ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Ivanom Tomićem

U 242. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Kancelarije za zajednice u Kabinetu premijera Kosova Ivan Tomić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će uredbom Vlade Kosova, koja je angažovanjem Kancelarije za zajednice uz podršku Britanske i Norveške ambasade na Kosovu doneta krajem prošle godine, diplome sa prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici biti priznate na Kosovu. Međutim, neophodno je da svi svršeni studenti te diplome i verifikuju. „Ono što je cilj je da se na tehničkom nivou reši pitanje diploma kako bi Srbi i ostale nevećinske zajednice mogli da traže posao u javnim institucijama na Kosovu. Ova uredba nije baš najsjajnije rešenje, jer nije obuhvatila period od 1999. do 2001. godine, već samo od 2001. do danas. Ono što taj proces podrazumeva je otvaranje dve kancelarije za verifikaciju tih diploma, jedne u Mitrovici i druge u Gračanici, gde će studenti moći da predaju svoju diplomu koja će se kasnije proveriti da li je validno stečena na univerzitetu u Mitrovici. Kad se to potvrdi, izdaće se potvrda sa kojom će, uz diplomu, taj građanin moći da konkuriše za određeno radno mesto u javnim službama na Kosovu. Time smo želeli da rešimo ovo pitanje na tehničkom nivou, dok ono ne bude rešeno trajno na nekom visokom političkom nivou“, rekao je Ivan Tomić. Tomić, koji je i savetnik premijera Kosova za pitanja zajednica, rekao je i to da sve zajednice na Kosovu imaju svoje specifične probleme, ali da postoje i oni problemi koji su zajednički za sve. „Zajednički problemi svih zajednica na Kosovu su nedovoljna primena zakona koji se odnose na zajednice. Imamo nekoliko bitnih zakona za zajednice koji su na papiru dobri, ali se vrlo malo primenjuju na terenu. Drugi zajednički problem svih zajednica je egzistencijalno pitanje. Ako pogledamo u kakvom je stanju ekonomija, koliki je broj nezaposlenih u svim zajednicama, onda možemo da kažemo da je to jedan od glavnih problema svih na Kosovu“, ocenio je direktor Kancelarije za zajednice. Govoreći o problemima Srba na Kosovu Tomić je kazao i to da je sistem bezbednosti nedovoljno funkcionalan. „Svedoci smo mnogobrojnih incidenata koji su se dešavali proteklih godina, pa i u poslednje vreme, posebno u povratničkim mestima, gde napadači ili nisu otkriveni ili nisu do kraja procesuirani. Odgovornost za to snosi pre svega vlast, odnosno većinska zajednica. Ono što mi, kao Srbi u institucijama možemo da uradimo po tom pitanju jeste da apelujemo, da tražimo da se ti slučajevi rasvetle i da zahtevamo veći broj srpskih policajaca u sredinama gde žive Srbi, što i radimo svih ovih meseci“, izjavio je Ivan Tomić u emisiji Slobodno srpski. 03. April. 2016.

Slobodno srpski sa Seljatinom Kačanikuom

U 241. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Nevladine organizacije „Potrošač“ Seljatin Kačaniku. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je zakon o zaštiti potrošača na Kosovu veoma dobar, ali da se u praksi ne sprovodi u potpunosti. „Prava potrošača na Kosovu ne poštuju se u dovoljnoj meri. Zakoni su na papiru dobri, ali se ne sprovode u potpunosti. Načešći primeri kršenja prava potrošača su neverodostojna deklaracija na proizvodu, rok trajanja, dvojne cene – jedna na kasi, a druga pored proizvoda“. Kačaniku je kazao da su i sami potrošači vrlo malo upoznati sa svojim pravima. „Moramo od samog obdaništa i škole da učimo decu kako da kupuju, kako da prepoznaju robu. Mi pričamo o svemu i svačemu, ali najmanje o tome kako treba da izgleda zdrav paradajz, krompir, kastavac i tako dalje...ili kako treba da se ponašamo u marketu. Kod nas se ljudi recimo stide da traže od kasirke da im vrati svoj kusur jedan cent, dakle to je naš novac i nema niko pravo da nam ga uzme ili da nam za to daje recimo žvaku“, rekao je Seljatin Kačaniku u emisiji Slobodno srpski. 27. March. 2016.

Slobodno srpski sa Gradimirom Mikićem

U 240. emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Raniluga Gradimir Mikić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se položaj Srba na Kosovu kad je u pitanju ostvarivanje njihovih prava nije promenio poslednjih godina od kada zvanični Beograd podržava učešće Srba u kosovskim institucijama, niti da je bilo šta značajno urađeno u proteklom periodu. „Očekivali smo više, ali desilo se tako, dakle želja i planovi su bili sasvim drugačiji“. Mikić smatra da bi Srbi u centralnim institucijama morali da budu aktivniji kada je u pitanju borba za prava Srba na Kosovu. „Mi prvenstveno na Vladi Kosova moramo da se izborimo za neka svoja prava, tamo moramo da budemo vidljiviji, energičniji i da insistiramo na sprovođenju koalicionog sporazuma. Dakle mislim da je poslednjih godina od kada imamo podršku Beograda urađeno mnogo malo, u odnosu na ono koliko ja mislim da je moglo“. Ipak, po Mikićevim rečima politika Beograda kojom Srbi imaju podršku za učešće u kosovskim institucijama je značajna, jer te predstavnike više niko ne naziva izdajnicima, Tačijevim Srbima i slično. „Ta duševna i moralna satisfakcija da niste obeleženi, da niste izdajnik i otpadnik od naroda mnogo znači“. Mikić koji je na čelu opštine Ranilug od 2010. godine govorio je i o poslednjim poplavama koje su pogodile ovu opštinu, međuljudskim odnosima i očekivanjima od buduće Zajednice srpskih opština. 20. March. 2016.

Slobodno srpski sa Kujtimom Pačakuom

U 239. Emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Kosova iz Nove kosovske romske partije Kujtim Pačaku. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi i Romi trebalo da učestvuju u izradi statuta buduće Zajednice srpskih opština (ZSO). “U toj komisiji koja će raditi na izradi statuta ZSO trebalo bi da učestvuju i predstavnici Roma jer postoji veliki broj Roma koji žive u opštinama sa srpskom većinom. Dakle nadam se da ćemo i mi Romi biti deo tog statuta i videćemo koje su to prednosti koje će imati Romi u toj budućoj ZSO, jer niko ne priča o životu i problemima Roma, već se sve svodi na srpsku i albansku stranu. Ako smo mi građani ove države trebalo bi i mi da učestvujemo u tom procesu”. Pačaku je rekao da su najveći problemi Roma na Kosovu nezaposlenost, obrazovanje i zdravstvena zaštita. “Ne poštuje se Ustav koji garantuje da je za manjine rezervisano 10 odsto radnih mesta u centralnim institucijama i javnim preduzećima, od čega sedam odsto pripada Srbima, a tri odsto Romima, Bošnjacima i ostalim zajednicama. Kad je romska zajednica u pitanju samo jedan naš pripadnik je zaposlen u centralnim institucijama i to u ministarstvu obrazovanja Kosova”, rekao je Pačaku u emisiji Slobodno srpski. 13. March. 2016.

Slobodno srpski sa Janom Bratuom

U 238.emisiji Slobodno srpski gostovao je ambasador Kraljevine Norveške na Kosovu Jan Bratu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su srpski poslanici svojim prisustvom na sednici Skupštine Kosova omogućili kvorum za odlučivanje prilikom izbora Hašima Tačija za predsednika Kosova, čime su uspešno obavili svoju poslaničku dužnost. "Oni su bili prisutni u Skupštini radi izbora predsednika. Mislim da su svi legalno izabrani poslanici trebalo da budu tamo prisutni. To je njihova obaveza. Time što su činili kvorum, srpski poslanici su omogućili da se obave izbori. Mislim da je to dobra stvar, jer šta bi bila alternativa tome? Možda izbori? Ali, u sadašnjoj atmosferi, koja je osetljivija nego inače, moglo bi da dođe do nasilja, do komplikacija, a i da ne zaboravimo, posmatrano iz srpske pozicije, uskoro će i izbori u Republici Srbiji... Da li želimo da imamo izbore i u Srbiji, i na Kosovu u isto vreme i totalnu zbrku kada pomešamo ove dve stvari? Mislim da to nije baš dobra ideja.", rekao je Bratu. Komentarišući raniju izjavu predstavnika Srpske liste u Skupštini Kosova Slavka Simića da je njegova poslanička grupa imala određene zahteve kako bi omogućila da predsednik Kosova bude izabran, o čemu se navodno konsultovala i sa Međunarodnom zajednicom, norveški ambasador kaže da ne nije upoznat sa time. "Mene niko nije pitao, ali ja predstavljam malu zemlju. Možda su pitali ambasadore iz većih zemalja, ne znam", izjavio je Bratu. Govoreći o Zajednici srpskih opština, Bratu je izrazio nadu da će ona u ovoj godini početi sa radom, ali da lično ne zna šta bi ona novo mogla da donese Srbima u odnosu na ono što već postoji u Ustavu Kosova, ali da bi više o tome trebalo da znaju oni koji su je predložili. "Verujem da Ustav i zakoni Kosova pružaju nealbanskim zajednicama velike mogućnosti. Mislim da je proces opštinske decentralizacije takođe dao velike mogućnosti, ali i to treba iskoristiti. Do nedavno, ove mogućnosti nisu bile korišćene od strane manjinskih zajednica. Zajednica može da ima neke dobrobiti i važnosti, što su mi rekli srpski predstavnici na Kosovu. Ako oni kažu da je to važno za srpsku zajednicu na Kosovu, a to je dogovoreno i u Briselu, onda ćemo i podržati njegovo sprovođenje. Ali, sve to treba da se odigra unutar okvira kosovskog ustava i zakona. Ustav Kosova je otvoren za opštinsku saradnju sa susednim zemljama, konkretno sa Srbijom, ali i sa Albanijom. Zajednica će možda, u tom slučaju, omogućiti bolju koordinaciju za pomoć, jer su mnoge od srpskih opština veoma male i institucionalno slabe", ocenio je Bratu. Ambasador Norveške je kazao i to da ne očekuje negativne reakcije na Kosovu kad bude počeo sa radom Specijalni sud za ratne zločine, jer je, kako je rekao, narod Kosova spreman da se suoči sa pravdom. "Uveren sam da većina kosovskih Albanaca želi vladavinu prava u ovoj zemlji. Oni žele da ljudi koji su radili nezakonite stvari budu krivično gonjeni i ne smatraju ih za heroje. šta više, pre nego što je prošlog leta Ustav izmenjen i dopunjen, bio sam sam grupom profesora i studenata i, nakon razgovora sa njima, jedan od profesora mi je rekao da bi trebalo da predložimo referendum na ovu temu. Pitao sam zašto. On je rekao da garantuje da će narod, u tom slučaju, u ogromnoj većini glasati za osnivanje tog suda. To nije naučna činjenica, ali utisak je takav da narod to želi. Sada, među političkom elitom, ima ipak ljudi koji to i ne žele", rekao je ambasador Jan Bratu u emisiji Slobodno srpski. 06. March. 2016.

Slobodno srpski sa Boškom Obradovićem

U 237.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik pokreta Dveri Boško Obradović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da aktuelna vlast u Srbiji vodi, kako je rekao, izdajničku politiku kad je Kosovo u pitanju. “Oni ne vode nikakvu kosovsku politiku, oni vode briselsku politiku i spremni su zarad ulaska Srbije u Evropsku uniju, ne samo da daju Kosovo i Metohiju, nego sve. Njima će uskoro tražiti da uvedu sankcije Rusiji, da ukinu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, onda da uvezu genetski modifikovanu hranu i seme, pa da prodaju Telekom, dakle sve to će na putu ka EU biti traženo, a vlast, ako želi to i da ostane, sve će morati da uradi. Dakle, Kosovo i Metohija su početak rasprodaje i uništavanja naše države, ali se neće na tome stati. Problem je i to što u našem krivičnom zakonu više ne postoji delo izdaje ili veleizdaje, jer ga je režim Borisa Tadića u svoje vreme izbacio iz zakonodavstva. Dveri su podnele krivične prijave protiv svih potpisnika briselskih sporazuma, jer smatramo da je to kršenje Ustava Republike Srbije i da će odgovorni za to, kad tad, morati da odgovaraju”, rekao je Obradović. Lider pokreta Dveri je kazao da se najveća greška Beograda, kada je Kosovo u pitanju, desila u vreme režima Borisa Tadića.“Tadić je napravio najveću moguću grešku kada je temu Kosova i Metohije izmestio iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Brisel, a ova vlast sada samo nastavlju tu politiku”, tvrdi Obradović.Politika Dveri prema Kosovu je, po Obradovićevim rečima, da se prekinu, kako je kazao, pogubni pregovori koje u Briselu vode Beograd i Priština i da se pitanje Kosova vratiti u Ujedinjene nacije. „Treba tražiti da se osnaži misija UNMIK-a na Kosovu i Metohiji i da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija preuzme dalje brigu o Kosovu i Metohiji, kako je inače Rezolucijom 1244 i predviđeno“, smatra lider Dveri.Obradović je kazao i to da Srbija treba da poništi sve do sada postignute sporazume iz Brisela i da se okrene zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova. „Politika Dveri prema Kosovu ne podrazumeva nikakve konfrotacije, sukobe, izolaciju ili bilo šta što bi Srbiju moglo da dovede u loš položaj. Mi samo želimo da sa međunarodnim partnerima postavimo pitanje Srbije i njenih granica i da vidimo, gospodo političari iz Brisela i iz drugih evropskih i svetskih centara moći, da li vi Srbiju priznajete u nekim drugim granicama ili u njenim državnom. I oni koji nam kažu da priznaju Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, to su naši saveznici, naši prijatelji i sa njima ćemo više sarađivati, a oni koji nam kažu Kosovo je nezavisno, oni nisu naši prijatelji i sa njima ćemo manje sarađivati“, rekao je predsednik pokreta Dveri Boško Obradović u emisiji Slobodno srpski. 28. February. 2016.

Slobodno srpski sa Dušanom Janjićem

U 236.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik stranke Aktivna Srbija Dušan Janjić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi Srbi u kosovskim institucijama trebalo da podršku novom predsedniku Kosova uslove dobijanjem rezervisanih mesta u Skupštini Kosova i dobijanjem mesta predsednika Skupštine. “Ovo je delikatan moment kad je u pitanju izbor predsednika Kosova i ako Srbi tu dobro istrguju pa dobiju rezervisana mesta u parlamentu imali bi šansu da se na sledećim izborima borimo za 15 do 17 mesta umesto za 10 kako je sada. Dakle to je potpuno realno da Srbi to dobiju i nikako ne bi trebalo da to propuste, čak bih ja išao i na to da se traži mesto predsednika Skupštine Kosova, zašto da ne”. Janjić je kazao da Zajednica srpskih opština (ZSO), kako je predviđena sproazumom iz Brisela nije dobro i dovoljno rešenje i da bi trebalo tražiti ZSO plus. “Idealno zamišljeno ZSO je jedan oblik decentralizovane vlasti, to u ovom slučaju nije dovoljno, jer na Kosovu već postoje decentralizovane vlasti i ja mislim da bi to trebalo da bude kombinovano sa nacionalnom samoupravom ili autonomijom, ono što imaju Albanci u Srbiji, a to je nacionalni savet albanske, odnosno srpske zajednice. I to je prosto neverovatno kako su ljudi koji se kunu u srpstvo zabopravili, da im treba neka institucija koja će se baviti jezikom, kulturom, dvojezičnošću, školstvom u smislu programa, fizičkom kulturom, mladima i tako dalje…Naravno da škole idu pod lokalnu i centralnu vlast Kosova, ali ako imate nacionalna veća, ona imaju pravo da se pitaju ko je direktor, šta je nastavni program, imaju pravo da donesu nastavni program, da odluče koji udžbenici će se koristiti. Za mene je neverovatno kako je to Tomislav Nikolić zaboravio, jer je on vodio tu priču. Zato ćemo mi kao Aktivna Srbija tražiti ZSO plus, a to plus je - osnivanje srpske privredne komore, srpska nacionalna veća, plus je takođe insistiranje na prekograničnoj saradnji. Ono što je još jako važno je bezbednosni paket, jer ovde nije bilo razgovora o bezbednosnim garancijama”, rekao je Janjić u emisiji Slobodno srpski. 21. February. 2016.

Slobodno srpski sa Agimom Musliuem

U 235. Emisiji SLobodno srpski gostovao je analitičar i ekspert za bezbednost Agim Musliu. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Kosovo i pored mnogih izazova sa kojima se suočava bezbednije od ostalih zemalja u regionu zahvaljujući kako je kazao elanu mlade policije. „Nikada nećemo biti bezbedni onoliko koliko želimo ili mislimo, ali trend je iz godine u godinu sve bolji, recimo u periodu od 2011. do 2015. godine trend u svakom vidu kriminala je u padu i samim tim je društvo bezbednije“. Međutim, Musliu smatra da opasnost uvek postoji, posebno od radikalnog islamizma i ljudi koji su se vratili sa ratišta u Siriji i Iraku. „Na tu opasnost moramo računati uvek, jer se to svakako može desiti za mesec ili godinu dana, mi to ne znamo. Te grupe i ta indoktrinacija tih ljudi koji su istrenirani tamo negde na bliskom istoku, kao i sam terorizam su uvek ispred organa bezbednosti“. Govoreći o trenutnoj političkoj krizi na Kosovu i najavljenom protestu za 17. Februar, Musliu je rekao da je situacija pod kontrolom kad je bezbednost u pitanju i da ti protesti ne mogu da ugroze bezbednost bilo koga. „Protest će početi u Prištini i završiće se u Prištini. Policija je proteklih meseci uradila dobar posao i uhapsila grupu od 70-80 ljudi koji su se ranijih godina sukobljavali sa policijom i pravili nerede“. Musliu smatra da je gotovo nemoguće da se na Kosovu dogodi nasilje slično onom od 17. Marta 2004. godine. „Tako nešto nije moguće, taj način razmišljanja i delovanja je otišao zauvek i to se ne može desiti više na Kosovu. Tada 2004. godine to se desilo nekako veoma brzo i mislim da je tada bilo previše i političkih i medijskih varnica koje su izazvale to nasilje. Mislim da je tada narod više reagovao izražavajući nezadovoljstvo prema tadašnjim institucijama i UNMIK-u, ali se to prelilo na drugu stranu, prema Srbima“, rekao je Agim Musliu u emisiji Slobodno srpski. 14. February. 2016.

Slobodno srpski sa Darkom Dimitrijevićem

U 234. Emisiji Slobodno srpski gostovao je predsedavajući Savetodavnog Veća za zajednice pri kabinetu predsednice Kosova Darko Dimitrijević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se ponekad stiče utisak da Srbi i Albanci žive u dva odvojena sveta i da ne postoji čak ni komunikacija na nekom većem nivou. “Sve je manje kontakata izmešu Srba i Albanaca, sem ako izuzmemo ove ekonomske i poslovne, a razlog za to je što sve manje mladih ljudi govori albanski ili srpski jezik i tu se ta komunikacija završava, što će u narednom periodu biti veliki problem. Druga stvar je što tu i nema neke velike potrebe za kontaktima, ali kad je taj bezbednosni aspekt u pitanju mislim da se Albanci osećaju slobodnije u srpskim sredinama nego obrnuto. Recimo ja sam u poslednje vreme nekoliko puta putovao kroz sever Kosova pa sam između Leposavića i Leška imao prilike da vidim i vozila sa RKS tablicama, što recimo ranije nije bio slučaj”. Po rečima Dimitrijevića Albanci na Kosovu nisu spremni da prihvate Zajednicu srpskih opština (ZSO) u okvirima u kojima je Srbi traže. “Zajednica srpskih opština će možda i biti formirana, ali imam utisak da nije poželjna među Albancima onakva kakvom je mi očekujemo, a mi očekujemo da ZSO ima izvršna ovlašćenja, jer će u suprotnim biti samo mrtvo slovo na papiru”. Govoreći o radu i rezultatima Savetodavnog veća za zajednice Dimitrijević je kazao da ono pruža savete i preporuke ne samo predsednici Kosova, već svim akterima koji su zaduženi za sprovođenje zakona pre svega. “Kada je u pitanju recimo taj bezbednosni aspekt imali smo poslednji incident u Goraždevcu gde smo predložili neke konkretne mere i mislim da su te mere preduzete. Recimo i to malo policajaca Srba što je bilo u Goraždevcu kao deo Kosovske policije je otišlo u penziju. Sada u Goraždevcu od 18 policajaca imamo samo dva Srbina. Ja sam sve to obrazložio predsednici i ona se zaista založila da pokrenemo to pitanje u direktoratu policije i mislim da ćemo barem, kako sam poslednje informacije dobio iz policije, ovih dana imati konkurs samo za pripadnike srpske zajednice. Dakle predsednica Atifete Jahjaga se interesuje za probleme svih zajednica, ali mislim da bi trebalo da bude malo više prisutnija u svim sredinama na Kosovu gde žive i nevećinske zajednice. 07. February. 2016.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Grujićem

U 233. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Nove partije Kosova Aleksandar Grujić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je cilj ove stranke pre svega stvaranje uslova za bolji život i zapošljavanje pre svega mladih ljudi. “Naš cilj je takođe i zbližavanje svih politčkih lidera na Kosovu, kako bismo zajedničkim snagama pomogli mladim ljudima da krenu nekim novim boljim putem”. Grujić je kazao predstavnici vlasti u Beogradu imaju, kako je kazao dobru volju da pomognu Srbima na Kosovu, ali da vrlo često nisu dovoljno upoznati sa pravim problemima Srba i psihologijom Srba i Albanaca na Kosovu. “Psihologiju srpskog i albanskog naroda najbolje poznaju starosedeoci Srbi sa Kosova. I mene sutra da pošalju negde recimo u Vojvodinu da rešavam neke probleme i neka pitanja i ja bih imao sličnih takvh problema, možda čak i gorih, nego što ima sad recimo direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić”, rekao je Grujić u emisiji Slobodno srpski. 31. January. 2016.