoje generalne slike”. Film „Sporazum“ je prvi srpski igrani film snimljen na Kosovu posle 1999.godine. Tokom leta je prikazan u glavnim takmičarskim programima festivala u Nišu i Vrnjačkoj Banji. “U "Sporazumu" se obrađuje posleratna situacija na Kosovu, sa fokusom na položaj Srba, kako onih koji su morali da napuste svoja mesta, tako i onih koji su ostali“, rekao je u emisiji Slobodno srpski Predrag Radonjić. 09. October. 2016.

Slobodno srpski sa Špendom Ahmetijem

U 261.emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Prištine špend Ahmeti. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je odluku o zaustavljanju radova na čišćenju Hrama Hrista Spasa doneo nakon odgovora iz ministarstva (kulture) da ta zgrada ne predstavlja kulturnu baštinu Kosova, niti je zaštićena zona prema Ahtisarijevom planu ili zakonima Kosova, nakon čega je opština morala da reaguje i sprovede Zakon o gradnji, zabranom daljih radova na čišćenju, krečenju i uređenju objekta u centru grada. “Nemamo niti jedan dokument o toj zgradi. Za nas je ilegalna gradnja. Ne može niko da gradi, niti pravoslavna crkva, niti islamska zajednica, niti ijedan građanin koji nema dozvolu”, rekao je Ahmeti. Međutim, gradonačelnik Prištine ističe da je pitanje Hrama Hrista Spasa veoma osetljivo političko pitanje. “Odluku o zgradi, ali i četiri hektara zemlje, donela je Skupština Srbije 1992.godine, posle ukidanja autonomije Kosova, kada je izbačeno s posla dosta Albanaca iz biblioteke koji su bili protiv toga. Mi tu crkvu smtramo kao zgradu iz Miloševićevog režima, a kada je došao UNMIK rečeno je da sve odluke donate posle 1989.godine koje su diskriminišuće prema Albancima i drugim nacionalnostima ne važe”, rekao je Ahmeti i dodao da oko toga nema većeg konsenzusa među Albancima i kada je u pitanju univerzitet, i civlilno društvo, i političke partije“. Za njega, kao predstavnika opštine, što je, navodno, rekao i predstavnicima Srpske liste, stvar je jednostavna: “Nema dozvole, nema gradnje”. Ahmeti hoće da razgovara sa svima, i sa Srbima, ali, kako kaže, bez privilegija, i bez diskriminacije. “Ja verujem u građansko Kosovo, stvarno, ja verujem u to da svi građani imaju ista prava, ali mi ne možemo sad da pređemo preko tih devedeestih godina kao da nije bilo ništa”. Sudbina Hrama će se po njemu dalje rešavati u procesu legalizacije. Međutim, napominje da u Prištini ima 46 000 nelegalnih objekta, a da se samo hiljadu ljudi javilo u procesu legalizacije, a slično je i na celom Kosovu gde ima 300 hiljada ilegalnih gradnji, a tek deset odsto građana je podnelo zahtev. Ahmeti očekuje da Priština u budućnosti postane atraktivna turistička destinacija otvorena I atraktivna za sve ljude “Ovde ima stvarno interesantnih stvari: od džamija i crkava, od starog otamanskog vremena, preko komunističke arhitekture, pa sve do ulica Džordž Buš ili Bil Klinton posle rata. što se tiče mene, ja poručujem ne samo Srbima nego svima da dolaze da posete Prištinu, ako se nekome sviđa da živi ovde, što da ne. Ja kao gradonačelnik kažem da je ovo slobodan grad, ja treba da garantujem, ne samo ja, nego i policija svima onima koji hoće da žive u Prištini da žive normalno”, rekao je gradonačelnik Prištine špend Ahmeti gostujući u emisiji Slobodno srpski. 02. October. 2016.

Slobodno srpski sa Nedžmedinom Spahiuom

U 260.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Nedžmedin Spahiu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi problem Hrama Hrista Spasa u Prištini mogao da bude rešen kada bi vladika Teodosije i zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović, koji su nedavno pokrenuli akciju čišćenja Hrama, zatražili i da se obnovi džamija u Mitrovici pored glavnog mosta na Reci Ibar. „Ja sam javno podržao inicijativu vladike Teodosija i Branimira Stojanovića u vezi sa Hramom Hrista Spasa, ali bi oni uradili pravu stvar kada bi uticali na gradonačelnika severne Mitrovice Gorana Rakića i predložili mu da se ponovo izgradi džamija koja je srušena u severnom delu Mitrovice, pored samog glavnog mosta. Ta poruka mora da bude jasna i glasna, jer to može da se shvati da Goran Rakić ne dozvoljava da se gradi džamija, a špend Ahmeti ne dozvoljava da se gradi Hram Hrista Spasa. Mislim da sve to nije dobro, ali ako se neko u jednoj situaciji „pravi lud“ na zahteve da jedna vekovna džamija ne može ponovo da se gradi, a sa druge strane hoćeš da završiš izgradnju crkve, ipak to nije fer. Ne kažem da to treba uslovljavati, ali verujem da kad bi Teodosije i Stojanović otišli u Mitrovicu i isto to uradili i za „Ibarsku“ džamiju, siguran sam da ne bi bilo sile da ih neko sputava kad je Hram u Prištini u pitanju. U medijima je inače bilo objavljeno, da je opštini Severna Mitrovica zvanično upućen zahtev za izgradnju džamije“, rekao je Spahiu. Spahiu je kazao da izjavu Aljbina Kurtija, poslanika Samoopredeljenja, da zbog demarkacije sa Crnom Gorom može doći do rata treba shvatiti ozbiljno. „Moguć je rat, ali ne sa Crnom Gorom, već međusobno na Kosovu, gde bi možda i Srbi bili kolateralna šteta, kao marta 2004. godine. Sa Crnom Gorom nema razloga da bude rata. I Kosovo i Crna Gora se slažu da granica treba da bude po Ustavu iz 1974. godine, međutim, pitanje je gde je ta granica: na ÄŒakoru ili Kućištu. Argumenti koje je iznela opozicija po meni su ozbiljniji, od onih koje je iznela Vlada Kosova. Situacija jeste opasna i napeta, jer od kad je formirana ova nova Vlada postoje dva goruća problema - Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i Zajednica opština sa srpskom većinom. Takođe i pregovori sa Beogradom koji su ključni za budućnost Kosova su upali u ćorskokak i ja mislim da ova Vlada neće moći ništa od ovoga da reši“, procenjuje Spahiu. Govoreći o uklanjanju takozvanog Parka mira sa glavnog mosta koji deli južni i severni deo Mitrovice, Spahiu je kazao da to ne predstavlja nikakav bezbednosni rizik. „Ako neko hoće da napravi neki problem napraviće ga i sa mostom i bez mosta. Taj most je sada samo jedna bolja mogućnost da se pređe Ibar i ništa drugo“, tvrdi Spahiu. Ovaj politički analitičar smatra da su odnosi južne i severne Mitrovice, za razliku od pre nekoliko godina, kad nije postojala opština Severna Mitrovica, puno bolji i da postoji komunikacija među gradonačenicima. „Mislim da to može da bude mnogo bolje. Verujem da, kad bi recimo, Oliver Ivanović bio gradonačelnik, da bi to bilo više ideja za saradnjom i slično“. Komentarišući prvostepenu presudu Oliveru Ivanoviću koga je sudsko veće EULEKS-a osudilo na devet godina zatvora, Spahiu je kazao da on ne zna da li je Ivanović pravedno ili nepravedno osuđen, ali da zna da je dao veliki doprinos u normalizaciji odnosa Srba i Albanaca. „On je nakon rata bio najistaknutiji srpski političar u uspostavljanju veza između Srba i Albanaca i uspostavljanju normalizacije odnosa između Srba i Albanaca i to ne može niko da porekne. Njegov slučaj me je iznenadio, jer se to hašenje i suđenje desilo 16 godina nakon rata, a ako su ta dela učinjena za vreme rata, onda je trebalo da odmah posle toga bude procesuiran. Međutim, sama činjenica da se to događa toliko godina kasnije dovodi u sumnju da ga je neko iz Beograda „prodao“ zbog nekih interesa pred međunarodnom zajednicom. Ne ulazeći u to da li je on kriv ili nije kriv za to što je optužen, sama činjenica da se taj proces odvija posle 16 godina dovodi u summnju da je tu politika uplela prste“, rekao je Nedžmedin Spahiu u emisiji Slobodno srpski. 25. September. 2016.

Slobodno srpski sa Draganom Jablanovicem

U 259. Emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Leposavića i bivši član Upravljačkog tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) Dragan Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da ga još uvek niko nije zvanično obavestio da nije više član tog tima. “Nisam ni zvanično, niti nezvanično obavešten da sam smenjen sa mesta člana Upravljačkog tima za ZSO. Sem onog što sam čuo u medijima da sam smenjen zbog sukoba interesa, ništa drugo ne znam”, kaže Jablanović i napominje da ga je za člana tog organa još pre tri godine imenovao Brisel. “Tako su nam tada rekli da je dogovoreno u Briselu, između Beograda i Prištine, Brisela i Vašingtona, da je izabran Upravljački tim za uspostavljane ZSO koji bi sproveo lokalne izbore na severu Kosova. To nam je tada saopštio i beogradski i prištinski tim za razgovore”, objašnjava Jablanović. Na pitanje da li je zvao nekog da pita zašto je izbačen iz Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO, Jablanović je kazao da nije, jer ne zna koga bi uopšte trebalo o tome da pita. “Sad tu vlada jedna konfuzija. Marko Đurić je rekao da je tim promenjen zbog sukoba interesa dva člana, jer smo zaposleni, navodno, u državnim institucijama. Ne znam ko je mene zamenio, niti ko je i kako izabrao nove članove. Edita Tahiri je kazala da Tači i Mustafa nemaju veze sa promenama u tom timu. I ta konfuzija traje svih ovih godina, gde se nikome ništa ne može verovati što izjavi. Srpski i albanski narod na Kosovu je sve više zbunjen tim potezima, tim kontradiktornim izjavama i jednog i drugog tima, mada je uvek prava stvar nešto između, a šta između, to niko od nas sad ne zna. To je jedna velika nesreća što nije veći broj ljudi sa Kosova i Metohije uključen u svemu tome. Bar da znamo prave informacije, da znamo šta zastupamo. Ovako smo svi zbunjeni, sve se to radi nešto…samo objave mediji i tako je sve rađeno do sada”, smatra Jablanović. Aktuelni gradonačelnik Leposavića ne očekuje da će ZSO biti formirana niti ove, a ni sledeće godine, jer po njegovom mišljenju ne postoji volja da se ona formira. „Za mene je mnogo bitnije šta će da sadrži statut, nego kada će da se formira, jer, da je bilo volje, kako neki kažu, to bi se odavno formiralo, išlo bi svojim tokom, redom, prvo Zajednica, pa onda idemo sve ostalo. ÄŒim je prošlo toliko vremena, da je Zajednica stavljena u drugi plan, što je trebalo da bude okosnica i što jeste okosnica Briselskog sporazuma, sad ispada da je Srbija obmanuta. Nešto je prihvaćeno u Briselu da bi krenuli u razgovore i potpisivanje sporazuma, a sada odjednom to što je pozitivno u neku ruku za srpski narod to je stavljeno u drugi plan, a sve ostalo polako ide u sistem Kosova. To nije dobro za nas koji ovde živimo i mora naša država jednom konačno da se suprotstavi tome: ili da mi dobijemo ono što je na početku potpisano, što tvrde da je dobro i mislim da tu ima dosta elemenata dobrih ili, ako to ne žele, da prihvate da se krene u drugom nekom pravcu za rešavanje našeg statusa ovde na Kosovu i Metohiji, jer ovo je više nepodnošljivo. Naši državnici treba da odluče koji je taj drugi pravac, ali mi u ovakvom sistemu više ako nastavimo tonemo sve dublje, sve nas je manje“, tvrdi Dragan Jablanović. Jablanović je jedan je od samo dvojice od deset srspkih gradonačenika na Kosovu koji nije iz Srpske napredne stranke, već iz Pokreta socijalista. Kaže da mu ta okolnost u mnogome otežava rad kao gradonačelniku Leposavića. „Ne bi trebalo da otežava, jer mi smo u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom (SNS) od formiranja, od dolaska na vlast, Sa njima smo na svim izborima koalicioni partneri i po tome ne bi trebalo, ali u Leposaviću ima problema. Imamo opstrukcije na svim nivoima od institucija koje zapošljavaju ljude iz SNS, od privremenog organa i svih drugih, ne dozvoljavaju nam da se rade projekti, isključuju nam struju, vodu, radimo sa agregatima, pozajmljujemo struju od privatnika“, kaže gradonačelnik Leposavića u kosovskom sistemu. Jablanović, koji je do skoro bio i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić koja funkcioniše u sistemu Republike Srbije, kaže da je upravo zbog sličnih situacija prošle godine i podneo ostavku na to mesto. „Tražio sam od Vlade Srbije da me razreši, jer je doveden u pitanje razvoj opštine, pošto dve godine nismo dobijali nikakva sredstva iz Beograda. Zapravo smo na papiru dobili, međutim, sredstva nikada nisu stigla do nas. Dakle u prvoj godini je to bilo preko 100 miliona dinara, a u drugoj 60 miliona za kapitalne projekte i to do nas nije došlo, gde je otišlo ne znam“, pita se on. Jablanović kaže da i kao prvi čovek opštine Leposavić u kosovskom sistemu ima opstrukcije od strane srpskih članova Vlade Kosova koji su iz Srpske napredne stranke Ljubomira Marića i Dalibora Jevtića. Kako tvrdi, opština Leposavić je jedina od četiri opštine na severu Kosova sa kojom Ministarstvo za lokalnu samoupravu u Prištini nije potpisalo memorandum o saradnji. „Nismo mi problem, problem je to što ministar Ljubomir Marić nije potpisao memorandum. Dakle, prvo treba on da potpiše pa mi. On to nije uradio i ta sredstva su propala. Njemu to sigurno nije naredio Isa Mustafa, a ko je to ne znam“ kaže Jablanović i dodaje da ništa bolja situacija nije ni sa drugim srpskim ministrom u Vladi Kosova Daliborom Jevtićem. „Još uvek nisam potpisao aneks memoranduma sa drugim ministarstvom gde je Srbin ministar, sa Ministarstvom za zajednice i povratak. Možda se sve to ne bi dešavalo da sam član SNS, ali ja ne menjam stranke kao čarape, kao što rade pojedini“, rekao je Dragan Jablanović u emisiji Slobodno srpski. 18. September. 2016.

Slobodno srpski sa Dušanom Radakovićem

U 258. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da i posle pet i po godina od početka razgovora Beograda i Prištine u Briselu još uvek nema konkretnih pozitivnih pomaka u životima građana. “Naša istraživanja koja smo radili pokazuju da su građani generalno nezadovoljni, ali ono što bi moglo da se tumači i kao negativno, ali i kao pozitivno, to je početak primene Sporazuma o pravosuđu na severu, da se stvari dovedu u neki red, pa makar to bilo i u saobraćaju. Druga, da kažem, pozitivna stvar je, kako god to zvučalo, zapošljavanje pri kosovskim institucijama, jer je veliki broj ljudi danas bez posla”, kaže Radaković. Međutim, po njegovim rečima lista negativnih primera je od početka dijaloga Beograda I Prištine do danas mnogo veća. “što se tiče ljudi koji žive na severu, najnegativnija stvar koju je Briselski sporazum doneo je to što ljudi osećaju postepenu udaljenost od Srbije, jer se srpske institucije gase i integrišu u kosovske”, smatra Radaković. Kaže da je uklanjanje Parka mira sa glavnog mosta koji deli severni od južnog dela Mitrovice dovelo do zabrinutosti građani koji još uvek ne znaju kako će izgledati cela ta rekonstrukcija mosta i čitave okoline. “Taj most ima simboliku. To je neka vrsta bastiona odbrane svega - i odbrane severa, I odbrane Mitrovice. Građanima trenutno nije svejedno, jer I onog dana kad je počela rekonstrukcija mosta, kad je uklonjen Park mira, imali smo prelazak automobila iz južnog dela grada, glasnu muziku iz automobile I slično, I građani se svakako plaše”. Radaković, koji je na čelu organizacije koja se bavi radom pravosuđa na severu Kosova, kaže da na severu Kosova u ovom trenutku ima oko 12 hiljada nerešenih slučajeva, među njima su i teška krivična dela. “To su slučajevi od 1999 godine i od 2008 godine. Dakle, ukupno je oko 12 000 slučajeva, a od 2008. do danas ima oko 8.000 nerešenih slučajeva na severu Kosova. Mnogi od tih slučajeva, oko 70 odsto je zastarelo, što je stvorilo ogromne probleme građanima. Imamo brojne primere gde ljudi ne mogu recimo da se zaposle jer ne mogu kod nadležnih organa da izvade potvrdu da se protiv njih ne vodi istraga, jer slučaj iako je zastareo još nije zatvoren. On se u policiji I tužilaštvu i dalje vodi kao otvoren slučaj i recimo građanin kome treba potvrda da nije pod istragom da bi se zaposlio on ne može da je dobije”, upozorava Radaković. Govoreći o radu Nevladinih organizacija ( NVO ) na severu Kosova Radaković je kazao da u ovom delu Kosova postoji čak 700 NVO, a da je najveći deo njih registrovan u poslednje dve godine. “Nažalost kavlitetnih nema više od desetak. Tu mislim na one organizacije koje imaju svoje kancelarije, zaposlene ljude i koje imaju redovne aktivnosti i koje građani prepoznaju i učestvuju u njihovom radu. Postoji mnogo fiktivnih organizacija koje su osnovane da ralizuju jedan ili dva projekta da bi uzeli neke pare i to je to”. Kazao je I to da nevladine organizacije još uvek nemaju veliki uticaj na političke I društvene prilike, ali da jedino one otvaraju brojna aktuelana pitanja. “Jedino NVO kroz svoje aktivnosti govori o Briselskom sporazumu, o pravosuđu itd., drugih javnih rasprava nema ni po jednom pitanju, sem onih koje organizuje nevladin sektor”, naglasio je Dušan Radaković u emisiji Slobodno srpski. 11. September. 2016.

Slobodno srpski sa Momčilom Trajkovićem

U 257. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Srpskog pokreta otpora (SPOT) Momčilo Trajković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi potez poslanika Srpske liste da ne prisustvuju sednici Skupštine Kosova, gde je jedna od tačaka dnevnog reda bila ratifikacija Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, mogao biti jedan od hrabrih poteza, ali kada ne bi postojali i razlozi zbog kojih su oni odustali. “Tako bi trebalo da se ponaša Srpska lista uvek kada je na dnevnom redu neka tačka koja zadire u interese Srba na Kosovu i interese Srbije. Međutim, razlozi kao što su bezbednost, ili to da nisu bili ispunjeni uslovi, su katastrofalni izgovori. Kada je bezbednost u pitanju, “na muci se poznaju junaci” i oni su trebali da odu i ako treba da dožive i neprijatnost, jer zastupaju interese Srba, ali drugi razlog – uslovi?... Koji su to uslovi kada se glasa o demarkaciji granice koja je statusno pitanje što zadire u Ustav Srbije”, rekao je Trajković i zapitao se kako je moguće da je neko uopšte i planirao da glasa za Sporazum o demarkaciji sa CG, čak i kada bi bili i ispunjeni ti ispunjeni. Trajković se osvrnuo i na nedavnu izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da je Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom za Vladu Srbije neprihvatljiv, jer nije u skladu sa Ustavom Srbije, ali da bi predstavnici Srba sa Kosova trebalo sami da odluče da li će glasati za taj sporazum ili ne. “Đurić simulira i pokušava da nas obmane. Mi odlično znamo da nijedan potez Srpska lista ne povlači bez dogovora sa Beogradom i na taj način Beograd samo želi da izbegne odgovornost. Srpska lista je produžena ruka Beograda i Beograd tim ljudima upravlja daljinskim upravljačem. To je naš najveći problem. ÄŒitava politika koju vodi Srpska lista je politika Beograda i Đurić može da priča koliko hoće i Vučić može da priča koliko hoće, ali mi to odlično znamo”, kategoričan je Momčilo Trajković. Lider SPOT-a smatra da će poslanici Srpske liste pod pritiskom Beograda i Međunarodne zajednice na kraju ipak glasati za Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, bez obzira na to što je to statustno pitanje već definisano spskim ustavom. Po njegovim rečima dogovori o tako krupnim pitanjima se prave u Briselu, a Srpska lista je samo izvršilacj tih dogovora i ona će kako kaže na kraju krajeva biti optužena za eventualne političke promašaje i greške koje se očigledno čine i koje će se još činiti. “Predstavnici Srpske liste samo figuriraju u kosovskim institucijama i nisu sposobni da razgovaraju i prave dogovore sa intelektualnom elitom Abanaca koja se nalazi u vlasti na Kosovu. Srpska lista samo figurira, ona nema nikakvu moć, niti snagu i znanje da može da odgovori na tako krupna pitanja koja su postavljena pred nama. Dogovori se prave u Briselu, a nalozi stižu iz Vašingtona i Berlina, otuda stižu zadaci koji treba da budu izvršeni”, ocenio je Trajković. Kazao je i to da su proteklih godina propuštene mnoge šanse Srba i Srbije na Kosovu, te da su postojale velike mogućnosti da se nešto uradi. Međutim, problem je u tome što Srbija nema, niti je ikada imala, ozbiljnu strategiju za Kosovo. “Vlasti u Beogradu proteklih godina nisu bile dovoljno zainteresovane za Kosovo, a kad nisu zainteresovane, onda i ne poznaju dovoljno problem. U strategiju rešavanja kosovskog pitanja nisu uključeni ovdašnji relevantni politički intelektualni faktori. Oni su sklonjeni, da bi se čitava priča dala u ruke neveštim ljudima koji će izgubiti dve ovce ako ih čuvaju, a kamoli da vode politiku”, rekao je Trajković. Po njegovim rečima Vlada Srbije mora iz temelja da menja politiku prema Kosovu, da pomogne da se stvori autentična srpska politika koja će biti deo njene strategije i koja će okupiti ozbiljne ljude. “Gde je Prištinski univerzitet ? Gde su hiljade profersora, gde je inteligencija ? Sve je to uštrojeno, niko ne sme da se pojavi i da kaže - stanite. Kako je moguće da je srpski narod na Kosovu u ovako opasnoj krizi, kao Titanik pred brodolomom, a da intelektualci nisu pronašli način da budu društveno angažovani”, rekao je Momčilo Trajković u emisiji Slobodno srpski. 04. September. 2016.

Slobodno srpski – special – Zajednica srpskih opština

U specijalnoj 256.emisiji Slobodno srpski možete pogledati kolaž najinteresantnijih inserata iz prethodnih emisija snimljenih u 2016. godini, koji se odnose na Zajednicu srpskih opština. Posle letnje pauze Slobodno srpski možete ponovo gledati od 4. septembra 2016. godine 17. July. 2016.

Slobodno srpski sa Jelicom Krčmarević

U 255. emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Nove partije Kosova (NPK) i bivša direktorica Zdravstvenog centra Gnjilane dr Jelica Krčmarević. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je do promena na čelu NPK, nakon ostavke dosadašnjeg predsednika Aleksandra Grujića, došlo nakon odluke Glavnog odbora te stranke o Grujićevom razrešenju."Nova partija Kosova je nikla na temeljima Srpske kosovsko-metohijske stranke. Veterani srpske političke scene na Kosovu, kao što su Dragiša Mirić, Nebojša Nikolić, Zoran Nikolići drugi, okupili su mlade ljude sa centralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja zbog toga što postojeće političke partije nisu do sada dobro predstavljale Srbe na Kosovu", rekla je Krčmarević i izrazila nadu da će se stranačka infrastruktura uskoro organizovati i na severu Kosova. Krčmarević smatra da vlast u Beogradu nema dobru predstavu o tome šta su pravi problemi Srba na Kosovu i kako ih rešavati. "U našem sistemu postoje partije koje favorizuju nesposobne ljude u politici, a oni koji su sposobni nalaze se sa strane, u zapećku", rekla je Krčmarević i podsetila da Kosovsko Pomoravlje nema političke predstavnike u kosovskoj centralnoj vlasti, nego samo u lokalu, gde se ne mogu rešiti nagomilani problemi. 10. July. 2016.

Slobodno srpski sa Tatjanom Manojlović

U 254. emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka Tatjana Manojlović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da bi Beograd trebalo da ima više odgovornosti u vezi sa Kosovom, bilo da je u pitanju aktuelna vlast ili da su u pitanju prethodne “garniture” vlasti. “Mislim da je za političare u Beogradu, pre svega za visoke državne funkcionere, Kosovo, na neki način i vruć krompir, zato što je to teško diplomatsko pitanje, a mi, kao što je poznato, nosimo teško breme prošlosti. Država Srbija se bar poslednjih 100 godina nije jasno odredila i čini mi se da nema jasan plan šta će i kako sa Kosovom. Kada probleme stavljate pod tepih oni narastaju i to je eskaliralo poslednjih decenija, svedoci smo toga”. Govoreći o statusu novinarske profesije danas i komentarišući nedavnu smenu uredničke ekipe na Radio Televiziji Vojvodine Manojlovićeva je rekla da je to loša poruka. “Neprimeren je upliv politike u medije i apsolutno sam zatečena. Mislim da je to neprimereno, da ne kažem drsko i opasno delanje, takav upliv i takav uticaj na slobodu javne reči”, ocenila je Tatjana Manojlović i napomenula da je prema nekim istraživanjima stanje u srpskim medijima ocenjeno kao najgore u poslednjih 15 godina. “I dalje postoje pritisci na medije, pretnje novinarima i sve to povlači sa sobom ostale posledice. Lično nemam nikakvih problema, ali imali smo priliku da vidimo i čujemo šta je javno govorila Olja Bećković, kako je njena emisija koja je bila vrlo gledana i koja ima dugu tradiciju, nestala sa programa”, rekla je Manojlovićeva. Manojlovićeva koja je specijalistkinja i za nenasilne društvene promene kaže da je kada je rodna ravnopravnost na Balkanu u pitanju najveći napredak ostvaren u Albaniji. „Pratim redovno šta se dešava na tom polju podizanja standarda rodne ravnopravnosti i mogu vam reći da su ovde na Balkanu, Albanke u Albaniji, najdalje otišle na tom putu. Svedoci smo da u nekim zakonskim regulativama koje se tiču zaštite žena od porodičnog nasilja, čak je kosovsko zakonodavstvo fleksibilnije i već je počelo da primenjuje neke odredbe savremenog demokratskog društva i pre nego srpsko zakonodavstvo“, rekla je Tatjana Manojlović u emisiji Slobodno srpski. 03. July. 2016.

Slobodno srpski sa Stojanom Sekulićem

U 253.emisiji Slobodno srpski gostovao je akademik, prof.dr Stojan Sekulić, bivši direktor Kliničko – bolničkog centra Gračanice. U intervjuu Budimiru Ničiću Sekulić je postojeći zdravstveni sistem na Kosovu ocenio kao loš, kako u organizaciono-tehničkom smislu, tako i kadrovskom. „Ovo je stanje ni socijalizma, niti kapitalizma. U suštini, svi koji su zaposleni imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, ali to više nije ista zaštita kakva je bila pre 20 ili 30 godina. Danas, iako imamo pravo, vidite da nemamo lekova, da je nestašica sanitetskog materijala...“, rekao je Sekulić i naglasio da je potrebna reorganizacija zdravstenog sistema koji deluje i na Kosovu. Predlaže uvođenje sistema zdravstvenih kartica kojima bi se finansirali troškovi lečenja pacijenata u zavisnosti od toga ko je koliko ulagao za doprinose, dok bi se, nakon učinjenog preseka u jednom momentu, pojedinim kategorijama stanovnika, kao što je slučaj sa penzionerima, na primer, dala mogućnost doživotnog besplatnog osiguranja. Na pitanje šta najviše nedostaje medicinskim stručnjacima koji rade na Kosovu po srpskom zdravstvenom sistemu profesor Sekulić odgovara da shvate da ovde hrane svoju porodicu i da moraju da daju svoj doprinos radeći. „Imate lekare koji rade puno radno vreme i one koji imaju skraćeno radno vreme jer su nam ustanove male. Kada vi svako ispunjavao svoje nedeljne obaveze, uključujući i snabdevenost lekovima i drugim neophodnim sredstvima za rad, zdravstvo bi cvetalo“, smatra Sekulić. Govoreći o Zajednici srpskih opština koja će imati, kako je najavljeno, određene nadležnosti i u oblasti zdravstva, Sekulić je rekao da će svoje mišljenje o tome izneti tek kada to bude urađeno. „Ali, ne verujem. Zdravstvo će, verovatno, biti integrisano u sistem kosovskih institucija. Jasna je stvar da je to gašenje srpskog sistema na Kosovu. Ne znam da li će biti bolje ili gore nego sada. Srbi će morati da idu u Prištinu da se leče“, upozorio je prof.dr Stojan Sekulić. Sekulić, koji se bavi i publicistikom, van sfere profesionalnog medicinskog interesovanja, govorio je i o svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Gračanica, istorijsko-dokumentarni osvrt sa genealogijom porodica". „Do sada imam samo pozitivne kritike. Predsednik Matice Srpske nedavmo me je obavestio da je moja knjiga ušla u literaturu za izradu srpske enciklopedije koja se upravo piše. Međutim, opština Gračanica, koja bi trebalo da se ponosi tom knjigom, do sada je kupila samo devet primeraka“, kazao je Sekulić u emisiji Slobodno srpski. 26. June. 2016.