ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Fatmirom Gašijem

U 352. emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra finansija u Vladi Kosova Fatmir Gaši. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da misli da će taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bose i Hercegovine ostati na snazi i nakon parlamentarnih izbora na Kosovu koji će biti održani 6.oktobra. „Posle izbora će opet biti taksa, dok se ne sedne, da se pregovara i da dođemo do mirnog rešenja. Mi moramo da razgovaramo sa srpskom stranom i da dođemo do nekog okvirnog dogovora, pa ćemo posle da vidimo kako da ukinemo taksu. Srpska vlast treba da pokaže volju, da na kraju pregovora prizna Kosovo“. Gaši smatra da će i Srbija biti na dobitku kad prizna Kosovo. „Srbija će dobiti Evropsku uniju, dobiće mir ovde, dobiće tržište ovde, dobiće investicije. Dobićemo i mi investicije, stanje će biti relaksirano, dobićemo i strane investicije više nego što imamo danas i mi i Srbija“ Prema rečima Gašija uvođenje takse od 100 odsto nije imalo negativne posledice po Kosovo, već naprotiv. „Mi smo ranije dok nije postojala ta taksa inkasirali u budžet 35,7 miliona evra, od uvoza.. Sada, kad smo zamenili tu robu koja umesto iz Srbije i BiH stiže iz drugih država, imamo 42 700 000 evra. Znači, imamo sedam miliona evra više u odnosu na raniji period i to samo u periodu od novembra prošle, do aprila ove godine“. Razlog ovog budžetskog povećanja je, kako kaže Gaši, to što zemlje koje nisu članice CEFTA spoazuma,, poput Turske i ostalih iz koji se uvozi roba na Kosovo, plaćaju carinu od 10 odsto, što nije bio slučaj sa Srbijom i BIH, jer su te zemlje, kao članice CEFTE oslobođenje carinskih dažbina. Od uvođenja takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH najviše su prema rečima Gašija profitirale zemlje iz kojih se roba uvozi, a najveći „gubtnici“ su Srbija i sami građani. „Nemačka, Turska, Grčka, Albanija, Makedonija i Poljska su najviše zaradile od ovih taksi, jer su povećale izvoz na Kosovo. Najveću štetu od takse trpi privreda Srbije, a istina je i da su porasle cene na Kosovu, jer doneti robu iz Srbije i dovesti robu iz Nemačke nije baš ista cena. Takođe, građani uvek u političkim stvarima pate i ovde i u Srbiji jer i tamo su ljudi radili u nekim frabrikama, koje danas nemaju taj izvoz i oni imaju problema. Znači uvek narod pati zbog politike“. BDP na Kosovu među najvišim u regionu Zaenik ministra finansija u Vladi Kosova kaže da Kosovo od proglašenja nezavisnosti 2008. godine ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda od oko 4 odsto i među vodećim je po rastu i stabilnosti u regionu. On je kazao i da je u poslednjih 15 godina međunarodna zajednica pomogla Kosovo sa više od tri milijarde evra. „Od početka od 2004.godine do danas međunarodna zajednica je kroz razne fondove i preko ambasada pomogla Kosovu sa 3 milijarde i 100 miliona evra. Takođe je za razne infrastrukturne projekte, preko budžeta uložen još 201 milon evra od strane međunarodne zajednice“ Gaši, koji je i bivši zamenik guvernera Centralne banke Kosova kaže i da pomoć kosovske dijaspore iz godine u godinu raste i da se procenjuje da godišnje na Kosovo iz dijaspore dolazi oko dve milijarde evra. „Preko finansijskih institucija, što možemo da pratimo, dolazi 850 miliona evra godišnje. Međutim, mi smo napravili analizu, još dok sam bio u Centralnoj banci, na osnovu analize sa građanima iz dijaspore kad napuštaju Kosovo posle odmora. Pitali smo ih koliko troše na Kosovo i svaka porodica troši oko 3 500, do 4 000 evra. Tako smo došli do podataka da oni troše kad dođu oko milijardu i dvesta miliona, do milijardu i petsto miliona evra.. Ako uzmamo i ovih 850 miliona kojedolaze preko finansijskih nstitucija, to je oko 2 milijarde evra“. Javni dug Kosova oko 1,1 milijarda evra. „Javni dug Kosova je 16,50 odsto BDP-a što u parama iznosi milijardu i sto miliona evra. Od tog iznosa oko sto miliona sedamsto miliona je unutrašnji dug, a oko 430 miliona su dugovi prema inostranstvu i razni krediti. U tom delu nisu ušli još neki krediti koji su inostrani, koje treba rešavati postepeno, kao oni sa Srbijom i taj problem još postoji“. Govoreći o trendovima uvoza roba i usluga na Kosovo i izvoza sa Kosova, Gaši kaže da su oni tragični za Kosovo. „Mi imamo trgovački deficit i to je najveći problem koji treba rešavati. Mi izvozimo oko 350 miliona evra, a uvozimo preko 3 milijarde evra, znači deset puta više. U ovoj godini do sada smo najviše izvozili u države koje su obuhvaćene CEFTA sporazumom – Albanija, Makedonija, Crna Gora... U Srbiju izvozimo dva miliona i četristo hiljada, Bosna i Hercegovina pesto hiljada i Moldavija milion. Imamo i osam država Evropske unije oko 13 miliona, tako da mi malo izvozimo. Mi nismo veliki izvoznik jer imamo malo robe za izvoz“. Gaši kaže da je trend stranih investicija na Kosovo održiv i da iznosi oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, što je po njegovim rečima posledica problematične političke situacije između Kosova i Srbije 08. September. 2019.

Slobodno srpski sa Nedžmedinom Spahiuom

U 351. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar sa Kosova Nedžmedin Spahiu.U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da bi dijalog Kosova i Srbije trebalo da bude jedan od najvažnijih prioriteta buduće Vlade Kosova. “Svaka buduća Vlada Kosova mora da zakoruži međunarodni položaj Kosova, a međunarodni položaj Kosova zavisi od odnosa sa susedima. Kosovo je napravilo dobre odnose sa Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom i to ne zahvaljujući njihovoj politici, nego zato što su pomogli Amerikanci i Evropljani, ali još nije uspela da to napravi i sa Srbijom. Celokupna spoljna politika Kosova se odnosi na odnose sa susedima, tako da zaokruživanje, odnosno sređivanje odnosa sa Srbijom, je od krucijalnog značaja, a ako u tome ne uspe onda je ta vlada neuspešna”. Spahiu kaže da će se u budućem periodu u Briselu razgovati o ceni koju će platiti Kosovo da bi dobilo priznanje Srbije. “ Cena može da bude i recimo, uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ali je pitanje sa kojim ingerencijama” . Spahiu smatra da su ideje predsednika Kosova i Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija o razgraničenju ili korekciji granica veoma opasne za odnose u čitavom regionu i da do toga, ipak, neće doći. “Verujem da je evropska zajednica jasno dala do znanja da je protiv toga i da bi do toga teško moglo doći, jer ipak razgovori Beograda i Prištine su uslovljeni ulaskom regiona u Evropsku uniju". Spahiu kaže da je ideja o nekoj vrsti razgraničenja bila aktuelna mnogo pre nego što je plasirana u javnost. On kaže da je pre dve i po godine na zatvorenom sastanku u kako kaže “ jednoj velikoj ambasadi u Beogradu” lično čuo od dva poslanika iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, šta su uslovi Beograda u vezi sa rešavanjem problema Kosova. “Oni su postavili pet uslova. Jedan je bio taj da se Srbiji vrati Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, da se Gazivode dele na pola, jer znaju da Albanci ne mogu bez vode. Onda da Severna Mitrovica bude glavni grad Zajednice srpskih opština, koja će imati nadležnosti u oblasti prostornog planiranja. Treći uslov je bio da Kosovo ne traži ratnu odštetu od Srbije. Četvrto, da oni ne bi želeli da imaju albanske opštine u užoj Srbiji što znači da bi bili spremni da daju neko selo - dva sela iz Bujanovca i tri sela iz Preševa i grad Preševo kako bi ostalo spojili tamo sa Vranjem. Peti uslov je da Kosovo ne bude nezavisno, nego da se to pripoji Albaniji. Neki koji su tu bili iz Prištine bili su “ošamućeni”. Nisu znali kako da reaguju, osim mene koji sam rekao da je to prevelika cena i jedan od predstavnika Prištine pitao je kako će onda funkcionisati ta Zajednica srpskih opština, ako se ostatak Kosova pripoji Albaniji, a oni su kazali “pa u okviru Albanije” . Slučaj Ivanović će biti rasvetljen kad padne vlast Komentarišići to što ni više od godinu i po dana od ubistva Olivera Ivanovića taj slučaj nije rasvetljen, Spahiu kaže da će se to dogoditi kad padne vlast. “Politička ubistva se otkriju jedino kad padne vlast. Mislim da se ubistvo Olivera Ivanovića ne tiče vlasti na Kosovu nego vlasti u Srbiji... Moja politička analiza govori da Albanci nemaju veze sa tim ubistvom. Jedino što se može prigovoriti Albancima jeste to što nisu uspeli da ga čuvaju i što ne uspevaju da otkriju ko ga je ubio” Spahiu smatra da će buduću Vladu Kosova nakon vanrednih parlamentarnih izbora koji su zakazani za 6. oktobar činiti Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova i da u toj vladi, kako je kazao, neće biti mesta za Srpsku listu, bez obzira na to koji broj mandata bude dobila na predstojećim izborima. 01. September. 2019.

Slobodno srpski sa Nebojšom Zelenovićem

U 350. emisiji Slobodno srpski gostovao je gradonačelnik Šapca i predsednik stranke Zajedno za Srbiju (članice Saveza za Srbiju) Nebojša Zelenović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nemoguće postići bilo kakvo rešenje u vezi sa Kosovom bez političkog konsenzusa u Srbiji. „Ako ne postoji politički konsenzus u Srbiji, onda ne možete da dođete do rešenja koje je trajno i održivo. Šta znači trajno i održivo rešenje? To znači rešenje koje obezbeđuje trajni mir na ovim prostorima. Bez tog mira nema ekonomskog prosperiteta čitavog prostora ni za Srbe, ni za Albance...“ On smatra da rukovodstvo Srbije nema jasnu ideju šta želi da postigne kad je Kosovo u pitanju. „Jako mi teško da razumem politiku Aleksandra Vučića koja je vezana za rešavanje ovog srpsko-albanskog pitanja i generalno pitanja Kosova. Baš kao što mislim da on nema tu politiku, ni suštinski,ni u detaljima, a to ne prikazuje ni albanska strana. Razgovarao sam sa dosta svojih kolega i ne postoji uopšte razumevanje ljudi oko toga o čemu se radi. Razgovarao sam i sa stranim diplomatama i takođe ni tamo ne postoji jasna ideja šta se želi postići. Takođe, ni članovi Vlade Republike Srbije ne znaju šta je plan za Kosovo, kao što ni premijerka ne zna tačno šta je taj plan. Mislim da ni Vučić ne zna šta je plan i mislim da nema apsolutno nikakvu ideju o čemu se tu radi“. Na pitanje novinara da li veruje da je rešenje Kosova razgraničenje sa Albancima, što je inače ideja predsednika Srbije, Zelenović je kazao da ne zna šta znači razgraničenje i da je u trenutnim okolnostima nemoguće postići bilo kakvo rešenje. „Ne verujem ni u jedno rešenje koje isključuje ljude koji žive na ovom prostoru i njihove političke predstavnike koji se izjašnjavaju o tome. Verujem, da mi moramo da postignemo kao država i društvo politički konsenzus. Tog konsenzusa nema bez elementarne normalnosti. Elementarna normalnost podrazumeva postojanje institucija i postojanje slobodnih izbora. Da vi imate slobodne i poštene izbore da se ljudi izjasne o nečemu, ovorite dijalog i debatu o tome onda možete doći do rešenja. Ovako, u ovakvim okolnostima je to nemoguće“. Takse štete i Srbima i Albancima Govoreći o taksi od 100 odsto koju je uvela Vlada Kosova na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine Zelenović je kazao da je to pogrešna odluka jer je otežala život i Srbima i Albancima. „Ne možete da zaustavite život. Dakle, život će se odvijati i administrativnim procedurma i njihovim otežavanjem ćete samo pogoršati stvari za sve i onda će vam se kao rezultat tog pogoršanja desiti šverc, svaka vrsta kriminala i sve ono što se sad dešava“. Saradnja Šapca i Peći daleko od medija Zelenović je govorio i o saradnji između grada Šapca i kosovske opštine Peć u okviru međunarodnog projekta iza koga, kako je kazao, stoje Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Austrije, kao i gradovi i opštine u Srbiji, na Kosovu i u Albaniji. Iako saradnja između Šapca i Peći postoji oko dve godine i to prema rečima Zelenovića nije nikakva tajna, u srpskoj javnosti se kako kaže o tome malo zna. „Ništa nije bilo tajno od početka , osim što u srpskim medijima nije ispraćeno. Nije ispraćeno iz razloga što ne treba da se vidi da postoji bilo kakva druga politika, nekakva politika normalnosti, nego samo ona koju u ovom trenutku vodi Aleksandar Vučić. No, to se nas nije ni ticalo. Nama je bilo važno da mi sa ljudima iz Peći, sa ljudima koji vode opštinu Peć dođemo do nekakvog razumevanja, šta su konkretni životni problemi i kako da se oni poprave i kako da se promene. Iz te saradnje smo došli do tačke da imate sedam srpskih porodica koji na hektar i po proizvode jagodu i nabavku sadnica za njih je finansirao grad Šabac. Imate sedam albanskih porodica za koje je nabavku sadnica finansirala Opština Peć, imate Nevladinu organizaciju iz Austrije koja je pomogla u nabavci opreme...“ Zelenović kaže da je cilj ove saradnje da se ljudi osposobe i osnaže i da žive od svog rada, a ne socijalnih davanja. Grad Šabac je pored finansijske pružio i stručnu pomoć i srpskim i albanskim porodicama u proizvodnji jagoda u Opštini Peć . „Mi smo pomogli Srbima u Goraždevcu sa 10 000 evra da kupe sadnice jagoda. Ali smo pomogli i Albancima i svakom drugom hoćemo da pomognemo ko hoće da uči i ko hoće da se osposobi da uradi nešto od čega će sutra moći da živi solidno. Ovo uspostavljanje zasada jagoda je samo prvi korak. Možemo da pričamo o raznim drugim projektima i temama. Možemo da pričamo o tome kako može da se podstakne genealno zapošljavanje. Ja sam zneo nekoliko ideja i vladiki Teodosiju i očekujem da ćemo uskoro da uđemo u nekakvu realizaciju tih ideja, kako da osnažimo privredu i kako da se dese promene“ Zbog saradnje sa kosovskom opštinom Peć, Zelenović je kako kaže, često meta napada političkih protivnika. „U našem šabačkom kraju, odakle dolazim, ja sam do strane Srpske napredne stranke proglašen i označen kao najveći srpski izdajnik od Kosovskog boja zbog ove saradnje i zbog jagoda. To nije ništa novo za nas, mi se sa tim borimo pet godina“, rekao je u emisiji Slobodno srpski Nebojša Zelenović. 25. August. 2019.

Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem

U 349. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Progresivne demokratske stranke Nenad Rašić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je sasvim siguran u to da će 22.avgusta Skupština Kosova doneti odluku o raspuštanju parlamenta, nakon čega će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori. “Male su šanse da može da se desi da se pravi neka druga Vlada, mislim da su su izbori neizbežni. Svi su već podigli svoje kapacitete, svi su već na terenu i spremaju se za izbore, maltene već je počela izborna kampanja. Na sednici parlamenta 22.avgusta bi trebalo da bude samo jedna formalnost, jer verovatno će više od dve trećine poslanika Skupštine glasati za raspuštanje parlamenta i samim tim ući u novi predizborni proces”. Rašić smatra da je za Srbe nebitno ko će od albanskih političkih partija stvoriti buduću Vladu, već je kako je kazao, važno kako će se srpski političari « postaviti » u realizaciji eventualno dogovorenog koalicionog sporazuma, koji sami treba da brane. “Treba da znamo da će svako od njih (albanskih partija) braniti svoje nacionalne interese, zato i mi treba da branimo svoje nacionalne interese. Kako? Time što ćemo napraviti jasnu, ne samo strategiju ili zahtev, ne samo neki potpisani koalicioni sporazum, nego zajedničko organizovanje sa akcionim planom koje mora da se sprovede ukoliko želimo da štitimo svoje nacionalne interese”. On je podsetio na koalicioni sporazum od pre nekoliko godina između Srpske liste i koalicionih partnera kad je na čelu Vlade Kosova bio Isa Mustafa, rekavši da je to “čist pokazitelj kako ne treba raditi”, jer skoro ništa od tog sporazuma nije realizovano. U tom koalicionom sporazumu je između ostalog predviđeno stvaranje Zajednice srpskih opština u roku od tri ili najkasnije pet meseci od potpisivanja sporazuma, kao i poseban tretman prošlih i budućih privatizacija u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, sa posebnim osvrtom na poljoprivredna udruženja. “Da je Srpska lista bila dovoljno moralno odgovorna ona bi recimo izašla iz vlade šest meseci posle toga. Ali su uporno, ne samo ćutali o tome, nego su prikrivali svoje greške. Dakle, ne samo da nije ispoštovan taj politički sporazum nego baš u vremenu kad su oni bili “zamrznuti” usvojen je zakon koji je verovatno doneo još mnogo veću opasnost od toga što taj sporazum nije sproveden. To je zakon o društvenim preduzećima gde se sva društvena preduzeća bez obzira na kojoj lokaciji prebacuju kao projekti od nacionalnog interesa gde Vlada ima apsolutno pravo da odlučuje bez lokalnih samouprava. Hoću da kažem da serija grešaka u tom periodu nije bila samo u sporazumu koji nije ispoštovan, nego se nastavio i dalje lošim potezima”. Žalosno što Beograd podržava samo Srpsku listu Rašić smatra da je stav zvaničnog Beograda da podržava samo Srpsku listu nešto, kako je kazao, najtragičnije i najžalosnije. “Prema izjavama predsednika Vučića ništa se neće promeniti, čak će biti još svirepiji prema oponentima. To znači da će koristiti sve moguće kapacitete i resurse, ne da bi stvarali što bolje planove i što bolje predstavljanje Srba, nego će biti svirepiji prema predstavnicima koji neće biti deo Srpske liste. Predsednik Vučić je poslednjih nekoliko dana više puta pričao o tome da «videćete koliko ćemo mi, šta ćemo mi…. », što je jedno, nažalost, katastrofalno stanje gde su stvorili strukturu, što bi se našim rečnikom reklo: sliku imaju, a ton nemaju. Ne možete ni kleštima izjavu da im izvučete. Možete samo da ih vidite na Pinku, nešto što je već po šablonu stavljeno i neka pitanja koja su formalna”. Rašić smatra da bi u demokratskim društvima političari morali da budu otvoreni prema medijima i građanima, što kako kaže sa Srpskom listom nije slučaj. “Mislim da njihovi mentori smatraju da će nešto da pokvare, nešto da loše urade, da ne budu dovoljno elokventni ili rečiti i na kraju krajeva “neće da im brinu“, što bi se našim rečnikom reklo – ne, bre, ćuti, nisi ti ovlašćen da daješ izjave, to će dati jedan, jednom u tri meseca će pročitati izjavu ili će je dati na nekoj televiziji gde neće biti ni pitanja, ni potpitanja, prema tome radite samo tako i ne brinite. To je samo jedan deo metodologije, kako treba dovesti do te apatije koju mi stalno osećamo svakog dana. U demokratiji je predviđeno da vi morate da razgovarate i sa novinarima i sa građanima i sa svim onim interesnim grupama koji su u bilo kom delu vašeg delokruga rada. A ovde kod nas, ne da se to ne dešava, nego su političari toliko daleko da to udaljavanje počinje da bude toliko ekstremno da vi evenutalno možete da gledate samo jednog čoveka na više televizija i da sve što vas interesuje možete da čujete od njega. Drugi niko ništa ne zna“, rekao je Rašić dodavši da je taj čovek Aleksandar Vučić koji je prema njegovim rečima “portparol za sve i za Srpsku listu i za SNS i za sve ostalo”. Rašić se osvrnuo i na dosadašnje delovanje Srpske liste, na političkoj sceni Kosova. “Politika koju vodi Srpska lista je politika samouništenja, iseljavanja, egzodusa Srba i ja zbog toga uporno kažem, ja ću uvek biti onaj koji će se zalagati da Srbi koji žive na Kosovu tu i ostanu i da nastave da žive sa svojim porodicama“. Rašić otkriva da je pre nekoliko godina kad je Srpska lista registrovana kao politička partija, imao ponudu da bude potpredsednik te partije, ali je to kako kaže odbio. “Ja sam tada bio pozvan da budem potpredsednik stranke, da budem na listi, da naravno budem prvi ćovek za centralno Kosovo. Ja sam tada to odbio. Odbio sam kada su oni kao bili i najjači, kada su bili u razvoju, kada sam mogo da budem deo institucija. Ja sam dao više razloga zašto ne, jer čovek mora da ima ideologiju, mora da ima svoje dostojanstvo. Vi morate da radite ispravnu stvar, a kad osećate da vi u stvari trebate da budete neko ko će da sprovede nečije planove, koji će direktno uticati na štetu svog naroda, svojih sugrađana, vaše uže ili šire porodice…, ja to pričam već dve godine, da nažalost ono čemu nas vodi zvanični Beograd je egzodus Srba“. Rašić smatra da su ideje o razgraničenju, korekciji granica ili razmeni teritorija katastrofalne za Srbe na Kosovu, jer bi tada došlo do gašenja svih srpskih institucija, posebno na teritoriji južno od reke Ibar, gde će kako je kazao ljudi biti ostavljeni na milost i nemilost. 18. August. 2019.

Slobodno srpski sa Nenadom Radosavljevićem

U 348. Emsiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Građanske inicijative “Narodna pravda“ Nenad Radosavljević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da dijalog Beograda i Prištine treba vratiti na tehnički nivo, jer građani, kako kaže, nemaju nikakve koristi od političkog dijaloga koji se vodi poslednjih godina. Korist od toga, po njegovim rečima, imaju samo političari u Beogradu i Prištini. „Štetu imamo svi. Mnogo se o tome razgovara, troši se vreme, plaćaju se okrugli stolovi, kada će biti, da li će biti, a sa druge strane korist možda imaju političari na jednoj i na drugoj strani, Vučić u Srbiji, Ramuš i Tači na Kosovu u smislu da se junače. Ovaj time što neće da ukine takse i zbog toga navodno ne mogu da se nastave pregovori, a sa druge strane Vučić koji se junači da neće nikad krenuti u razgovor ukoliko se takse ne budu ukinule. Junačenje sa jedne i sa druge strane u pravcu postizanja što boljeg marketinškog efekta kod javnosti, kod populacije je na delu. Jedini je dobitak njihov, a ne naroda“. Radosavljević smatra da je cilj Prištine da uvođenjem takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije u potpunosti integriše sever Kosova u kosovski sistem. „To jeste počelo jednom banalnom, priglupom, primitivnom idejom Ramuša Haradinaja, ali sada se dešava nešto čudno. Povezujući i ono što se dešavalo hapšenjem ljudi iz pogranične policije, zaustavljanjem dostave i medikamenata u apotekama i u trgovinama robe, na koju su navikli ljudi na severu, tu se dešava jedna ozbiljna stvar jer se sada uključuju u svu tu igru i poreski organi Kosova, pa se meni čini da se ovaj trenutak koristi za jedan korak napred u integraciji severa, a to je da se i sever integriše poreski sistem. Sada su svi trgovci na severu i ovi sa lekovima i ovi drugi, upućeni da se snabdevaju u velikim trgovinskim lancima na Kosovu. To je nešto što predstavlja integaciju“. Ta situacija po rečima Radosavljevića na neki način odgovara i Beogradu. „To će pružiti i vlastima u Beogradu, odnosno Aleksandru Vučiću povoljnu okolnost za priču o tome, „za šta se treba dole boriti ako je već sve integrisano potpuno u jedan drugi sistem“ i šta dole mi imamo, jer on to odavno već govori, već dve - tri godine, da ovde nema Srbija ništa i da sve to nema smisla, boriti se za nešto što ne postoji“. Radosavljević smatra da su ideje koje se odnose na razgraničenje, korekciju granica i razmenu teritorija potpuno propale. „Ramuš Haradinaj se pojavio sa pričom „nećemo razgraničenje, ovo su granice“ i tu je tačka. Onda je on dobio podršku javnosti i sada se na Kosovu ne dozvoljava Tačiju da uopšte razgovara u tom pravcu. Razgraničenje je sa druge strane dobilo šamar od Srpske pravoslavne crkve i od intelektualne javnosti u Srbiji. Na kraju krajeva dobilo je šamar i od Nemačke koja je vrlo jasno rekla „ne korekciji granica“, koje po meni zapravo ne postoje, to su administrativne linije. Ako neko pokuša bilo šta nasilno da radi naša alternativa jeste samo proglašavanje okupacije. To je jedina poslednja šansa“. Radosavljević čija je GI „Narodna pravda“ jedna od članica Saveza za Srbiju, govorio je i o razlikama Saveza za Srbiju i aktuelne vlasti po pitanju Kosova, Srpskoj listi i o akciji Policije Kosova na severu Kosova 28. maja ove godine. 23. June. 2019.

Slobodno srpski sa Živojinom Rakočevićem

U 347.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je 20 godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, period koji „nikog na Kosovu nije posebno usrećio“. „Shvatili smo da je taj mir zapravo ovom prostoru doneo potpuno potonuće što se tiče demokratskog kapaciteta, razvoja institucija, ekonomskog napretka i svih sloboda. I danas posle 20 godina mi vidimo da je tog dana, kad su bombe stale, bilo više nade za ovaj prostor nego što ga ima danas“. Komentarišući poruku bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Bila Klintona od pre nekoliko dana u Prištini, koji je rekao da je „najveći uspeh Kosova to što je uspelo da sačuva mir za ovih 20 godina“, kazao da mir apsolutno nije sačuvan. „Mir nije sačuvan, jer je u miru došlo do etničkog čišćenja i izgona 236.000 Srba, Albanaca, Roma, Goranaca, Bošnjaka... Nestali su mnogi, nema ih više. Drugo, u tom miru je udareno na najvažnije kulturne i duhovne činjenice jednoga naroda i u tom miru mi se danas grčevito borimo da sačuvamo minimum našeg identiteta. U tom miru mi bismo se sada ovog trenutka menjali za prava koja su Albanci imali pod Slobodanom Miloševićem“. Restauracijom crkve u Novom Brdu prekršen zakon Govoreći o nedavnoj restauraciji crkve Svetog Nikole u Novom Brdu za koju u Prištini tvde da je to katolički hram, Rakočević kaže da je na prvom mestu prekršen zakon, jer niko ne sme da obavlja radove bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve i predstavnika lokalne samoprave, što u ovom slučaju kako kaže nije učinjeno. Rakočević kaže da se „albanske vlasti ponašaju kao da su Srbi narod koji je nestao, kao da su Rimljani i da oni sada mogu da preuzmu spomenike jednog nestalog naroda“. Takođe smatra da ovaj, kako je kazao, pokušaj falsifikovanja može imati ozbiljne posledice. „Posledice su na dva nivoa i one su dugoročne. Na prvom nivou je prikazivanje da mi nemamo ništa, da smo nestali i da ne učestvujemo u životu tih svetinja i tih kulturnih naših ostvarenja, a dugoročno je to da je to projekat koji ima za cilj da se sve svede pod kosovsku ili „kosovarsku“ kulturu i da se sva ta baština dovede u posed, da nestane srpska kulturna baština, da nestane osmanska kulturna baština i da nestane albanska kulturna baština, da se one u projekciji pretope u nešto što se zove kosovska ili „kosovarska“ kultura. Prosto, to je projekat i u tom projektu vi ste gubitnik ukoliko stalno i permanentno niste na terenu, ukoliko stalno i ozbiljno ne reagujete na ono što se događa“. Zabrinjavajuća tišina oko kulturnog nasleđa u dijalogu Rakočević smatra da je zabrinjavajuće što se u dijalogu Beograda i Prištine gotovo ne pominje srpsko kulturno nasleđe i da bi kako kaže ukoliko dođe do razgraničenja ili korekcije granica „to bilo prava katastrofa“. „Dakle, u suštini razgraničenja i korekcije granica ili podele mi bismo ostali i bez ovih mehanizama zaštite i u tom trenutku bi to apsolutno bilo zbrisano ili bez ikakve dvojbe prevedeno u kosovsku, što je jednako albansku, baštinu i vlasništvo. Suština je u vlasništvu“. On smatra da bi razgraničenjem Srbi na Kosovu pored mehanizama zaštite ostali i bez prava koja sada imaju. „Ako bi došlo do razgraničena o tome se više ne može govoriti. Onda bismo verovatno dobili neke nove smernice, neke nove potpuno etničke uzuse po kojima bi vlast u Prištini nadoknadila neki gubitak formalno, a zapravo prevela sve u svoje ruke. Ko bi se u tom slučaju setio Studenice Hvostanske ili, crkve u Kijevu, crkve Svetog Nikole ili u Mušutištu... Pa to niko ne bi, ali sada, kako sada stvari stoje, one su upisane kao zaštićene zone, a to zaštićena zona znači da to mora se obnavlja“. Srbi nisu dobili nezavisni TV kanal koji im pripada Rakočević koji je već 20 godina novinar i dopisnik lista „Politika“ tvrdi da Srbi na Kosovu još uvek nisu dobili srpski nezavisni TV kanal, koji im pripada po Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova. Po njegovim rečima to nije RTK2 kako mnogi predstavljaju da jeste. „To nije RTK 2 na srpskom, jer ta nezavisnost podrzumeva da vi možete imati svoj upravni odbor, da taj upravni odbor bira svog diretkora, da sedište bude u Gračanici, Mitrovici ili Štrpcu, a ne u garaži bivše Radio Televizije Priština, na pijaci u Prištini. Dakle, to nije normalno, to nije u radu. I sve se to falsifikovalo, dobili smo nekakav surogat TV kanal i minimum nezavisnosti. Nije stvar ovde da mi tražimo nešto što nama ne pripada, nego vi plaćate porez, to je vaš novac, to je javni novac, to je nešto što je vama da li voljom, da li nevoljom uzeto, ali to je svakako vaše“. Rakočević navodi da se novim nacrtom Zakona o Radio televiziji Kosovo, odnosno Nacrta zakona o javnom prenosniku Kosova, gde se za razliku od aktuelnog zakona o RTK nigde ne spominje način finansiranja RTK 2 kanala od 10 odsto ukupnog budžeta RTK, zapravo priprema gašenje srpskog kanala javnog servisa Kosova. „Ugasiće se i ovaj minimum privida i simulacije medijskog života u Prištini. Dakle, nismo se mi sa RTK 2 usrećili, nismo dobili ništa od onoga što smo tražili, dobili smo jednu pasivizaciju koja je nekad pristojnija dokumentarna varijanta rijalitija. Dakle, kanala koji konstatuje život. Mislim izvinite, svi mi konstatujemo život i svako od vas može uzeti mobilni telefon i sada direktno prenositi život. Nama to ne treba. Nama treba otvaranje problema. Dakle nama treba kamera koja će pokucati na vrata uzurpiranih stanova u Prištini i reći - izvinite ko ste vi? Koja će otići na vrata predsednika opštine Dečani i reći – a ko ste vi da kršite imovinska, ljudska i ostala prava, da li ima slobode u našim lokalnim zajednicama...“. Rakočević ističe da se godinama sistemski umanjuju prava Srba na Kosovu ne samo kad je u pitanju srpski kanal RTK već, kad je reč i o ostalim pravima. „Razgovarali smo o Rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, razgovarali smo o Zakonu o zaštiti zaštićenim zonama. Sada razgovaramo o zakonu o javnom servisu i o nezavisnom javnom servisu na srpskom jeziku. Tri zakona koja idu silaznom putanjom i u svakoj sledećoj stepenici vi dobijate manje prava“ Na pitanje ko, šta i da li neko može da uradi da bi Srbi dobili svoj nezavisni TV kanal koji im pripada po Ustavu, Rakočević kaže da može. „Prvo tamo gde se krši zakon, tamo u srcu tog problema. Ako se krši recimo u Novom Brdu, onda predsednik opštine Novo Brdo koji je Srbin, mora da stane na ruševine te crkve i da kaže – ovo više ne može, ovde kršite zakon, ništa drugo. U RTK, u srcu RTK u njegovom rukovodstvu, među njegovim slobodnim novinarima mora da se kaže – ne, uzimate nam pravo, vi ne možete da nam oduzmete prava i ukoliko to uradite ugasićete javni servis i prekršićete sve zakone. Samo sa tih pozicija vi možete taj proces okrenuti u suprotnom pravcu. I ne samo to, nego i zaštiti ono što imate i napraviti poboljšanje“, rekao je Živojin Rakočević u emisiji Slobodno srpski. 16. June. 2019.

Slobodno srpski sa Vinćencom Grasom

U 346. emisiji Slobodno srpski gostovao je portparol KFOR-a pukovnik Vinćenco Graso. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da KFOR nije bio obavešten o nedavnoj akciji Policija Kosova na severu Kosova. “Ta operacija je bila policijska operacija, i ni u jednoj zemlji policija ne informiše javnost o policijskim operacijama, tako da mi nismo bili obavešteni o tome. I nikada nismo rekli da smo bili obavešteni, niti da smo mi nekoga obavestili o tome“. Komentarišući navode pojedinih medija pozivajući se upravo na Vinćenca Grasa „da su svi unapred bili obavešteni o akciji policije na severu Kosova“, kazao da je loše interpretiran. ,,Ono što sam rekao, a što je pokrenulo čitavu diskusiju, u intervjuu za TV Prvu sledećeg jutra, nakon operacije, je bilo “svi su bili obavešteni”. Ovo je prevedeno i interpretirano kao da je KFOR nekoga obavestio, ali ono što sam ja rekao je da “su svi bili obavešteni” u smislu da je informacija bila poznata jer smo pročitali tu vest i zapravo je 17. maja bilo puno vesti koje su najavljivale ovu vrstu operacije i ostalo, i zato sam rekao da nije bilo iznenađenja’’ Akciju hašenja osumnjičenih da su počinili krivična dela koja je sprovedena 28. maja na severu Kosova Graso vidi kao legalnu policijsku operaciju protiv kriminala. ,,To je bila policijska operacija, sprovedena legalno od policije u borbi protiv kriminala. Obični ljudi mogu mirno da spavaju. Oni nemaju čega da se plaše. Kriminalci treba da brinu u ovakvim operacijama. Naravno, ljudi ne treba da reaguju ili da opstruišu rad policije. Oni treba da se slože s tim i da sarađuju sa policijom kada sprovodi takve operacije. Treba da izbegavaju podizanje tenzija i eskalaciju nasilja, jer to može biti opasno’’, kazao je Graso. Ističe i da je u pitanju bila „policijska operacija“ koja nije organizovana i sprovedena samo na severu Kosova. „Ova operacija je izvedena u Južnoj i Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću, Glogovcu, Vučitrnu, Srbici i Zubinom Potoku, tako da je ova policijska akcija izvedena po nalogu specijalnog tužioca iz Prištine mirno i normalno u svim mestima osim u Zubinom Potoku. Ono što se tog jutra dogodilo u Zubinom Potoku je sledeće: kada je policija bila na putu ka Zubinom Potoku, a nisu sa sobom imali tešku opremu ni duge cevi, na njih je pucano. Jedan policajac je povređen, a zatim je blokiran put. Tada su morali da pozovu specijalnu jedinicu koja je intervenisala, i tada smo imali tu tenziju koja je, kao što sam rekao, srećom ostala izolovana i ograničena u tom prostoru“. Komentarišući česte navode pojedinih političara u Beogradu da specijalne jedinice policije Kosova po dogovoru u NATO-u ne mogu da idu na sever Kosova bez dozvole Kfor-a i saglasnosti lokalne zajednice, portparol kaže da takav dogovor ne postoji. ,,Kosovska policija je institucija koja može da se kreće i sprovodi akcije vezano za vladavinu prava svuda na Kosovu, bez obaveze da traži dozvolu. Ono o čemo se ranije govorilo je dogovor između, tadašnjeg premijera Tačija i generalnog sekretara NATO Rasmusena da Kosovske bezbednosne snage pre razmeštanja na sever treba prvo da dobiju dozvolu KFOR-a i obaveste lokalne vlasti. Ali, ovo se nije nikada dogodilo. KBS nije nikada bio angažovan na severu, a ono što viđamo u poslednje vreme, i što smo videli nedavno, krajem prošle godine, su specijalne jedinice Kosovske policije koje izvode policijske operacije, i na severu, apsolutno u skladu sa pravilima“, rekao je Vinćenco Graso. Nema ozbiljnih pretnji za mir i stabilnost na Kosovu Graso tvrdi da je generalno gledano bezbednosna situacija na Kosovu dobra i stabilna i da ne postoji ozbiljna pretnja narušavanju mira i stabilnosti na Kosovu. „Ne postoji prava fizička pretnja bezbednosti, ali postoji retorika i propaganda koja ponekad stvara zabrinutost među ljudima, stvara tenzije, bez ikakvih osnova, dokaza, to je po nama prava pretnja stabilnosti. Ta rtorika dolazi sa obe strane. Nikad ne pozivamo lidere samo jedne strane ili druge, već pozivamo sve lidere, videli smo da obe strane, koriste, da kažemo preteće slike, koje menjaju percepciju ljudi, ali na terenu zapravo nema ničeg“. Graso je kazao da Kosovo usvajanjem tri zakona koji se odnose na Kosovske bezbednosne snage i formiranje Ministarstva odbrane, nije dobilo vojsku Kosova. „Postoji desetogodišnji plan, da se dostignu mogućnosti, da imate pravu opremu, strukturu, postoji puno stvari koje treba uraditi pre nego što imate vojsku. Nije dovoljno da imate zakon, da napišete to na papiru, to je situacija, postoji plan koji će sprovesti Kosovske institucije i biće potrebno deset godina da se to uradi“. KFOR spreman da pomogne u istrazi ubistva Ivanovića Vinćenco Graso je ponovio raniji stav KFOR-a u vezi ubistva Olivera Ivanovića, rekavši da KFOR ni na koji način nije uključen u istragu ovog ubistva, ali da je spreman da pomogne, ako neko to zatraži. „To je više stvar vladavine prava, nego generalne bezbednosti, ali naravno KFOR je spreman da pomogne i da podrži kada se to zahteva, ali nismo dobili nijedan zahtev. Nemamo nikakve podatke o ubistvu koji bi pomogli“. Govoreći o saradnji sa KFOR-a i Vojske Srbije portparol KFOR-a je kazao da je ona na veoma zadovoljavajućem nivou. „Ono što imamo je kontinuirana saradnja na tri različita nivoa. Tu je komandant KFOR-a koji se susreće sa načelnikom Generalštaba oružanih snaga Srbije, generalom Mojsilovićem. Obično se sastaju na svakih 30 do 40 dana, sastaju se lično, plus imaju brojne i raznovrsne telefonske razgovore. Ne svakodnevno, ali prilično često. I najviše kada postoji potreba za tim. Onda imamo kod nas kancelariju koja se na svakodnevnom nivou bavi telefonskim razgovorima i koja učestvuje na više sastanaka sa kolegama iz Generalštaba Vojske Srbije. I imamo jedinice, naše borbene grupe, najviše Multinacionalna borbena grupa Istok predvođena SAD u Bondstilu. Ova borbena grupa ima odnose sa jedinicom Vojske Srbije koja je sa druge strane administrativne linije. Oni imaju redovne sastanke i obavljamo patrole duž administrativne linije. Znači imamo ove zajedničke patrole sa Vojskom Srbije, gde se pripadnici KFOR-a kreću po maršruti i odnosi su stvarno odlični“, rekao je portparol KFOR-a Vinćenco Graso u emisiji Slobodno srpski. 09. June. 2019.

Slobodno srpski sa Adrijanom Hodžić

U 345. emisiji Slobodno srpski gostovala je ministarka administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova Adrijana Hodžić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je izrazila zabrinutost zbog situacije nastale tokom i posle akcije Policije Kosova u utorak 28.maja kada su uhapšene osobe osumnjičene za šverc, zloupotrebu službenog položaja i korupciju. “To je zaista još jedna teška situacija koja je zadesila građane koji žive na severu Kosova. Ja sam imala prilike da baš tog dana budem u samom centru grada u Severnoj Mitrovici i mogla sam da zapazim ljude na ulici koji su zaista bili zabrinuti. Ono što je dobro po pitanju cele te priče je da stvar nije eskalirala i dobro je da su svi politički predstavnici slali poruke mira. Tražili su da građani ostanu smireni, kako bi se izbegla neka veća katastrofa”, rekla je Hodžićeva. Komentarišući nedavno održane lokalne izbore za predsednike četiri opštine na severu Kosova kazala je da ti izbori nisu uobičajni lokalni izbori kao bilo gde drugde na Kosovu, pre svega zato što su dogovoreni Briselskim sporazumom iz 2013.godine, a Beograd je učestvovao i u predizbornom i izbornom procesu od samog početka. Na pitanje voditelja zašto nije bilo drugih kandidata iz srpske zajednice, osim onih koje je predložila Srpska lista, Hodžićeva kaže da je jedan od najvećih razloga to što je nakon šest godina od prvih lokalnih izbora na severu svima postalo jasno koliko je proces integracije severa u kosovski sistem težak i da jednostavno nema ljudi koji bi preuzeli odgovornost. “Što se tiče nivoa demokratije, ne samo na severu nego uopšte na Kosovu, ja zaista o tome ne bih želela da govorim zato što su mnoge odluke i mnoga rešenja nametnuta rešenja”, ocenjuje akteulna ministarka lokalne samouprave. Objašanjavajući složenost situacije na severu Kosovu, Hodžićeva je označila zdravstvo i školstvo kao neke od najkompleksinijih oblasti. “Lokalnim izborima Priština je napravila mehanizam za integraciju severa u kosovski sistem što znači svi segmenti društva na severu Kosova bi trebalo da se integrišu u kosovski sistem, kao što se dogodilo sa policijom i sa tužilaštvom, a sada su na red sektori prosvete i zdravstva. Oko ova dva pitanja postoje dve totalno različite tačke gledišta kada su u pitanju Beograd i Priština i mislim da će to biti veliki izazov”, kazala je ministarka. Adrijana Hodžić, koja je do nedavno bila glavna izvršna službenica u opštini Severna Mitrovica napomenula je da do 2013.godine u toj opštini nije bilo većih ulaganja, a od tada do danas iz različitih kosovskih i međunarodnih fondova investirano je samo za kapitalne investicije oko 11 miliona evra, a kao neke od najznačajnijijih investicija pomenula je izgradnju hale sportova, vatrogasne i autobuske stanice. Kao jedan od neuspeha dok je bila na čelu opštinske administracije vidi “nedovoljno učešće građana u javnim stvarima”. “Mislim da nismo bili dovoljno ažurni u izgradnji nekog mehanizma da građane više uključimo u procese donošenja odluka. Zamerka je velika što nemamo veći broj građana da učestvuju kada su u pitanju javne rasprave ili kada su u pitanju skupštine koje su javne gde građani treba da učestvuju”, izjavila je u emisiji Slobodno srpski Adrijana Hodžić. 02. June. 2019.

Slobodno srpski sa Bekimom Bljakajem

U 344.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi poslanica Demokratske partije Kosova u Skupštini Kosova Fljora Brovina trebalo da podnese ostavku zbog javnog pokazivanja fotografije na kojoj se, kako je tvrdila, vidi silovanje jedne Albanke od strane srpske vojske, što se kasnije ispostavilo kao neistina i da je ta fotografija skinuta sa jednog porno sajta u Iraku. „To bi trebao da bude neki njen moralni čin (podnošenje ostavke). Takođe, gospođa Brovina je rekla da tu sliku ima u svom posedu od 2003. godine, ali čak i da to nije tačno, postoje snimci gde je ona javno prikazala tu sliku 2012. godine na nekom skupu. Ako je gospođa Brovina bila ubeđena da je to dokaz jednog strašnog zločina, onda zašto nije prijavila taj slučaj tužilaštvu ili policiji, zašto nije podnela krivičnu prijavu za to. Ne može niko, pa čak ni posalnik, niti bilo ko drugi, da drži u privatnom posedu bilo kakav dokaz za neke zločine. Ukoliko je ubeđen da je to dokaz to mora da se prijavi nadležnim organima“. Fljora Brovina mogla da izazove opasne probleme Bljakaj smatra da Brovina nije imala za cilj da pokazivanjem fotografije izazove neke međuetničke tenzije na Kosovu, već da je to uradila verovatno u cilju lobiranja za izglasavanje „Rezolucije o genocidu i zločinima od strane Srbije“, koja je izglasana pre desetak dana u parlamentu Kosova. Ipak Bljakaj smatra da je ova situacija mogla da bude veoma opasna poput one od 17. marta 2004.godine, kada su mediji objavili netačnu informaciju da su Srbi odgovorni za utapanje dvojice dečaka u reci Ibar na severu Kosova. „Nesvesno, Fljora Brovina je mogla da stvori takvu atmosferu na Kosovu, jer reakcije su bile oštre sa svih strana. Dobra strana u celoj toj priči je u tome da se vrlo brzo otkrilo da ta fotografija nije autentična, da nije uopšte slikana na Kosovu i valjda je insert iz nekog porno filma koji je snimljen u Iraku. I to je dobro što je to vrlo brzo raskrinkano od strane medija i onda nije bilo osobe kojs nije osudila taj postupak Fljore Brovine“. Nije logično da je 20 hiljada žena silovano tokom rata na Kosovu Iako Fond za humanitarno pravo Kosova nema precizne podatke o broju slovanih žena na Kosovu Bljakaj smatra da su izjave pojedinih političara da je 20 hiljada žena bilo silovano tokom rata na Kosovu preterane i da on lično u to ne veruje. „To je užasno velika brojka. Jednostavno priroda takvog zločina je takva da ne može to da bude masovno kao što su bila ubistva. Mi imamo saznanja da je za jedan dan na jednom mestu ubijeno preko 360 pojedinaca u jednom selu. Nemoguće je da zamislite da je neko mogao da siluje 360 ljudi na jednom mestu i u toku jednog dana. Priroda zločina je takva da ne može da bude više žrtava seksualnog zlostavljanja od ubijenih i nestalih“. Broj ubijenih i nestalih na Kosovu 13 535 Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosova, na Kosovu je u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine ubijeno i nestalo 13 535 ljudi. „Tu spadaju i Srbi i Albanci i civili i pripadnici srpske policije, vojske, OVK i drugi. Prema našim podacima Albanaca je oko 10 800, ima 2 200 Srba, a ostali su iz drugih zajednica“. U Hag svi koji se pominju u izveštaju Dika Martija Bljakaj očekuje da će u Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu, koji je osnovan na osnovu kosovskog zakona iz 2015.godine, biti pozvani svi koji se pominju u izveštaju Dika Martija. „Pročitao sam pažljio izvešaj Saveta Evrope koji je napisao Dik Marti i bilo bi mi nelogično da se ne pozovu ovi koji su vodili OVK u to vreme, jer se njihova imena spominju u više navrata u tom izveštaju. Sad u kom svojstvu, svedoka, osumnjičenih, ne znamo, ali svakako ne bi bilo logično da oni ne budu pozvani na saslušanje pred Specijalno tužilaštvo“. UNMIK žrtvovao pravdu zbog stabilnosti na Kosovu Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo koji je objavljen prošle godine, na Kosovu je doneto 40 presuda za ratne zločine u vreme UNMIK-a i EULEKS-a. Od tog broja 39 presuda je izrečeno u vreme mandata EULEKS-a, a jedna u vreme UNMIK pravosuđa. „Svi ti procesi su počeli u vreme UNMIK-a i nisu pravosnažno okončani, jer su procesi trajali, bili su složeni i trajali su godinama, tako da je tek EULEKS završio te predmete. Od 111 optuženih za ratne zločine na Kosovu, 40 njih su pravosnažno osuđeni. Ostali su u nedostatku dokaza pušteni ili su nedostupni, kao 2000. godine, kada je jedna velika grupa koji su bili optuženi za ratne zločine pobegla iz zatvora u Severnoj Mitrovici i nikada više nisu bili dostupni organima gonjenja“. Ipak i pored 40 presuda Bljakaj smatra da malo ko može da bude zadovoljan radom međunarodnih misija kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina. „UNMIK misija je bila vrlo obazriva, da održi neki mir, da nema problema, da nema incidenata, protesta i upravo zbog toga oni nisu procesuirali neke predmete koje su možda mogli da procesuiraju. Na neki način su žrtvovali pravdu i žrtve ratnih zločina zarad stabilnosti, tako da verujem da je UNMIK mogao da uradi mnogo više. Takođe kad je došla misija EULEKS njihova prva najava je bila „sad ćemo hapsiti velike ribe“ itd. Međutim, nismo videli da je bilo mnogo toga. Jesu bili neki procesi gde su neki bivši komandanti OVK bili procesuirani, ali svakako smo očekivali da će to biti više, tako da ne možemo ni mi, a posebno ne žrtve, biti zadovoljni ni sa jednom misijom koja je procesuirale ratne zločine na Kosovu“, rekao je u emisiji Slobodno srpski Bekim Bljakaj direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova. 26. May. 2019.

Slobodno srpski sa Dejanom Jankovićem

U 343. emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je trend kriminaliteta na Kosovu u blagom padu. Kaže da je najveći broj krivičnih dela na Kosovu lakše prirode. „U 2016. godini smo imali 50.029 slučajeva, a u 2017. godini, 49.214 slučajeva, što je 3,55 odsto manje. Najveći broj slučajeva su zapravo prekršaji. Takođe imamo krivična dela krađe, prošle godine je bilo 5.736 slučajeva, dok je u 2016. godini ta brojka iznosila 6.100 što je pad od nekih 6 procenata. Sledeća kategorija krivičnog dela je teška krađa i tu imamo zabeležen pad od 6,7 odsto i od 5.600 slučajeva 2016. u 2017. smo imali 5,222 slučaja“. Govoreći o prekršajnim i krivičnim delima u srpskim sredinama južno od Ibra Janković je kazao da su i tu takođe najzastupljenija lakša dela. „Imamo najveći broj prekršaja iz oblasti remećenja javnog reda i mira, zatim imamo krađe, teške krađe i imamo jedan trend koji se pojavljuje verovatno zbog većeg poverenja u policiju i zbog očekivanja da policija može pomoći u tim slučajevima, a to su slučajevi porodičnog nasilja“. Janković kaže da je policija poslednjih godina veoma uspešna u rasvetljavanju najtežih krivičnih dela. „Kada govorimo o ubistvima broj rasvetljenih slučajeva je veoma veliki, blizu 85 odsto. To je za 2016. godinu, a mislim da je rezultat bolji u 2017. godini“. Dejan Janković nije želeo da otkriva eventualna saznanja policije u vezi sa istragom ubistva Olivera Ivanovića. “Vezano za nova ili stara saznanja, ja ne mogu otkrivati da ne bi remetili tok istrage. Napomenuo bih samo da je kosovska policija raspisala i novčanu nagradu ukoliko neko ima informaciju koja nam može pomoći u otkrivanju tog zločina. Novčana nagrada je 20 hiljada evra i svako ko ima neka saznanja treba da kontaktira policiju Kosova, a njegov identitet će biti sačuvan”. U kosovskoj policiji radi oko 12 odsto Srba Janković, koji je zadužen za ljudske i materijalne resurse u policiji Kosova, kaže da u ovoj službi radi oko 12 odsto Srba od oko 8700 zaposlenih. „Osim što u sastavu Policije Kosova ima Srba, takođe ima i pripadnika svih drugih etničkih zajednica koje žive na Kosovu. Mi smo multietnička organizacija, ali u svom sastavu imamo i određeni broj žena, čime se ponosimo i naravno da težimo da povećamo broj žena u kosovskoj policiji". Napadači na Jankovića nepoznati i posle 13 godina Na Dejana Jankovića i njegovog vozača Novicu Stojanovića pucano je 2005. godine na putu Priština-Skoplje u blizini starog Kačanika, kada je Janković i lakše ranjen. Tom prilikom na njihovo vozilo ispaljeno je preko 80 metaka iz automatskog oružja, a napadači još uvek nisu pronađeni. “U to vreme je UNMIK bio zadužen za vođenje istrage. Oni su koliko ja znam intenzivno radili na otkrivanju toga. Međutim, posle par godina ja sam dobio informaciju da je UNMIK odustao od dalje istrage, tako da je istraga oko tog slučaja zatvorena”, rekao je Janković u emisiji Slobodno srpski. 28. October. 2018.