ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Norom Sahatčiju

U 222. emisiji Slobodno srpski gostovala je šefica Tima Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNKT) Nora Sahatčiju. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je povodom 70-og rođendana Ujedinjenih nacija rekla da je glavna poruka UN-a i ove godine mir u svetu, razvoj, ravnopavnost i teme koje se bave socijalnim aspektom. Ona je kazala da su Ujedinjene Nacije za narednih 15 godina zacrtale svoje nove razvojne ciljeve. „Od 2000. godine je bilo osam ciljeva koji su se zvali milenijumski ciljevi razvoja i na njima se radilo do 2015. Godine. Sada, pored tih, imamo još devet novih ciljeva, što je ukupno 17 i zovu se: održivi ciljevi razvoja i oni se odnose na poboljšanje uslova života, jednakost...“. Po njenim rečima, kad je Kosovo u pitanju, najveći problem društva je siromaštvo. „Na Kosovu je uvek pitanje visokog siromaštva najveći problem. Ono se smanjuje, iz godine u godinu, ali još nismo zadovoljni. Na primer, od 45%o siromaštva do pre pet godina, danas je 33,7% relativno siromaštvo, što znači dva dolara po osobi dnevno, i od 17% ekstremnog siromaštva, što znači 1,25 dolara po danu“, rekla je Sahatčiju i zapitala se zašto je stopa siromaštva i danas prilično visoka, iako je 15 godina rad donatora bio pozitivan, ali i dalje ostaju nedoumice u vezi sa tim kako donacije stižu do ljudi, kojima je pomoć najpotrebnija. Kao pozitivne strane Kosova kad je razvoj u pitanju Sahatčiju je istakla obrazovanje. „Na Kosovu imamo bar nešto pozitivno, a to je edukacija ili prosveta, jer kada pričamo o deci, o njihovom pristupu školama, o broju dece koja kreću u predškolsko, pa u osnovnu i srednju školu, tu Kosovo stoji dosta dobro. Imamo čak i statistike koje kažu da prelazak dece iz osnovne u srednju školu je 100 odsto. Dakle ti pokazatelji su dosta dobri, ali još uvek nismo zadovoljni kavalitetom edukacije ili prosvete, tako da tu treba još investicija, i tu će ovi održivi ciljevi razvoja da pruže svoj doprinos“, rekla je Sahatčiju u emisiji Slobodno srpski. 25. October. 2015.

Slobodno srpski sa Predragom Radonjićem

U 221. emisiji Slobodno srpski gostovao je novinar i književnik Predrag Radonjić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da, po njegovom mišljenju, zvanični Beograd treba da prekine sve razgovore i sa Prištinom u Briselu i sa Međunarodnom zajednicom, ukoliko Kosovo postane član Agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku I kulturu (UNESKO). “ÄŒlanstvo u UNESKO nema veze sa verskim zajednicima, to članstvo ima veze sa državama. Ovo znači da će, ako Kosovo postane član UNESKO-a, Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i svi drugi srpski manastiri postati deo kosovske kulturne baštine. To će svakako i dalje biti vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, ali će biti deo kosovske kulturne baštine, i deca će ovde na Kosovu i u Albaniji, a vrlo brzo i u svetu učiti o Dečanima kao o kosovskoj kulturnoj baštini. Za mene je to činjenica koja je nepodnošljiva. Ako se desi prijem Kosova u UNESKO, ako državni vrh Srbije nastavi sprovođenje Briselskog sporazuma, ako nastavi kontakte sa onima koji su nam oteli najvrednije dragulje naše nacionalne kulturne i državne baštine, to znači da smo mi prodali Visoke Dečane i Pećku Patrijaršiju zarad maglovitih evrointegracija i da smo mi na takav način i priznali Kosovo”. Radonjić, koji je autor TV serijala “ÄŒuvari baštine” koji govori o crkvama i manastirima na Kosovu, tvrdi da je država Srbija još 2013. godine bila upozorena da će do ovoga doći i smatra da je “diplomatska ofanziva” Srbije, koja pokušava da spreči prijem Kosova u UNESKO, zakasnela i da su veoma male šase da Kosovo ne postane članica ove organizacije. “Da se reagovalo blagovremeno, šanse bi bile mnogo veće. Po informacijama koje sam dobio radeći serijal “ÄŒuvari baštine”, a imao sam kontakte i sa državnim zvaničnicima i ljudima iz stručne javnosti, ministarstvo spoljnih poslova Srbije je još 2013. godine dobilo informaciju da Kosovo i Albanija čekaju ovakav raspored snaga u Izvršnom savetu UNESKO-a u kome će preovladavati države koje su priznale nezavinsost Kosova. Procenjeno je da to može da prođe dnevni red i da će kasnije ići na Generalnu skupštinu. Dakle, znalo se da će doći do ovoga, imali smo informaciju na vreme i nismo ništa učinili preventivno”. Radonjić smatra da će, ako Kosovo postane član UNESKO-a, prištinske vlati učiniti sve da čak i crkvu na Kosovu potpuno integrišu u kosovski ili albanski sistem. “Priština će raditi sve da Srpsku pravoslavnu crkvu, odnosno eparhiju raško prizrensku učini potpuno zavisnom od novca koji će dolaziti iz Prištine, a u početku će to biti sasvim sigurno velike sume. Istu situaciju smo imali i kada su formirane opštine sa srpskom većinom koje su tada, dok se odvijao proces integracije Srba, imale vrlo ozbiljnu finansijsku podršku iz Prištine. Dakle, to će biti prva faza dok se ćitava ta struktura ne učini zavisnom od novca iz Prištine. Nakon toga idu različiti oblici pritiska i krajnji rezultat svega toga može da bude formiranje nekakve kosovske pravoslavne crkve, albanizacija, sve do pripajanja albanskoj pravoslavnoj crkvi ili sl. To je jedan proces i Albanci ozbiljno na tome rade. Već postoje čitave studije o tome. U kalendarima Albanske pravoslavne crkve Visoki dečani i Pećka patrijaršija se već navode kao spomenici Albanske pravoslavne crkve. Mi sve to zanemarujemo. Smejemo se tome, a sa druge strane ulažu se veliki napori i ogorman novac da se to i stvarno dogodi”, rekao je Radonjić. On je govoreći o dijalogu Beograda i Prištine u Briselu kazao da Srbija bez ikakvih razloga već godinama pristaje na veoma teške i bolne ustupke. “Kad pogledamo listing činjenica i onoga što se dogodilo u poslednje dve godine, onda se vidi da je to listing velikih ustupaka Srbije ili listing autogolova gde ne vidim gde je kompromis i šta su ustupci kosovske strane. Srbija i dalje nastavlja da popušta, dok se Priština ponaša po onoj čuvenoj matrici da vrlo nevoljno i teško pristaje na ustupke, a kad i pristane na njih pokušava na različite načine da izbegne njihovu implementaciju. Naposletku, kad dođe do implementacije gleda da potpuno izokrene smisao i način delovanja. U isto to vreme, Srbija sprovodi sve što je potpisala, a čini mi se da pristaje i na više od toga, bez bilo kakvog opravdanog razloga”, rekao je Predrag Radonjić u emisiji Slobodno srpski. 18. October. 2015.

Slobodno srpski sa Fatmirom Šeholijem

U 220. Emisiji Slobodno srpski gostovao je analitičar srpsko-albanskih odnosa Fatmir šeholi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je cilj kosÐ¾vske opozicije smena Ise Mustafe sa mesta premijera Kosova, a da su Zajednica srpskih opština i ostali briseslki sporazumi samo povod za to. “Ovo je kriza od juna 2014. godine kad šest meseci nakon izbora nije bila formirana Vlada i kad se pregovaralo o koaliciji i kada su Isa Mustafa sadašnji premijer i Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj bili zajedno. Tada je za jednu noć Isa Mustafa njih ostavio na cedilu i otišao u zagrljaj Hašimu Tačiju i sa njim formirao Vladu Kosova. Oni su to videli kao izdaju i ovaj problem je od tada i sve ovo će se nastaviti sve dok je Isa Mustafa premijer”. Po rečima šeholija do sada je oko 200 hiljada gradjana Kosova, uglavnom Albanaca, potpisalo peticiju kojom se traži poništenje briselskih sporazuma koji se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština, jer, kako je kazao, ne veruju predstavnicima Vlade u Prištini da ta zajednica neće biti nešto poput Republike Srpske. “Smatram da ne postoje razlozi za strah od Zajednice srpskih opština, jer će ona raditi po zakonima i Ustavu Republike Kosovo. Međutim, ukoliko neko pokuša da izađe van tih okvira, onde će svakako biti problema”. šeholi smatra da je došlo vreme da predstavnici vlada Srbije i Kosova počnu da razgovaraju direktno i bez posrednika. “Ako Marka jurica možemo da vidimo često u prištinskim restoranima, i ja sam ga nekoliko puta lično video i mislim da je to dobar pokazatelj, i kao što smo, s druge strane, videli kosovskog kordinatora za pregovore sa Beogradom Bljerima šalju nedavno u Beogradu, bez nekih posrednika, mislim da je vreme da Beograd i Priština razgovaraju, pre svega kao dve države i kao ljudi koji pripadaju Evropi i čiji je cilj upravo ta Evropa“. Govoreći o odnosima u Srpskoj listi šeholi je kazao da je Aleksandar Jablanović poslao zahtev premijeru Kosova Isi Mustafi da smeni ministre u kosovskoj Vladi Ljubomira Marića i Dalibora Jevića. „Ja to znam jer je to zvanično pismo koje je poslato premijeru, ja sarađujem sa ljudima koji su u kabinetu premijera, pa to znam. Međutim pitanje je zašto se do danas nisu desile te smene. Dakle, premijer nije hteo to da uradi zato što ovi poslanici, koji ne podržavaju Jablanovića, koliko god da ih ima, imaju podršku zvaničnog Beograda, sve do Vučića, jer ovih šest koji podržavaju Jablanovića ne mogu sprovesti Briselski sporazum bez podrške Beograda“, rekao je šeholi u emisiji Slobodno srpski. 11. October. 2015.

Slobodno srpski sa Ljubinkom Milinčić

U 219.emisiji Slobodno srpski gostovala je glavna urednica radija i veb portala Sputnjik, dopisništva u Beogradu Ljubinka Milinčić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je ocenila egzodus izbeglica iz Sirije, Iraka i severne Afrike i njihov put prema Nemačkoj, skandinavskim i drugim zemalja Evropske unije kao tektonski poremećaj koji se ne može lako zaustaviti i sasvim je izvesno da će se prolongirati i u zimu kada će biti veoma, veoma teško. “Možda će se problem početi efikasnije rešavati nakon što je napravljena zajednička akcija Amerike u Rusije sa ciljem da se uništi Islamska država. Ako tamo počne da caruje mir, ljudi više neće imati potrebu da odlaze”, rekla je Ljubinka Milinčić i navela da se broj migranata iz ovog dela sveta u ruskoj štampi procenjuje na oko deset milona ljudi. Po njenim rečima, taj izbeglički talas ne može statistički bitno uticati na promenu etničke karte i odnosa unutar Evrope jer je broj ljudi relativno mali u odnosu na domaće stanovništvo, ali može “potopiti” Evropu na drugi način. “Ova kriza pokazuje nestabilnost i neorganizovanost unutar Evropske unije i nesposobnost njenih članica da se suprotstave ovakvom procesu, što pokazuje nesaglasnost između članica i same Evropske unije. Oni se ne mogu dogovoriti ni oko toga koliko će izbeglica primiti, da li 800 ili hiljadu, kao da je to neka velika razlika”, rekla je Milinčićeva. Odgovarajući na pitanje voditelja zašto se Srbija prema sirijsjkim izbeglicama ponaša kao majka, a Mađarska i Hrvatska kao maćehe Milinčićeva je rekla se Srbija prema njima ponaša kako bi i trebalo, mada smo, kako je rekla, u nedavnoj istoriji imali iskustva sa izbeglicama prema kojima nismo bili tako dobri. “Sa druge strane su Mađarska i Hrvatska, one su obod Evropske unije, one čuvaju granice Evrope i nije tačno da one to što čine rade samovoljno”, rekla je Ljubinka MIlinčić i dodala da njena redakcija ima neoborive dokaze o učešču nemačkih policajaca na graničnim prelazima sa Srbijom. Komentarišući obnavljanje hladnog rata između Sjedinjenih država i Rusije, urednica beogradskog dopisništva Sputnjika ukazala je na istorijsku važnost dogovora između Vladimira Putina i Baraka Obame, postignutog nedavno na sastanku dvojice lidera održanog u Njujorku na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, iako su američki mediji pokušali da važnost tog sastanka umanje i relativizuju izveštavajući da se predsednici nisu mogli dogovoriti ni oko ciljeva i konkretnih tema, a kamoli oko konkretnih stvari. Iako je sastanak protekao iza zatvorenih vrata, Putin je govorio o nesuglasicama, a Obama se nije ni obratio novinarima, na sastanku je ipak postignut sporazum o zajedničkoj saradnji dve vojske . Već sutradan počinje bombardovanje od strane Rusije koje Džon Keri pozdravlja”, rekla je ona. Govoreći o principijelnom stavu Rusije o nepriznavanju nezavisnosti Kosova urednica Sputnjika u Beogradu je rekla da ne očekuje promenu stava Kremlja sve dok, eventualno, Vlada Srbije ne učini taj čin. Komentarišući izjavi šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija da vidi Rusiju kao pretnju Kosovu jer navodno želi da poveća uticaj na Balkanu Milinčićeva je rekla da to nije osnovana tvrdnja. “Nije Rusija nikad bombardovala Kosovo, već njegovi (Tačijevi) prijatelji jesu. Rusija ne priznaje tu takozvanu republiku i ne može s njima da ima bilo kakve prijateljske odnose. Moskva je u Prištini otvorila svoju kancelariju – Rusku kancelariju, tako da radi sve ono što dobri diplomatski odnosi nalažu, ali nisam videla nikakvu akciju Rusije protiv Kosova, ako se pod tim ne smatra to što neće da prizna Kosovu nezavisnost”, rekla je ona. Ljubinka MIlinčić rođena je na Kosovu, u Klini, a jedno vreme je radila u jugoslovenskoj ambasadi u Moskvi i kao dopisnica više beogradskih medija u glavnom gradu Rusije. Napisala je više knjiga od kojih je najpoznatija “Vladimir Putin – moja bitka za Kosovo”. 04. October. 2015.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Jablanovićem

U 218. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Građanske inicijative “Srpska lista“ Aleksandar Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da neće podneti ostavku sa mesta predsednika Srpske liste i pored toga što je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao da Vlada Srbije podržava inicijativu „istaknutih predstavnika Srpske liste“, koji su nedavno zatražili da se Jablanović neodložno povuče sa svih funkcija u toj političkoj organizaciji. „Ostavku neću podneti. To je inicijativa nekih, koji su uplašeni za svoje pozicije, kojima se žuri da mene kao poslednju branu ka cilju da postanu mali diktatori, da me sklone sa mesta predsednika Srpske liste, ali to se neće desiti. Ostajem na toj funkciji i služiću na ovoj poziciji građanima koji su nas birali, boriću se za njihove interese i za to da sprečim da ti mali diktatori postanu i veliki. Taj napad, kome se, nažalost, priključio i Marko Đurić, neće uroditi plodom”, rekao je Jablanović. On je rekao I to da bi Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, kao i predstavnici Srba u kosovskim institucijama, više pažnje morali da posvete ostalim krajevima Kosova gde žive Srbi, a ne samo, kako je kazao, štrpcu i Gračanici. "Nismo uspeli da ,kao Srpska lista, zbog samovolje pojedinaca iz štrpca i Gračanice, u kosovske institucije pošaljemo šareniji sastav ljudi, malo iz Kosovskog Pomoravlja, malo iz Metohije. Ne može sve samo iz štrpca i Gračanice", upozorava Jablanović. Komentarišući izjavu Marka Đurića da je važno da političari koji predstavljaju srpski narod na Kosovu budu čistih biografija, Jablanović je kazao da je njegova biografija apsolutno čista i da bi trebalo da se provere biografije nekih drugih predstavnika Srba na Kosovu. “Pre nego što uključimo ljude sa čistom biografijom treba da proverimo one koji su na ovaj ili onaj način došli u Srpsku listu, pa i pod barjak pod koji hoće Marko Đurić da nas stavi, da li su svi čiste biografije. Ja tvrdim da nisu i od tih devet gradonačelnika koji su potpisali ovaj proglas za moju smenu pouzdano znam da dvojica gradonačelnika ne izlaze is sudskih kancelarija, a to su gradonačelnik štrpca i gradonačelnik Parteša, a zašto su oni predmet interesovanja pravosudnih organa na Kosovu i Metohiji to oni treba da objasne”. Jablanović koji je oko mesec dana bio ministar za zajednice I povratak u Vladi Kosova rekao je da je to ministarstvo od tadašnjeg ( I sadašnjeg ) ministra Dalibora Jevtića nasledio u potpunom rasulu. “Zatekao sam uništeno miistarstvo sa dugom od preko 5.200.000 EVRA, sa računima koji nemaju pokriće, sa računima koji su napravljeni bez prethodno poštovane procedure za odlučivanje ko će da dobije pomoć u građevinskom materijalu. Od te svote, 2.238.000 EVRA su sredstva koja su potrošena za građevinski material za kampanju za parlamentarne izbore koji su podelili u štrpcu i Kosovskom Pomoravlju. S druge strane, Ministarstvo kakvo sam ja ostavio gospodinu Jevtiću je ministarstvo koje ne može on nikome da ostavi. Ja sam mu ostavio ministarstvo sa 6.400.000 EVRA na računu i oko 300.000 EVRA namenjenih za subvencije građanima i nevladinom sektoru”, tvrdi Jablanović, I bivši ministar za povratak u Vladi Kosova. Aktuelni predsednik Srpske liste je govorio i o radu srpskih predstavnika u Vladi Kosova, o tome zašto se koalicioni sporazum koji je potpisao sa Demokratskom partijom Kosova i Demokratskim savezom Kosova gotovo ne sprovodi i o srpskom političkoj sceni na Kosovu. 27. September. 2015.

Slobodno srpski sa Šaipom Kamberijem

U 217.emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Srbije iz Perije za demokratsko delovanje šaip Kamberi. U intervjuu Budimiru Ničiću, Kamberi koji je i bivši gradonačelnik Bujanovca, rekao je da je inicijativa za formiranje Zajednice albanskih opština na jugu Srbije preuranjena i da predstavlja politički marketing pojedinih političara koji žele da skrenu pažnju sa realnih problema u optinama Bujanovac i Preševo. “Naš je stav da uopšte na celom zapadnom Balkanu treba da postoji jedinstven stav kada su prava manjina u pitanju, da ne treba stvarati takve situacije gde ćemo imati privilegovane manjine i one koje se osećaju ugroženim, jer to ne vodi dugoročnoj stabilnosti. Mi smo još odavno tražili da se reciprocitet u odnosu na prava manjina mora postaviti u odnosima Prištine i Beograda. što se tiče sada ove odluke o formiranju Zajednice albanskih opština, koju su doneli pojedini odbornici opština sa juga Srbije, mislim da nije najsrećniji trenutak izabran za to. Sednica nije dobro pripremljena i naš stav je da se sve to mora mnogo bolje pripremiti, izvršiti konsultacije sa relevantnim subjektima i tek nakon toga proceniti da li treba doneti takvu odluku ili ne i upravo zbog toga mi nismo učestvovali na toj sednici. Ti inicijatori ideje o Zajednici albanskih opština u javnosti žele da predstave da traže reciprocitet, ono što Srbi dobijaju na Kosovu da dobiju i Albanci na jugu Srbije, ali ja mislim da se ovde radi o folklor patriotizmu stranaka koje vode lokalne samouprave u Bujanovcu i Preševu, vode Nacionalni savet, a koji nisu ostvarili ona obećanja koja su dali u predizbornoj kampanji posebno u Bujanovcu, da će u ovom mandatu otvoriti 2000 radnih mesta i da na ovaj način pokušavaju da odvuku pažnju javnosti na nešto veće i patriotskije u odnosu na radna mesta“. Komentarišući reakcije Beograda na odluku o formiranju Zajednice srpskih opština, Kamberi je kazao da su one licemrne i da mu je posebno interesantna poruka prvogpotpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića koji je Albancima na jugu Srbije poručio da se ne igraju vatrom. „Ivica Dačić mora da pruži objašnjenje svojim biračima i srpskoj javnosti uopšte, kako je moguće da njegova stranka, kao i Srpska napredna stranka budu u Bujanovcu u koaliciji upravo sa strankama koje su donele odluku o formiranju Zajednice albanskih opština. To nas kao stranku navodi da razmišljamo odakle duvaju vetrovi, jer zapravo po nama radi se o pokušaju da se Albanci opet tretiraju kao jedan faktor koji želi da destabilizuje region. Kamberi je kazao da iza ideje o formiranju Zajednice albanskih opština ne stoji ni Priština ni Tirana, iako su po njegovim rečima pojedini lideri političkih partija sa juga Srbije pokušali da javnosti predstave da imaju podršku Prištine i Tirane. „S obzirom da nema nikakvih reakcija iz Prištine na odluku o formiranju Zajednice albanskih opština, je upravo pokazatelj da Priština ne stoji iza toga i da se radi o idejiu trojice – četvorice lokalnih političara“, rekao je Kamberi 20. September. 2015.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Ćorcem

U 216.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma Aleksandar Ćorac. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da država Srbija kroz Briselske sporazume koje su do sada postigli Beograd i Priština šalje Srbima na Kosovu poruku da Kosovo nije deo Srbije. “Ono što je najlošije u svim tim sporazumima iz Brisela je apsolutno uvođenje srpskog naroda u ustavno pravni sistem Republike Kosovo. Po rečima Ćorca veoma je teško da će buduća Zajednica srpskih opština (ZSO) biti onakva kakvu je zamišlja Beograd, ali da je kako je kazao najvažnije ko će biti ljudi koji će voditi ZSO. On smatra da finalni dogovor o ZSO treba da prođe i kroz Ustavni sud Srbije. “U drugoj tački ovog poslednjeg sporazuma o ZSO se kaže da Vlada Kosova usvaja rešenja koja treba da se primene, a čiju reviziju će uraditi Ustavni sud Kosova, a gde je takva odredba za Ustavni sud Srbije?”, rekao je Ćorac. Aleksandar Ćorac koji je i profesor na Medicinskom fakultetu prištinskog Univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici govorio je i o kvalitetu studiranja na ovom Univerzitetu, o tome ko je srpska intelektualna elita danas na Kosovu i šta najviše nedostaje srpskim političarima koji se bave Kosovom. 13. September. 2015.

Slobodno srpski sa Oljom Bećković

U 215.emisiji Slobodno srpski gostovala je poznata srpska novinarka i televizijska voditeljka Olja Bećković, koja je godinama uređivala Utisak nedelje. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da danas Kosovo prati samo kao čitalac novina i gledalac televizija, pošto je pre nekoliko meseci njena autorska emisija Utisak nedelje prestala da se emituje na Televiziji b92. Bećkovićeva kaže da ne zna zašto Srbi navodno slave zbog postignuta četiri sporazuma između premijera Aleksandra Vučića i Ise Mustafe i smatra da se u sporazumima ne pobeđuje. “ÄŒak i da smo pobedili, o tome se ne govori, ako pratite naslovne strane, mogli ste da pročitate kako je Tači celu noć cepao, plako i vrištao, pa, ako slušate sve ove priče koliko čestitki dnevno prima premijer Vučić, nekako vam sama logika kaže, teško da bi on dobijao čestitke da je postignut neki sporazum koji vi treba da slavite”. Na pitanje kako objašnjava da nije bilo specijalnih informativnih emisija u vezi sa postignutim sporazumima o Zajednici srpskih opština, telekomunikacijama, eneregetici i mostu na Ibru na javnom servisu Srbije, ali i na drugim komercijalnim televizijama, Bećkovićka smatra da to nije ništa čudno jer su u poslednih godinu dana nestale mnoge važne emisije od kojih i Utisak nedelje. “Ako pogledate koje su sve emisije nestale u proteklih godinu dana, ako pogledate kako izgleda medijska slika, ako pogledate koje su teme i ko su gosti, onda ćete pogledati koje su na to reakcije Evropske unije. Vi na sve vrlo jasne primere cenzure i pritiska na medije, vi imate u tim izveštajima isključivo reakciju „ pomalo smo zabrinuti“, otprilike je to najjače, što ima da se kaže i nema dokaza. Onda vi malo mućnete glavom i bude vam jasno da je to zapravo neki prećutni dogovor. Nama trenutno uopšte nisu bitnii mediji, nama je bitno da se završe ove važne priče”. Po njenim rečima, građani Srbije vrlo malo znaju o Kosovu, za šta su krivi i mediji jer puštaju političare da pričaju šta oni hoće, a Kosovo im nije ta tema. “Ja sam imala puno iskustava, gde mi gosti veoma važni političari, govore pre i početka emisije:“ Ono o Kosovu smanji, to je dosadno“, ja sada neću da izgovorim ta imena, ali to je živa istina, za naše poltičare je ta tema dosadna”. U srpskoj javnosti je po rečima Olje Bećković svakim danom sve jasnije da bez sređivanjem situacije u vezi sa Kosovom nema pozitivne ocene iz Brisela. “Beograd se vrlo jasno opredilo da je Evropska unija prioritet i u tom smislu, ljudi neće da otvaraju tu priču (o Kosovu), jer misle da to više ne postoji i velika većina misli tako”. Olja Bećković koja je 25 godina uređivala i vodila emisiju Utisak nedelje, a koja se od prošle godine ne emituje, kaže da ne očekuje da će se Utisak nedelje u skorije vreme vratiti na male ekrane. “Mislim da se to neće desiti u skorijoj budućnosti, jer mislim da će Aleksandar Vučić biti na vlasti narednih 40-50 godina”, rekla je novinarka Olja Bećković, gostujući u emisiji Slobodno srpski. 06. September. 2015.

Slobodno srpski ZSO specijal

U specijalnoj 214.emisiji Slobodno srpski pripremili smo vam izbor iz nekoliko poslednjih emisija o temi koja zaokuplja pažnju kako domaće, tako i međunarodne javnosti – Zajednici srpskih opština (ZSO). Mišljenja srpskih i kosovskih zvaničnika i dalje su duboko podeljana po tom pitanju. Dok je za ministarku u Vladi Kosova Editu Tahiri ZSO institucija koja mora počivati na važećem kosovskom zakonodavstvu, a to znači da ne može imati izvršna ovlašćenja, za Vladu Srbije to je uslov opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. „Mi smo ključni okvir za zajednicu već dogovorili, dakle on je definisan prvim sporazumom. To znači da će zajednica imati pravo da objedini sve opštine u vršenju njihovih izvršnih ovlašćenja i imaće nešto preko toga. To, šta je to preko toga, o tome sada razgovaramo, ali već sama činjenica da će deset opština, prvo predstavljati ceo srpski narod na Kosovu i Metohiji, daje jednu funkciju, koja je daleko veća od opštinske. Druga stvar, tu će se stvoriti jedna administracija, koja će imati veoma značajnu ulogu i ja, poštujući na kraju krajeva reč koju je dao predsednik Vlade, pre nego što sve bude finalizovano, neću iznositi previše detalja, ali ono što mogu da vam kažem, jeste da ta Zajednica srpskih opština, svakako znači da ćemo sutra imati više nego što imamo danas”, rekao je u emisiji direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Po rečima šefice prištinske pregovaračke delegacije, poslednji sastanak (u Briselu) je dao neke rezultate, ali nije došlo do sporazuma, pošto postoje suštinske razlike, upravo kod ovlašćenja. „Dok mi kažemo da asocijacija ne treba da ima izvršna ovlašćenja, Srbija ih traži. Dakle, ovo je glavna razlika. Takođe smo rekli da asocijacija ne može donositi obavezujuće odluke za opštine. Srbija je imala nerealne zahteve u svemu tome i sada ostaje da se ponovo sastanemo u narednoj rundi i da uložimo napore, kako bismo približili stavove. Ali, ja sam optimista. Dozvolite mi da kažem da sam optimista, imajući u vidu da smo u priodu poslednjih 4-5 godina, postigli preko 20 sporazuma. I za ovo će se naći rešenje i mislim da će zaista biti u funkciji integracije Srba u kosovske institucije“, rekla je Tahiri.U specijalnoj emisiji svoja viđenje ZSO I kako do nje izneli su I kosovski ministar za lokalnu samoupravu Ljubomir Marić, poslanik u Skupštini Kosova ispred Liste Srpska Slavko Simić, analitičar I književnik Å½ivojin Rakočević, direktro Kipred instituta u Prištini Ljuljzim Peci I izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv u Severnoj Mitrovici Branislav Nešović.. 19. July. 2015.

Slobodno srpski sa Editom Tahiri

U 213. emisiji Slobodno srpski gostovala je ministarka u Vladi Kosova zadužena za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da kosovska i srpska strana u Briselskom dijalogu i dalje imaju suštinski različite stavove u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Tahiri je kazala da Priština ne odustaje od zahteva da se Zajednica srpskih opština može formirati i funkcionisati isključivo po važećim kosovskim zakonima i u skladu sa Briselskim sporazumom. Taj stav se, kako je kazala, nije promenio ni prilikom poslednjeg susreta premijera Mustafe i Vučića u Briselu. „Ima razlike u suštinskim stvarima, a upravo glavna razlika je da je Srbija tražila neke nadležnosti za ovu Asocijaciju koje su za nas neprihvatljive. Mi smo jasno izneli da Asocijacija ne može imati izvršne nadležnosti i ona ne može donositi odluke koje su obavezne za opštine. Na bazi kosovskih zakona, opštine imaju ekskluzivna ovlašćenja i ona se ne mogu preneti ni na jedan drugi stepen. Drugo, politički sistem Kosova regulisan Ustavom, je sistem sa dva izvršna nivoa, centralni i lokalni nivo. Dakle, Asocijacija treba da bude kao svaka druga asocijacija u svetskoj praksi, da ima ciljeve i zadatke da pomogne opštinama na ostvarivanju njihovih planova, ali da pomogne, koordinira i podrži njihov rad. To su stvari koje je Asocijacija u stanju da uradi, ali ona ne može odlučivati u ime opština“. Edita Tahiri otkriva da se kosovski zakoni u budućnosti neće menjati u tom pogledu, jer je upravo Briselskim sporazumom predviđeno da će Zajednica funkcionisati po važećim zakonima . Po njenim rečima, Asocijacija treba da pruži podršku opštinama u kreiranju vizionarskih politika u interesu demokratije i građana i ne treba samo da se ograničava samo na četiri oblasti o kojima govori Beograd : školstvo, zdravstvo, prostorno planiranje i ekonomski razvoj. “Podrška može da bude i u naučnim istraživanjima, povećanju kapaciteta administracije, promociji opština I u mnogim drugim oblastima”, rekla je Tahiri. Na pitanje , da li ima prostora za nekakvu političku trgovinu, odnosno da li bi Priština dozvolila osnivanje Zajednice srpskih opština ako Beograd nešto ponudi i šta bi eventualno bila fer ponuda za takvu mogućnost, ministarka Tahiri nije izričito odgovorila, ali je rekla da je važno da Srbija prestane da se meša u unutrašnje poslove susednih zemalja, da razvija dobre odnose sa svima i tako će biti faktor stabilnosti u regionu. S druge strane, po njenim rečima, kosovske institucije će se angažovati oko integracije i perspektiva srpske zajednice. „Mislim da je za region veoma značajno da se sve manjine tretiraju jedinstvenim standardima. Ako u regionu zapadnog Balkana imamo jednu manjinu koja je favorizovana više od druge, onda će sve manjine na Balkanu će biti ohrabrene da traže više. Dakle, pristup sa jedinstvenim standardima mislim da bi bio faktor stabilnosti i manjine bi igrale i bile mostovi saradnje među državama“. Komentarišući platformu predsednicka Srbije Tomislava Nikolića za Kosovo, Tahiri je kazala da je status Kosova rešen 2008.godine. „Nekad, u snovima, Srbija, nažalost, Kosovo još uvek smatra svojim delom teritorije, a to je hegemonijski princip, koji je Srbija imala, ne samo kada je u pitanju Kosovo, nego i čitav region. Međutim, stičem utisak, da se Srbija polako prilagođava novoj relanosti na Balkanu. Bivša Jugoslavija se raspala, stvoreno je sedam država, Kosovo je jedna od njih i mislim da što brže Srbija prizna ovu realnost i prihvati nezavisnost Kosova, to će biti bolje, kako za Srbiju tako i za region, za mir, stabilnost, ali i za integraciju same Srbije i Kosova u Evropsku uniju. Kao što znate, a i ja vam mogu reći da mi kao država, podržavamo integraciju Srbije u Evropsku uniju“, kazala je Tahiri. Edita Tahiri je ubeđena će jedan od uslova za Srbiju da postane članica Evropske unije biti priznavanje nezavisnosti Kosova. „To se sada radi indirektno, ali svi oni koji imaju kontakte sa diplomatskim krugovima, znaju da je to tako“, rekla je Tahiri, u emisiji Slobodno srpski. 12. July. 2015.