ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Fatmirom Šeholijem

U 342.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir šeholi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je inicijativa o korekciji granica kao rešenju konflikta između Beograda i Prištine i normalizacije odnosa i dalje aktuelna, bez obzira na protivljenja pojedinih kosovskih stranaka i političara. „Haradinaj je bio protiv korekcija granica i sa Crnom Gorom, ali je na kraju prihvatio. Ideju o korekciji granica je Tači definitivno izbacio u javnost. Nikad Tači nije uradio nešto da se na kraju nije ostvarilo, a ja pratim njegov politički razvoj od 1999. godine i u Rambujeu, i u Beču, i kada je proglašena nezavisnost i sada. Ja sam na jednoj albanskoj televiziji rekao da ispada da mi moramo da ga slušamo, zato što, šta god je rekao, on je sve ispunio, mada je nama to u nekom trenutku izgledalo nemoguće“. Zbog tanke podrške koju Vlada Ramuša Haradinaja, koju je nazvao „manjinskom“, šeholi ne isključuje nove vanredne parlamentarne izbore. „I s obzirom da je takva situacija da kada ima takvih dijamentranih stavova u narodu onda ili treba da se sedne da se razgovara o dijalogu Kosovo - Sbija ili moraće novi izbori, drugog alternativnog rešenja nema“. Za takvo stanje na političkoj sceni kriva je Srpska lista i njeni nejasni potezi kao partnera vladajuće koalicije, ocenjuje šeholi. „Zbog toga što zavisite od 10 srpskih poslanika mi smo došli u ovu situaciju u kojoj smo sada, niti imaš većinu, niti nemaš, niti znaš da li ćes sutra nastaviti sa pogramom ili ćemo da razmišljamo o izborima, zato što se ona tako ponaša“. šeholi se pita koji su dosadašnji učinci aktuelne vlade. „Nijedno priznanje Kosova nemamo za ovu godinu. Znači, to je katastrofalno stanje u tom aspektu...“, kaže šeholi i dodaje da su očekivanja građana od ove vlade bila velika koja je u predizbornoj kampanji obećavala da će poteći med i mleko. Nema vizne liberalizacije zbog uplitanja u pravosuđe Kao jednu od najpozitivnijih stvari tokom mandata Vlade Ramuša Haradinaja, direktor Insituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini navodi zeleno svetlo Evropskog parlamenta u vezi sa viznom liberalizacijom za građane Kosova, ali da ne treba da čudi što se ona još nije desila. „Imamo malo problema i zastoj zbog nečega što se zove nezavisno pravosuđe. Nadgledaju nas svaki dan, bez obzira što su nam dali neko poluzeleno svetlo za viznu liberalizaciju. Moguće da smo mi dva koraka nazad, zato što borba protiv organzovanog kriminala, borba protiv korupcije nije dala očekivane rezultate i zbog uplitanja u pravosudni sistem, što je katastrofalno stanje. Imamo dvojicu poslanika Albanaca koji su dobili po 30 dana zatvora zato što su preko medija pretilii tužiocima. Znate ne može to tako, to gledaju svi... Imamo podignute optužnice i protiv ministara i zamenika ministara... Ja sam veoma skeptičan da ćemo mi dobiti tako brzo liberalizaciju viza kako se priča. Ako bude za godinu dana, mi treba da slavimo“. Za prodaju imanja Srbi od Albanaca dobili pet milijardi evra Prema istraživanju koje je nedavno obavio Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini, Srbi su za prodaju svojih imanja od 1999.godine do danas dobili od kosovskih Albanaca više od pet milijardi evra koje su odneli u Srbiju. Podaci su dobijeni preko agencija za promet nekretnina na Kosovu. „Najviše se prodalo imanja u Gračanici, na centralnom Kosovu i prodaje se i dalje, čak u poslednja četiri meseca enormno... ÄŒak 95 odsto ispitanika u opštini Gračanica reklo je našim anketarima da bi prodali koliko danas “ako mi Albanac plati kako treba”, Znači, danas bi otišli. Drugo svaki od njih je rekao: “pa ja i nemam šta mnogo ovde da tražim, zato što mi je pola porodice u Srbiji, pola ovde”. Mi smo tačno videli da se nešto dešava u tom smislu da je prodaja još veća nego što je bila, a da povratka nema, niti će ga biti“. Povodom odluke Skupštine opštine Gračanica od pre nešto više od mesec da se pokrene procedura da ta opština ustupi opštini Kosovo Polje oko 100 hektara teritorije, šeholi, koji je bio i bivši savetnik gradonačelnika Gračanice, prvo Branislava Stojanovića, a potom i Vladete Kostića, kaže da oko toga ima i politike, i biznisa, a takvih inicijativa je bilo i ranije dok je on radio u opštini. „Određeni krugovi iz redova biznismena iz tog dela o kojem se govori, dok sam bio ja šef kabineta kod gospodina Kostića su me zvali. Tadašnji gradonačelnik Vladeta Kostić je rekao da to ne može nikako da se realizuje zato što je paket Ahtisarija odredio granice opština i da je to nemoguće i na tome se stalo... Politike ima zato što Srđan Popović videvši da veliki broj Srba prodaje imovinu u Gračanici, sve je manji i manji broj Srba, onda da umanji malo broj Albanaca ako može, da bude malo manje Albanaca u ovome. To neće moći da prođe, znači evo ja vam ovde tvrdim da ta opcija ne može proći. Oni mogu da potpisuju 100 sporazuma između opština i da ministarstvo lokalne samouprave, koje krši zakon isto, jer nije smelo da prizna tako nešto. Prvo to treba da ide u Skupštinu Kosova, zakon, pa i da ga usvoji Skupština Kosova kao zakon. Ustavni sud ovo neće dozvoliti... I verovatno je Popović od određenih krugova u Beogradu i sa severa dobio neke signale da ovo radi jer on na svoju glavu ovo nije radio. To Vam tvrdim, znam ga odlično i nikad ovo nije pomenuo u nikakvom razgovoru. Ja ga znam od 1999. godine pa sve do danas i znači nije to njegovo. Ovde ima nešto drugo čime možda i tužilaštvo treba da se bavi“, rekao je Fatmir šeholi gostujući u emisiji Slobodno srpski. 21. October. 2018.

Slobodno srpski sa Violetom Oroši

U 341.emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka iz Prištine Violeta Oroši. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da političari sa Kosova nisu dovoljni odgovorni pred javnošću i, u komunikaciji sa medijima, svesni svojih obaveza prema građanima. „Ovo je Balkan. Naši političari se ne mogu uporediti sa političarima u zapadnim zemljama. Političari u zapadnim zemljama medije smatraju kao veoma važno sredstvo demokratije i veoma su odgovorni prema svojim biračima. Smatraju da bi svako odbijanje odgovora pozitivnog na poziv medija uticalo negativno na njhovu buduću političku karijeru. Za razliku od njih, kod naših političara ne postoji taj osećaj odgovornosti i drugo, nažalost, oni medije koriste kao sredstvo za promociju njihovih ideja. Nažalost, mi u poslednje vreme imamo konferencije za štampu koje nisu više konferencije za štampu. Pozovu se novinari, novinari sednu, očekuju da posle uvodnog izlaganja nekog političara postave pitanje i vrlo često se dešava da im se ne da takva prilika. Hteli ili ne hteli, oni postaju samo sredstvo u rukama određenog političara u određenom trenutku i za njegovu promociju“. Oroši, koja je i medijski pedagog, kao izlaz i savet mladim kolegama u situacijama kada poltičar izbegava novinara ili neko njegovo pitanje, savetuje upornost, strpljivost i onu čuvenu, po njenim rečima, pomalo dosadnu, ali jako važnu rečenicu za novinarsku etiku, a to je: „pitali smo, ali nismo dobili odgovor“. Komentarišući aktuelnu političku situaciju na Kosovu i međupartijske borbe vlasti i opozicije, Violeta Oroši ne očekuje u narednih nekoliko meseci bitne promene. U prilog tome govore i najave o unutarstranačkim izborima u okviru Demokratske partije Kosova koji su zakazani za decembar. „To znači da do kraja ove godine ne verujem da će doći do nekih promena na političkoj sceni, možda tek iduće godine, a to je dovoljno prostora da se vidi da li je to dovoljno, da malo spuste tenzije i gospodin Tači i gospodin Haradinaj“. Promena granice nije dobro rešenje Lično smatra da Tačijeva inicijativa o korekciji granice sa Srbijom u ovom trenutku nije dobra ideja. „Mislim da način na koji je on predstavio tu ideju je malo traumatična. Zamislite dođe tamo iz Brisela i kaže, aha, mi smo spremni na korigovanje granica i mi hoćemo da pripojimo tri opštine. To bi sigurno izazvalo poremećaje.... Sigurno bi došlo do neke vrste konflikta, sigurno bi došlo do haosa među običnim ljudima“. Političari neiskreni, mediji zakazali Komentarišući ulogu Evropske unije u rešavanju nagomilanih konflikata i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Viloeta Oroši, kao novinarka koja decenijama prati aktuelne društveno političke procese, ne krije razočarenje. „Mislim da su pregovori u Briselu na neki način propali. Ne mogu da kažem da nije bilo nekih rezultata tih briselskih razgovora, međutim ponekad se pitam da li su se ti briselski razgovori vodili da bi se omogućio lakši život ovde ljudima ili su se vodili da bi se otežao život ljudima“. Po njenim rečima, iako su pregovori pokazali da političari nisu dovoljno iskreni, a sam dijalog netransparentan, ni „sedma sila“ se nije proslavila. „Upravo su mediji zakazali, zato što svi čekaju napolje i čekaju po neku izjavu. Albanski mediji uglavnom forsiraju i daju kompletne izjave svog predstavnika koji je u dijalogu, srpski srpske, a ove ostale pomenu negde usput“. Novinari, posebno oni koji specifično prate odnose između Beograda i Prištine, morali bi da budu daleko aktivniji. „ Novinari koji se nalaze u Briselu, ne bi trebalo da čekaju samo izjave ljudi koji su učestvovali na nekom sastanku ili uopšte u dijalogu. Mislim da treba da rade neko istraživanje, moraju da nađu ljude koji će eventualno nešto da im kažu. Evropska unija ima taktiku da ti sastanci budu zatvoreni da se ne bi zloupotrebljavali neki dogovori, neke izjave i tako dalje. Oni imaju svoju ideju, međutim to nije dovoljno i to se nije pokazalo dobrim. Vi se sećate kada je krenuo ovaj dijalog da su političari naši izlazili i govorili pobedili smo 3:0 i 5:0. Ljudi moji, to su političari koji koriste ratničku terminologiju, mada bi neko ispred njih rekao i sportsku. To nije ni sportska, ja bih rekla ratnička, ako bih samo imala u vidu ljude koji ustvari vode taj dijalog“, rekla je novinarka Violeta Oroši, gostujući u emisiji Slobodno srpski. 14. October. 2018.

Slobodno srpski sa Aleksandrom Jablanovićem

U 340.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je osudio nedavnu posetu kosovskog predsednika Hašima Tačija jezeru Gazivode jer je plan posete držan u tajnosti i moglo je da se desi da se izgubi kontola. „Da je to išlo nekim drugačijim tokom i da je to išlo kroz neke normalne kanale komunikacije ne bi tu bilo toliko toga sporno kao način na koji je izvedena ta poseta. To je bilo više iznenađenje i za javnost ovde u Prištnini, na Kosovu, ali i za Srbe na severu Kosova. Pre svega zato što je ta akcija držana u tajnosti. Ja lično i partija koju vodim osudili smo takav način dolaska u situaciji gde nije baš moguće iskontrolisati svaki segment te posete, a sa druge strane, ako pogledate ko je sve sagovornik Hašimu Tačiju, da je njemu sagovornik direktno naš predsednik Aleksandar Vučić, za koga mnogi od nas nisu glasali, ali mi moramo da se složimo da je on ipak predsednik svih građana, tako je i Hašim Tači predsednik svih građana na Kosovu, bez obzira što su neki protiv njega“. Po njegovom mišljenju, postojao je drugi normalniji i sigurniji put za Tačijevu posetu severu Kosova. „Trebalo je da pozove svoje prijatelje iz Srpske liste. I ja sam bio deo te Srpske liste kada je Srpska lista po nalogu Beograda i uz blagoslov Aleksandra Vučića podržala Hašima Tačija za predsednika Kosova. Srpska lista je tada dala kvorum u parlamentu Kosova da Hašim Tači bude izabran za predsednika... Blagoslov Srba ne bi dobo sigurno, ali dozvolu bi svakako morao da dobije pošto u Zubinom Potoku postoji Stevan Vulović, gradonačelnik po sistemu Republike Kosova, čiji je jednostavno posao da poštuje institucije Kosova svidelo se to njemu ili ne“. Za posetu Tačija severu Kosova u kojoj je kako kaže učestovalo 130 specijalaca, srpski politički predstavnici su morali da znaju. „Mora da se zna. Ako je bezbednost Srba ugrožena kao što oni kažu, onda je ugrožena svakog dana. Nije ugrožena određenog dana u određenom periodu. Mora budnost da se ima non-stop. Određen stepen budnosti mora da postoji. I Kosovo nije Rusija. Mali je prostor, sve se zna šta se dešava“. Jablanović je kritikovao odluku Beograda da zbog posete Tačija severu Kosova podigne borbenu gotovost oružanih snaga na najvišu meru. „To ocenjujem kao i svaki običan građanin što gleda i smeje se tome, jer ako budemo realni i priznamo, to je treći ili četvrti put u poslednjih godinu i po do dve dana da mi podižemo borbenu gotovost, a da se ništa od toga ne dešava, niti to ima ikakvih konkretnih korisnih posledica na terenu severa Kosova ili južno od Ibra. Znači ne vidim zašto bi mi podizali borbenu gotovost vojske i to javno na konferenciji za medije o tome obaveštavali i prijatelje i neprijatelje. Ako postoje razlozi da se gotovost vojske podigne, ako je ovo ozbiljna država, onda to ne treba da zna niko. Zna se, država je napadnuta ako je napadnuta, elementi svi koji su potrebni da se borbena gotovost vojske podigne su ispunjeni, podignite borbenu gotovost i radite dalje šta treba. Ovo je četvrti-peti put da se diže borbena gotovost vojske. Zašto“? Smatra da za eventualnu intervenciju srpske vojske na Kosovu ne postoje mogućnosti. „Srbima ne treba na takav način davati lažnu nadu, podgrevati lažni nacionalizam. Ne postoje hrabriji Srbi i odaniji Srbi od ovih na Kosovu, nećete ih naći ni u jednom delu Republike Srbije. Najhrabriji, najodaniji Srbi koji postoje su ovi ovde na Kosovu i Metohiji i stalno ih gurati u neko predratno stanje i dizati tenziju šteti samo nama Srbima“. „Osuđeni na zajednički život“ Aleksandar Jablanović se protivi inicijativama o eventualnoj podeli Kosova i prekrajanju granica. „Ne naslućujem ništa dobro, zato što mislim da se Srbi sa Albancima ne mogu nikad razgraničiti, ni Albanci sa Srbima. Mi smo jednostavno osuđeni na zajednički život i ta osuda nije strašna ukoliko mi pronađemo zajedničke imenitelje i zajednički jezik i prepoznamo neke svoje zajedničke interese. Razgraničenje Srba i Albanaca po teritorijalnom principu po meni je krajnje pogrešno, pogubno i katastrofalno na duge staze, jer Srbi i Albanci treba da nauče da zajedno žive. To sada ne znači da mi moramo da budemo prijatelji, da se družimo u kafanama, da odlazimo jedni kod drugih u kuće, ali ne treba ni da osuđujemo i takve slučajeve. Ali, pre svega mislim da Aleksandar Vučić je ušao u nešto za šta nije imao potpunu viziju kako da sprovede, a s druge strane sasvim sigurno nije imao podršku nadležnih institucija za taj posao, pre svega mislim na parlament Republike Srbije a potom i na Vladu, jer jednostavno poznavajući Ustav Republike Srbije predsednik nije ovlašćen za tako nešto“. „Ne može tako da se razgovara sa crkvom“ Sve to je posledica, po njegovom mišljenju, fingiranog unutrašnjeg dijaloga koji je rezervisan samo za određene krugove društva koji su bili spremni da kažu sve ono što ide u prilog Aleksandru Vučiću. Posebno je štetno što je došlo do konflikta vlasti i države Srbije. „To je za nas, kao narod srpski i za našu državu jako loša i štetna situacija, da ne kažem pogubna. Mi nikada u nekoj skorijoj istoriji barem ja ne pamtim, nismo imali tako otvoren sukob između crkve i države, tako niske prozivke upućene prema određenom delu sveštenstva i monaštva Srpske pravoslavne crkve. Mislim da je Srpska pravoslavna crkva u ovom slučaju bila u pravu i bila je mnogo kulturnija i pribranija u obraćanju javnosti i komunkaciji sa državom, nego što je to država radila. Mislim da se država ponela krajnje diletanski, mangupski, osiono, jednostavno ne može tako da se razgovara sa crkvom. Bez obzira što nisu svi građani vernici, razgovarajući na takav način sa crkvom vi razgovarate tako sa većinom naroda koji je verujući i posebno je, za mene, degutantno bilo kada sam gledao na televiziji one spotove sa igumanom manastira Visoki Dečani, gospodinom Savom Janjićem, gde njega prikazuju pored Agima ÄŒekua, pored Hašima Tačija. Pa šta je l' je Sava Janjić kriv za okupaciju Kosova, je l’ je Sava Janjić kriv što je Hašim Tači tada bio premijer ili Agim ÄŒeku na nekoj poziciji i pomogli manastir Dečane. To bi isto bilo kao kad bi neko sad pustio u nekom negativnom spotu, u nekom negativnom kontekstu, predsednika islamske zajednice Srbije koji pije kafu i razgovara sa Vučićem. Vučić je predsednik države, ovaj je predstavnik islamske zajednice i sad oni njega prikažu u tako negativnom kontekstu, a pozadina je sasvim drugačija“, rekao je Aleksandar Jablanović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 07. October. 2018.

Slobodno srpski sa Bodom Veberom

U 339. emisiji Slobodno srpski gostovao je analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber. U intervjuu Budimiru NIčiću on je konstatovao da je je dijalog posle 2014.godine zapao u krizu, što je doživelo eskalaciju ovog leta, u čemu vidi neku vrstu slabosti Evropske unije u vidu, kako je rekao, davanja manevarskog prostora koji je korišćen za odlaganje implementacije sporazuma i igru bacanja odgovornosti jednih na druge da se ne bi morale te obaveze ispuniti. “Nisam sasvim siguran da gospođa Mogerini u poslednje dve tri godine, pogotovo poslednjih godinu dana, zaista razume svoju ulogu u tome. Nažalost, moram reći, da krivicu za krizu dijaloga snose i pojedinačni akteri, kao što je Nemačka. Dijalog nikada nije bio ono što se sad “fura” kao na izgled lak izlaz da se dve strane dogovore i da Evropska unija samo posreduje, da nema svoje principe, mehanizme i svoje političke stavove na kojima mora počivati taj dijalog. Takvih pregovora je bio i ranije u Rambujeu, Ahtisari itd. Upravo iz naučenih lekcija i neuspelih pokušaja trebalo je shvatiti da rešavanje statusnog pitanja kompromisom, bez ikakvih demokratskih evropskih principa, ne može voditi do nekih održivih rešenja. On će ili voditi do suda koji neće dovesti strane do dogovora ili do nekog dogovora koji počiva na određenim interesima koji nisu u interesu ni stabilnih država, ni stabilnih bilateralnih odnosa na osnovu interesa. Ono što je najbitnije su bili i ostali principi i ostale vrednosti Evropske unije: demokratija, vladavina prava, tržišna ekonomija”. U vezi sa nastavkom Briselskog dijaloga, Veber kaže da će trebati neko vreme da bi se razgovori vratili na nivo sa kog se krenulo 2013.godine. “Ideja o podeli ili razmeni teritorija počela je da udara u zid, što je dobro za ljude na Kosovu i Srbiji. Verovatno će trebati još malo vremena da sve tri strane koje su uključene u pregovore shvate da taj pravac ne vodi nikuda. Potrebno je jedno ozbiljno pripremno resetovanje za pregovore koje će vratiti razgovore u dijalog oko konačnog sporazuma, u onaj prvobitni okvir iz kojeg se krenulo 2013.godine”. Prvo status, onda garancije za dobar život Veber ukazuje na to da bi ozbiljnim dogovorom, kojim bi se rešio statusni konflikt, došlo do uspostavljanja normalne saradne između Srbije i Kosova, na osnovu čega bi se stvorio institucionalni mehanizam i garancije za normalan i dobar život i kraj emigracije srpske zajednice na Kosovu. Tako bi se spustile tenzije između albanske i srpske zajednice na Kosovu i otpočela faza za proces dugotrajne i održive demokratizacije. “Sa druge strane, ne treba zaboraviti da tu postoji i vremenski pritisak. Dijalog je deo pregovoračkog okvira Srbije sa Evropskom unijom i Ima to poglavlje 35 koje kaže da ako tu nema napretka kao što je isti slučaj sa dva poglavlja o vladavini prava, onda se može ili mora čak zamrznuti čitav pregovarački proces”. Veber ocenjuje da je ulaskom u dijalog sa Prištinom, Beograd na neki način priznao nezavisnost Kosova. “Nemojmo se lagati. Mada u Briselskom sporazumu nije stajao pojam Republika Kosovo tu je potpisano da će se integrisati sudstvo, policija i opštinske institucije na severu u kosovski pravni institucionalni okvir, a koji je to okvir, to je okvir Republike Kosovo. Prema tome, tu se ne trebamo lagati. Podsetiću vas da ima puno zanimljivih pregovaračkih okvira Evropske unije sa Srbijom za pretpristupne okvire koji nisu bili razlog da Vlada Srbije odustane od evropskih integracija. Naravno. Ima jedan član koji de facto kaže, mada diplomatskim jezikom malo uokvireno, da u pregovorima kroz prva 34 poglavlja, praktično ispada teritorija Kosova iz institucija država Srbije. To tamo stoji. To Vlada Srbije nikad nije obznanila svojim građanima, to krije još od 2015.godine. To vam je, možda, još više od Briselskog sporazuma pokazalo da za Vladu Srbije od 2013.godine, od kada je ušla u dijalog, Kosovo uopšte nije deo Srbije”. ZSO: Puno mitologizacije, malo konretnog Po njegovom mišljenju i priča o Zajednici srpskih opština je i za albansku, i srpsku stranu puna mitologizacije i ideologizacije, što je slična rasprava kao i u slučaju razmene teritorija, bez da se pruže konkretni odgovori šta će Zajednica značiti za život srba na Kosovu. “Je l ste videli da li su i jedna ili druga strana objasnile šta je konkretna korist za jednu zajednicu od deset opština, šest na jugu – četiri na severu, gde Srbi nemaju uvek iste interese na severu i na jugu, što je logično potpuno. šta konkretno znači da će imati izvršna ovlašćenja nad određenim opštinskim funkcijama, šta to konrektno znači za konkretan život, materijalne interesa Srba, šta šteti kosovskoj državi i šta koristi Srbima. Nažalost, taj dijalog ti pregovori o suštinskim pitanjima koji su bili početak i okvir i pravac dijaloga u početku, nažalost potpuno je izgubljeno i bojim se da je ta priča o teritoriji, koja je opet teritorija bez ljudi, nije o ljudima, nego o teritorija, opet ideološki samo nastavak te ideologizacije spora oko zajednica”. Kosovo i Srbija – nedovršene države Kosovo je, po mišljenju Boda Vebera, nedovršena država sa svim problemima u vezi sa međunarodnim subjektivitetom i teritorijalnim integritetom koji se onda direktno odražava na unutrašnje uređenje. Ističe da nedovršene države ne mogu biti dovršene demokratije. “Međutim, uvek zaboravimo da je i Srbija nedovršena država. Ni Srbija nije suverena ako prihvatimo realnost da je Kosovo de facto otišlo iz Srbije, onda i Srbija nije ni suverena niti ima teritorijalni integritet”. “U razgovoru sa građanima se vidi da postoji vanpravni, duplo pravni međuprostor, vrlo specifičan i čudan. Jadan je život ljudi u tom međuprostoru u kojem se prožimaju dve nedovršene države”, rekao je analitičar i viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije Bodo Veber i dodao da se u takvoj situaciji nije dobro snašla ni Međunarodna zajednica koja već 20 godina pomaže građane Kosova. Rezultati Euleksa vrlo skromni “Nažalost, misija Euleksa, u koju su Srbi i Albanci polagali najviše nade, možda najviše izražava te nedoslednosti na jednoj strani i pokušaj uvođenja nekih demokratiskih prava, vladavine prava i standarda pri rešavanju statusnog pitanja, Bez rešavanja statusnog pitanja taj redosled je nemoguć... Rezultati Euleksa su vrlo skromi, ali da nije bilo Euleksa verovatno bi bilo još manje rezultata”. Veber podseća da postoje i drugi problemi u vezi sa efektivnošću međunarodne zajednice, pre svega Euleksa, na Kosovu, a tiču se davanja saglasnosti lokalnih institucija u pogledu mandata međunarodnih organizacija. “izvršni mandat međunarodne zajednice podazumeva da bi trebalo da uvede red, da sudi kriminalcima i političkom kriminalu, pri čemu se mora ići preko državnih institucija Kosova, ne Saveta bezbednosti, konkretno preko vlade Kosova i predsednika da bi EULEKS radio. Kako ćete suditi nekim ljudima koji su možda radili u vladi zbog korupcije, kad vama treba da se svake dve godine produži mandat Euleksa. Mislim da briselske institucije koje su upravljale tom misijom nisu bile dostižne tim izazovima”, rekao je Bodo Veber gostujući u emisiji Slobodno srpski. 30. September. 2018.

Slobodno srpski sa Zefom Šaljom

U 338. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Humanitarnog dobrotvornog udruženja „Majka Tereza“ Zef šalja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da na Kosovu decenijama vlada humanitarna kriza, da je najgore bilo devedesetih godina, ali da i danas nije puno bolje. „Nakon raspada bivše Jugoslavije devedesetih godina 150 hiljada Albanaca je zbog političkih problema otpušteno s posla na Kosovu. Ta kriza je malo prevaziđena 1992.godine kada je više od 200 hiljada ljudi otišlo u Norvešku, švedsku, švajcarsku Nemačku....Međutim danas je situacija ponovo slična, možda još gora. Podaci pokazuju da 17% stanovnika Kosova žive u ekstremnom siromaštvu. To znači 0,95 centi po čoveku za dan. Takođe imamo i 17 odsto siromašnih koji zive sa 1,45 evra dnevno“. Po njegovim recima najugroženije oblasti na Kosovu su seoske sredine. „Tradicionalno su najugroženiji mitrovački deo, Drenica, Skenderaj, Vučitrn, zatim deo prema Mališevu, pa istočni deo Kosova oko Gnjilana, Kamenice, Novo Brdo. Dakle, najugroženiji su ljudi po selima jer nemaju posao. Sve se promenilo, nema državnih fabrika. Pre, kada ih je bilo ljudi su iz sela putovali u grad da rade. Na primer, u Trepči je bilo 24.000 zaposlenih ili u Elektorprivredi 17.000. Trepča sada ne radi, Elektoprivreda je smanjena i sada ljudi nemaju gde da rade. Slična je situacija i u srpskim sredinama, nema puno razlike od albanskih. Jedino je na Severu Kosova pošto su oni uzimali sredstva sa dve-tri strane, i od inostranih faktora, od kosovskog i srpskog budžeta, ali se sada stranci polako povlače, Srbija sada razmišlja šta da radi sa njima, jer kaže vi ste u institucijama Kosova, imate sada svoje lokalne vlasti“ „Zaboravljena solidarnost“ šalja kaže da je na Kosovu skoro nestala solidarnost među ljudima i da je u odnosu na raniji period sve manje onih koji su spremni pomognu jedni drugima. „Posle 1999. godine kao da se desio neki presek i u kulturi, i u sportu, i u muzici, svuda... Nastala je ta granica među ljudima, kao na zapadu. Ja sam se nekada čudio kada odeš u švajcarsku, da komšija ne poznaje komšiju. Došlo je polako to i ovde, niko neće da zna ko je šta, čak i među rođenom braćom je tako - znam dosta slučajeva da recimo čovek ima trospratnu kuću, a njegov brat je nema uopšte, spava na ulici“. „Vučić i Tači neozbiljni“ Govoreći o inicijativama predsednika Srbije i Kosova o razgraničenju Srba i Albanaca i korekciji granice šalja je kazao da su i Vučić i Tači tim predlozima pokazali da su neozbiljni ljudi. ,,Oni su neozbiljni jer godinama nisu sproveli ono što su potpisali oko tehničkih problema - struje, diploma i svega ostalog. Sad su našli ovu novu „klopku“ – razmenu granica. Nema šanse. ÄŒak 108 zemalja sveta su priznale Kosovo u ovim granicama i šta hoćemo sada? Neko kaže ne funkcioniše sistem gore na severu Kosova, međutim funkcioniše, a koliko funkcioniše to je drugo pitanje, ali funkcioniše. Tamo je granica, tamo su policajci, tamo su sudije. Nije možda na nivou kao što je na jugu, ali funkcioniše. Dakle, obojica te ideje iznose zbog svog položaja i interesa. Da su bili ozbiljni odavno bi rešili te probleme i bilo bi glasanje, ali vidite da u našem parlamentu ne ide to lako, jer niko nije glup, ni lud da kaže – ajde sad ćemo da menjamo granice. Vučić pre podne priča jedno, posle podne priča drugo. Kao i naš predsednik ( Hašim Tači ) pre podne kaže korekcija granice, a posle podne kaže podržavam premijera, koji se protivi tome. Dakle, obojica (Vučić i Tači ) su neozbiljni'' „Investicije i posao ključ svega“ Po njegovom mišljenju za normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca potrebno je da svi shvate realnost, kao i to da je rat prošao. ,,Treba da jedan drugog vidimo kao čoveka bez obzira na veru, nacionalnu pripadnost.... Na svetu postoje dva čoveka - dobar ili loš. Za dobrog čoveka postoje kriterijumi, „trebaš to i to“, a loš je čovek koji krši dobre strane. Dakle normalizacija odnosa je da svako prizna realnost. Da priznamo da smo izgubili ljude, da je bio rat, da je sve otišlo obrnuto i sada je vreme da krenemo kao u onoj pesmi „Počnimo ljubav iz početka“. Moramo da razmišljamo drugačije, da na Kosovo dođu investicije, zapošljavanje, kao što je svuda. Kad bude zapošljavanja onda će problemi da odu. Kad nema zapošljavanja, kad je siromaštvo na sceni, onda se pojavljuju te grupe i vehabije i ideje o velikoj Albaniji, velikoj Srbiji i slično, jer ljudi nemaju normalan život. Da imaju normalne uslove ne bi došlo do takvih loših situacija“ , rekao je u emisiji Slobodno srpski Zef šalja direktor najstarije nevladine organizacije na Kosovu. 23. September. 2018.

Slobodno srpski sa Nedžatom Behljuljijem

U 337. emisiji Slobodno srpski gostovao je privrednik i osnivač Televizije “Spektri” u Bujanovcu Nedžat Behljulji. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Albanci iz „Preševske doline“ ne obraćaju previše pažnju na to koji je predlog interesantan Srbima za rešavanje odnosa Srbije i Kosova, već da imaju svoj cilj. Oni, kako kaže, podržavaju predlog Hašima Tačija o korekciji granica, gde bi opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa pripale Kosovu. „Politički lideri albanskih partija Preševske doline su vrlo aktivni poslednjih 10-15 dana, malo-malo, pa su u Prištini ili u Tirani. Skoro jednoglasno postoji stav da svi podržavaju i očekuju ovu ideju. Predlog Hašima Tačija da će u nekim budućim razgovorima biti na stolu i tema korekcije granica, što znači da bi „Preševska dolina“ (opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa) po nekoj varijanti ili po nekom sporazumu pripali Kosovu, svi su sa oduševljenjem dočekali. To je sadavrlo aktuelna tema. Nema Albanca iz „Prešeske doline“ koji nije za varijantu da ova oblast bude pripojena Kosovu.“. Govoreći o nedavnoj poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu, Behljulji je kazao da se Vučić kretao slobodno samo na severu Kosova, teritoriji na kojoj, po njegovim rečima, institucije Kosova nemaju potpunu kontrolu. „Video sam da ta teritorija nije u punoj kontroli državnih institucija Republike Kosova. Video sam veliko oduševljenje srpskih meštana jer im dolazi predsednik, što znači da oni Vučića smatraju kao svog predsednika’’. Igre rečima Behljulji smatra da su termini “korekcija granice” ideja koju zastupa Hašim Tači i “razgraničenje između Srba i Albanaca” zapravo samo igra rečima, ali da podrazumevaju istu stvar. Po njegovim rečima postoji dosta argumenata za moguće postizanje sporazuma u kome bi Preševska dolina pripala Kosovu, a deo severa Kosova Srbiji. “Prvo, imamo nelojalnu i nezadovoljnu srpsku zajednicu na Kosovu i drugo su neki istorijski argumenti i činjenice da tri opštine, na severu Kosova; Zubin Potok, Zvečan i Leposavić, ranije nisu bile Kosovo, što znači da one mogu da se vrate kako su i došle. S druge strane, u Preševu ima ljudi koji imaju neku dokumentaciju, da li je to tapija na list nepokertnosti, posedovni list ili slično gde piše - opština Preševo, srez Gnjilane. Mislim da je došlo vreme ili možda je došlo preko glave i Vučiću i Tačiju da se otarase zajednica koje su im problematične. Srpska zajednica je Tačiju i Kosovu neki vid kancera koji metastazira. Imamo problem albanske zajednice na jugu Srbije, Preševske doline, takođe, gde, kako god da srpske institucije drže te Albance koji žive tamo, uvek ćemo naći razlog da ne budemo zadovoljni” Razlozi nezadovoljstva Albanaca Po rečima Behljuljija Albanci u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa imaju puno razloga da budu nezadovoljni institucijama države Srbije, koje ih kako kaže ne tretiraju građanima prvog reda. „Ima diskriminacije, Albanci i dalje u srednjim i osnovnim školama prepisuju, nemaju knjige. Takođe Albanci nisu integrisani u potpunosti kroz institucije Republike Srbije. Imamo mnogo republičkih institucija koje deluju u Bujanovcu i Preševu, a da tamo nema nijedan Albanac. Recimo konkretno katastarska služba, razne inspekcije: tržišna, frinansijska, sanitarna itd...U policiji u Bujanovcu, gde Albanci žive kao većina, nikad načelnik policije nije bio Albanac, nikad komandir policije nije bio Albanac, tako da Albanci imaju prava da budu nezadovoljni. S druge strane, lokalnu vlast drže Albanci od 2002. godine i u situaciju kada glasamo i uzmemo većinu, uz razne kombinacije koalicionih partnera, uvek je Albanac predsednik opštine i uvek je Albanac predsednik skupštine“. Behljulji koji živi i radi u Bujanovcu kaže da su ipak problemi ekonomske prirode najizraženiji. “U Bujanovcu je ekonomija najveći problem, a čak i mislim da svi problemi potiču odatle, jer je jaka emigracija, ljudi idu jer nemaju perspektivu. Ne pamti se kad je poslednji put u Bujanovcu otvoreno jedno stabilno radno mesto. Najveći sektor, odnosno najveći poslodavac u Bujanovcu je privatni sektor, sve ostalo je u javnom sektoru, opštine, sud, škole, policija, zdravstvo, sve ostalo, nijedan privredni subjekat bivših društvenih preduzeća više u Bujanovcu ne radi.” Kaže da kada je obrazovanje u pitanju problem stvara nedostatak udžbenika. Takođe smatra da je to politički problem, jer kako kaže nikad nije postojala iskrena volja ni albanskog lokalnog političkog faktora, ni Ministarstva prosvete Srbije da taj problem reše. “Prosveta je u problemu kod Albanaca, zbog nedostatka udžbenika. Albanci nemaju udžbenike za srednju školu, 90% udžbenika im fale. Prepisuju, Sad je 21 vek, vreme knjiga je digitalno, knjige su već u nekim državama izbačene. Mi Albanci na jugu Srbije se i dalje borimo za knjige. Nikako taj problem da bude rešen, uvek se prebacuje problem kod Albanaca lokalnih što ne prihvataju da bude pod programom Srbije, onda Srbija ima problem sa prevodiocima ili kao harmonizacija tih programskih Kosovo, Albanija i Srbija, a u stvari je to politički problem. Nikad nije postojala iskrena volja i albanskog političkog faktora lokalnog i Ministarstva prosvete Srbije. Mislim da je to moglo da se završi, ali nije to problem, problem je što đaci ispaštaju, đaci nemaju knjige.” Slabija pomoć sa Kosova i Albanije za Preševsku dolinu Kaže da Albanija i Kosovo ni približno ne pomažu svojim sunaordnicima u Preševskoj dolini u onoj meri u kojoj Srbija pomaže srpsku zajednicu na Kosovu. “Kad uporedimo investicije Srbije na Kosovu za srpsku zajednicu i Albanije i Kosova za albansku zajednicu u Preševskoj dolini, ako bismo to preračunali u brojkama to bi bio odnos 100 prema jedan. Recimo Albanija je u poslednjih dvadeset godina u Preševskoj dolini dala 50.000 evra za neku bolnicu, za porodilište. Sad je pre neki dan Vlada Kosova Ramuša Haradinaja obećala da će jedan projekat proći za izgradnju gradskog parka u Preševu u vrednosti od 120.000 evra. Svi mediji su to preneli, ali konkretno mi ne vidimo to na terenu. To može biti i neka prazna priča u ovoj situaciji da se pošalje jedna poruka, kao što je Vučić rekao Srbima: „nećete biti ostavljeni na cedilu“ i to je možda poruka da i Albanci u Preševskoj dolini imaju podršku sa Kosova. Međutim, siti smo više tih reči, dajte nešto konkretno“ rekao je Nedžat Behljulji gostujući u emisiji Slobodno srpski. 16. September. 2018.

Slobodno srpski sa Hiljmnijetom Apuk

U 336.emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica NVO “ Mali ljudi Kosova” Hiljmnijeta Apuk. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je za osobe sa invaliditetom i hendikepom neprihvatljiv izraz „osobe sa posebnim potrebama“, koji se u poslednje vreme često koristi u domaćoj i međunarodnoj praksi. „Neprihvatljiv je zato što svi mi imamo posebne potrebe. Pa i Vi imate neke posebne potrebe, možda volite da letite, ali ne možete da letite, imate posebne potrebe. Znači, nije logično“. Ona je kazala da je kosovsko društvo danas mnogo otvorenije za osobe sa invaliditetom u odnosu na period, od na primer, pre 1999.godine. „Više imamo pristupa u medijima, više možemo pričati, više se možemo pojavljivati, imamo više mogućnosti za akcije, tako da smo više prepoznatljivi. Do Konvencije Ujedinjenih nacija 2006. godine, koja je usvojena na globalnom nivou, mi smo bili objekti milosrđa. Međutim, posle te konvencije, stav je da smo mi osobe sa jednakim ljudskim pravima, kao i svi ostali stanovnici planete. Znači, tu se ta koncepcija promenila“. Propisi o osobama sa invaliditetom se ne poštuju Govoreći o Zakonu o zapošljavanju invalida na Kosovu po kome je na 50 zaposlenih poslodavac u obavezi da zaposli jednu osobu sa invaliditetom, ona je rekla da se on ne poštuje u potpunosti. „Vrlo malo se to poštuje zato što su kazne za kompanije, privatne preduzetnike, državne institucije, vrlo niske, simbolične. Praktično poslodavac kaže - meni je lakše da platim tu kaznu, nego da primim osobu sa invaliditetom. Ljudi su s predrasudama. S druge strane implementacija tog zakona preko inspekcije za rad, treba te ljude, te inspektore trenirati, pa im objasniti da kada idu u kontrole, kontrolišu koliko je ispoštovan taj zakon. Znači sve to iziskuje vreme, pažnju, nivo svesti“. Na Kosovu kako kaže Hiljmnijeta Apuk ne postoji precizan broj osoba sainva liditetom, jer ne postoji baza podataka. Ona je kazala da je jedan od najvećih problema osoba sa invalititetom obrazovanje. „Problem obrazovanja kreće od obdaništa. Vrtići vrlo često neće da prime osobe sa invaliditetom, neće da prime decu. Tu je onda borba roditelja. Upis u škole isto je problem. Zato moramo da počnemo da menjamo stvari. Stare navike treba polako da menjamo. Zašto je teško kupiti, one interesantne lutkice sa amputiranim nožicama, pa u kolicima? Znači, dete u startu počinje da se navikavana na poštovanje različitosti po svakom osnovu, na osnovu rase, na osnovu izgleda, na osnovu invalidnosti. ÄŒim mi poštujemo različitosti, nećemo praviti diskriminaciju“. Priznata od UN, izolovana od kosovskih institucija Hiljmnijeta Apuk koja je 2013. godine dobila nagradu Ujedinjenih nacija za promociju i zaštitu ljudskih prava i jedna je od šestoro dobitnika ove nagrade u svetu, kaže da je od tog dana na neki način potpuno « izolovana » od strane kosovskih institucija. “Nažalost, kada sam dobila tu nagradu 2013. godine to je bila dobra šansa za Kosovo, mnogo dobra šansa da se promovišemo, ne samo politika, nego da ispromovišemo da mi nudimo svetu i nešto drugo. Međutim tadašnji ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj me je tako diskriminisao da je to katastrofa. Prvo, nije se udostojio da me primi na sastanak. Kasnije, posle nagrade, ja se javljam Savetu Evrope u Strazburu da hoću da napravim svoju umetničku izložbu, jer sam takođe umetnica autetnične kulture osobe sa invaliditetom, u cilju da zemlje Saveta Evrope mogu da vide tu izložbu i prenesem poruke...Tada generalni sekreta Saveta Evrope čestita i napravi mi termin dve nedelje za izložbu i to u vreme zasedanja Generalne skupštine. Međutim, Savet Evrope kaže mi mogu pokriti samo dva dana noćenje, a očikevali su da će razliku da pokrije Vlada Kosova. Ja sam napisala projekat, ali Enver Hodžaj me nije ni udostojio ljudskosti da bar kaže da neće pomoći. Od 2013.godine, kako sam tu nagradu dobila, živim u nevidljivom zatvoru, znači u totalnoj izolaciji, neko ne prašta uspeh, izgleda. Ne znam po kom osnovu je ta diskriminacija, ne mogu da prejudiciram, da li na na osnovu pola, na osnovu invaliditeta, na osnovu nacionalnosti, ne znam, znači ne znam na osnovu čega, ali jednostavno se zatvorilo dalje polje mog delovanja“, rekla je u emisiji Slobodno srpski Hiljmnijeta Apuk. 09. September. 2018.

Slobodno srpski sa Goranom Bogdanovićem

U 335. emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Srbijei bivši minisrar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da ne može ni da pretpostavi štapredsednik Srbije Aleksandar Vučić podrazumeva pod terminom „razgraničenje sa Albancima“ kao kompromisnom rešenju za normalizaciju odnosa između Prištine i Beograd. „Mogu samo da nagađam, jer Vučić sve što radi - radi tajno. Mi čak ni u Skupštini Srbije nismo imali priliku da čujemo o čemu se razgovara u Briselu, a možete svakog dana videti da Vučić obaveštava svoje prijatelje iz Međunarodne zajednice, posebno Soroša kojeg svakog meseca obaveštava o dijalogu između Beograda i Prištine. Tako da kad vidim Soroša i Vučića često pomislim da nije možda Jeremić, Tadić, Đilas ili neko drugi sa Sorošem, a ne Vučić“. „Briselskim sporazumom stavljen pečat na kosovsku nezavisnost“ Bogdanović je kazao da su poslanici opozicije u srpskom parlamentu u više navrata tražili zakazivanje sednice o Kosovu i Metohiji, ali da do toga nije došlo. Po njegovim rečima slična je situacija bila i 2013. godine uoči potpisivanja Briselskog sporazuma. „Mi čak nismo znali šta se recimo pregovaralo oko energetike, nismo znali šta se pregovara ni oko pozivnog broja za Kosovo i Metohiju. Mi nismo znali da će naše sudije da se integrišu u kosovski pravosudni sistem, civilna zaštita, policija. To smo saznali kad je već potpisan Briselski sporazum. Vučić sada ima nameru da raspiše referendum o statusu Kosova ili na koji način će se rešiti Kosovo i Metohija, ali po meni je ključno trebalo da se uradi 2013. godine pre potpisivanja Briselskog sporazuma. Briselski sporazum je ustvari preteča nezavisnosti Kosova i Metohije jer to je nešto, kako kaže Vučić, što je stavilo pečat na nezavisnost Kosova i Metohije“. Bogdanović koji je i bivši ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije smatra da je Priština Briselskim sporazumom zaokružila svoj uticaj na čitavoj teritoriji Kosova. „Do 2013. godine Priština nije imala nikakav uticaj na severu Kosova i Metohije, nije imala bukvalno ni svoju policiju iako je KPS imala delimično nekog, ali nije imala svoje sudstvo, civilnu zaštitu. Lokalne samouprave su bile u srpskom sistemu. Niste imali granicu na Jarinju do 2013. godine, niste imali naplatu carina na Jarinju i Brnjaku...“ „Laž da je granica na severu uspostavljena 2011. godine“ Na konstataciju voditelja da predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da je granicu na severu Kosova uspostavila bivša srpska vlast 2011. godine Bogdanović kaže da to nije tačno. „Koliko čovek treba da bude bahat, bezobrazan, da bi bio toliki lažov da može da izađe u javnost da govori da smo granicu mi, koji smo bili na vlasti do 2012 godine, uspostavili. Taj prelaz postoji od 1999 godine. Tada je KFOR postavio punkt, onda ga je UNMIK policija jedno vreme držala, ali se nije nikad naplaćivala carina, nisu se nikad naplaćivali prihodi. Posle 2008. godine i unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije ti punktovi su u Jarinju i Brnjaku zapaljeni, nisu funkcionisali do 2010. godine kada ih je EULEX uspostavio, ali samo za kontrolu putnika i robe, nije se naplaćivala carina, niti je bila neka ozbiljnija kontrola. Međutim, setimo se svi 2011. godine, kada su bile barikade, kada je ponovo zapaljen taj punkt. Sve do 2013. godine to uopšte nije funkcionisalo. Ne znam odakle ideja predsedniku Vučiću da kaže da je neko 2011. godine uspostavio carinu. Carina je uspostavljena 2013 godine, tako da ne znam odakle tolike bahatosti, tolike laži da se govori neistina da je neko 2011. godine uspostavio granicu, a svi znamo da 2011. godine nije postojala, postojale su barikade.I mi, koji smo išli iz pravca centralne Srbije, išli smo alternativnim putevima, jer je taj administrativni prelaz jedno vreme bio čak i zatvoren“. Bogdanović smatra da 99 odsto Srba na severu Kosova podržava ideju o razgraničenju Kosova, ako bi to, kako kaže, značilo da sever Kosova pripadne Srbiji, a ostatak Kosova državi Kosovo, ali da ne prihvataju da to bude zamena za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Međutim po njegovim rečima gotovo je nemoguće da do toga dođe. „To nijedan Albanac, niti Tači, niti bilo ko, nije spreman da ceo sever da Srbiji. To sam više nego siguran“. „Nije vreme za razgovore o statusu“ Po njegovim rečima tenutno nije vreme da se uopšte razgovara o, kako je kazao, nekakavom budućem statusu Kosova „Da bi razgovarali o razgraničenju, o podeli, o demarkaciji, nazovite to kako hoćete, vi morate pre toga da razgovarate o pre svega poštovanju ljuskih prava, povratku, imovini, zaštiti kulturnoistorijskih spomenika, manastira, crkava i tako dalje, a ne da razgovarate prvo o podeli, razgraničenju, demarkaciji i slično, a da sve te stvari zanemarite i očekujete da će posle takvog dogovora, ovde u Prištini, prihvatiti da razgovaraju o imovini, o povratku Srba, o poštovanju ljudskih prava, o formiranju novih opština, o decentralizaciji i tako dalje.. Prema tome, niko ne treba da gaji iluzije. Ja ću uzeti sebi za pravo da kažem, a imam relativno dosta iskustva, učestvovao sam u pregovorima, razgovorima, dogovorima i znam kakvo je razmišljanje Albanaca i šta je njihov cilj i kako oni to vide, tako da ne bi trebalo niko da naseda na tu priču. Ajmo prvo da rešimo ono što svakodnevni život zahteva, slobodu kretanja, ljudska prava, povratak.... Ljudi sada ne mogu ljudi da obiđu Đakovicu, Mušutište ili Suvu Reku. Imate mnogo sredina ovde na Kosovu i Metohiji gde Srbi koji su morali da napuste 1999. godine ne mogu da obiđu. Pa ajmo prvo da rešimo te takve probleme, ta životna pitanja, pa ćemo tek da razgovaramo, ako treba, i o statusu i o podeli i o razgraničenju“. Od predstojećeg dolaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Kosovo Bogdanović, kako kaže, ne očekuje ništa novo. „Mislim da će ponoviti one stare mantre da će se više ulagati u Kosovo, da će se brinuti o svakom Srbinu, da će biti veća bezbednost i još neke stvari. Znači sve one floskule koje Vučić stalno izgovara, ne samo kada dođe ovde na Kosovo i Metohiju, nego i u Srbiji, tako da, nažalost, ništa posebno ne očekujem“. „Srpska lista da napusti Vladu Kosova ili da se Vučić izvini Haradinaju“ Bogdanović, koji je bio član Koalicije Povratak i ministar poljoprivrede u Vladi Kosova kada je na njenom čelu bio Bajram Redžepi, kaže da bi predstavnici Srpske liste trebalo ili da napuste Vladu Kosova ili da se predsednik Srbije izvini Ramušu Haradinaju što ga je nazivao ratnim zločincem. „Na čelu ove Vlade je Ramuš Haradinaj ćovek koji je proglašen od srpskih vlasti, da je ratni zločinac, da je ubijao Srbe, da je ubijao trudnice, da je vadio oči Srbima. Mi smo imali sličnu situaciju 2001. godine kad sam ja postao ministar u Vladi Bajrama Redžepija. Isto je i tada bila priča da je Bajram Redžepi ratni zločinac, da je učestvovao u klanju Srba itd. Sećam se da smo ja i gospodin Milorad Todorović, koji smo tada bili u Vladi Kosova i cela Koalicija Povratak, tražili od (Nebojše) ÄŒovića da kaže da li je to istina. Ako je to istina, mi ne želimo da učestvujemo u toj vladi, ne želimo da nam na čelu te vlade bude ratni zločinac. Međutim, ÄŒović se raspitao i izvinio se Bajramu Redžepiju na nekom sastanku koji su imali u Å½enevi. Ja to zameram Srpskoj listi, tim ljudima nije lako, ali treba da razgovaraju sa predsednikom Vučićem, oni moraju da smognu snage i da kažu Vučiću – predsedniče, ako je to stvarno tako, izvinite, ali mi ne želimo da budemo u toj vladi“, rekao je Bogdanović istakavši da bi u drugom slučaju Vučić trebalo da se izvini Haradinaju, kao što je ÄŒović svojevremeno Bajramu Redžepiju. 02. September. 2018.

Slobodno srpski sa Fadiljom Ljepajom

U 334.emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Fadilj Ljepaja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da odluka Evropske komisije da je Kosovo ispunilo uslove za dobijanje vizne liberalizacije pravedna i da Kosovo nije ni trebalo da bude uslovljavano, jer je, kako kaže, sloboda kretanja ljudsko pravo. „Sloboda kretanja je normalno pravo za svakog ko je Evropljanin. Ostaviti Kosovo tako izolovano kao ostrvo u okeanu, to je bilo, ne samo nepravedno, nego i neevropski, necivilizacijski. Mislim da je jednostavno ispavljena jedna nepravda, čime će se zaokružiti sloboda kretanja“. Ljepaja smatra da neće biti masovnog odlaska ljudi sa Kosova nakon ukidanja viza, ali da će ovaj proces ipak imati određene posledice. „Ljudi će ostati ovde, ali će neki i otići, videće da je, bilo gde da su, neophodno da rade. Međutim, mislim da je najveći problem za Kosovo i ne samo za Kosovo, ono što se naziva „odliv mozgova“. Jednostavno oni imaju ovde posao, ali će imati bolje plaćen posao negde drugde i oni će da možda motivisani tim svojim pravom da idu po Evropi i imaće veće mogućnosti da se zaustave tamo, što će biti šteta i za Kosovo, i za Srbiju, i za sve koji imaju slobodu kretanja, ali jednostavno to je tržište“. Samo Tači – neprihvatljiva opcija za pregovore sa Beogradom Ljepaja smatra da predsednik Kosova Hašim Tači nema podršku kosovske javnosti, ali i mnogobrojnih političkih subjekata da sam vodi pregovore u Briselu sa Beogradom. „Postoji njegovo ustavno pravo. On doduše, kao predsednik, vodi spoljnu politiku zemlje po Ustavu, ali tu se radi o dogovoru koji će, kad bude postignut, morati da uđe u Skupštini i dobije dvotrećinsku većinu. To ne može da se postigne ovim odnosom snaga bez nekog političkog konsenzusa. Gospodin Tači je puno puta grešio u tom pravcu što nije bio sklon tom dijalogu sa političkim strankama, sa civilnim društvom i uopšte sa ljudima. Jednostavno je išao na neke pregovore, bez da ima podršku svih tih grupa, od kojih će na kraju opet zavisiti da li će da prođe ili neće da prođe. Jednostavno kad su u pitanju ta nacionalna pitanja mora se imati saglasnost svih onih od kojih zavise određni procesi”. Komentarišući poslednju rundu dijaloga predsednika Srbije i Kosova u Briselu i njihov zajedničku ocenu da je taj razgovor bio veoma težak, Ljepaja kaže da javnost uopšte i ne zna o čemu Vučić i Tači razgovaraju. “Mislim da oni u tim razgovorima nemaju ništa teško, oni to za publiku govore, ali njima je teško kako to da sprovedu. Ni jedan, ni drugi ne mogu to da sprovedu u svojim zemljama, to što su zamislili…Jednostavno javnosti nije poznato šta oni tačno hoće, ali verovatno oni su skloni tome da promene ustave i u Srbiji, i na Kosovu, skloni su za neka rešenja za koja javnost još nije pripremljena. Ako se radi o nečemu što je zvanično, zašto onda idu tamo i pričaju iza zatvorenih vrata”? Termin kompromis je samo fraza Ljepaja smatra da je reč kompromis, koja se u poslednje vreme sve više pominje u javnosti, kao rešenje kosovskog pitanja, jedna obična fraza. “Kompromis je politički izmišljena reč u politici, jednostavno da bi se došlo do nekog održivog rešenja. Mislim da to ne mora biti ni bolno ni kompromisno. Jednostavno Srbija je to mogla da reši tako kao što je priznala Hrvatsku, kao što je priznala Bosnu, kao što je priznala “svoje drugo oko” Crnu Goru i mogla je i Kosovo da prizna i da bude dobar sused, a i da Srbi imaju mnogo više prava na Kosovu, nego što recimo imaju u Crnoj Gori”, rekao je Ljepaja u emisiji Slobodno srpski. 22. July. 2018.

Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem

U 333. emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor RTV Mir u Leposaviću Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da nadležni organi Prištine ne mogu da rasvetle ubistvo Olivera Ivanovića, jer, kako je kazao nemaju kapacitete i iskustvo, a da Beograd jednostavno neće. On smatra i da Priština nema stvarnu vlast na Severu Kosova, već je ima Beograd. „Priština ne živi na severu, njima je to nedostupno, to bi isto bilo kao da ste ih poslali da idu da vrše istragu povodom nekog slučaja u Rumuniju, recimo. Jednostavno na severu Kosova Priština ne živi. Tamo postoji lokalna samouprava koja jeste po kosovskim zakonima izabrana, ali je ta vlast apsolutno odgovorna i ona apsolutno uvek sluša Beograd. S druge strane kosovska policijska služba, bez obzira što je horizontalno hijerarhijski vezana za Prištinu, takođe razne strukture pa i sud, kod nekih ključnih odluka, kad bi se sad desilo da se moraju odlučiti za nešto što je predložio Beograd ili Priština, uvek će se odlučiti za ono što je rekao Beograd“. Na pitanje da li to znači da Beograd onda sprečava da se otkrije ko je ubio Olivera Ivanovića, Radosavljević kaže da Beogradu odgovara to što nije dobio zeleno svetlo Prištine da se formalno uključi u istragu. „U trenutku kada se Priština odlučila na to da se dograbi toga da vrši istragu, da bi pokazala da ima vlast na celom prostoru Kosova pred svojim narodom, u tom trenutku je Beograd jedva čekao da se to desi, pa da onda oni prosto kažu – pa mi ne možemo tamo. A u stvari Beograd tamo ima i lokalnu samoupravu koja je vlast civilna i policiju, imao je i na kraju krajeva i neke vaninstitucionalne predstavnike vlasti koji su sad postali institucionalni“. Do pomirenja na Kosovu, ne u Briselu On smatra da preduslovi za normalizaciju odnosa Srba i Albanaca ne treba da se stvaraju u Briselu već na Kosovu. „Preduslovi za normalizaciju odnosa su nešto što je davno zaboravljeno. Nama je, nažalost, istrgnuto iz ruku naše pravo da se o sopstvenoj sudbini pitamo i o tome razmišljamo. Ovlašćenja da se o našoj sudbini odlučuje, preuzeo je Beograd. Znači pre svega, preduslov za neku normalizaciju mislim da se nalazi upravo u nekom dijalogu unutar Kosova, između albanske i srpske populacije. To je normalizacija - odnosi među nama unutar Kosova. Taj unutrašnji dijalog na Kosovu između predstavnika Srba i Albanaca je suština rešavanja svih problema”. Po rečima Radosavljevića, Srbima na severu Kosova ni u kom slučaju ne odgovara podela Kosova ili razgraničenje, gde bi, kako je kazao, na primer sever Kosova pripao Srbiji. On smatra da je pravo rešenje trenutno zamrznuti konflikt. „Kada bi recimo sever Kosova pripao Srbiji, mi bi postali nešto što je recimo Babušnica ili Medveđa, nerazvijeni krajevi u Srbiji i to bi postali zato što bi nas tako tretirala Srbija. U slučaju da se eventualno zaista zaokruži ovo, pa mi postanemo deo Kosova, diskriminacija prema nama bi dovela do totalne ekonomske stagnacije i izumiranja nas, kao što je slučaj sa mnogim srpskim krajevima. Ne bih da budemo ni Babušnica, ni da budemo diskriminisani od strane albanske populacije. Ja bih izabrao ovo rešenje koje je sada, a to je zamrznuti konflikt. Dajte da damo sebi malo vremena da razmislimo bolje, da smislimo šta i kako i dok god dolaze sredstva i sa jedne i sa druge strane, nama na severu je bolje i moramo to da priznamo. Znači, nama u ovom trenutku na severu najviše odgovara ovo stanje” Niko ne želi da izgubi vlast Radosavljević smatra da Beograd i Priština teško mogu doći do bilo kakvog kompromisa kad je Kosovo u pitanju, jer bi posledice po glavne pregovarače predsednike Srbije i Kosova bile da oni izgube vlast, što po njegovim rečima ne žele. „Narod nikada neće svom pregovaraču oprostiti to što je učinjen nekakav kompromis i obojica će izgubiti izbore sledeći put, ako postignu nekakav kompromis ili dogovor u suštini. A kompromis u ovom trenutku je vidljiv samo jedan - da se Zajednica srpskih opština odobri, oni se trude da to bude sa što manje ovlašćenja, a sa druge strane da dobiju stolicu u Ujedinjenim nacijama i prolaz kroz sve međunarodne institucije, eto to je kompromis, o tome oni ne govore, to neće da kažu“. Lakše je izbegavati medije Radosavljević koji je vlasnik Radio televizije Mir u Leposaviću kaže da je medijima trenutno vrlo teško da dođu do srpskih sagovornika koji su deo vlasti na Kosovu. „Na žalost, uz pomoć Beograda na lokalnom i centralnom nivou uspostavljeno je da u svim institucijama upravlja Srpska lista. Ljudi koji su tamo došli u vidu te Srpske liste jednostavno nemaju kapacitet da nešto kažu. Drugo, oni su videli da je vrlo opasno, imali su iskustva i sa Acom Jablanovićem i sa Branimirom Stojanovićem i sa još nekima da ako nešto slučajno kažeš, a pogrešio si, a oni nisu sigurni u sebe da nešto znaju, onda izbegavaju da nešto govore i lakše im je ovako. Jednostavno ovako im je fino, uživaju, taj kolač koji su dobili da raspolažu s njim, oni ga dele i to sve“. Na pitanje da li je ograničena saradnja Srpske liste sa medijima možda savet ili naredba iz Beograda, Radosavljević smatra da to nije slučaj. „Mislim da to nije ni savet, ni naredba, to je jednostavno njihov osećaj svakog pojedinačno i svih kolektivno, kao Srpske liste, da je bolje da ništa ne pričaju, da nešto ne pogreše, tako je lakše za njih“. Radosavljević je, međutim, razočaran što o bitnim pitanjima i procesima na Kosovu ćute i predstavnici srpskog civilnog sektora na severu Kosova, posebno nakon ubistva Olivera Ivanovića. „Primetio sam beznađe i strah u tim ljudima. Znate, to je prilično veliki kapacitet bio obrazovanih, intelektualnih ljudi. Međutim, iz straha ugledavši beznađe, oni su sada postali neko ko se dodvorava i ulizuje. Podaništvo je postalo način života mladih ljudi na severu, tih upravo intelektualaca, obrazovanih ljudi koji su bili nada i kapacitet. Oni su se predali, oni sada vide sebe da odavde negde što dalje odu ili da se uklope u ovo i da se lako predaju tim međunarodnim strukturama, raznim organizacijaa koje ih lako hvataju. Sada su oni plen, oni su u beznađu, oni su zbunjeni u strahu, ne smeju da reaguju, znaju šta se dešava i oni su se predali stihiji života. To je postalo podaništvo, a dodvoranje je postalo životni princip mladih ljudi na severu Kosova“. U Leposaviću prethodna vlast ostavila velike dugove Radosavljević, koji je u prošlom sazivu bio opozicioni odbornik u Skupštini Opštine Leposavić, kaže da je ova lokalna samouprava u teškoj situaciji, jer je prethodna vlast ostavila velike dugove. „U prošlom sazivu došlo je mnogo para, a ništa nije urađeno. Sada se ništa ne radi, jer nema para uopšte. Prethodna vlast je blokirala budžet sa 3 600 000 evra. Ja sam kao odbornik bio vrlo aktivan čak i u tom nekom anketnom odboru i u komisiji koja je ispitivala sve te zloupotrebe, sve te nepravilnsoti koje su se dešavale u prošlom mandatu od strane gradonačelnika i njegove ekipe. I ja sam tamo pronašao da šteta koja je učinjena za prethodne četiri godine iznosi 7 miliona evra. Ono što je čisto nestalo para, da nema traga je 4 miliona evra. Spisak toga je veoma dugačak, od bazena koji ne postoji, lovačkog doma koji nije u funkciji i u stanju je raspada, nekih puteva kojih ima samo na papiru, tako da je opština sada u blokadi i ne može ništa da uradi“, rekao je Nenad Radosavljević u emisiji Slobodno srpski. 15. July. 2018.