ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Tatjanom Lazarevic

U 292.emisiji Slobodno srpski gostovala je urednik veb portala kossev.info Tatjana Lazarević. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je odluka da Srbi idu na vanredne kosovske parlamentenarne izbore u pet ili šest kolona podjednako loša kao da bi išli u jednoj. „Trenutno je na sceni još gora opcija, a to je da imamo šest formalno prijavljenih političkih subjekata, dok iz Beograda stiže podrška za samo jednu, kao pozitivnu, opciju za kosovskometohijske Srbe“. U takvoj situaciji od Srba sa KiM se očekuje da budu ništa drugo nego zaokruživači glasova. „ Od Srba se očekuje, kada se raščlani do poslednjeg pojedinca, a pre svega je sada akcenat na one zaposlene u institucijama Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, da budu ništa drugo nego do zaokruživači broja jedne opcije, u ovom slučaju Srpske liste. Pri tom je paradoks da iz Beograda stiže instrukcija zaposlenima u institucijama Republike Srbije na Kosovu i Metohiji da treba da zaokruže broj na listi na čijem se zaglavlju nalazi logo tzv. Republike Kosovo“. Na Kosovu je upisano blizu dva miliona glasača. Tatjana Lazarević podseća da je srpsko biračko teloveoma malo, procenjuje se na oko 100 hiljada, ali lično smatra da je taj broj značajno niži. „Zamislite da tako mali broj srpskih glasača treba da glasa za šest lista. Hipotetički kada se taj broj od najviše 40.000 glasača podeli na šest lista vrlo mi je nepristojno da komentarišem istinski legitimitet onih koji će biti budući poslanici u Skupštini Kosova,i na osnovu stvarnog broja glasova“. Urednica portala kossev smatra da je srpska zajednica na KiM veoma oslabljena u intelektualnom smislu posle 1999.godine. „Mislim da ljudima, građanima, nedostaje sloboda u kulturi komunikacije, ali i svest o tome da postoji odgovornost da javno iznesu svoj stav. Tu su naravno i lični razlozi, privatni razlozi, postoji takođe jedna tradicionalna kultura kolektivizma kod Srba na Kosovu i Metohiji, a to je da nije poželjno da se izdvojite kao jedinka i da kažete neki stav, nego da zapravo branite stavove kolektiviteta. Ali ima jedan potpuno drugačiji fenomenkoji se dešava sada sa društvenim mrežama, sa Fejsbukom, dok sa jedne strane imamo problem da ljudi stanu pred kamere i javno iznesu svoj stav, na Fejsbuku su vrlo agilni, vrlo slobodni, vrlo i kritični, u iznošenju svojih mišljenja“. Tanja Lazarević se saglasilsa sa voditeljem da obično ljudi zapravo beže od kamera odbijajući da javno, pred medije, iznesu svoje mišljenje, „To je problem stava, što me posebno brine kada su mlade generacije u pitanju. Naše iskustvo takođe je takvo, da jako teško dobiti mladog čoveka u anketi jer se ili plaši, ili nema zapravo stav, a kad’ će imati stav, i želeti da menja stvari i kritički razmišljai ako ne sa 20 – 30 godina“, zapitala se urednica veb portala kossev.info Tatjana Lazarević. 28. May. 2017.

Slobodno srpski sa Nedžmedinom Spahiuom

U 291.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Nedžmedin Spahiu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da odluka o raspisivanju izbora najviše šteti Demokratskom savezu Kosova ( DSK) Ise Mustafe, jer će, kako je kazao, vrlo teško nakon izbora ponovo biti deo vlasti. Po njegovim rečima Demokratska partija Kosova (DPK) Kadrija Veseljija je učinila pravi potez što je ušla u koaliciju sa Alijansom za budućnost Kosova i Inicjativom za Kosovo na čijem su čelu Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj. „Najpametniju stvar je uradio Kadri Veselji koji je svog potencijalno navećeg rivala Ramuša Haradinaja priuvukao sebi i on je sad potuno komotan. Da nije bilo te koalicije i da nije Haradinaju ponudio mesto kandidata za premijera on bi zapravo najviše napada imao od samog Haradinaja, ali je na ovaj način eliminisao svog najvećeg protivnika. S druge strane, bilo kakve kritike ili napadi DSK na DPK i tu koaliciju neće imati rezultata, jer su do sada bili zajedno u vlasti i služili su DPK i hteli su da im služe još godinu dana, tako da nikakve kritike na njihov račun ne vrede“. Spahiu je kazao da se na Kosovu na izborima ne glasa za ideje i programe, već da to ko će biti pobednik odlučuju neki drugi faktori. „Nažalost, na Kosovu pobeđuje onaj ko najbolje uspe da se organizuje, ko najbolje uspe da ukrade glasove... U svakom slučaju, uvek jedna zemlja i jedan narod imaju vladu koju zaslužuju. Dakle, ako zaslužujemo lopove imaćemo lopove, ako zaslužujemo poštene imaćemo poštene ljude“ Spahiu smatra da je oštra retorika Ramuša Haradinaja prema Srbiji u poslednjih mesec dana zapravo deo predizborne kampanje. “Haradinaj je iskoristio to što je bio uhapšen u Francuskoj da izoštri svoj patriotizam. Time je našao povod da napada Srbiju i to najviše šteti Pokretu Samoopredeljenje i Haradinaj je zapravo time hteo da glavnog rivala stavi po strani i on je to već donekle i uspeo“. Govoreći o sve češćem pominjanju ujedinjenja teritorija gde žive Albanci od strane pojedinih političara u Albaniji i na Kosovu , a sto se u Beogradu tumači kao stvaranje Velike Albanije, Spahiu je kazao da takve priče nemaju kako je kazao veze sa realnošću. „To je pre svega neozbiljnost Edija Rame koji je sada u škripcu za vlast u Tirani i koji je mislio da time uceni Međunarodnu zajednicu, odnosno Zapad u smislu „ako vi meni ne ostavite vlast ili ako mi ne pomognete da ostanem na vlasti, ja ću vam uništiti vaš proizvod, odnosno državu Kosovo, koju ste vi stvorili“. To isto je uradio i Hašim Tači koji se kasnije pokajao i kazao da to on nije nikad rekao i da je to propaganda Srbije. U svakom slučaju to su neozbiljne priče, kao što je neozbiljna priča bila i predsednika Srbije Tomislava Nikolića da će sa sinovima da dođe da ratuje zbog Kosova, sto je u Prištini shvaćeno kao najobičnija propaganda. Srbija takođe priče o Velikoj Albaniji ne shvata ozbiljno nego priča o tome da bi skrenula pažnju i prikrila neke svoje unutrašnje stvari i probleme“, rekao je Spahiu u emsiiji Slobodno srpski. 21. May. 2017.

Slobodno srpski sa Sanjom Sovrlić

U 290. emisiji Slobodno srpski gostovala je urednica RTV MIR u Leposaviću Sanja Sovrlić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da pad Vlade Kosova nije nikakvo iznenađenje i da je to dobro posebno za Srbe. “Pravo je iznenađenje što je Vlada ovakva u ovom sastavu izdržala do sada. Neke moje procene su bile da će još 2015.-2016. biti vandrednih parlamentarnih izbora, ali se uz nekakvu podršku, najverovatnije međunarodnih faktora ipak održala do sada. što se Srba tiče, misim da ovo jeste neka nova prilika. Nekako izbori po prirodi stvari mogu da probude neku nadu da će se eventualno nešto promeniti i da će ovi izbori možda doneti neke nove ljude, zapravo šansa je da se pojave novi ljudi koji će istinski predstavljati Srbe u institucijama za razliku od dosadašnje strukture”. Ona smatra da će i na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu koji su zakazani za 11. Jun Beograd imati svoje favorite. “Postojaće i dalje lista koja će biti favorizovana od strane vlasti u Beogradu, ali isto tako mislim da će se desiti promene kadrovske unutar te liste koju Beograd bude favorizovao, i verujem da će ovi ili budući lokalni izbori pokazati da su neki ljudi završili svoju misiju, i da su verovatno završili svoju političku karijeru”. Govoreći o slobodi medija na Kosovu Sovrlićeva je kazala da je ona u mnogim slučajevima ograničena. “Na žalost danas se hrabrošću smatra čak i postavljanje pitanja koje nekom političaru ne odgovara što je na nivou recimo podsećanja na neispunjena obećanja, tako da nam to govori koliko je zapravo ograničena ta naša sloboda. Međutim ako pogledamo beogradske medije, mislim da je situacija kod nas na Kosovu mnogo bolja”, rekla je Sanja Sovrlić u emisiji Slobodno srpski. 14. May. 2017.

Slobodno srpski sa Dejanom Nedeljkovićem

U 289.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor NVO Zeleno srce u Zvečanu Dejan Nedeljković. U intrervjuu Budumiru Ničiću, Nedeljković, koji je na nedavno održanim srpskim predsedničkim izborima, podržao kampanju Vuka Jeremića kazao je da je pobeda Aleksandra Vučića bila očekivana i za Srbe na Kosovu, ali da je iznenađujući mali procenat izlaznosti koja je trebalo da bude preko 60 odsto. „Sama kampanja koja se vodi poslednjih pet godina, od kako je Vučić na vlasti, je bila preduslov da će Vučić pobediti. U Srbiji imate totalni medijski mrak, imate pretnje, zastrašivanja na poslu, represiju nad ljudima. Dakle, imate sve ono gde narod ne može slobodno da odluči, i iz svega toga je u stvari kulminiralo to da Vučić dobije najveći procenat glasova“, kazao je Nedeljković. Predsednički kandidat Vuk Jeremić ,koga je Nedeljković podržao, zauzeo je na Kosovu treće mesto u trci za predsednika Srbije, a najviše glasova 7,46 odsto zauzeo je u samom Zvečanu. Jeremić je, po Nedeljkovićevim rečima, bio jedini od svih 11 kandidata koji je izneo svoj plan i program mesec dana pre samih izbora. Uključujući i pitanje Kosova. „Njegov stav prema tome je bio je da briselske sporazume niko neće moći da poništi jer su to međunarodne obaveze. On je imao plan da način pregovaranja bude drugačiji, da se neke teme koje su lokalnog karaktera prenesu na Srbe sa Kosova, a ne da o tome pregovaraju predsednik i premijer države sa predsednikom i premijerom druge države, to su bukvalno razgovori između dve države“, smatra Nedeljković. Za njega je povratak Srpske liste u kosovske institucije na centalnom nivou praktično, a ne političko pitanje. Jedini razlog zbog čega su se vratili u Skupštinu Kosova jest da zadrže mandate. „Koliko sam ja razumeo, ostalo im je bilo još dva dana do isteka onih šest meseci kada bi izgubili svoje mandate zbog nedolaska na sednice i tada bi te mandate preuzeli sledeći ljudi koji su bili na izbornim listama. Onog trenutka kad su rešili da izađu na kosovske izbore, da budu deo parlamenta Kosova,kada su rešili da u tome učestvuju meni nije jasno zbog čega su sve vreme izlazili iz toga, zbog čega su se zamrzavali. Oni su navodili razne razloge zbog čega se to radi, pa ne znam , tu odluku o Trepči, pa ovo, ono. Uglavnom, ako si rešio da učestvuješ u tome, onda budi do kraja tu, bori se za to, a ne da sediš šest meseci kod kuće, primaš platu i onda posle pola godine, kad znaš da ti je funkcija ugrožena, vratiš se da bi tu platu ponovo nastavio da primaš“, rekao je Nedeljković. Po njemu, poslanici Srpske liste u kosovskom parlamentu su samo dekoracija. „Njihova uloga je tamo da imaju to neko brojno stanje koje imaju. Ja njihov glas zaista nisam čuo, pratio sam dosta Skupštinu Kosova, čuo sam Slavka Simića par puta za govornicom koji je nešto pričao, ostale poslanike nisam ni čuo. Ne znam kako pričaju, ne znam njihov glas, ne znam“. Dejan Nedeljkovič, koji je direktor nevladine organizacije Zeleno srce u Zvečanu koja se bavi očuvanjem zdrave životne sredine i ekološkim turizimm ocenio je da je ekološka svest građana na niskom nivou, a da je najveći problem što danas ne postoji regionalna deponija za odlaganje smeća četiri opštine na severu Kosova. Ipak, postoje ozbiljni potencijali za razvoj privrede na severu Kosova, posebno u oblasti turizuma u čemu prednjače Zubin Potok zbog jezera Gazivode i Banjska. „Ja da imam novca, da sam neko ko odlučuje, prvo što bih uradio za moju opštinu Zvečan jeste da obnovim kapacitete Banjske. Mi smo bili vrlo poznata banja tokom osamdesetih i oevedesetih godina. Svi pacijenti koji dolaze na rehabilitaciju od strane Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, odlaze u neke banje, ne znam Ribarska banja, banja Koviljača, neka banja kod Mladenovca, a mi tu istu vodu imamo u Banjskoj, na samo 14km od Mitrovice. Te kapacitete bi trebalo ponovo podići. Drugo, što se tiče opštine Leposavić, ja sam neko ko se godinama zalagao za to, da bi deo oboda Kopaonika koji silazi niz Leposavić trebalo vezati žičarom. Zašto bi išli na Rudnicu, pa da se penjemo do Kopaonika, kad možemo da dođemo do Leposavića tu iznad sela i da se popnemo na žičaru, odemo na Pančićev vrh i da se spustimo do Leposavića ponovo. I Leposavić isto ima snega kao i druga strana Kopaonika“, rekao je Dejan Nedeljković u emisiji Slobodno srpski. 07. May. 2017.

Slobodno srpski sa Mirjanom Jevtić

U 288.emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica ministra za rad socijalu politiku u Vladi Kosova Mirjana Jevtić. U intevjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da joj je vest o razrešenju sa funkcije ministarke za lokalniu samoupravu saopštena iz Kabineta premijera Kosova, kao i informacija da je ponovo imenovana za zamenicu ministra za rad i socijalnu politiku. Jevtićeva je bila kandidat Srpske liste u kosovskoj izvršnoj vlasti, ali je, po njenim rečima, niko iz Srpske liste nije kontaktirao u vezi sa kadrovskim promenama. “Postoji trend od decembra prošle godine da oni meni samo putem medija saopštavaju neke informacije. Doduše, ovaj put sam o mojoj smeni u ministarstvu za loklanu samoupravu i imenovanju na predlog Srpske liste za zamenicu ministra za rad saznala iz kabineta premijera Kosova. Mi smo imali na početku dogovor sa premijerom, kad sam otišla da kažem da sam saglasna sa zahtevom koji je predsednik Srpske liste podneo za moju smenu sa mesta ministarke, da kad bude doneo odluku o mojoj smeni da me o tome i obavesti, da neću o tome čuti iz medija, kao što to je u praksi bilo. Posle nekoliko dana su me pozvali i rekli da su prihvatili moju ostavku i da me je Srpska lista kandidovala na mesto zamenika”, rekla je Mirjana Jevtić. Jevtićeva, koja je u protekla četiri meseca bila ministarka za lokalnu samoupravu u Vladi Kosova, gde je polovinom decembra prošle godine zamenila Ljubomira Marića, kaže da je na to mesto imenovana uz podršku većine poslanika Srpske liste . “Većina poslanika Srpske liste je bila saglasna sa tim predlogom Slavka Simića, tada vršioca dužnosti predsednika Srpske liste. Meni su tu odluku samo saopštili i rekli da nisu zadovoljni radom pređašnjeg ministra Marića i da žele mene da kandiduju na tu poziciju. Slavko Simić nam je takođe rekao da je to sve u dogovoru sa Vladom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, te da je i naš lider partije Aleksandar Vulin obavešten o tome. Nikom tada nije palo na pamet, pa ni meni, da proveravam da l’ je to tačno ili nije”, rekla je Jevtićeva. Ina je kazala da je, dan nakon imenovanja, iz medija saznala da ju je Slavko Simić obmanuo i nju, kao i poslanike Srpske liste koji su podržali njeno imenovanje. “Ja sam tek tada shvatila da ono što je nama rečeno, poslanicima, od strane Slavka Simića, zapravo nije tako i da nema podršku Beograda. Dan nakon što sam imenovana krenuli su svi oni napadi na mene, kada je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM izašao i mene javno pozvao da ne prihvatim funkciju. Bila sam u čudu, nisu me pozvali telefonom, mejlom, bilo kako. Prva vest na televiziji, a mene predstavljaju kao razlog rascepa Liste, kao « Mustafinu ». Ja sam bila šokirana. Slavko Simić je tada, kada sam ga pozvala i pitala šta se to dešava, rekao da ne brinem, da je sve u redu, da je to odluka većine poslanika, da će oni stati iza te odluke i da ja idem u ponedeljak na posao i krenem da izvršavam svoje dužnosti za šta sam imenovana, što sam ja i uradila. Mislim da nije bilo fer i korektno ono što se dešavalo posle toga”, izjavila je Jevtićeva. Negira optužbe da je to vreme bila ministarska samo na papiru. “Kad sam stupila na mestu ministarke u toku je bio javni poziv za apliciranje opština i nevladinom sektoru i ja sam produžila taj rok za još 15 dana, naložila da se ponovo svim opštinama pošalju mejlovi. Onda je usledila ta odluka iz Beograda koju sam očigledno samo ja poštovala, da se sve vrati u pređašnje stanje, da se zamrznemo, tako da sam ta tri meseca jedino ja poštovala odluku i nisam išla na posao”, rekla je Mirjana Jevići i dodala da je ipak dobijala izveštaje iz svog ministarstva o tome kako je išla raspodela sredstava na osnovu javnog poziva. Kaže da odlazak Slavka SImića iz Pokreta socijalista nije uzdrmao tu političku organizaciju kojoj i sama pripada, nego ju je i ojačao, a ono što zamera svojim stranačkim kolegama i predsedniku partije Aleksandru Vulinu je to što u vreme medijske kampanje protiv nje, u kojoj je optužena da je startleta i bliska vlastima u Prištini, nije bila tretirana kao žena. “Jedino što ja mogu da zamerim to je zato što oni mene kao ženu nisu odbranili. Ali nemamo svi isto viđenje, za njih to ništa nije bilo strašno, itd”, rekla je Mirjana Jevtić i dodala da veliki deo odgovornosti za sve što se desilo snosi Kancelarija za KiM na čelu sa Markom Đurićem “Kako je krenulo to sve oko mene, zar nisu mogli su lepo da me pozovu i da mi kažu da nisam politički pogodna, šta god da je bio razlog, zar su morali na takav način”, zapitala se Mirijana Jevtić u emisiji Slobodno srpski. 30. April. 2017.

Slobodno srpski sa Korvinom Laskom

U 287. emisiji Slobodno srpski gostovao je komandant Multinacionalne brigade Istok u sastavu KFOR-a pukovnik Korvin Lask. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da ljudi na Kosovu nemaju puno razloga da brinu za svoju bezbednost, jer je Kosovo, kako je kazao, u poređenju sa drugim zemljama sveta veoma bezbedno. “Mislim da je Kosovo dosta bezbedno zahvaljujući velikom radu i trudu ne samo KFOR-a, nego i institucija Kosova, uključujući i Kosovske bezbednosne snage, ali mislim da je sasvim normalno da se ljudi brinu za svoju bezbednost, bez obzira na kom nivou. Takođe bih i sam brinuo o svojoj bezbednosti, ali ne bih bio isuviše zabrinut. U poredjenju sa drugim zemljama sveta, Kosovo je ipak veoma bezbedno”, rekao je pukovnik Lask. Smatra da odluku o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Oružane snage Kosova treba da donesu građani i institucije Kosova, te da to pitanje nije na KFOR-u ili NATO-u. Kaže da tranformacija KBS u vojsku Kosova ne bi uticala na misiju KFOR-a. Po njemu, pitanje da li će KFOR ostati na Kosovu ili se vratiti kući zavisi od toga da li je Kosovo bezbedno ili nije, a ne od formiranja Oružanih snaga Kosova. Za Laska ne bi bilo ništa čudno da na Kosovu postoje dve vojne formacije KFOR i Oružane snage Kosova, sa dve odvojene komande. “Mislim da je to moguće. Ako pogledamo neke druge zemlje, oružane snage koegzistiraju u istoj oblasti. Na primer Nemačka i Amerika su imale dugoročnu saradnju posle Drugog svetskog rata. U Nemačkoj ima 30.000 američkih vojnika koji su tamo stacionirani, a kao što znate Nemačka ima svoje oružane snage, tako da mislim da je saradnja moguća” rekao je američki pukovnik. Korvin Lask, koji je komandant Multinacionalne brigade Istok u kojoj su pripadnici oružanih snaga pet zemalja : SAD, Rumunija, Bugarska, Poljska i Turska, kaže da KBS imaju izuzetan kapacitet što se tiče obavljanja osnovnih i glavnih zadataka koje pomažu u očuvanju bezbednosti Kosova i kao primer naveo aktivnosti u uklanjanju eksplozivnih naprava. “Mislim da KBS ima jedan od najboljih timova na Balkanu za propisno uklanjanje eksploziva i oni pomažu čitavom Kosovu. Kao što znate, proleće je došlo, poljoprivrednici rade na svojim njivama i zahvaljujući KBS-u oni su bezbedniji. Naravno, to je samo jedan od primera. KBS takođe učestvuju u traženju i spašavanju, protivpožarnim aktivnostima, čak i spašavanju iz vode”, rekao je Lask i objasnio da pripadnici KBS-a nisu obučeni za učešće u oružanim sukobima. “Nisu obučeni za borbena dejstva, to nije u sastavu njihovog mandata, ali za neke druge situacije su izuzetno dobro obučeni”, ocenio je Lask. Kazao je i to da KFOR ima izuzetno dobru saradnju sa Vojskom Srbije. “Saradnja je zasnovana na Rezoluciji 1244, kao i Vojno-tehničkom sporazumu i još nekim dodatnim sporazumima koji omogućavaju saradnju između KFOR-a i Vojske Srbije. Sarađivao sam sa Vojskom Srbije od kada sam došao ovde u novembru i pokazali su se kao izuzetni partneri kada je u pitanju održavanje sigurnosti duž administrativne linije, Vrlo su profesionalni i veliko mi je zadovoljstvo sarađivati sa njima”, rekao je komandant Brigade Istok. Pukovnik Lask je izjavio da je tokom prošlonedeljnih uskršnjih praznika pretila opasnost na verskim svetkovinama koje su se održale tokom hrišćanskog praznika, koji su u istom danu obeležili i pravoslavci, i katolici. “Opšta pretnja je bila od strane islamskih ekstremista, a mete su im bile pravoslavne i katoličke crkve tokom uskršnjih praznika”, potvrdio je američki pukovnik. Korvin Lask pod čijom komandom su američki vojnici u bazi Bondstil kaže da na Kosovu trenutno ima nešto više od 500 američkih vojnika. “U poslednih nekoliko godina broj vojnika KFOR-a je bio isti, bar kada pričamo o američkom kontigentu. Da li će se broj smanjivati i kako, videćemo, jer naš cilj je da se obezbedi potpuna sigurnost u ovoj oblasti, kako mi više ne bi bili potrebni. Još uvek nismo došli do tog cilja, ali je mnogo bolje u poređenju sa periodom od pre nekoliko godina”. Govoreći o nasilju iz marta 2004. godine pukovnik Lask je kazao da postoji veoma mala mogućnost da se slično nasilje ponovi na Kosovu, a da KFOR nije nespreman, kao što je to bio slučaj 2004. godine. “Incident koji se dogodio 2004.godine je bio užasan i mislim da je KFOR naučio dobru lekciju kada se to dogodilo. Uvideli su da 2004. godine nisu dobro razumeli okolnosti kao što ih sada razumeju. Na primer, pre 2004. KFOR nije imao timove za vezu koji obilaze i razgovaraju sa stanovnicima, političkim liderima, vatrogascima, policijom, kao i običnim građanima, da bi dobili bolju sliku o tome kakvo je stanje. To nije postojalo 2004.godine. Kada se taj incident dogodio, tadašnji vojnici i vođe KFOR-a nisu očekivali tako nešto i zato se sve to desilo jako brzo, jer KFOR nije bio upućen u situaciju. Danas postoje mnogi timovi za vezu koji su stacionirani u gradovima Kosova, oni tu žive i rade i deo su zajednica pa tako mogu imati bolju evidenciju”, rekao je pukovnik Korvin Lask u emisiji Slobodno srpski. 23. April. 2017.

Slobodno srpski sa Brankicom Kostić

U 286.emisiji Slobodno srpski gostovala je predsedavajuća Skupštine opštine Gračanica i direktorica Narodne biblioteke u Gračanici Brankica Kostić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je čestitala najradosniji hrišćanski praznik Uskrs svim vernicima, poželevši im zdravlja i sreće. „Kao žena koja sa radošću proslavlja sve pravoslavne praznike, sve hrišćanske praznike, koja poštuje i sve druge vere, religije i nacije, svim vernicima koji slave Uskrs želim da radost Hristovog vaskrsenja ispuni srca radošću i da svaki čovek pronađe tu svetlost u sebi i prenese je na svoju porodicu, svoje najbliže, porodici i prijateljima, a da radost Vaskršnjeg praznika, na taj naš veliki dan, ispuni sve naše domove srećom i zdravljem“, poručila je Kostić. Po njenim rečima, opstanak i ostanak Srba na Kosovu ne sme da se dovodi u pitanje, ali nije samo stvar volje pojedinca, nego i države. Ona je posetila na period oružanih sukoba na Kosovu kada je ostanak Srba na Kosovu bio veliki izazov. „Za mene je to bila agresija, naš narod je doživeo golgotu, naša crkva, naše institucije, pre svega narod i crkva. Da li je tada iko mislio da će bilo ko ostati? Onda su ponovili pogrom 2004.godine, i dalje i dan danas se često ponavljaja rečenica od albanskih, nazovimo ih političarima, analitičarima, u kojoj upozoravaju na opstanak srpskog naroda i izražavaju određene pretnje prema srpskoj zajednici. Ja ne dozvoljavam da me bilo ko nazove manjinom u svojoj zemlji“, naglasila je Kostić. Predsedavajuća Skupštine opštine Gračanica smatra da se Srbima na Kosovu pravo na veroiposvest ne poštuje u dovoljnoj meri. „Nimalo se ne poštuje. Ne smemo da zanemarimo život u većinskim sredinama, gde su Srbi koncentrisani u većim sredinama, ali šta je sa manjim sredinama, šta je sa Hramom u centru Prištine, da li neko od nečije bogomolje sme da pravi javni nužnik, da li sme od te bogomoljke da pravi alpinstičku stazu“, zapitala se Kostić i konstatovala da danas, ipak, u crkve dolazi veći broj vernika nego u komunističko vreme. Po njenom mišljenji, sekularni i verski život jesu dve dimenzije, ali se i prepliću. „Jedan drugome mogu da budu sjajna podrška i oslonac, ali mogu često da budu i teret. Crkva mora da uđe u očuvanje porodice, jer naša vera je vera ljubavi i vera praštanja, ali i poštovanja određenih zakona. Ne možemo dopustiti ni sebi ni deci da pređemo granicu i da radimo šta hoćemo“, poručila je Kostić. Branikca Kostić, koja je i direktorica Narodne bibiloteke u Gračanici, ne zna u kakvom je stanju knjižni fond na srpskom jeziku koji je posle 99.godine ostao u Univerzitetskoj biblioteci u Prištini. „Apsolutno nemamo nikakvih informacija ko o tome brine. Univerzitetska biblioteka ima upravnika Å½ivorada Vasića, njegovo sedište je u jednoj kancelariji u Narodnoj biblioteci Srbije. Zaista ne znam ko time raspolaže, nije moje pravo, niti obaveza, ali jeste moja dužnost kao građanina da tražim taj fond i da se interesujem, ali prosto se bojim da odem u tu bibilioteku, mada sam se tamo i formirala kao ličnost“, rekla je Brankica Kostić u emisiji Slobodno srpski i pohvalila rad Doma kulture u Gračanici koji savesno brine i delu knjiga koje su, pre nekoliko godina, na inicijativu srpskog poslaničkog kluba, iz prištinske bibiloteke premeštene u Gračanicu. 16. April. 2017.

Slobodno srpski sa Arnom Gujonom

U 285. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik udruženja „Solidarnost za Kosovo“ Arno Gujon. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je ova humanitarna organizacija koja od 2004. godine pomaže Srbe na Kosovu, do sada prikupila i distribuirala pomoć u vrednosti od pet miliona evra. „Robu dobijamo od raznih preduzeća u Francuskoj i onda je mi vozimo iz Francuske do Kosova, gde delimo tu pomoć od kuće do kuće, od porodice do porodice, i vrednost te robe je oko 3,5 miliona evra i do sada smo imali 40 konvoja. što se tiče humanitarnih projekata koje realizujemo u saradnji sa raško – prizrenskom eparhijom vrednost je oko 1,5 miliona evra direktnih investicija, to je pomoć školstvu i zdravstvu tako što renoviramo škole i ambulante, bolnice, kuće. Takođe smo kupili ambulantna kola i pružamo pomoć razvoju poljoprivrednih projekata-izgradnja farmi, izgradnja mlekare, popravljanje plastenika i tako dalje“. Gujon koji je obišao gotovo svaki deo Kosova gde žive Srbi kaže da je najteža situacija u Metohiji. „Orahovac je posebno mesto, to je pravi geto, u pravom smislu te reči, tamo u gornjem delu grada ljudi žive bukvalno u dve ulice, na kraju jedne ulice je postavljena sa strane bodljikava žica. Tamo nema ni sigurnosti, ni posla, tamo je situacija izuzetno teška, ja ne znam kako ljudi preživljavaju svih ovih godina. Tamo je čak i pre rata počelo sa kidnapovanjima, sa raznim lošim stvarima 1998. godine i do dan danas oni žive stvarno bez normalnih uslova“. Arno Gujon se u emisiji prisetio i svoje prve humanitarne akcije i dolaska na Kosovo. „To je bilo 2004. godine i tada nismo prešli južno od Ibra, tada smo stigli do Mitrovice, a onda smo tokom dva dana delili pomoć po tim selima severno od Mitrovice i ja tada nisam ni znao kako se zovu ta sela. To je bilo moje prvo upoznavanje Srba. Tada sam i upoznao situaciju, nisam ni znao kako će nas ljudi dočekati, hoće li biti kivni na nas, odnosno na Francuze zbog načina na koji ih je Francuska napustila, hoće li nas gledati dobronamerno i zapravo smo odmah uvideli da su oni nas dočekali kao što brat dočekuje brata, toplo, srdačno i posle prvog konvoja znao sam da će moj život biti duboko istinski vezan za Kosovo, za Srbe na Kosovu i da ću se vraćati opet. I vraćali smo se svake godine i to više puta eto do dana današnjeg“, rekao je Arno Gujon u emisiji Slobodno srpski. 09. April. 2017.

Slobodno srpski sa Veroljubom Petronićem

U 284.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor NVO „Humani centar Mitrovica“ Veroljub Petronić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je bezbednosna situacija na Kosovu nestabilna, pre svega zbog kako je kazao dešavanja u regionu i svetu. „Kosovo kao jedan region je vrlo nestabilno područje i vrlo lako se može po potrebi raznih interesnih grupa, zloupotrebiti za nestabilnost kako bi se neko pitanje opravdalo ili kako bi se skrenula pažnja sa nekih drugih bitnijih stvari. Trenutno je pretnja recimo situacija u Makedoniji. Znači vrlo lako može da „pukne“ i da dođe do destabilizacije koja može da se prenese i na Kosovo, i na Albaniju, i na ceo region i da dođe do velikih regionalnih konflikata između svih zajednica“. Petronić koji je na čelu organizacije koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja u oblasti bezbednosti kaže da kod Srba i Albanaca na Kosovu preovladava osećaj nezadovoljstva, nepoverenja, nesigurnosti i neizvesnosti, a razlozi za to su kako kaže višestruki. „Samo nepoznavanje Briselskog sporazuma, konstruktivna nejasnoća kad god zapadne neki dijalogski proces u ćorsokak i kostruktivna neiskrenost i Beograda i Prištine i prema Srbima i prema Albancima, sve su to razlozi zbog kojih je situacija ovakva“. Petronić je kazao da prema istraživanju koje je radio Humani centar Mitrovica velika većina Srba smatra da Kosovo ne treba da ima svoju vojsku. „87,07% Srba smatra da ne treba da se formira vojska Kosova, a 74% smatra da Srbi ne treba da uđu u vojsku Kosova ukoliko se ona formira. Zašto? Razlozi su mnogi zbog toga, prvo po Ustavu treba da postoji 10% manjinskih zajednica Srba, i 10% drugih ostalih manjinskih zajednica. To nije ispoštovano. Vi danas imate svega 46 Srba u kosovskim bezbednosnim snagama, ali da bi Srbi ušli i da bi prihvatili mora prvo da se promeni kompletna komandna struktura, svi oni koji su učestvovali u OVK. Dakle Srbi ne veruju, dok se ne promeni ta komandna struktura, dok ne budu došli neki mladi ljudi koji imaju čistu prošlost, onda tek možemo da počnemo da pričamo o približavanju i toj nekoj tematici“, rekao je Veroljub Petronić u emisiji Slobodno srpski. 02. April. 2017.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Dunđerinom

U 283.emisiji Slobodno srpski gostovao je urednik umetničkog programa u galeriji Akvarijus u Severnoj Mitrovici Aleksandar Dunđerin. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da postoji velika mogućnost da Kosovo ove godine postane član UNESKO-a. „Jako je bilo čudno kad je Međunarodni Olimpijski Komitet (MOK) dozvolio da Kosovo postane članica. Ne znam koliko to ljudi zna, tamo se odluke u principu donose jednoglasno, pa opet smo, negde pod pritiskom, čak i mi dozvolili da Kosovo postane član MOK. Teže je biti član MOK, nego član UNESKO-a. Ako nam je to neki pokazatelj, onda ne mogu da budem optimista da se to neće dogoditi”. Dunđerin, koji je od 2012. do 2014. godine u Kancelariji za Kosovo i Metohiju bio zadužen za savremeno kulturno stvaralaštvo i očuvanje kulturne baštine na Kosovu, kaže da ne postoje precizni podaci o tome u kakvom je stanju trenutno srpska kulturna baština na Kosovu. “O kulturnoj baštini pre svega treba da brine Republički zavod za zaštitu spomenika kulture koji u to vreme, ni sada, a ni pre toga, uopšte nije imao mogućnost da sve to sagleda, bar zvaničnim putem, ili Pokrajnski zavod za kulturu u Leposaviću koji je naprosto ostao bez ljudi. Nažalost, ti podaci su veoma zastareli i oni su praktično negde sa kraja devedesetih. Vi morate da imate stručne timove koji idu na teren i da beleže promene kako bi se tačno znalo u kakvom je stanju kulturna baština.”. Dunđerin kaže da država Srbije ne posvećuje dovoljno pažnje promociji srpske kulturne baštine na Kosovu, ali ni kulturnom stvaralašvu i da je to iz godine u godinu sve lošije. On je kazao da je na tom polju najviše urađeno dok je na čelu Kancelarije za KiM bio Aleksandar Vulin. „U tom periodu je objavljeno 80 knjiga samo za dve godine, snimljeno je pet filmova, što dokumentarnih, a evo jedan i na kraju igrani “Sporazum” Predraga Radonjića, započta je obnova manastira Sveti arhangeli na koju se čekalo 26 godina, završena je obnova manastira Zočište.. To su samo neki rezultati, a ima i drugih, kao što je napraviti od Doma kulture Gračanica zaista bitan regionalni kulturni centar Srba na Kosovu. Nažalost, sve to je stalo 2015. godine. Ja sam i započeo rad na jednom projektu da se predstavi kulturno izdavaštvo na Sajmu knjiga u Beogradu, i to je sjajno bilo. Zašto je to obustavljeno, zašto od 2015. nijedna nova knjiga nije predstavljena, to morate da pitate one koji se sada time bave“, kaže Dunđerin. Po njegovom mišljenju, pitanje Kosova i Metohije se ne može rešaavati na dnevnopolitičkom nivou. „Plašim se da je sad mnogo retorike i dnevne politike, znate, odjednom je postalo važno da u jednom danu učlanite tri hiljade ljudi u štrpcu u jednu stranku. U vreme Vulina nije bilo takve vrste agnažmana. Ne vidim šta to dobro može doneti, ni očuvanju kulturne baštine, ni opstanku Srba na Kosovu“ Dunđerin smatra da Zajednica srpskih opština neće doneti ništa značajno Srbima na Kosovu. “Dok sam bio u Kancelariji za KiM rađeno je na statutu Zajednice srpskih opština. Taj statut je bio zamišljen veoma ambiciozno, maltene kao država u državi. Naravo, to već odavno nije prošlo i to je napušteno. šta se sad radi sa statutom i kakav on oblik ima, stvarno ne znam. I pre je bio nerealan i kad ga pogledate praktično shvatite da ga je nemoguće primeniti. Sada čujem da je i sam premier Srbije rekao da Priština hoće da to napravi maltene na nivou pevačkog društva i nevladine organizacije. Zaista želim da verujem da je neko mislio i dobro želeći da se formira Zajednica srpskih opština, ali mislim da ona neće doneti praktično ništa“, rekao je Aleksandar Dunđerin u emisiji Slobodno srpski. 26. March. 2017.