ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Trejsi En Džejkobson

U 162. emisiji Slobodno srpski gostovala je ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Trejsi En Džejkobson. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je izrazila mogućnost da Srbi, ako masovno izađu na kosovske vanredne parlamentarne izbore i glasaju, osvoje više od 10 poslaničkih mandata, koliko im je zagarantovano kosovskim ustavom. Ambasadorka Džejkobson kaže da je, kao i ambasadori zemalja Evropske unije na Kosovu, lično bila za to da rezervisana mesta za Srbe u kosovskom parlamentu ostanu u još jednom mandatu, ali bi i za to bile potrebne promene ustava, što bi zahtevalo dvotrećinsku većinu glasova parlamentaraca, a toga nije bilo. „Lično sam prisustvovala sastancima sa predstavnicima manjinskih političkih partija, avgusta i septembra 2012.godine, u vreme ukidanja nadgledane nezavisnosti i tada smo razgovarali o rezervisanim mestima. Manjinske partije su tada istakle da imaju nameru da pokrenu pitanje produženja mandata rezervisanih mesta, a mi, kao diplomate, smo rekli da ćemo ih podržati u tome. Ali naravno da nismo u poziciji da bilo šta obećamo. Ja sam američki ambasador, ja nemam pravo glasa u Skupštini. Mogu da razgovaram sa poslanicima, mogu da im saopštim svoje mišljenje, i to redovno činim, ali ni ja, niti bilo koji drugi član Međunarodne zajednice, nije bio u poziciji da obeća da će taj zakon ići u ovom ili onom smeru, i to i dalje ne činimo“, precizirala je Džejkobson. Američka ambasdorka pozvala je sve građane Kosova da masovno učestvuju na izborima i daju svoj glas onim liderima za koje misle da su najspremniji da vode svoju zemlju napred. “Mislim da bi zaista bilo dobro ako budemo imali visoku izlaznost svih na Kosovu, uključujući i srpsko stanovništvo. Prošle nedelje sam bila na severu, bila sam u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku, i osetila sam tamo pozitivnu atmosferu prema izborima. Nije bilo puno konfuzije ili neslaganja, kao što smo to imali pre opštinskih izbora, na primer. Ljudi su spremni za izbore, već su se privikli na njih i spremni su da izaberu svoje predstavnike preko kojih će učestvovati u donošenju kosovskih zakona“, rekla je Trejsi En Džejkbson. Po njenim rečima, ko god da bude izabran za poslanika, moraće da ide u Skupštinu Republike Kosovo i da radi u Skupštini Republike Kosovo, kao i da položi zakletvu, radi na osnovu Ustava Kosova i sa tom zastavom. Komentarišući prošle parlamentarne izbore na Kosovu šefica Američke ambasade u Prištini je ocenila da su ti izbori bili „zaista neregularni“. Međutim, ona je optimista po pitanju predstojećih koji će se održati 8.juna. „Smatram da je Kosovo pokazalo na opštinskim izborima da može da sprovede slobodne i fer izbore i verujem u uspeh. ÄŒinjenica da su na delu bili tužioci, da je policija reagovala na navode o nepravilnostima, činjenica da su lideri političkih partija naložili svojim predstavnicima u biračkim odborima i opštinskim komisijama da ne varaju sa glasovima, činjenica da smo imali ogromnu međunarodnu i lokalnu posmatračku misiju, činjenica da su birači sami istupali i izveštavali o uočenim nepravilnostima, mislim da su to sve bili važni faktori i nadam se da birači koji su prošli kroz uspešne izbore prošle jeseni, bilo da su na severu ili na jugu, imati poverenja u proces i izaći i iskoristiti svoje demokratsko pravo da glasaju“, rekla je Trejsi En Džejkobson u emisiji Slobodno srpski. 01. June. 2014.

Slobodno srpski sa Daliborom Jevtićem

U 161.emisiji Slobodno srpski gostovao je ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova i direktor Samostalne liberalne stranke Dalibor Jevtić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je glavni razlog ulaska Samostalne liberalne stranke u koaliciju sa Građanskim inicijativama “Srpska” i “SDP-Oliver Ivanović”, za predstojeće parlamentarne izbore, interes srpske zajednice. “Ovde je preovladao interes srpske zajednice prvenstveno zbog toga što u narednom sazivu želimo da imamo više od 10 srpskih poslanika u parlamentu, da pređemo taj željeni cenzus koji je važniji od bilo kojih usko stranačkih i ličnih interesa”. Jevtić je kazao da je politička šansa da manjine i u narednom periodu imaju rezervisana mesta u parlamentu propuštena 2012. godine kad je bila ukidana nadgledana nezavisnost Kosova. “Onog trenutka kad se raspravljalo o nizu seta zakona ta šansa je trebala biti iskorišćena, ali tu je postojalo nešto što se zvalo “džentlmenski dogovor” sa predstavnicima albanskih političkih partija, a predstavnici međunarodne zajednice su bili garant da će se ta rezervisana mesta naći i u naredna dva mandata. Međutim 2014. godina je godina gde niste mogli da učekujete da će politički predstavnici albanskih partija da odgovore na naš zahtev, zato što je ovo izborna godina. Dakle, njihovo razmišljanje je bilo sasvim normalno u tom smislu da neće uraditi ništa, što će na bilo koji način umanjiti podršku njihovih glasača”. Jevtić je kazao da se za nešto više od godinu dana koliko je on na čelu ministarstva za Zajednice i povratak na Kosovo vratilo 870 nealbanaca i da je, kako je kazao, to duplo više u odnosu na 2012.godinu. “Taj broj je svakako daleko od onoga što je potrebno, a ono što je potrebno je da što pre uspostavimo institucionalnu saradnju sa Beogradom i zvanično krenemo u rešavanje ovog pitanja. Dakle, za masovniji povratak raseljenih na Kosovo potrebna je saradnja sa Beogradom, ali i efikasnije rešavanje pitanja uzurpirane imovine i stvaranje boljih uslova za ekonomski razvoj tih povratnika”, kazao je Jevtić. 25. May. 2014.

Slobodno srpski sa Azemom Vlasijem

U 160.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši jugoslovenski funkcioner, a danas advokat i analitičar Azem Vlasi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je rok od 10 dana za kampanju za predstojeće parlamentarne izbore sasvim dovoljan za one koji, kako je kazao, imaju šta da ponude biračima. „Međutim nema nikakve nove ili atraktivne ponude, manje više se iste stvari vrte kao i ranijih godina. Svako obećava da će zaposliti ljude, jer se zna da je to gorući problem Kosova, ali ne kažu jasno kako će to uraditi. Takođe svi obećavaju vladavinu zakona, jer to kao mora da se kaže, a ja mislim da vladavina zakona nije stvar izborne kapanje, nego nešto što mora da bude i da sprovodi svako ko osvoji vlast“. Po njegovim rečima Albanci ne bi trebalo da strahuju od jedinstva Srba na predstojećim izborima „To je demokratsko pravo Srba, nije to nikakva opasnost za Albance niti im smeta. Na Kosovu je etnička struktura takva da Albanci čine oko 90 odsto stanovništva, a Srba ima oko 5-6 odsto i to nikome ne smeta niti bi trebaloi da smeta. Ja i javno govorim da manjinske zajednice treba da imaju rezervisana mesta još jedan mandat, zašto da nemaju. Do sada nisu pravili nikakav problem, parlament je funkcionisao normalno, nikada manjine ne mogu da ugroze onu dvotrećinsku većinu koju će uvek činiti Albanci. Takođe broja Srba u parlamentu Kosova nije previše bitan za položaj Srba na Kosovu, važnije je da oni zastupaju interese svoje zajednice i iznose probleme svoje zajdenice i da ne slušaju Beograd koji šalje poruke tipa budite jedinstveni, jer tako ćete biti jači u odbrani Srba na Kosovu, ta reč odbrana nije adekvatna reč jer se stiče utisak da vas neko napada. Zašto Beograd nekad ne pošalje poruku „živite u miru i saradnji sa Albancima“, ajde ne moramo da živimo u ljubavi da ne ispadne da se foliramo, jer se suviše bliska ta ružna prošlost među nama“, rekao je Vlasi. On smatra da je Srbija trebala odavno da prizna nezavisnost Kosova i da će to kako je kazao morati da uradi zbog svog puta ka Evropskoj uniji. „Ja sam duboko uveren da je Srbija već trebala da prizna nezavniosnost Kosova, jer ništa sebi ne bi naškodila ako uradi ranije ono što mora kasnije. U Evropsku uniju ne ulazi nijedna država koja ima pretenzije prema drugoj državi ili koja ima u svom Ustavu drugu državu koju su priznale 22 članice Evropske unije, prema tome dok Srbija ne „skine“ Kosovo iz svog Ustava, Srbija ne ispunjava jedan od elementarnih uslova da uđe u Evropsku uniju“. Vlasi je govorio i o tome kada će se i kako Srbi sa severa Kosova u potpunosti integrisati u kosovsko društvo i da li su i kako Srbi južno od Ibra integrisani. 18. May. 2014.

Slobodno srpski sa Dušanom Janjićem

U 159. emisiji Slobodno srpski gostovao je osnivač Foruma za etničke odnose iz Beograda i predsednik stranke Aktivna Srbija Dušan Janjić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da između Kosova i Ukrajine postoje sličnostio, ali će po njegovim rečima rasplet situacije biti različit. Po njegovom mišljenju Krim će ostati tamo gde jeste, Kosovo će se potpuno osamostaliti, a vrlo je moguće da dobije i međunarodno priznanje. „Ne isključujem mogućnost da recimo Rusija „prespava“ neku sednicu Saveta bezbednosti kad Kosovo bude ulazilo u Skupštinu Ujedinjenih nacija, da time naplati de fakto legalizaciju Krima. Dakle, legalizacija Kosova u Ujedinjenim nacijama je vrlo moguća. Kina je ta koja će biti upornija i doslednija, zbog Tibeta i Tajvana, nego što je Rusija. Rusija sad ima interes koji se zove Osetija, Abhazija i Krim i da bi njih legalizovala, mora na neki način pristati na legalizaciju Kosova kao nezavisne države“. Govoreći o predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu koji su zakazani za 8.jun Janjić je kazao da Beograd mora da pozove Srbe da izađu na te izbore jer, kako kaže, ne postoji druga opcija. „Politički rad na severu će se odraziti na izlaznost i tu je glavni problem, jer ako na ovim izborima ne izađe 5% za jedan političi subjekat, ne možete da pređete cenzus. Da biste prešli taj cenzus vi morate da ujedinite sve najkvalitetnije Srbe, e to je sada problem“. Po njegovim rečima situacijom među Srbima na Kosovu ne upravlja Beograd. „Vučić bi trebalo da se pita šta radi njegova leva ruka odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ko vodi tu politiku na Kosovu i koju politiku vodi“. Janjić je govorio i o Briselskom sporazumu, srpskim političarima na Kosovu i eventualnom istorijskom pomirenju Srba i Albanaca. 11. May. 2014.

Slobodno srpski sa Ksenijom Božović

U 158. emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Skupštine opštine Severna Mitrovica Ksenija Božović. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je opština Severna Mitrovica i nakon tri meseca od održavanja izbora potpuno nefunkcionalna. “Osim gradonačelnika i mene kao predsednika Skupštine ni jedan oštinski organ nije formiran. Mi čak nemamo ni službene prostorije, iako smo nekoliko puta od ministarstva za lokalnu samoupravu tražili da nam obezbede kancelarije za rad, kako bi aktivno počeli da rešavamo nagomilane probleme. Dakle, kancelarije nemamo, zgrada opštine ne postoji, plate ne primamo, ja svoj deo posla oko rada Skupštine trenutno obavljam u svojim stranačkim prostorijama, a gradonačelnik ima kancelariju i to u zgradi Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju”. Ona je kazala da su o ovome upoznati svi predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu i da su pored Prištine oni najodgovorniji za takvo stanje u opštini Severna Mitrovica. Ksenija Božović koja je i potpredsednica Građanske inicijative “SDP - Oliver Ivanović”, rekla je da je postupak koji se vodi protiv Olivera Ivanovića politički proces i da do danas sud i tužilaštvo nisu dostavili nikakav dokaz njegovom advokatu o umešanosti Ivanovića u bilo kakvim zločinima. Božovičeva je govorila i o tome, šta je Briselski sporazum doneo Beogradu, a šta Srbima na Kosovu, posebno onima na severu Kosova. 04. May. 2014.

Slobodno srpski sa Petrom Miletićem

U 157.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova zavisi od srpskih poslanika u Skupštini Kosova i istako da oni to neće podržati. “Za sada ništa od vojske, dok pre svega ne dobijemo ozbiljna mišljenja svih relevantnih političkih činilaca. Pre svega želim da čujem šta na to kaže NATO, jer je NATO neko ko je ovde po Rezoluciji 1244 zadužen za bezbednost. NATO je taj koji treba da kaže - da li je pored njih na Kosovu potrebna još jedna oružana snaga. Takođe je to važno pitanje za odnose Beograda i Prištine i o tome ipak treba da razgovaraju dva premijera, jer ako je poštanski broj toliko važan da se o tome razgovara u Briselu, valjda su Oružane snage još važnije”, kazao je MIletć. 27. April. 2014.

Slobodno srpski sa Radom Trajković

U 156.emisiji Slobodno srpski gostovala je bivša direktorica Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković. U intervjuu Budimiru Nićiću onaje potvrdila navode iz izveštaja Anketnog odbora Skupštine Republike Srbije o trošenju budžetskih sredstava na Kosovu, u kojem se navodi da je Dom zdravlja Gračanica, dok je ona bila director, nenamenski potrošio oko 14 miliona dinara. Iako smatra da je nenamensko trošenje novca krivično delo, ističe da je to kod nas postala normalna stvar. "To jeste krivično delo, ali je toliko rasprostranjeno, počev od državnih institucija, od Vlade Srbije, pa naniže, eto do najnižih nivoa. To radi cela Srbija i to se podrazumeva da je deo normalnog procesa", rekla je Trajkovićeva, koja nije želela konkretno da odgovori na pitanje da li očekuje da će neko krivično odgovarati zbog toga. Rada Trajković je dematovala u emisiji navode da je u Domu zdravlja u Gračanici zaposleno 26 stomatologa, kako piše u izveštaju Anketnog odbora. Govoreći o blokadi računa Doma zdravlja čiji je bila prethodni direktor, ona je rekla da su i dugovi zdravstvenih ustanova u celoj Srbiji normalna stvar. "Dom zdravlja Gračanica je blokiran zbog oko 20 miliona duga Velefarmu. Ne postoji zdravstvena institucija u Srbiji i svetu koja nema svoje obaveze koje su neizmirene ili koje nemaju svoj dug. Za taj dug i tu vrednost niko nije blokirao Dom zdravlja, jer sam ja, dok sam bila na čelu Doma zdravlja, napravila sa Velefarmom sporazum i oni su odlično znali kako funkcionišemo i dogovorili smo se da imamo redovnu dinamiku otplate duga. “Sadašnji direktor takav sporazum nije mogao da postigne, zato što je posle razgovora sa direktorom Velefarma... izvadio iz svog džepa vizit kartu - privatna ginekološka ordinacija i meni je direktor kazao da mu je to jako bilo sporno, jer on posluje i razgovara sa čovekom drzavne firme", rekla je Trajkovićeva. Bivša direktorica Doma zdravlja u Gračanici nije mogla precizno da odgovori na pitanje zašto je ta institucija proteklih godina napravila dug od oko 80 miliona dinara. "Dug je za dinamiku otplate sredstva za rastvor, papiri, laboratorija, da vam ne govorim hiljadu stvari..." Nije precizno odgovorila ni na optužbe sadašnjeg direktora Doma zdravlja Alekse Andrejevića da je oko milion dinara potrošila na reprezentaciju kupujući “njegušku pršutu”. Za optužbe Andrejevića da mu je Rada Trajković pretila smrću i da je on to prijavio policiji, Trajkovićeva je kazala da su to gluposti i za nju, i za policiju. Po njenim rečima. te optužbe su neozbiljne za Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova. Na pitanje da li su je povodom toga kontaktirali iz policije, ona je kazala:" Zvali su me i rekli su - ma pustite te gluposti...to je toliko jedno, da ja stvarno ne razumem". Trajkovićeva, koja je i poslanik u Skupstini Kosova, govorila je i o radu srpskih poslanika u parlamentu. 20. April. 2014.

Slobodno srpski sa Aleksom Andrejevićem

U 155.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Doma zdravlja u Gračanici Aleksa Andrejević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je ukupan dug Doma zdravlja Gračanica 85 miliona dinara. "Situacija je alarmantna, nemamo lekove niti medicinski materijal, nemamo gorivo za vozila, račun nam je blokiran, sud je doneo rešenje o konfiskaciji naše imovine", kazao je Andrejević i istakao da ovaj problem jedino može i treba da reši Beograd. Andrejević se za pomoć u lekovima, medicinskom materijalu i gorivu obraćao i opštini Gračanica, međutim do danas nije dobio nikakav odgovor. "Saradnja sa opštinom Gračanica je veoma loša, ne znam iz kog razloga, ali pretpostavljam zbog slike Ivice Dačića koja je bila okačena na Domu zdravlja. Gradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović je proteklih dana obišao sve zdravstvene ustanova na teritoriji ove opštine i samo u Domu zdravlja Gračanica nije bio". Iako je kako kaže nasledio dug od preko 80 miliona dinara, Direktor Doma zdravlja kaže da u zdravstvenim institucijama Republike Srbije na Kosovu ne postoji korupcija. "Problem korupcije u srpskom kosovskom zdravstvu nije prisutan, jer sama činjenica da nemamo liste čekanja za ultrazvuk, za specijalističke preglede, za operacije, daje mi za pravo da mislim da su najnekorumpiraniji zdravstveni radnici upravo ovde na Kosovu". Andrejević koji je i ginekolog i koji iza sebe, kako kaže ima 100 000 porođaja, od čega su mu 80 odsto pacijenata bili Albanci, kaže da sa kolegama Albancima iz Prištine ne postoji nikakva institucionalna saradnja, ali da su odnosi među lekarima korektni. 13. April. 2014.

Slobodno srpski sa Branimirom Stojanovićem

U 154.emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović. U intervjuu Budimiru NIčiću on je rekao da je trenutno glavni "kočničar" formiranju Zajednice srpskih opština vlast u Prištini. "Problem je u tome što danas ne postoji politički kapacitet i moć institucija u Prištini za one stvari koje bi trebalo da sprovedu, a to su njihove obaveze koje se tiču promene određenih zakonskih rešenja. Takođe je problem u tome što će se ove godine održati kosovski parlamentarni izbori i niko u Prištini danas u sred kampanje neće da radi nešto što treba da pruži veće beneficije Srbima, nego što ih danas imaju. Mislim da nijedan albanski političar nije spreman da to uradi". Stojanović je kazao da je Nacrt zakona o opštimi izborima, na neki način, ujedinio političke predstavnike Srba na Kosovu i izrazio očekivanje da će to jedinstvo iz dana u dan jačati i da će imati podršku vlasti u Beogradu. "Veoma je važno da prvo mi Srbi sa Kosova znamo šta hoćemo, pa će nam onda Beograd pomoći. Siguran sam da Beograd nikada neće da uradi ništa što je protiv ili na teret Srba, nego će raditi isključivo u korist Srba koji ovde žive. Međutim, mi smo proteklih godina imali situaciju koja među nama nije bila onakva kakva bi trebalo da bude. Imali smo među nama ljude koji nisu mogli da se dogovore oko bilo čega", ocenio je Stojanović. Govoreći o radu opštine Gračanica u prvih stotinu dana od kad je on gradonačelnik, Stojanović je kazao da je već urađeno dosta toga, ali da je to tek početak. "Najpre smo uradili presek stanja onoga što smo zatekli, a zatekli smo po mom mišljenju mnoge nejasne stvari za koje sumnjamo da bi moglo da se radi o korupciji. O tome smo obavestili agenciju za borbu protiv korupcije, ali još uvek nismo dobili nikakav odgovor od njih. Najdrastičniji primer je izgradnja bolnice u koju je uloženo više od milion evra, a zgrada još nema ni krov. Od uspeha u prvih sto dana bih izdvojio to što smo napravili plan kako da radimo na razvoju opštine Gračanica i uopšte Srba na centralnom Kosovu, jer je naša vizija da Gračanica postane obrazovni, kulturni i politički centar na Kosovu i Metohiji. Takođe smo u većini mesta "aktivirali" uličnu rasvetu, delimično smo rešili problem pasa lutalica i pomogli osnivanje zemljoradničke zadruge", rekao je Stojanović, a kao najveći problem u radu opštine naveo nedovoljan broj stručnih ljudi. 06. April. 2014.

Slobodno srpski sa Momčilom Trajkovićem

U 153.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Srpskog pokreta otpora (SPOT) Momčilo Trajković. U intervjuu Budimiru Ničiću, on je kao glavni problem prisustva i delovanje države Srbije na Kosovu, kako u prethodnim istorijskim razdobljima, tako i danas, označio nedostatak strategije za Kosovo i Metohiju. "Kako koja vlast dođe, ona ima svoju ideju. Nema nacionalnog jedinstva oko ključnih pitanja. To su samo partijske, a ne nacionalne i državne strategije. Tu nam nisu krivi ni Albanci, niti Međunarodna zajednica. Najodgovorniji smo mi", rekao je lider SPOT-a i optužio vlast u Beogradu da ni u prošlosti, ni danas, nije imala odgovor na albansko pitanje na Kosovu. Reakcije srpske vlasti nisu bile dovoljne ili su bile pogrešne, jer, kako kaže, Milošević je radio naopako, a Demokratska opozicija Srbije, neposredno nakon petooktobarskih promena, gotovo ništa da bi se rešio kosovski čvor. "Mi smo na taj način samo duvali u vetar albanskom separatističkom pokretu", smatra Trajković. Najavljujući svoj povratak u politiku, predsednik Srpskog pokreta otpora ocenio je kao veoma pozitivnu saradnju predstavnika Građanske inicijative Srpska I Samostalne liberalne stranke, jer se na taj način jača srpska zajednica na Kosovu. Od novog mandatara srpske Vlade Aleksandra Vučića očekuje da kad preuzme dužnost još bolje razume probleme Srba sa Kosova i Metohije i pomogne im u jedinjavanju. "Neka Srbija void stratešku politiku prema Kosovu i Metohiji, a nas ovde mora da osposobi da u što većoj meri vodimo samostalnu politiku koja će biti u korist srpskih interesa", zaključio je Trajković. Na kraju emisije, Momčilo Trajković je poklonio voditelju emisije Slobodno srpski Budimiru Ničiću knjigu "Kosovo - (ne)moguća misija" u kojoj se nalazi faktografska građa i njegova razmišljanja i javno izrečeni stavovipovodom političkih procesa na Kosovu od osamdesedetih godina prošlog veka, do danas. 30. March. 2014.