ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Hašimom Tačijem

U 282.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Kosova Hašim Tači. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će Kosovo dobiti svoju vojsku uz partnerstvo sa međunarodnim faktorom, ali da kako je kazao postoji i plan B. “Stranci nisu protiv transformacije Kosovskih bezbednosnih (KBS) u Oružane snage Kosova, nego samo ima razlike oko toga da li to treba da se uradi preko amandmana na Ustav ili zakona. I stranci i ja se slažemo da se to obavi preko ustavnih amandmana. Treba više da se radi sa Srbima da se vrate u kosovsku skupštinu da bi i oni glasali, ali ako se oni ne vrate, naravno, onda će se ići preko zakona. Naglašavam još jednom, imaćemo i vojsku, i partnerstvo sa međunarodnim faktorom”, rekao je Tači. “Mi ćemo raditi do poslednje sekunde sa Srpskom listom i svim međunarodnim partnerima da se dođe do ustavnih promena, ali ako će Srbija stvarno sprečiti i pretiti kosovskim Srbima da ne učestvuju u radu Skupštine, onda ćemo mi ići dalje sa varijantom B”. Tači nije mogao da precizno odgovori kada će se dogoditi transformacija KBS u Oružane snage Kosova. “Sada, modaliteti kako i da li će se to dogoditi, ovog ili sledećeg vikenda, mislim da je to jedan proces sličan kao pred proglašenje nezavisnosti, da li će se dogoditi ovog ili narednog vikenda, ove ili one druge nedelje. Važno je da bude uspešno, u to sam siguran i garantujem svim građanima. Zbog toga je veoma značajno učešće srpske zajednice, zato što mi nismo usmereni protiv nikoga, nismo usmereni protiv građana srpske nacionalnosti, nismo usmereni protiv Srpske liste, nismo usmereni protiv države Srbije, nismo usmereni protiv suseda. Formiranje Oružanih snaga Kosova je u službi mira na Kosovu, u službi stabilnosti u regionu, u službi svih ljudi na Kosovu. To je jedna multietnička snaga, to je snaga naše volje, nije nešto vanredno, nije nešto zastrašujuće, to je jedna snaga koja će doprineti miru ovde, biće u službi svih ljudi, na čitavoj teritoriji Kosova i ja sam ubeđen da će naše trupe, i one iz Srbije, ići u zajedničke međunarodne misije u različitim mestima u svetu”, rekao je Tači. Po njegovim rečima, formiranje vojske Kosova neće značiti i odlazak misije KFOR-sa Kosova. “Ni pod kojom okolnošću! Uloga i mandat KFOR-a je određena Rezlucijom 1244, određena je i Sveobuhvatnim predlogom predsednika Ahtisarija od 2007. godine. Uloga KFOR-a je nezamenljiva. Transformacija KBS-a u Oružane snage Kosova neće imati nijednu implikaciju na mandat KFOR-a, tako nešto sam jasno naznačio i pismom poslatom Generalnom Sekretaru NATO-a Stoltenbergu, pa nema potrebe ni za kakvom brigom ili dilemom u tom pogledu. Mi smo ionako imali nadgledanu nezavisnost od 2008. godine do 2013. godine i ceo proces će biti pod izvršnim mandatom KFOR-a”, tvrdi Tači. Tači je pozvao predstavnike Srpske liste da se vrate u institucije i učestvuju u formiranju Zajednice – Asocijacije srpskih opština, jer se kako je kazao ona ne može formirati bojkotom institucija. “Asocijacija srpskih opština je mogla da počne da se formira već pre četiri – pet meseci, ali Vlada je talac bojkota poslanika i srpskih ministara. Oni su zvanično deo Kosova, oni primaju plate od Vlade Kosova, a ne učestvuju u donošenju odluka. Mislim da to nije fer, nije korektno”. Govoreći o odlučnijoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je jedan od dva (pored demarkacije granice sa Crnom Gorom) uslova Evropske unije (EU) za viznu liberalizaciju Kosova, Hašim Tači tvrdi da je Kosovo u toj oblasti ostvarilo najveći napredak u odnosu na sve zemlje u regionu. “To je istorijski i suštinski napredak, koji mnogo ceni EU. Naravno, to je duga borba, biće beskompromisna, tolerancija će biti nula… Borba institucija je bila uspešna, efikasna, posebno sa aspekta istrage i tužilaštva. Ostaje malo više da se uradi u sistemu pravosuđa, optuženi da dobiju kazne koje zaslužuju i da odsluže kazne, tako da će u tom smislu početi i reforma zakonodavnog sistema, tako da zaista imamo efikasnost i tokom donošenja određenih odluka”, rekao je Tači. Na pitanje koji su krupni slučajevi organizovanog kriminala do kraja istraženi i procesuirani Tači nije želeo da pomene imena, ali je rekao da su među njima i tužioci, sudije, visoki zvaničnici iz sveta politike... “Ekipa predvođena Glavnim tužiocem Specijalnog tužilaštva je do danas označila 34 slučaja i podnela 26 krivične prijave od kojih su četiri dobile odluku poslednjeg stepena, a dve ostale odluke prvog stepena. Ima i ostalih osetljivih slučajeva koji su u različitim fazama procesa”, kazao je Tači. Svestan je da organizovani kriminal ne poznaje granice, ni nacionalnost, ni politiku, a da borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala ne treba deliti po etničkoj, političkoj ili ideloškoj osnovi. To je, po njegovom mišljenju, pitanje reda i zakona, pravde i čistog rada institucija. “Oni (kriminalci) sarađuju jedni sa drugima, bilo da su Albanci, Srbi, Hrvati, Crnogorci ili Makedonci. Govorim o našem regionu, ali istovremeno se dogodila promena zato što institucije sada sarađuju, i država Kosovo sa Srbijom i ostalim zemljama regiona. Razmenjuju se informacije, te se sada preduzimaju značajni koraci, postepeni ali odlučni, veoma snažni, tako da imamo jednu zajedničku borbu organizovanu protiv korupcije, kriminala, ilegalne trgovine ili ostalih aktivnosti. U većini slučajeva ima kontakata preko Kancelarije Evropske unije i EULEX-a, ali ima i slučajeva direktne komunikacije u zajedničkom interesu dveju zemalja i naša dva naroda, za mir, stabilnost, red i zakon”, izjavio je kosovski predsednik Hašim Tači. Komentarišući slučaj Ramuša Haradinaja koji je u Francuskoj uhapšen na osnovu srpske potetnice za ratne zločine, Tači očekuje da na konačnu odluku suda neće biti političkog uticaja, te da će njegov bivši saborac biti pušten na slobodu. “Očekujem da se gospodin Haradinaj vrati kući i institucionalnom životu, zato što je prošao kroz dva procesa za iste stvari za koje je proglašen nevinim. Ali i Beograd treba definitivno da povuče te lažne optužnice koje utiču na privođenje ljudi na potpuno nepotreban način, kao što se dešava sa gospodinom Haradinajem i ostalima”. Predsednik Kosova je kazao da oseća i ličnu odgovornost što za vreme njegovog mandata dok je bio predsednik Vlade nisu otkrivene ubice ubijenih Srba nakon 1999.godine i naglasio da će oni kad tad biti procesuirani. “Oni pojedinci koji su počinili zločine nad decom u Goraždevcu, oni pojedinci koji su počinili zločine ili možemo slobodno reći jedan masakr u Starom Gracku kod Lipljana, treba da izađu pred lice pravde, i bez ikakve razlike, u ovom pogledu ćemo biti beskompromisni. Svi imamo odgovornost da radimo do zadnjih momenata našeg života na rasvetljavanju istine. Pravda može da kasni, ali pobeđuje, pre ili kasnije”. Predsednik Kosova rekao je i da podržava inicijativu novinarskih Udruženja na Kosovu i OEBS-a da se formira Komisija koja bi se bavila slučajevima ubijenih i nestalih novinara na Kosovu. “ Na žalost, na Kosovu je ubijeno 13 novinara u periodu od 1998/1999. Neki od njih su Albanci, neki su Srbi. Istina o ubistvu ovih novinara treba da se desi. Ja podržavam svaku inicijativu, i sam sam inicirao formiranje jedne istražne grupe novinara koji bi radili sa vlastima UNMIK-a, EULEX-a i Kosova tako da se, slučaj po slučaj, rasvetli sudbina svakog nestalog novinara, kidnapovanog ili ubijenog i mislim da je to veoma humana stvar i politički odgovorna. Prema tome, ja ću dalje podržati ovu inicijativu. Ja nisam deo regionalnih inicijativa, ovo je moja lična ideja i projekat da radim sa profesionalnim istražnim novinarima Kosova, zajedno sa organima kosovskog zakonodavstva. Podržavam bilo koju inicijatvu koja vodi ka istini i pravdi, ali ova inicijativa na Kosovu je autonomna”. Govoreći o mogućnosti održavanja predsedničkih izbora na Kosovu predsednik Kosova je kazao da odluka o tome još uvek nije doneta, ali da će se poštovati volja Srba da glasaju, kao i zakoni Kosova. “Mi ćemo se odgovorno ponašati u tom pogledu. Razumemo volju građana za dvojno državljanstvo. U isto vreme ćemo poštovati Ustav i naše zakone. Poštujemo i volju građana Kosova srpske nacionalnosti, ali ćemo doneti odluke u pravo vreme i u skladu sa okolnostima”. Tači je kazao da nema svog favorita među kandidatima za predsednika Srbije, rekavši da to zavisi od volje građana Srbije. Na pitanje da li će biti dobro ako Aleksandar Vučić postane predsednik Srbije Tači je kazao da je Vučić kao premijer bio konstruktivan. “Bio je konstruktivan tokom dijaloga, a da li će biti dobar predsednik ili ne i ko će biti predsednik to zavisi od volje građana Srbije. Ja nemam baš lako iskustvo u vezi sa dijalogom u Briselu i sa Vučićem, i sa Dačićem, ali istovremeno ocenjujem i konstruktivnost koju su imali u određenim trenucima za postizanje sporazuma od zajedničkog interesa”. On je kazao da dosadašnji dijalog u Briselu nije bio takmičenje između Albanaca i Srba, već da je to bio zajednički razgovor o boljem životu za sve ljude na Kosovu i da su Srbi na Kosovu time mnogo dobili. “Dobili su integraciju, udaljili su se od barikada, udaljili su se od neprijateljstava, udaljili se od mržnje, udaljili su se od manipulacije, udaljili se od organizovanog kriminala. Ušli su u institucije, dobili su svoje legitimne lidere, dobili su demokratiju umesto anarhije i manipulacije, dobili su evropski duh. Vrlo dobro znate kakva je situacija bila na severu, sa barikadama, bez slobode kretanja, bez ikakve institucionalne kontrole. Desile su se drastične promene na severu u pozitivnom smislu. One su ocenjene od svih kao neverovatne. Danas tamo imamo carinike, imamo multietničku policiju, imamo učešće Srba u kosovskoj policiji, u zakonodavnom sistemu, u legalnim institucijama”, rekao je predsednik Kosova Hašim Tači u emisiji Slobodno srpski. 19. March. 2017.

Slobodno srpski sa Janom Bratuom

U 281.emisiji Slobodno srpski gostovao je šef Misije OEBS-a na Kosovu ambasador Jan Bratu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će uskoro biti poznato da li će građani koji na Kosovu imaju srpsko državljanstvo moći da glasaju za predsednika Republike Srbije na izborima koji su zakazani za 2.april. Podsetio je da je OEBS nekoliko puta do sada u tehničkom smislu pomagao u organizaciji srpskih izbora na Kosovu. „Učinili smo to tri puta: 2012, 2014. i 2016.godine. To je nešto što je traženo od nas. Postoji očekivanje da ćemo, pošto smo to radili u prošlosti, olakšati proces prikupljanja glasova za srpske predsedničke izbore, pošto je Beograd to tražio od nas ponovo“, rekao je Bratu. Kako kaže, odluka da li će glasanje za predsednika Srbije biti omogućeno i u 2017.godini biće poznata vrlo brzo. „Trenutno smo u ranim fazama razgovora sa vlastima u Prištini, i na ovu temu ćemo razgovarati i u Prištini, ali i u Beogradu, sve dok se to pitanje konačno ne reši. Međutim, Misija je spremna, imamo tehničke kapacitete, imamo veštine, ekspertizu da to i odradimo. Interno smo organizovani, a na našim je, da tako kažem, relevantnim akterima u Prištini i Beogradu, da pronađu rešenje za ovo pitanje, zajedno sa nama“, kazao je Bratu. Ambasador OEBS-a nije želeo da odgovori na pitanje novinara kada bi ta odluka mogla da bude donesena. „Kao što znate prištinske institucije ne žele da Vlada Srbije sprovede zvanične srpske izbore na Kosovu, tako da, moramo da pronađemo način da omogućimo građanima Republike Srbije koji žive na Kosovu, da glasaju na ovim izborima. Upravo tu u prvi plan dolazi naša uloga fasilitatora. A pregovori su u toku u ovom trenutku. Pitajte me za tri nedelje i rećiću vam kakve su mogućnosti“ izjavio je Bratu. Na Kosovu bi krajem ove godine trebalo da budu održani kosovski lokalni izbori. Bratu kaže da njihova organizacija nije više u rukama OEBS-a, nego Centralne izborne komisije u Prištini. „Međutim, ukoliko Centralna izborna komisija zahteva našu pomoć, uvek smo spremni da je pružimo. I to smo činili i u prošlosti, a spremni smo da to učinimo i ove godine. Moraćemo prosto da sačekamo i da vidimo. Od nas još uvek nije zvanično traženo da se uključimo u ove proces“, precizirao je Jan Bratu. Bratu kaže da je Asocijacija/Zajednica srpskih opština veoma važna za srpsku zajednicu na Kosovu. „To je teško političko pitanje, vidimo koliko je ono komplikovano i sporno za albansku stranu. A ima i dosta sumnji. Mislim da ove sumnje takođe imaju veze sa pomirenjem i poverenjem između zajednica“ rekao je Bratu i potvrdio da je iz Brisela od Misije OEBS-a na Kosovu zatraženo da pruži pravne i tehničke savete, prvenstveno oko pisanja Statutua ZSO. „Imam 532 savetnika u Misiji, imamo pravne i stručnjake u drugim oblastima itim koji je spreman da počne da radi na tome“, rekao je Bratu, ali, kako kaže, još ništa konkretno nije počelo da se radi na tom polju. Bratu očekuje da za pisanje Statuta ZSO uskoro bude imenovan Rukovodeći tim. „Oni će u timu razgovarati, pripremati tekst, eventualno uz našu pomoć, a zatim će razgovarati sa svojim političkim rukovodiocima. Verovatno će doći do sastanaka u Briselu gde će se predstavnici Beograda i Prištine sastati i dogovoriti“, očekuje Bratu. Na novinarsko pitanje da oceni koliko je Kosovo odmaklo na putu stvaranje demokratskog multietničkog društva kakvo je obećano i od domaćih zvaničnika, ali i Međunarodne zajednice, šef OEBS-a na Kosovu kaže da situacija deifinitivno nije onakva kakvu bi građani želeli da vide, ali i sama Međunarodna zajednica. „Ne mogu to da stavim na skalu od 1 do 10, to je mnogo složeniji problem. Ali ono što mogu da kažem je da smo daleko od toga da imamo normalizaciju odnosa među zajednicama koju bismo voleli da vidimo. I mislim da smo daleko od toga da imamo takvu fazu normalizacije odnosa kakvu bi vecÌina ljudi zapravo želela da vidi. Nije važno da li ste Srbin, ili Albanac, ili Bošnjak, ili Turčin ...“, ocenio je Bratu i naglasio da su dva najvažnija problema sa kojima se Kosovo danas suočava nezaposlenost i siromaštvo. Na konstataciju novinara da su za izgradnju boljeg društva na Kosovu uložena ogromna sredstva, kako iz Međunarodne zajednice, tako i iz spskog i kosovskog budžeta, a da rezultati nisu zadovoljavajući, Bratu je odgovorio da je to stvar koja leži i na samim građanima Kosova. „Zašto mislite da govorimo o potrebi da imamo rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije? Upravo zbog toga. Možda neke od investicija koje je tokom godina napravila međunarodna zajednica nisu bili toliko korisne ili tako dobro razmotrene. To je takođe nešto gde moramo da budemo dovoljno iskreni i kažemo to. Ali, kako kažete, ogromna količina novca uložena je u Kosovo, ogroman napor međunarodne zajednice. Ali nije to samo na međunarodnoj zajednici, to je na ljudima koji žive ovde“, kazao je Bratu. Aktuelni šef Misije OEBS-a ocenio je da postoji određeni vidljiv napredak kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu i da u tom smislu postoje određena pozitivna dešavanja. „Vrlo je lako uvideti da nismo ostvarili potpuni napredak, da nije onakav kakav smo želeli od početka. Od 1999. do2008. UNMIK je u osnovi bio odgovoran. Onda od 2008. do pre godinu dana imali smo EULEX i tokom ovog perioda pokušaj ovih organizacija, a takođe i moje, OEBS-a, da se uspostavi pravosudni sistem na Kosovu, sa tužilaštvom, policijom i sa sudstvom. Ali, za te stvari je potrebno vreme“, rekao je ambasador Jan Bratu gostujući u emisiji Slobodno srpski. 12. March. 2017.

Slobodno srpski sa Sašom Sekulićem

U 280. emisiji Slobodno srpski gostovao je privatni preduzetnik iz Gračanice Saša Sekulić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su najveći problemi srpskih privrednika na Kosovu: tržište, zatvoreno za plasman proizvoda srpskih proizvođača, jaka konkurencija i “skupi” krediti. “Kad su u pitanju proizođači, nama je albansko tržište nedostupno, jer oni neće da kupuju naše proizvode. Kad je u pitanju trgovina, tu je konkurencija velika i jaka, veliki tržni centri i marketi zatvaraju male srpske trgovce. Takođe jedan od glavnih problema su nepovoljni krediti koje daju banke i privrednici bi morali da o tome povedu računa i da dobro razmisle pre nego što se eventualno zaduže” Sekulić kaže da bi u rešavanju problema srpskih privrednika trebalo da pomogne pre svega Vlada Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. “Nažalost, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju više se bave politikom nego rešavanjem životnih problema ljudi. Moraju da se bave tehničkim pitanjima i da na terenu rešavaju probleme. Najpre moraju sa nama privrednicima da održe sastanak, što se svih ovih godina nije desilo”. Predlaže da se potom napravi dobra analiza sa stručnjacima gde bi bili uključeni i predstavnici ministarstva privrede, trgovine i eksperti iz Privredne komore”. “Pisao sam čak i kabinetu premijera gde sam naveo da Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije zainteresovana za privrednike na centralnom Kosovu“. Sekulić kaže da je posle toga imao samo jedan sastanak sa pomoćnikom direktora Kancelarije za KiM za ekonomski razvoj gospodinom Bojovićem i „on je rekao da to što sam naveo u pismu podriva institucije Vlade Republike Srbije“. „Kada sam ga posle izvesnog vremena pozvao telefonom rekao mi je da ako ga još jedanput pozovem da će da me prijavi u BIA ( Bezbednosno informativna agencija )” Sekulić je kazao da je prvobitna ideja Vlade Srbije koja je osnovala preduzeće “Metohija D.O.O”, koje je trebalo da se bavi otkupom proizvoda srpskih proizvođača na Kosovu potpuno propala Osnovna ideja je, po njegovim rečima. bila da se zbog problema u vezi sa plasmanom srpskih proizvoda osnuje preduzeće “Metohija” koje bi otkupljivalo sve što srpski privrednici proizvedu. Međutim to preduzeće koje je inače osnovala Vlada Srbije, a registrovano je i u kosovskom sistemu danas, kako kaže, funkcioniše kao obično trgovinsko preduzeće. “Ono što ja znam to je da uvozi šećer i mineralna đubriva i prodaje ovde. Otvorili su i dve poljoprivredne apoteke u Lapljem selu i Zubinom Potoku” Sekulić koji se od 2002. godine na Kosovu bavi proizvodnjom konditorskih proizvoda, ratluka i želea, pre dva meseca je morao da zatvori svoj biznis baš zbog problema u vezi sa plasmanom robe. „Kada smo krenuli u proizvodnju ratluka i želea mislili smo da će glavno tržište da nam bude na Kosovu. Opšte je poznato da je recimo ratluk jedan od tradicionalnih slatkiša kod Albanaca i da ga oni dosta konzumiraju za vreme njihovih verskih praznima. Međutim svih ovih 15 godina, do danas mi nismo mogli da uspostavimo saradnju sa trgovcima Albancima, jer iako uvoze 15 vrsti ratluka iz centralne Srbije, od nas nisu hteli da kupe. Tržište smo pronašli u Srbiji gde smo 2003. godine potpisali ugovor sa jednim trgovinskim lancem iz Beograda i do 2009. veoma dobro radili. Međutim svetska ekonomska kriza koja je zahvatila i Srbiju i normalno narudžbenice od naših kupca skoro su bile prepolovljene. U tom periodu smo imali i saobraćajnu nesreću kod Požerevca gde nam je izgoreo kamion pun robe vrednosti oko 20 hiljade evra i tako su „kola krenula nizbrdo“. Serkulić kaže da se za pomoć oko plasmana robe obraćao gotovo svima, od Vlade Srbije, do predstavnika Srba u Vladi Kosova i Privrednoj komori Kosova, ali da rezultata nije bilo. Za kako kaže „spas firme“ obratio se i preduzeću „Metohija“ čije je sedište iz Gračanice u međuvremenu prebačeno u Kosovsku Mitrovicu. „Oni su mi ponudili, da bi opstalo preduzeće, da radim samo za platu i da proizvodim, a da će sve to da preuzme „Metohija“. Ponudio sam da uđemo u partnerski odnos 50:50 %, gde bi mi dali garancije, gde bi cela proizvodnja bila kao hipoteka, a da delimo u naredne dve godine profit. Oni na to nisu pristali pa sam se u krajnjem slučaju saglasio s tim da radim za platu, onu prvobitnu njihovu ideju, ali na kraju ni to nisu prihvatili“. Sekulić koji je i član Asocijacije srpskih privrednika, koja okuplja preduzetnike sa centralnog Kosova kaže da je je ta Asocijacija lokalnog tipa, da broji oko 80 privrednih subjekata i da je osnovana sa idejom da zajednički nastupaju u borbi za bolji položaj privednika . „U toj Asociaciji imamo tri sektora - sektor proizvodnje koji je najmanji, trgovine i sektor usluga. Registrovani smo kao nevladina organizacija i prošle godine smo dobili kancelariju koja se nalazi u Biznis Centru u Gračanici. Međutim naša ideja je da imamo i stalno zaposlenu osobu koja će da prati konkurse gde bismo mogli da konkurišemo. Međutim nismo naišli na razumevanje lokalne vlasti. Prošle godine smo imali jedan sastanak sa predsednikom opštine Gračanica Vladetom Kostićem, upoznali ga sa radom asocijacije, a septembra prošle godine tražili smo još jedan razgovor da bi ga upoznali sa problemima svih privrednika na teritoriji opštine Garčanice. Obećali su nam da ćemo biti pozvani, ali do danas nas nije primio“, rekao je Saša Sekulić u emisiji Slobodno srpski. 05. March. 2017.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Đikićem

U 279.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Srpskog nacionalnog foruma Aleksandar Đikić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je vest o odluci suda da odredi Oliveru Ivanoviću kućni pritvor odjeknula pozitivno ne samo na severu, nego širom Kosova. „Vest nije primljena sa nekom euforijom, jer svi su svesni da priča još nije završena, ali je po meni sudsko veće u Prištini postupilo potpuno zrelo rukovodeći se onom premisom Bendžamina Frenklina: bolje je 100 krivih pustiti, nego jednog nevinog osuditi“, rekao je Đikić . Po njegovom mišljenju, ako je i bilo određenih političkih i drugih vanpravnih konotacija u slučaju Ivanovića, sada ih više nema. „Sud će sad relaksiranije razmatrati slučaj : Ivanović ima odličan tim advokata, tako da sam potpuno uveren da će biti oslobođen“ , smatra Đikić. Komentarišući aktuelne događaje na političkoj sceni kaže da su neshvatljive najave pojedinih predstavnika Srpske liste da će se vratiti u centralne institucije, ako se u Prištini pokaže volja za formiranjem Zajednice srpskih opština. „Izjava Branimira Stojanovića da će se vratiti u institucije ako se krene sa formiranjem Zajednice srpskih op[tina mi liči na nešto kao: evo samo vi nazovite, vratićemo se... Ili je trebalo da idu do kraja ili nije trbealo to da rade“, rekao je Đikić. Po njegovim rečima predstavnici Srpske liste niti mogu niti smeju da odluku o vraćanju u Skupštinu i Vladu Kosova donesu bez zvaničnog Beograda. „Sigurno takvu odluku ne mogu da donesu bez Beograda. Dobiće iz Vlade Srbije ili Kancelarije za Kosovo i Metohiju šta da urade i to će uraditi“ Ipak Đikić smatra će se predstavnici Srpske liste sigurno vratiti u Skupštinu i Vladu Kosova. Po njegovim rečima srpski poslanici će se vratiti jer mogu, kako kaže, da izgube poslanički mandat, a time i velike privilegije. „Zakon kaže da ako se poslanik ne pojavi šest meseci na sednicama parlamenta gubi mandat. Njima to ističe u aprilu i sigurno će naći neki razlog da se vrate, jer tamo imaju velike privilegije, što uopšte nije bezazleno. Međutim, stav Srpskog nacionalnog foruma je da je kompletno njihovo angažovanje za sve ovo vreme štetno po Srbe na Kosovu. Dakle ništa tu što je ključno od interesa za Srbe nije urađeno, ni povratak, ni imovinska pitanja, niti bilo šta drugo“, kategoričan je Đikić. Aleksandar Đikić, koji je i profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, kaže da je krajnje vreme da se u društvenopolitički život na Kosovu uključi više intelektualaca. „Vi morate, kao neko ko je intelektualac, neko u koga je ova država ipak uložila neka sredstva, u koga ima i taj narod poverenja, da uložite sve što možete da se angažujete u političkoj sferi, jer ovo je nedopustivo. Imamo slučaj Olivera Ivanovića : ne znam da je Pravni fakultet nešto razmatrao, recimo moguće implikacije tog slučaja na budućnost Srba, kako će se Srbi sutra recimo braniti ako im se desi da ih, ne daj bože, neko opet optuži. Mi u Srpskom nacionalnom forumu akcenat stavljamo upravo na to, na angažovanje intelektualaca. Nažalost, odziv intelektualaca je vrlo loš. šta je razlog? Razlog je strah. Ljudi su jednostavno, da li racionalno ili iracionalno, uplašeni za egzistenciju. Jednostavno se plaše ako se budu uključili, zameriće se nekome, pa će izgubiti posao od koga zavise“. Đikić smatra da je događaj sa „šarenim“ vozom koji je pre oko mesec dana krenuo iz Beograda za Mitrovicu i koji je iz Raške vraćen za Beograd deo dogovora Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. „Mislim da je to bio nekakav dogovor i dil Vučića i Tačija za pumpanje patriotskih mišića koji će doneti Vučiću glasove, a Tačiju mogućnosti da pošalje Rosu (specijalnu jedinicu Kosovske policije) na sever. Na kraju, Vučić je ispao heroj zato što je sprečio rat. Zdrava logika mi govori da je to tako, jer niko normalan nije mogao ni da pomisli da to sa tim vozom može da funkcioniše“, rekao je Đikić u emisiji Slobodno srpski. 26. February. 2017.

Slobodno srpski sa Veranom Matićem

U 278. emisiji Slobodno srpski gostovao je glavni i odgovorni urednik informativnog programa TV B92 Veran Matić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da ga nije iznenadilo nedavno istraživanje javnog mnjenja da 73 odsto građana Srbije ne bi ratovalo za Kosovo. On je kazao da već dugo vremena kod građana Srbije postoji svest da Kosovo više nije deo Srbije “Postoji i svest da je to samo nekakav teret kada je reč o napretku Srbije, boljitku građana, i tako dalje. Tako da mislim da je to osnovni deo ove priče i onda se postavlja pitanje zašto bi se ratovalo? “. Matić je rekao da ni jedna, kako je kazao ozbiljna politička partija u Srbiji, nema u svom programu kao cilj vraćanje Kosova u sistem Republike Srbije. „Mislim da su političari pre rešenja da se taj deo, ta preambula Ustava Srbije menja, nego da se uradi nešto na vraćanju Kosova u sistem Srbije. Mislim da će sve to ići postepeno, da će to ići u više koraka, mislim da to nije nešto [to treba hitno da se dogodi. U svakom slučaju jako puno svetskih bitnih političara govori o tome da pred samu integraciju Srbije u Evropsku uniju, da će to biti otvoreno pitanje“. Matić je kazao da će proces pomirenja Srba i Albanaca trajati nekoliko decenija. On smatra da je u tom procesu potreban, kako je kazao čitav niz projekata, koji imaju neku određenu vezu sa uspostavljenjem poverenja između Srba i Albanaca. Komentarišući nedavnu inicijativu predsednika Kosova Hašima Tačija za formiranje Komisije za istinu i pomirenje Matić je kazao da je cilj te inicijative « rebrendiranje » samog Tačija u nekakvog mirotvorca i regoonalnog pomiritelja. „Na žalost ono što smo mogli da čujemo na tom prvom sastanku od njega i od ostalih učesnika, pre od ostalih učesnika, ne vidim tu puno iskrenosti. Mislim da je odmah posle Tačija govorio Kadri Veseli i da je njegov nastup bio dosta van mogućnosti za neko pomirenje, jer je mnogo više govorio o Albanskim žrtvama, nego o bilo kojim drugim “. Po Matićevim rečima proces pomirenja je veoma ozbiljna stvar koja dugo traje i koja u isto vreme zahteva ozbiljnu transformaciju društva i razne reforme. On je kazao da ni u Srbiji ne postoje ozbiljni procesi koji su vezani za pomirenja. „Postojala je komisija koju je formirao tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica, ali je ona, jednom određenom vrstom te direktne greške kada se iz nekog političkog korpusa formira komisija bez nekog opšteg konsezusa, nestala onog momenta kad je Koštunica pao s vlasti. Ona mora biti formirana na način da bude u potpunosti nezavisna, da to zaista budu časni ljudi, neukaljani bilo kada i da dobiju veoma ozbiljna sredstva za rad, kako bi se zaista dobio određen rezultat, kako bi društvo prošlo kroz kartazu. Mislim i na Hrvatsku i na Bosnu i na Kosovo i kako bi se ušlo u neku fazu gde se neće pojavljivati ovakvi leševi ispod tepiha, koji nam stalno izlete kao masovne grobnice ili nekakve optužnice“. Matić koji je i predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara u Srbiji rekao je da je potrebno i na Kosovu formirati sličnu komisiju koja bi se bavila pitanjima 13 ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u poslednjih 19 godina. „Videli smo nedavno na konferenciji koju je organizovao OEBS u Prištii o bezbednosti novinara da EULEKS ne zna ni koliko je novinara ubijeno i nestalo, a ni njihova imena u potpunosti. Ti slučajevi nisu uopšte vođeni na nekakav poseban način. Sad imate to neko povlačenje EULEKS-a sa ovdašnje scene i sad jako bi bilo važno da se celokupna dokumentacija iz svih mogućih izvora sačuva, da se to ne razvuče, ja sam čuo da se deo dokumentacije UMNIK-a nalazi u Njujorku itd. Dakle da se s’ jedne strane prikupi cela dokumentacija, da se svaki slučaj posebno analizira. Da se u potpunosti istraži uz pomoć njihovih porodica, prijatelja da li postoje nekakvi svedoci, da li postoje nekakve naznake. Sama činjenica da se prikupe relevantni podaci iz svih mogućih izvora i stave na jedno mesto i učine dostupnim javnosti je već velika star. Na drugom mestu stvaranje mogućnosti da se istražne radnje nastave na osnovu tih prikupljenih dokaza je izuzetno važno“, rekao je Veran Matić u emisiji Slobodno srpski. 19. February. 2017.

Slobodno srpski sa Petrom Jeremićem

U 277. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) Petar Jeremić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da su mediji u Srbiji učestvovali u podizanju tenzija u poslednjim događajima na Kosovu sa “šarenim” vozom, sastankom premijera Srbije sa predstavnicima Srba u Raški i zidom u Severnoj Mitrovici. U medijima je najavljivano nekakvo vanredno stanje što može da bude potencijalno opasno, a građani nemaju informacije o tome šta se dešava i šta je problem. “Pominje se zid koji treba da se ruši, pominje se neki ulazak specijalnih jedinica kosovske policije na sever Kosova, ali nemate nikakve konkretne informacije šta se stvarno dešava, osim spinova kojima pojedini provladini mediji, naročito tabloidi, provlače u Srbiji i zasipaju javnost svakodnevno”, kaže Jeremić. Po njegovom mišljenju dobar deo javnosti u Srbiji je zbog toga bio uplašen. „To je nešto što se u Srbiji dešava redovno, tenzija se stalno diže iz nekih razloga koje mi možemo samo da nagađamo..Dobar deo medija u Srbiji ne radi svoj posao i ne daju nam do kraja odgovore Mi kao javnost i mi kao novinari na kraju krajeva morali bi da se odnosimo sa odgovornošću prema našim čitaocima i gledaocima, i da im jednostavno do kraja kažemo sve ono što znamo i šta je pozadina. Mislim da je u stvari glavni problem bio kako taj zid srušiti, a da ne dođe do neke štete po rejting onih koji su ga i napravili, i da je jednostavno onda trebalo to nekako upakovati u neku širu priču javnosti u Srbiji kako je to nešto vrlo opasno”, ocenjuje Jeremić. Podseća da su i mediji na Kosovu proteklih nedelja podgrevali situaciju objavljivanjem neproverenih informacija. „Javni servis Kosova RTK je objavio imena nekih navodnih ruskih špijuna. To je hajka na ljude i to je vrlo opasno da se takve stvari rade, jer ako se setimo 17. marta 2004. godine jedna slična lažna vest je dovela do onog što je dovela i mislim da bi oni koji uređuju medije morali o tome ozbiljno da povedu računa”, savetuje Petar Jeremić. Kaže da prištinske medije prati u meri u kojoj se na srpskom ili engleskom prenosi pisanje kosovske štampe, jer ne zna albanski. “Imam i kontakte sa kolegama iz Prištine i Saveta za štampu, pa razmenjujemo iskustva, ali mislim da i generalno mediji na Kosovu i mediji u Beogradu imaju isti problem, (ne možemo da generalizujemo i da kažemo svi mediji, ali nažalost radi se o većini medija), a to je da podgrevaju tenzije i da nisu u službi svojih čitalaca, i gledalaca i građana, nego jednostavno u službi vlasti”, smatra Jeremić. Kaže da je profesija - novinarstvo u najvećem delu uništena. „Kada sam ja počeo da učim kao novinarastvo 1985.godine učio sam da je urednik brana nekih spoljnih uticaja ka redakciji, čuvar redakcije. Danas su urednici uglavnom deo top menadžmenta i danas urednici jednostavno razmišljaju kao menadžment, oni imaju resurs koji stavljaju u svrhu ostvarenja nekog cilja, iz ekonomskog ili političkog razloga, i onda imate to što imate. Generalno mislim da je preveliki uticaj menadžmenta i preveliki uticaj preko menadžmenta političkih i ekonomskih centara moći na medije i onda mediji ne rade ono što je naša dužnost, i naša obaveza, nego mediji rade ono što upravo novinari ne bi smeli da rade, a to je plasiranje informacija. Kako imamo u kodeksu novinara Srbije, izvori slede svoj interes prilikom plasiranja svojih informacija, a novinari to ne bi smeli da prihvataju, Međutim, ipak pristaju, i ondai urednici ne biraju novinare od ugleda, imena, integriteta u svoje timove, nego biraju ljude koje mogu malo da plate, ljudima koje novinarstvo često nije ni osnovni posao, koji žive od nečeg drugog, ali im je bitno da su u medijima”, kaže predsednik Izvršnog odbora UNS-a. On je kazao da sloboda medija u Srbiji nije na zavidnom nivou i da je uglavnom guše politički i ekonomski centri moći. „To je spoj politike koja kontroliše biznis, pa onda biznis toguši, jer ako imate da su najveći oglašivači u jednoj ili dve marketinške agencije koje su pod kontrolom kako ove sad vlasti, tako su i bile pod kontrolom one prethodne vlasti u Srbiji koje su ustvari i uvele taj sistem, a ovo je sad preuzela nova, promenila ljude i firme preko kojih to ide. Znači imate 80 do 90% marketinškog budžeta skoncentrisanog na dva mesta, jednog čoveka koji to kontroliše, koji je vrlo blizak vladajućem establišmentu u Srbiji i onda, ako vi u svojim novinama objavite nešto što se njima ne sviđa vi gubite najveće oglašivače”, objašnjava Jeremić. Na pitanje šta je veći problem današnjih novinara u Srbiji cenzura ili autocenzura Jeremić je kazao da je u opštem smislu to cenzura. „Vi sada nemate ono što je bilo 1998. ili 1999. godine kada su svi urednici išli sa PDF-om naslovnih strana kod Aleksandra Vučića i onda im je on crtao šta sme, a šta ne sme da izađe sutra u novine. Danas Aleksandar Vučić ne gleda PDF, nego njegovi timovi gledaju i ne daj bože ako se nešto provuče i izađe, onda dolazimo do onoga što smo i malo pre pričali. Znači vi nemate oglase, i nemate više para od toga, on će na svakodnevnim svojim PRESS konferencijama da kaže da ste vi izdajnik, strani plaćenik da vam izvuče ako ste primili nekad neki honorar ili imali projekat koji finansiraju međunarodne organizacije što je sasvim legalno i nije nelegitimno i to sve”. Jeremić je kazao da građani Srbije malo ili skoro ništa ne znaju o životu Albanaca na Kosovu i da su za to u najvećoj meri odgovorni mediji. „U Srbiji život Albanaca je predstavljen kao da je to država bez države gde vlada kriminal, korupcija, gde privreda ne radi, da ako, na primer, uđete ovde sa beogradskim tablicama nećete se živi vratiti. Ja doduše putujući po Kosovu vidim da dosta toga nije tako. Ja sam došao ovde sa beogradskim tablicama i kad god sam dolazio dolazio sam sa srpskim tablicama i nisam imao neprijatnosti.Možda je to sreća, zaustavljala me je i kosovska policija i nisam imao problema“, rekao je Jeremić u emisiji Slobodno srpski. 12. February. 2017.

Slobodno srpski sa Azemom Vlasijem

U 276.emisiji Slobodno srpski gostovao je poliitčki analitičar i ugledni advokat iz Prištine Azem Vlasi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su poslednji sastanci u okviru Brisleskog dijaloga na najvišem politčkom nivou održani sa konkretnim ciljem da se spuste tenzije, jer bi od daljeg zaoštravanja situacije štete mogle da imaju i Priština i Beograd. Na novinarsko pitanje šta bi mogla da znači eventualna promena formata Briselskog dijaloga, o čemu već neko vreme priča kosovski premijer Isa Mustafa, Vlasi je kazao da to, na prvom mestu, podrazumeva stavljanje na dnevni red suštinskih tema u procesu potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. „Prvo pitanje je videti neki tajming kada će Srbija iz svog ustava izbaciti Kosovo kako ono figurira sada kao pokrajina Vojvodina, a imajući u vidu tu činjenicu da već 18 godina Srbija nema nikakvu efektivnu vlast, niti ikakav segment suveriniteta nad Kosovom, ni po rezoluciji 1244, ni po Ahtisarijevom planu na osnovu kojeg je i proglašena nezavisnost Kosova. Drugo, trebalo bi da Srbija preuzme obavezu da više ne trčkara po svetu, da troši energiju i para, da ometa Kosovo u procedurama učlanjenja u međunarodne organizacije. Kosovu je to potrebno, Srbiji to ne šteti i Srbija nema nikakvog interesa od ometanja Kosova na tom putu. I treće pitanje se odnosi na to da s obzirom da Srbija nema pravne, niti ustavne nadležnosti nad Kosovom, sledstveno tome ni pravosudni organi Srbije nemaju nadležnost nad građanima Kosova za dela počinjena na Kosovu, pa i u periodu oružanih sukoba 98 i 99.godine“, rekao je Vlasi. Po njegovom mišljenju poslednja stanica u Briselskom dijalogu će biti međusobno priznavanje nezavisnosti Srbije i Kosova do kojeg bi moglo da dođe u narednih godinu do godinu i po dana. Posle uspostavljanja diplomatskih odnosa bi morali i bez Brisela da normalno funkcionišemo kao dve države, smatra Azem Vlasi koji u stalnom ponavljanju Srbije da nikada neće priznati Kosovo, vidi teritorijalne pretenzije Beograda. „ Zar se nismo naučili pameti od onoga što se u Jugoslaviji događalo pre dvadesetak i nešto godina, a završeno sa 1999. godine na Kosovu, sve oko teritorija, oko etničkog razgraničenje koje obavezno podrazumeva i teritorijalno razgraničenje“ izjavio je Vlasi i zapitao se kome sad to treba. Po njegovom mišljenju, dve države koje imaju međusobno uređene odnose mogu da razgovaraju o bilo čemu, pa i o eventualnom korigovanju granica. „Ne može Srbija stalno da ponavlja tezu kako je to jedna strana proglasila nezavisnost, koja je nelegalna i tako dalje. Predsednik Srbije ide po svetu, deli neka odlikovanja šefovima država koji još nisu priznali Kosovo, i tako dalje. Ova politička garnitura je izašla na političku scenu iz jedne veoma loše, najlošije političke škole u Srbiji, kakva je bila u Miloševićevo vreme. Ako se drže te politike, to je ćorav posao. Pravi državnici stanu i kažu dovde je bilo ovako, sad istorija ide u drugom pravcu“, rekao je Vlasi u emisiji Slobodno srpski. 05. February. 2017.

Slobodno srpski Sašom Mirkovićem

U 275.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Pokreta „Jaka Srbija“ i kandidat za predsednika Srbije na sledećim izborima Saša Mirković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je još 2007.godine dobio uveravanja od ljudi iz Evrovizije, na kojoj je učestovao kao menadžer Marije šerofović koje je te godine pobedila na Evrosongu, da Srbija nikad neće ući Evropsku uniju. „Ja sam znao kakvu pesmu hoću, šta hoću. Hoću da zamolimo da uđemo u Evropu. Da uđemo u Evropu na mala vrata i da je osvojimo. To je bila osnovna tema i zato se pesma zvala “Molitva”, i prvo što sam uradio smislio sam naslov “Molitva”. Odatle je posle nastala i muzika i tekst i tako dalje“, priseća se Mirković. Međutim, tvrdi da je Evropska unija danas veštačka globalistička tvorevina kojoj srpski političari sve ugađaju. „Očigledno da oni sve što traže od nas i dobiju, bez ikakvihc enjkanja i pogađanja. Ja ne znam da je neko od naših političara rekao “ne” nešto EU, mislim na vladajuće garniture. Bile su ovde teške godine i u tim teškim godina su odluke bile teške bez razmišljanja i posle toga su svi lako prihvatali sve.. Ako vi danas prihvatite da u EU postoje i Hrvatska i Slovenija, a ne postoje ni Srbija, ni Makedonija, ni Crna Gora, ni Bosna i Hercegovina ili Republka Srpska, to je jedna papazjanija i ne mogu da se složim sa tim da mi možemo isto da razmišljamo kao Norvežani, Finci, ko god da nam neko to zagovara ili ne. Znate, mora narodu da se kaže istina“, naglasio je Mirković i rekao da bi podigao zid iz Srbije prema takvoj Evropskoj uniji. Mirković je potvrdio da će se kandidovati za predsednika Srbije na ovogodišnjim izborim. Po njegovom mišljenju, srpski predsednik treba da zagovara mir. „I Srbi, i Albanci i Goranci hoće da žive zajedno i Makedonci i Bosanci, pa čak i dobar deo Hrvata. Razgovarao sam ovih dana na Kosovu sa ljudima puno. Ljudi hoće mir, i sa jedne i sa druge strane. Ja sam se slikao u Skupštini Kosova, turistički doduše i pokazao time šta o tome mislim, jer ako su moji državni organi nešto prihvatili u pređašnjem vremenskom periodu, ko sam ja da kao predsednički kandidat zagovaram neku drugačiju priču trenutno. Znate, mi možemo da pričamo o redefinisanju nekih odnosa kad se izbori završe, ali ja vam sad kažem, o redefinisanju odnosa kad se izbori završe neće pričati niko“, kazao je Saša Miroković u emisiji Slobodno srpski. Mirković nije siguran u to da li će pobediti na predsedničkim izborima, ali je uveren da će ući u drugi izborni krug. 29. January. 2017.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Jablanovićem

U 274. emisiji Slobodno srpski gostovao je sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Aleksandar Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Ljubomir Marić sa mesta ministra za lokalnu samoupravu smenjen na zahtev dela Srpske liste koji čine članovi Pokreta socijalista. „Ljubomira Marića smo trebali da smenimo i ranije, jer je on jedini ministar koji je dve i po godine opstruisao rad najveće srpske opštine na severu Kosova, opštine Leposavić.Od 14 ministarstava sa kojima opština Leposavić ima memorandum, samo je ministarstvo za lokalnu samoupravu to sa kojim nema. Dve i po godine ljudi iz opštine Leposavić nisu mogli da nađu Marića na njegovom radnom mestu. Dve i po godine Srpska lista ne zna šta taj čovek radi, ni jedan izveštaj nije podneo o svom radu, ni jedan predlog Srpske liste nije sproveo u delo. Ono što smo možda oko toga pogrešili jeste što nismo o tome informisali Beograd“. Jablanović koji je i predsednik Pokrajinskog odbora Pokreta socijalista je kazao da su oba uslova koja je postavio premijer Aleksandar Vučić na sastanku sa predstavnicima Srpske liste u Beogradu krajem prošle godine ispunjena. „Premijer Aleksandar Vučić je dao rok da do 31. decembra povučemo dve odluke, a toje da se ponovo zamrzme učešće Srpske liste u Skupštini Kosova i da se Mirjana Jevtić povuče sa mesta ministarke za lokalnu samoupravu. Poslanici su zamrzli ponovo svoje učešće, a šef poslaničke grupe Slavko Simić je podneo dopis premijeru Kosova Isi Mustafi da Mirjana Jevtić bude smenjena sa mesta ministarke za lokalnu samoupravu, jer je jednim takvim dopisom ona i bila imenovana. Da li je Mirjana Jevtić i sama podnela ostavku ja to ne znam, ali znam da je odlazila kod Ise Mustafe na razgovor u vezi toga, a kakav je taj razgovor bio ne znam“. Jablanović je kazao da je na sastanku kod premijera Vučića u Vladi Srbije, u kome su pored poslanika Srpske liste prisustvovali i srpski članovi Vlade Kosova i gradonačelnici većinski srpskih opština na Kosovu bilo reči i o drugim aktuelnim temama vezanim za Kosovo. ,, Jedno od pitanja koje je pokrenuto na sastanku koji smo imali kod premijera Vučića je pitanje albanizacije Gračanice. Gospodin Slobodan Petrović je informisao premijera, a ni ja to nisam znao, da skoro polovina direktorata u opštini Gračanica vode Albanci. Da smo se mi ovde njima bez potrebe prepustili, od mesta komandira policije, šefa kabineta gradonačelnika, pa do nekih drugih pozicija koja ne bih da nabrajam na pamet da ne bih pogrešio, ali to je Petrović izneo na jedan ozbiljan i argumentovan način i premijer Vučić je bio zatečen tom informacijom" On je potvrdio informacije koje je u javnosti izneo Pokret Dveri sa tog sastanka, gde je kako se navodi u saopštenju ovog pokreta od pre dve nedelje, na sastanku sa Vučićem bilo reči o tome da su se predstavnici Srpske liste međusobno optuživali ko je uzeo više para za Tačijevizbor za predsednika Kosova. Jablanović je potvrdio i da je bilo reči o tome da je šef poslaničke grupe Srpske liste Slavko Simić tražio od savetnika Hašima Tačija 320 000 evra za Tačijev izbor za predsednika Kosova. ,, Na sastanku jeste bilo tih optužbi, ali to su gluposti na koje premijer Vučić nije ni reagovao", rekao je Jablanović. Na pitanje da li je tačno da je predsednik Srpske liste Slavko Simić, inače član Pokreta socijalista, prešao u Srpsku naprednu stranku, Jablčanović nije mogao da potrvdi, ali nije ni demantovao. ,, Nemam informacije na osnovu kojih mogu da potvrdim da je prešao u Srpsku naprednu stranku, ali se sa njim nešto čudno dešava. Dešava se to što je on malo više politički forsiran sa naše strane nego što je trebalo i očigledno je neke kompase izgubio. Očigledno je da situaciju ne posmatra iz šireg ugla, već isključivo sa svog ličnog aspekta", kazao je Jablanović u emisiji Slobodno srpski. 22. January. 2017.

Slobodno srpski sa Srbom Antićem

U 273. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik udruženja Zdrav život Srba Antić. U intervjuuBudimiru Ničiću on je rekao da prema podacima ovog udruženja, koje se bavi borbom protiv šećerne bolesti, na Kosovu, bez opština štpce i Kosovska Mitrovica, postoji oko šest hiljada Srba koji boluju od dijabetesa. „To je veliki broj i to je nešto što je previše, jer na tih šest hiljada otkrivenih, obično imamo još toliko neotkrivenih ili onih potencijalnih, koji su na ivici da dobiju šećernu bolest“. Antić kaže da je najveći problem dijabetičara na Kosovu nedostatak lekova. „U samom lečenju najveći problem je nedostatak lekova, kako oralnih, tako i za osobe zavisne od insulina. Naši građani prinuđeni su da se lekovima snabdevaju u centralnoj Srbiji. Pored lekova problem je i to što ovde nemamo dovoljan broj adekvatnih stručnjaka, odnosno lekara, za ovu bolest“. Antić kaže da, iako je dijabetes neizlečiva bolest, oboleli mogu da žive i rade sasvim normalno. On je kazao da najstariji dijabetičar na Kosovu ima 80 godina, a najmlađi šest meseci. „Sa dijabetesom može da se živi i stotinu godina, ako uredno živite i poštujete pravila. Morate se prvo „sprijateljiti“ sa dijabetesom, da budete dobar prijatelj, ali da mu ne dozvoljavate da ide preko normale, nego mora da bude u granicama normale i onda nije nikakav problem da se normalno živi“. Antić, koji je i kordinator Saveza društva Srbije za borbu protiv šećerne bolesti za teritoriju Kosova, kaže da je udruženje Zdrav život, koje postoji od 2011. Godine, organizovalo na desetine tribina I radionica o dijabetesu na kojima su govorili stučnjaci sa Kosova i iz regiona. Pored toga ovo udruženje, kako kaže, redovno organzuje i kampove za obolele od dijabetesa. “Imamo kampove za decu uzrasta od 10 do 18 godina i od 18 do 50. Decu šaljemo na planinu Goč kod Vrnjačke Banje 10 dana besplatno, u pratnji endokrinologa, pedijatra, medicinskog osoblja, medicinske sestre, vaspitača…a odrasle vodimo na more”. Antić je na kraju emisije imao i čestitku za, kako je kazao, zavađene političare, građane, ali i za one koji boluju od šećerne bolesti. “Političarima bih poželeo da u 2017. godinu uđu pomireni, jer su se razišli poslednjih dana na jedan necivilizovani način. Građanima bih poželeo sladak život, ali ne onaj od dijabetesa. Onima koji su oboleli od dijabetesa želim da im HB A 1C bude pet, a sećer u granicama normale tokom 24 h i tokom cele naredne godine, i u budućnosti“, rekao je Srba Antić u emisiji Slobodno srpski. Zbog božićnjih I novogodišnjih praznika, naredna emisija Slobodno srpski biće 22.januara 2017. godine. 25. December. 2016.