ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Miroslavom Stolićem

U 332. emisiji Slobodno srpski gostovao je preduzetnik iz Gušterice u opštini Gračanica Miroslav Stolić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su najveći problemi srpskih preduzetnika na Kosovu neizgađeno tržište i zatvoreni plasman za proizvode srpskih proizvođača. “Jedan od najvećih problema je to što teško možemo da se udružimo, da nastupimo zajedno na tržištima u okruženju”. Stolić smatra da je srpska privredna scena u dosta teškoj situaciji. Ðžn predlaže da se za rešavanje problema srpskih privrednika formira grupa koja bi se bavila tim problemima. “Privredna situacija u srpskim sredinama na Kosovu je dosta loša. ÄŒak 90% je trgovina - kupi se proda se. Uvozimo iz svih zemalja i to je to. To je veliki problem. Treba da se sačini jedna grupa koja bi se bavila time, jedno naše udruženje koje će imati nekog ko će time da se bavi. Mi imamo imamo udruženje preduzetnika u Gračanici i imamo privredne komore Srbije i Kosova. Stalno pokušavaju da nešto rade, ali su tu uvek neke prepreke i neki problemi... Na primer, ako bi hteli da izvozimo sad svinjsko meso u Srbiju - ne možemo zato što stupa na snagu fitosanitarna zabrana i tako već šest – sedam godina”. Bez pomoći privrednih komora Kaže da Privredna komora Kosova i Metohije, koja funkcioniše po sistemu Republike Srbije, čiji je član, ne funkcioniše, a da sa Privrednom komorom Kosova nema nikakav kontakt. Stolić, koji se bavi proizvodnjom i preradom mesa od 2004. godine i upošljava više od 50 radnika, kaže da na Kosovu ne postoje stručni ljudi, koji bi radili ovaj posao, jer ni škole koje bi trebale da imaju praksu to nemaju. “Prodavca možete naći, možete naći i mesara, ali ne možete naći mesara sa iskustvom. Mi imamo poljoprivrednu školu koja, ja mislim, da ima smer mesarstvo, ali ti mesari kao i mlekari nemaju praksu. Nemaju stručno usavršavanje, osposobljavanje...’’ šanse za biznis ipak postoje. Na primer, na centralnom Kosovu nema nijedne klanice u srpskim sredinama “Puno puta sam govorio i prethodnom gradonačelniku da je nama klanica veoma bitna. Govorim za neku vrstu stabilnosti. Kada bi mi imali neku klanicu gde bi svi seljaci, mislim na lokalno stanovništvo, koji imaju 10-20-30 tovljenika svi bi sigurno povećali na 50. Napravili bi plan i strategiju kako bi to išlo i sigurno bi to bilo bolje. Zašto bi mi, na primer, kupovali svinje iz Poljske, Bugarske, iz Makedonije, kad bi mogli da kupimo ovde”. Ljudi uspavani socijalnim primanjima Smatra da je za trenutan veliki broj nezaposlenih kriva država, jer ih je, kako kaže, uspavala socijalnim primanjima i iz Srbije i sa Kosova i ljudi su zbog toga izgubili preduzetnički duh. “Od kada je formirana nova opština Gračanica i pre toga su krenuli oni, takozvani vaučeri i ljudi su tad preko UNMIKA-a dobijali vaučere i nisu radili i primali su te vaučere i da se izrazim onako prosto - osladilo im se to, videli su da ne rade ništa, a primaju neku platu od 200 - 300 evra i to je krenulo tako. Umesto da ih stimulišu da kažu vi ste radno sposobni, ako ste socijalno ugroženi, hajde krenite da radite nešto, da radite negde. Oni im daju socijalu, a čim im je neko dao socijalu, on ih je uspavao. Druga socijala dolazi iz Srbije i što bi on radio kad prima 200 evra, na primer. Mladi ne žele da se zaposle jer im je lakše da ne rade i da žive od socijalnih penzija, minimalca od Republike Srbije i od Kosova. Sistem je kriv, država je kriva za ovo, možda grešim ali to je moje mišljenje. Dakle, država ih je uspavala zato što je davano ljudima i šakom i kapom.’’ Kaže da bi se većina mladih ljudi na Kosovu radije zaposlil u nekoj državnoj instituciji, nego što bi pokrenuli svoj privatan biznis. “To se zna, svaka majka voli svoje dete u opštinu da da. Da krcka vrata što bi se izrazili naši, da ne radi ništa. To će da izumre, to će biti još danas, sutra, još par godina će biti to tako i ugasiće se. Neće moći da opstane taj sistem. Svuda u svetu svako živi od svog rada, a ne nerada. Kod nas ovde je obrnuto, zato je dosta teško sad naći i radnika”. Kaže da je za opstanak Srba na Kosovu potrebno da se mladi ljudi, pre svega mladi bračni parovi, više posvete poljoprivredi i ratarstvu, ali da im u tome treba i pomoć od opštine. “šanse su u poljoprivredi što se tiče naše opštine Gračanica, da se bave povrtarstvom na primer Ili da se bave stočarstvom, da rade to. Mi moramo da oživimo tu zadrugu, opština bi trebala da oživi zadrugu, da traži, da aplicira za jednu hladnjaču i posle toga bi trebalo da ove naše mlade ljude koji hoće da rade da oh uposlimo, da im damo plastenike da oni to rade. Da se napravi neki ugovor da se oni obavežu da će se tom vrstom delatnosti baviti narednih pet do deset godina i da su u obavezi da na primer isporuče tonu krastavaca, pet tona malina i slično i da imaju narednih pet godina te obaveze. Ako to ne ispune, izgubiće sredstva pod hipotekom. Pa i neka ostanu bez toga, nek se ljudi dozovu pameti, neka shvate da je prošlo vreme da se živi od nerada. Mislim da bi sad ovaj novi saziv opštine trebalo malo da obrati pažnju i da pokrene to pitanje, da nađemo donatore, da nađemo ljude koji će da podrže te mlade ljude i da to budu ideje koje su održive, realne ideje. ’’ Zaustaviti zloupotrebe pomoći Stolić je kazao da od Vlade Republike Srbije nije nikada dobio pomoć, niti mu je, kako kaže, poznato da je neki preduzetnik dobio pomoć od Srbije. “Oni dođu, tu budu neki sastanci, pričaju nešto, a ništa se ne realizuje. Kažu nam dajte vi vaše podatke, uzmu to, krene se u neki dogovor i ništa od toga”. Govoreći o pomoći Vlade Kosova kada je u pitanju ekonomski razvoj i pomoć srpskim privrednicima, Stolić ističe da su kriterijumi za dobijanje pomoći veoma visoki i da te kriterijume skoro ni jedno srpsko preduzeće ne ispunjava. “Jedan od kriterijuma na primer je da imate 12 prijavljenih radnika. Ako tražite 50 000 evra pomoći, morate da imate obrt preko banke 50 000 evra. Treba da je preduzeće staro tri godine…”. Stolić smatra da Kancelarija za Kosovo i Metohiju izdvaja ogromna sredstva za privredu i ekonomski razvoj na Kosovu, ali da ima dosta zloupotreba. ,,Da nije bilo zloupotreba, je l’ znate koliko bi bili mi jaki. Jaki bi bili, što se kaže, kao crna zemlja, ali to nije dato pravim ljudima, nego po nekom politilčkom opredeljenju. Treba da imaju strategiju i plan po kome će to da se radi. Treba da se nađu ljudi, ne može onaj iz Beograda ili iz Novog Sada da zna bolje kome treba da se da taj novac. I treba da budu ljudi koji su realni u toj komisiji i ljudi koji imaju nekog poslovnog iskustva u vođenju preduzeća i proizvodnje’’, rekao je preduzetnik Miroslav Stolić, koji je pre četiri godine, nekoliko meseci bio i savetnik gradonačelnika Gračanice za poljoprivredu. 08. July. 2018.

Slobodno srpski sa Dragišom Mijačićem

U 331. emisiji Slobodno srpski gostovao je koordinator Nacionalnog konventa Srbije za pregovaračko poglavlje 35 sa Evropskom unijom koje se odnosi uglavnom na normalizaciju odnosa sa Prištinom Dragiša Mijačić. U intervjuu Budimiru Ničiću, Mijačić je ocenio nastavak razgovora između Tačija i Vučića kao veoma pozitivnu stvar. Smatra da je potrebno intezivnije raditi na izradi sveobuhvatnog sporazuma o normaliziaciji odnosa, posebno jer dolazi do te promene formata dijaloga. “Sledeće godine ističe mandat ovoj administraciji Evropske komisije. Takođe, Srbiji je obećano moguće članstvo u EU do 2025. godine, što znači da treba da završi pretpristupne pregovore do 2023. godine, ako bi Srbija mogla to da stigne, jer ima puno posla na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa evropskom legislativom. Kako bi Srbija mogla to da stigne, kako bi se u okviru ovog mandata Evropske komsiije završio posao vezano za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, taj sporazum mora da se postigne ili krajem ove ili početkom sledeće godine. U tom smislu mislim da i ide promena formata koja će podrazumevati malo intenzivniji rad na samom donošenju tog sporazuma”, objasnio je MIjačić i izrazio očekivanja da će se to još pojačati dodatnim delovanjem Angeline Ajnhorst koja će biti zadužena za tzv. “šatl diplomatiju” između Beograda i Prištine. ZSO i bezbednost: uslovi za kompromis i pomirenje Na komentar vodirelja da je reč kompromis nova u terminologiji Briselskog dijaloga koja se pojavila tokom poslednjeg susreta Tačija i Vučića sa Mogerinijevom, Mijačić ipak kaže da je do kompromisa, u ovom trenutku, veoma teško doći, jer se politička retorika spustila na nivo fudbalskih navijača, podigla se na nivo tenzija i nije išla ka smirivanju strasti. “ÄŒak i ako dođe do nekog kompromisa svi će biti nezadovoljni sa tim kompromisom u okolnostima kakve su se stvorile sad. Do kompromisa mora doći, to nije pitanje da li treba ili ne treba, do kompromisa mora doći. Međutim, da bi se došlo do kompromisa mora prvo da se izgradi povernje, a da bi se izgradilo poverenje potrebni su neki uslovi. Jedan od uslova je da se implementira sve ono što je potpisano i to važi, ne samo za Srbiju i Kosovo, nego i za Evropsku uniju koja je garant tog sporazuma”, smatra Mijačić. Podseća da je jedno od rešenja, za šta je svojim učešćem odgovornost ponela i EU, Zajednica srpskih opština. “Koliko god da je to dobro ili loše rešenje, to treba da se realizuje... Evropska unija je dala rok četiri meseca za izradu satuta, znači ako su oni dali rok četiri meseca, tih četiri meseca vrlo brzo ističe, dajte da vidimo dokle se stiglo sa tim i dajte da vidimo ko radi te statute... Kako to da ne znamo biografije tih ljudi (iz Upravljačkog tima), kako to ne znamo šta rade ti ljudi, koja rešenja predlažu, koji su modaliteti, zašto se mi kao društvo ne bavimo time, zašto nemamo javne debate, tribine”, zapitao se Mijačić. Drugi uslov za kompromis tiče se po njegovim recima bezbednosnih uslova za srpsku zajednicu na Kosovu. “ Mi smo svedoci ovih dana da svakodnevno izbijaju incidenti. Ni jedan od tih incidenata nije dobio nikakav policijski ili sudski epilog. Ne može da se nađe kompromis na tim osnovama, ne verujem da je to u bilo čijem interesu”, kazao je Dragiša Mijačić. Alternativa dijalogu je izolacija Na pitanje šta je altentativa kompromisu, koordinator za pregovačko poglavlje 35 Srbije sa EU, kaže da bi to mogla da bude izolacija na duži vremenski period, ako se sadašnje šanse ne iskoriste. “Sad imamo situaciju da se ovim prostorom i nama bavi briselska adiministracija, a vrlo često se bavi i administracija u Vašingtonu, i u Moskvi, bavi se Angela Merkel i drugi. Znači, mi smo skrenuli u ovom istorisjkom trenutku pažnju na sebe kroz pregovore oko normalizacije odnosa sa Prištinom. Ukoliko mi sad izgubimo tu šansu, vidite kako teme sad jedna drugu prebacuju. Recimo, juče i danas je ovaj veliki samit zemalja u Dablinu – o čemu oni pričaju, je l’ pričaju o Srbiji i Kosovu? Ne. Oni pričaju o migrantskoj krizi, pričaju o ekonomskoj krizi, pričaju o sporazumu sa Trampom i tako dalje. Svetske teme idu u drugom pravcu. Mi nećemo moči više, ako sad izgubimo ovu šansu, nikad više nećemo moći da skrenemo pažnju na sebe i da rešimo naše probleme. što znači ostajemo u jednom istorijskom zapećku na dugi niz godina, da bi se opet neko bavio ovim problemima”, upozorio je Dragiša Mijačić gostujući u Slobodno srpski. 01. July. 2018.

Slobodno srpski sa Borisom Tadićem

U 330.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši predsednik Srbije Boris Tadić. U intervjuu Budimiru Ničiću Tadić je ponovio svoj plan u četiri tačke za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine kao najbolje rešenje, kojim se predviđa poseban entitet za sever Kosova sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, Zajednica srpskih opština južno od Ibra, jurisdikcija nad crkvama i manastirima za Srpsku pravoslavnu crkvu po modelu Atosa ili Lateranskog sporazuma za srpsku državu, kao što su Vatikan i Italija uredili odnose i rešavanje problema državne imovine i imovine građana Srbije na Kosovu. “Međutim, aktuelna vlast je potpuno uništila sve. Obećavajući da će poništiti naše tehničke sporazume iz briselskog dijaloga, u stvari su prihvatili sve ono što ja, niti Zoran Đinđić, nikad ne bi prihvatili. Mi smo bili zagovornici kontinuiteta jedne politike koji je započela 1968. godine sa idejom podele. Kada smo videli da podela nije moguća u ovim okolnostima, tražili smo dva entiteta na Kosovu. Ja sam tražio entitet na severu i poseban entitet za Srbe južno od Ibra - Zajednicu srpskih opština. Međutim, Vučić, Dačić i Nikolić, to istorija mora da zabeleži, su prihvatili jurisdikciju Prištine na čitavoj teritoriji, što je ukinulo, u ovom trenutku, ideju o dva entiteta”, rekao je Tadić. Za sebe kaže da nikada ne bi potpisao Briselski sporazum. “Angela Merkel je tražila od mene neku vrstu briselskog sporazuma sa ukidanjem institucija na severu Kosova. Ja sam rekao to ne dolazi u obzir”, tvrdi Tadić smatrajući da je to bio jedan od razloga zašto je izgubio podršku zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova u tom trenutku, jer su oni očekivali da će on biti fleksibilan i koperativan, kako kaže “kolaboracionista” vezano za tu temu. Tvrdi da odbijanjem potpisivanja Briselskog sporazuma ne bi bila ugrožena evropska perspektiva Srbije, već bi se dalje pregovaralo. Neprihvatanje Euleksa značilo bi kraj evropskih integracija Srbije Komentarišući prestanak izvršne funkcije Euleksa, koji od polovine juna ima uglavnom savetovadnu ulogu na Kosovu, Boris Tadić ocenjuje da nijedna međunarodna misija nije obavila posao zbog kog je formirana. Podesća da UNMIK nije zaštitio Srbe, a imao je pune nadležnosti u kriznom periodu 2004. godine, baš kao ni kasnije Euleks. “Formiranje misije Euleksa je bila realnost. šta je bila alternativa tome? Potpuni prekid evropskih integracija sa svim implikacijama takve političke odluke? Treba mirne pameti analizirati situaciju.To važi i za donošenje odluke o rezoluciji Ujedinjenim nacijama na osnovu koje dolazi Euleks i premešta se deo težišta pregovora u Brisel, koji i dan danas traje. Kada donosimo odluku te vrste, morate da izračunate ne samo jednu dimenziju, to je da je UNMIK za nas bolje rešenje, nego i druge dimenzije - da, ako ne dođe Euleks i ako ne prihvatite zahteve Evropske unije, tog trenutka donosite odluku da nema više evropskih integracija, da se one zaustavljaju na neko vreme. šta to znači? Neko će sad reći - pa bolje da ih nije bilo, ali to kažu ljudi koji ne uzimaju u obzir sve implikacije i bezbednosne, ekonomske, održivost srpske politike na Kosovu i Metohiji i na kraju jednu, koju sam ja pokušavao stalno da objašnjavam građanima Srbije i mojim tadašnjim oponentima, sadašnjim gorućim zagovornicima evropske politike kao što su naprednjaci, bivši radikali, Srbija ne može da reši problem Kosova i Metohije ukoliko za rešenje nema saglasnost i zemalja koje su zagovornici kosovske nezavisnosti. Vi ne možete da rešite problem Kosova i Metohije koji se rešava u međunarodnoj areni ako nemate saglasnost, ne samo Kine ili eventualno Rusije, koji štite politiku suverenosti Srbije, uslovno govoreći, već i Amerike i zemalja u Evropskoj uniji koje su priznale nezavisnost Kosova. Samo politički glupak može da misli da je Srbija mogla da se suprotstavi u tom trenutku Evropskoj uniji i tim zemljama do kraja, jer bi to nama polomilo kičmu i u zaštiti konačno naših elementarnih interesa na Kosovu i Metohiji”. MIlošević, Koštunica, Đinćić o Kosovu... Srbija je imala više strategija prema Kosovu i Metohiji, ali sve su bile različite i nije bilo kontinuiteta. Milošević je po mišljenju Tadića, imao rigidan stav prema Kosovu, u smislu očuvanja suverenosti i poništavanja svih elemenata autonomije, uprkos velikom broju Albanaca koji tu žive i ne žele srpsku suverenost na Kosovu. Sa druge strane, Vojislav Koštunica je hteo zaleđeni konflikt. “Koštunica je 2001. godine imao tezu da će Srbija imati veće kapacitete za godinu, dve ili pet, da ne govorimo o 10 ili 20, nego što ih ima u tom trenutku, što je podrazumevalo da će Srba biti sve više, a Albanaca sve manje na Kosovu i da će Srbija sa svojim saveznicima u svetu biti sve jača, a Albanci sa svojim saveznicima Amerikom i Evropskom unijom, moćnim silama, NATO-om, sve slabiji. Mislim da je to besmislen stav. Zoran Đinđić je hteo rešenje, aktivno rešenje na Kosovu i Metohiji zato je i predložio, ne samo povratak hiljadu pripadnika našeg vojnog i policijskog osoblja na granice, već je i predložio jednu aktivnu politiku na Kosovu tog trenutka, što je izazvalo veliko nepoverenje u međunarodnoj javnosti. Ja sam želeo nastavak te politike.To je bila koncepcija o očuvanju dva principa. Jedan je istorijski - srpski i albanski - etnički princip” kaže Tadić i naglašava da je on bio sve vreme protiv zaleđenog konflikta jer Srbija neće sutra imati više snage da brani svoje interese na Kosovu, nego što ih ima danas. Vučić kupuje vreme Na pitanje da li će Brisel insistirati da Beograd prizna Kosovo ili može da bude zadovoljan i nekim drugim odlukama, bivši predsednik Srbije diplomatski odgovara da je to veliko i neizvesno pitanje. “Pitanje je šta je sada politika Brisela, jer španija to svakako sada ne želi da prihvati, videćemo šta će reći nakon zbivanja u Kataloniji, mislim da je mala verovatnoća da će Slovačka i Rumunija promeniti svoj stav, tu mislim i na Kipar, koji nema niti jedan interes da se promeni stav uprkos pregovorima koji se vrše sa turskom stranom. Verujem da će i Grčka zadržati ovu poziciju i s tim u vezi ne verujem da će Evropska unija biti u stanju da ima unisono rešenje kada je u pitanju Kosovo i Metohija... Da li će biti zahtev priznanja nezavisnosti Kosova, to će zagovarati određene političke snage u Evropi, ali skoro je sigurno da će se ići ka takozvanom sveobuhvatnom rešenju za KiM, koje podrazumeva sve samo ne akt formalnog priznanja”, procenjuje Tadić i optužuje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pokretanjem unutrašnjeg dijaloga i najavama svog stava o Kosovu koje je trebalo da objavi još, kako je rekao krajem marta, samo kupuje vreme. Na pitanje da li očekuje referendum o Kosovu u Srbiji, Boris Tadić misli da je to verovatna opcija. “ Oni (vlast) će se uvek zakloniti nekim referendumom, jer nemaju hrabrosti da sami preuzmu odluku na sebe, jer prava stvar bi bila da predlože na referendumu određeno rešenje, da stanu iza njega, pa ako građani Srbije odluče drugačije da konvertiraju svoju ostavku”, smatra Tadić Na pitanje, kako bi se završio referendum kad bi pitanje glasilo Kosovo ili Evropska unija, Tadić misli da bi se građani Srbije tada našli u jednoj strašnoj situaciji i ne bi znali kako da odgovore, ali da bi većina u tom trenutku odbila izjašnjavanje o Evropskoj uniji. Zajednica srpskih opština je ništa Govoreći o Zajednici srpskih opština ( ZSO) Tadić je kazao da je ZSO jedna maglovita formulacija « koja je napravljena kao rešenje da Srbija uslovno govoreći kao nešto dobije, kad već sve daje ». “ Do današnjeg dana oko Zajednice srpskih opština se nagomlavaju mitovi, mitovi, mitovi… da bi sada kada bi, na primer, kojim slučajem Albanci iz Prištine dali Srbima Zajednicu srpskih opština koja ima nadležnosti jedne opštine, ne regije, nego jedne jedine opštine - to su nadležnosti Zajednica srpskih opština, onda bi se stvarao utisak u srpskoj javnosti da je Srbija neverovatnu stvar dobila. U stvari bi dobila nadležnosti opštine kao jedinu krovnu instituciju za srpski narod na Kosovu. To je jedna velika fama i jedna velika laž i obmana. Vučić je sposoban jedino u politici da upravlja obmanama, on je tu maher, on ne upotrebljava istinu”. Pomirenje – pretpostavka za rešavanje problema Bivši šef srpske države naglašava da ne smatra da čitavo Kosovo pripada Albancima, kao što nikada nije smatrao da čitavo Kosovo pripada Srbima. “Mislim da su svi vodili maksimalističku politiku, ali mislim da je pretpostavka bilo kakvog rešenja pomirenje. To je pretpostavka bilo kakvog rešenja i razumevanja. Smatram da je Srbija napravila velike greške kada su u pitanju Albanci, potcenjujući ne samo albanske nacionalne interese, već i albansku kulturu. Smatram da Albanci prave ogromnu grešku želeći maksimalističko rešenje na Kosovu, ne dozvoljavajući održivo rešenje i rešenje koje ne vređa dignitet srpskog naroda”, naglasio je Tadić u emisiji Slobodno srpski i dodao da je katastrofalna greška albanske politike da kosovske kulturne institucije preuzmu srpske crkve i manastire koji su deo samo srpskog identiteta, a koje su i Albanci čuvali kroz istoriju. 24. June. 2018.

Slobodno srpski sa Petritom Čolakuom

U 329. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor Udruženja novinara Kosova Petrit Čolaku. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je veoma važno to što je Evropska federacija novinara nedavno usvojila Rezoluciju o nestalim i ubijenim novinarima na Kosovu, kojom se traži efikasna istraga o ubistvima i kidnapovanjima 14 srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. On je kazao da je najvažnije da pre svega porodice, ali i javnost, saznaju istinu o nestalim i ubijenim novinarima. „Prošlo je skoro dvadeset godina i te porodice su izgubile poverenje u ovu pravdu i ovaj sistem. Verujem da je ova rezolucija dobrodošla. Mi smo kao Asocijacija novinara na Kosovu već dobili uveravanja od strane šefa tužilaštva u Prištini Aleksandra Ljumezija da za tužilaštvo ovi slučajevi nisu zatvoreni. Znači kad god se pojavi neki svedok ili dokaz oni će odmah pokrenuti istragu“. ÄŒolaku je istakao da je veoma značajno to što su predlog rezolucije zajedno podnela novinarska udruženja iz Prištine i Beograda: Udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Kosova, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije, „Naše Udruženje je već treću godinu deo jednog regionalnog projekta, znamo kolege iz Sarajeva, Skoplja, Beograda, Podgorice, sada smo još bliži, jer smo radili puno stvari i lično mislim da delimo istu muku i da treba da budemo solidarni“. ÄŒolaku je kazao da je na Kosovu poslednjih godina povećan broj napada na novinare i da je većina slučajeva ostala nerasvetljena. Po njegovim rečima samo u prvih šest meseci ove godine bilo je 12 napada na novinare na Kosovu. „Većina tih slučajeva je pod istragom. Nažalost, kazne za napadače su veoma blage, minimalne i možda to daje podršku drugima da napadaju novinare, snimatelje i sve druge radnike u medijima. Njaviše je uslovnih kazni, recimo četiri meseca za fizički napad na novinara. Na primer, za napad na našeg kolegu Vehbija Kajtazija, taj čovek koji ga je napao je znao da je on novinar, pretukao ga je u centru grada i dobio je samo četiri meseca uslovnog zatvora“. ÄŒolaku smatra da sami novinari i mediji, kao i Međunarodna zajednica, pre svih Evropska unija, moraju više da rade kad je u pitanju bezbednost novinara i uslovi njihovog rada. „Mi novinari moramo više da pričamo i pišemo o tome, da istražujemo. Takođe Evropska unija mora i treba da učini više da zaštiti novinare i poboljša medijima bolje uslove za rad. Oni znaju kakva je situacija na Balkanu u vezi sa slobodom medija i sigurnosti novinara. Mislim da bi trebalo da budu aktivniji na Kosovu, sa više projekata i više organizacija“. Po rečima ÄŒolakua uslovi rada albanskih novinara i medijskih radnika na Kosovu, posebno u privatnom sektoru, su veoma loši, pre svega u ekonomskom smislu. Mnogi novinari, kako kaže, rade bez ugovora, a plate su im veoma niske i neredovne. „Pre dve godine je sprovedena jedna anketa i statistika je pokazala da su plate novinara, urednika i medijskih radnika u privatnim medijima od 200 do 500 evra i mislim da je tako i danas, ništa se nije promenilo. Dakle prosečna plata je od 250 do 300 evra. Nas su kontaktirale i podnele žalbe mnoge naše kolege novinari i snimatelji koji nisu primili plate recimo po nekoliko meseci, a neki od tih slučajeva su i na sudu“, rekao je u emisiji Slobodno srpski izvršni direktor Udruženja novinara Kosova Petrit ÄŒolaku. 17. June. 2018.

Slobodno srpski sa Salvatoreom Kuoćijem

U 328. emisiji Slobodno srpski gostovao je komandant KFOR-a Salvatore Kuoći. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da KFOR ne učestvuje u istrazi ubistva Olivera Ivanovića, ali da je spreman da se uključi ako se to od ove vojne misije zatraži. Kuoći je kazao da je u bezbednosnom smislu za čitav region veoma važno da se ovo ubistvo rasvetli. “KFOR nije nikad bio uključen u istragu u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića. Naravno, ako se tako nešto traži od nas, mi ćemo učestvovati u tome i bićemo otvoreni da pružimo svu moguću pomoć koju kosovske institucije trebaju, da bi rešile ovaj slučaj. Za sada, znamo da se ulažu napori i od strane EULEX-a da se pomogne i pruži najbolja praksa i iskustvo na rešavanju ovog slučaja. Mislimo da je od velike važnosti da se pronađu počinioci ovog ubistva, pošto je to nešto što bi trebalo rešiti zbog bezbednosti čitavog regiona i da se takođe garantuje sprovođenje i funkcionisanje zakona i na severu Kosova”. Kuoći je precizirao da KFOR do sada nije dobio nikakav zahtev za pomoć u vezi sa istragom ubistva Olivera Ivanovića i da je ubeđen da tužilaštvo i policija aktivno rade na pronalaženju dokaza i rešavanju tog slučaja. “Ono što je značajno i što bih ja predložio je da Beograd i Priština rade zajedno na rešavanju tog slučaja, pošto smatramo da je to nešto što je važno i za bezbednost i izgradnju poverenja u institucije”. “Incidenti na Kosovu nisu novost - situacija stabilna” Bezbednosna situacija na čitavom Kosovu je po rečima Kuoćija mirna i stabilna i da u tom pogledu nema većih razlika između juga i severa Kosova. “Nema znakova ili dokaza o bilo kakvom riziku ili nekom nasilnom događaju za bilo kog građanina na Kosovu. Međutim, ako bude bilo kakvog upozorenja za narušavanje bezbednosne situacije, KFOR je spreman da preduzme sve mere da bi Kosovo bilo sigurno, naravno u koordinaciji sa kosovskom policijom i EULEX-om, radi dobrobiti svakog građanina koji živi na Kosovu”. Govoreći o brojnim incidentima u proteklih mesec dana u kojima su žrtve bili Srbi i njihova imovina, Kuoći je kazao da je situacija za sada pod kontrolom. “Mi vršimo istragu u vezi sa ovim slučajevima i izgleda da je broj na nivou slučajeva koje smo imali ranije. Procenjujemo da li su ovi slučajevi etnički motivisani ili ne. Kosovska policija takođe vrši istragu o ovim slučajevima i ja lično mislim da ovi događaji ne predstavljaju pretnju za bezbednost Kosova, iako doprinose povećanju tenzija. Mi računamo na svakoga u regionu da pokaže umerenost, zato što je u ovom trenutku veoma značajno da ne bude eskalacije u tom smislu. Do sada sve je bilo u redu, tako da ne želimo da bilo koji incident bude korišćen ili zloupotrebljen da bi povećao tenzije. Pratimo stanje u bliskoj saradnji sa kosovskom policijom, a takođe i sa EULEX-om, da bi imali procenu situacije i izbegnemo da ona preraste u nešto veće”. “ Osiromašeni uranijum iz 99.godine nije pretnja po zdravlje ljudi ” Govoreći o eventualnim posledicama NATO bombardovanja i osiromašenog uranijuma po zdravlje ljudi Koući je kazao da se nezavisna komisija NATO-a bavila ovim pitanjem i da je utvrdila da nema direktne kontinuirane pretnje po zdravlje ljudi “To pitanje je bilo postavljano nekoliko puta ranije i NATO shvata veoma ozbiljno pitanja u vezi sa životnom sredinom. Jedan poseban odbor je 2001. godine zaključio da nema kontinuiranog uticaja od upotrebe osiromašenog uranijuma. Program UN-a za životnu sredinu je obavio istu procenu, tako da je to zvaničan stav i ono šta NATO može zvanično da kaže u vezi sa osiromašenim uranijumom”. „Rezolucija 1244 biblija za KFOR“ Komandant KFOR-a je ponovio stav NATO-a da bi transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova trebalo da se dogodi putem ustavnih promena. Na pitanje kakav će biti stav KFOR-a ako se transformacija izvrši putem zakona, a ne i kroz reformu ustava, Kuoći je kazao da će u bilo kom slučaju transformacije, KFOR preispitati svoju misiju. “To će biti predmet odluke Severnoatlantske komisije, gde se naše članice okupljaju, koja će dati mišljenje o transformaciji. To je politički nivo i to će se desiti na nivou NATO-a. Dok se ne desi transformacija, ništa se neće promeniti. 1244 je naša biblija, i mi smo ovde na osnovu 1244 i dok je ona na snazi ništa se u osnovi neće promeniti” “Kosovo da poštuje Zakon o zaštićenim zonama” Salvatore Kuoći je, kako kaže, uveren da će se u slučaju izgradnje magistralnog puta u blizini Manastora Visoki dečani poštovati Zakon o specijalnim zaštićenim zonama “Mi smo svedoci odluke da put neće proći kroz zaštićenu zonu i imaće pravac na desno, jer je to poštovanje zakona Kosova. Dakle, svedoci smo da će se zakon na Kosovu poštovati i veoma smo sigurni da će se držati zakona, prema onome šta su izjavile institucije Kosova”. Na pitanje kakva će reakcija KFOR-a biti ako se nastavi sa gradnjom puta u blizini manastira Visoki Dečani Kuoći je kazao da se to trenutno ne dešava i da čitava kako je kazao Međunarodna zajednica, a ne samo KFOR, rade na tome. “Imamo i EU koja razmatra zaobilaznicu, a imamo i druge članove Međunarodne zajednice koji su veoma glasni po tom pitanju. Mogu vam reći da čitava Međunarodna zajednica posmatra tu epizodu, jer je to povezano sa poštovanjem zaštićenih zona i domaćih zakona, kao i shavatnja da ima mesta koja su specijalno zaštićena kada je u pitanju životna sredina. Uzimajući u obzir i to da je manastir baština UNESKO-a, onda je to veoma važno mesto, a smatram da i kosovske institucije treba da zaštite to mesto”, rekao je komandant KFOR-a Salvatore Kuoći u emisiji Slobodno srpski. 10. June. 2018.

Slobodno srpski sa Milošem Dimitrijevićem

U 327.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Privremenog organa opštine Peć i član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Miloš Dimitrijević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da podela Kosova nije dobro rešenje. On smatra da su česte najave predsednika SPS-a Ivice Dačića da je podela Kosova jedino i najbolje rešenje taktička stvar lidera SPS. “On ( Dačić) pusti ovako po neki probni balon, jer on zna da igra fudbal, on je uvek u timu, tako da sad ko daje golove videćemo”. Dimitrijević smatra da će Zajednica srpskih opština imati neku vrstu autonomije i da će mnogo toga dobrog da donese Srbima. “Doneće dobro, imaće svoju zakonodavnu vlast, imaće svoj statut, imaće naravno i finansije i budžet, neće moći niko sa strane, sa Kosova, da odredi šta ćeš da radiš i kako ćeš da radiš”. Smatra da će srpske sredine koje ne pripadaju većinski srpskim opštinama moći da se na neki način povežu sa opšinama koje će biti deo ZSO. “Na primer, mi ćemo kao Goraždevac da pripadamo opštini Mitrovica”. Dimitrijević kaže da ne zna da li će opštine na Kosovu koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije opstati nakon formiranja Zajednice srpskih opština, ali ističe da Srbi u pećkom regionu veruju u predsednika Srbije Aleksandra Vučića da neće Srbe na Kosovu ostaviti na cedilu. “Ne znam da li će naš Privremeni organ da opstane, nešto hoće, a šta će da opstane to ćemo da vidimo. To ne zavisi od nas, to zavisi od statuta ZSO i od nekih mnogo viših nadležnih organa. Mi verujemo Vladi, verujemo Aleksandru Vučiću da neće da nas ostave na cedilu, da će ljudi i dalje primati plate i da će se izboriti za najbolji status za Srbe na prostoru Kosova i Metohije”. Nema naznaka da će ubice dece u Goraždevcu biti pronađene i kažnjene Dimitrijević koji živi i radi u Goraždevcu, mestu gde je 2003. godine pucano na decu dok su se kupla na reci Bistrici kada su ubijena dvojica dečaka, smatra da će ovaj slučaj ostati nerasvetljen. “Mislim da se neće otkriti ko je pucao na decu. Nažalost, pored svih pritisaka i Vlade Srbije i Međunarodne zajednice, i tadašnjeg komandanta KFOR-a, i policijskih snaga, i UNMIK-a, da se pronađu počinioci, na kraju se obustavila istraga protiv tih zločinaca. Ništa nema tužnije i ružnije nego ubiti decu kad se kupaju na reci Bistrici. Taj događaj je nas same meštane mnogo potresao i mnogi su tada napustili Goraždevac” Kaže da danas u Goraždevcu živi četiri puta manje Srba, nego što ih je živelo pre 1999. godine. “Danas živi oko 730, 740 Srba u Goraždevcu, a pre rata ih je živelo negde oko 2 700. Nažalost, veći broj ljudi je prodao tu svoju imovinu i sada žive u centralnoj Srbiji ili Crnoj Gori”, rekao je MIloš Dimitrijević u emisiji Slobodno srpski. 03. June. 2018.

Slobodno srpski sa Etemom Arifijem

U 326.emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Kosova iz aškalijske zajednice Etem Arifi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Aškalije na Kosovu žive u veoma teškim uslovima i da je najveći problem ove zajednice nezaposlenost. „Nažalost, veliki broj Aškalija živi od onoga što nađe po kontejnerima. Videćete i na ulicama da traže po kontejnerima nešto da bi prodali i preživeli. Uglavnom žive od kosovske socijalne pomoći, što iznosu od 75 do 105 evra po porodici“. Iako po Ustavu i zakonima Kosova manjinskim zajednicama na Kosovu pripada najmanje 10 odsto radnih mesta u javnim institucijama i preduzećima, Arifi kaže da se to u praksi ne sprovodi i da vrlo često ima zloupotreba. „Republika Kosovo ima možda najbolji ustav i zakone. Međutim, ako gledamo sprovođenje tih zakona, onda smo ispod nule. Recimo tih 10 odsto radnih mesta za manjine niko ne sprovodi. U javnim institucijama je ukupno zaposleno između 18 i 25 Aškalija. Međutim, ako odete u neko ministarstvo, na primer, po papirima možete da vidite da ih ima više, ali su to zapravo Albanci, koji su zaposleni kao manjinske zajednice, jer su imena i prezimena Aškalija i Albanaca slična. Mi smo tražili da vidimo ko su ti zaposleni koji su navodno Aškalije, ali ne možemo da dođemo do tih informacija“. Više od 200 Aškalija sa fakultetskim diplomama Arifi ističe da u aškalijskoj zajednici postoje stručni ljudi za mnoge oblasti. „U aškalijskoj zajednici ima puno sposobnih ljudi.Imamo 200 ljudi koji su poslednjih godina završili fakultete. Oni su profesionalci u svojim strukama. Pojedini su fakultete završili kao najbolji studenti, ali je i za njih problem kako da dođu do posla“ On je kazao da je na Kosovu pre 1999. godine živelo više od 100 hiljada Aškalija, a da ih sada prema poslednjem popisu živi nešto više oko 22 hiljade. Po njegovim rečima, Aškalije žive u gotovo svim sredinama na Kosovu, ali najviše u opštinama Kosovo Polje, Lipljan i Uroševac. Arifi kaže da su Aškalije diskriminisane u mnogim oblastima društvenog života i naveo primer loše infrastrukture u naseljima gde živi ova zajednica. „U većini naselja ili ulicama u kojima žive Aškalije stanje je veoma loše. Putevi, kanalizacija ništa nije sređeno, ne pomaže se našoj zajednici oko infrastrukture. Primera radi u Lipljanu imamo ima jedno naselje, u tri-četri ulice, tu nema nikakvog normalnog puta, nema kanalizacije, međutim ako prođeš sa druge strane gde žive Albanci, tu je sve u redu i put i kanalizacija i rasveta“ Haradinaj ima više sluha za Aškalije Etem Arifi koji je već četvrti mandat poslanik u Skupštini Kosova kaže da mu je proteklih godina bilo veoma teško da se u parlamentu izbori za prava i bolji položaj svoje zajednice, ali da kako je kazao aktuelna Vlada ima više sluha od prethodnih. “Imali smo dosta prilika da kad smo imali neki problem i dođemo do nekog ministra da razgovaramo o tome, na kraju stičem utisak da me nije uopšte ni slušao šta sam mu rekao. Međutim u ovom mandatu i sa ovom Vladom na čelu sa gospodinom Haradinajem krenulo je malo bolje. Nijedna Vlada do sada nije imala ovakav pristup, jer smo imali neke slučajeve i neke situacije koje nismo mogli da rešimo za tri mandata, a sad smo rešili za kratko vreme“. Arifi je kazao da je Briselski dijalog netransparentan i da po njegovim rečima nije došlo do normalizacije odnosa već da je u pitanju samo politička retorika. „Za mene je za sada to samo politička retorika, jer za sada nema ništa. Koliko mogu da se sporazumeju oni videćemo, ostaje da se nadamo dobrom, ali ovo što se uradilo do sada samo je politička retorika. Ne vidim ništa drugačije i to što su se dva predsednika dogovorili po meni se tu ne vidi ništa. Znači, to je samo neka politička retorika, ali u stvari i toj retorici mora da dođe kraj. I sad moramo da sačekamo da vidmo kraj, a šta će biti znaju samo dva predsednika Vučić i Tači i evropska zajednica zna. Ja se nadam da će biti nešto dobro“. Smatra da će veliki broj građana da napusti Kosovo.kad ono dobije viznu liberalizaciju „To je jedan veliki problem, ne znam koga možemo zadržati na Kosovu, jer će tad sigurno da ide omladina, ja verujem da najmanje 50% omladinaca koji su na Kosovu, da će da odu, jer nemaju od čega da žive. Aškalijska dijaspora je na primer velika u Evropi. Znači svaki Aškalija ima po nekog u Evropi i ne znamo ko će da ostane ovde, ja mislim da će odmah u startu najmanje 50% Aškalija, posebno omladina da ode odavde“, rekao je Etem Arifi u emisiji Slobodno srpski. 27. May. 2018.

Slobodno srpski sa Ksenijom Božović

U 325. emisiji Slobodno srpski gostovala je potpredsednica Građanske inicijative “SDP - Oliver Ivanović’’ Ksenija Božović. U intervjuu Budimiru Ničiću rekla je da ni četiri meseca nakon ubistva Olivera Ivanovića, nema nikakvog pomaka u istrazi. Božovićeva je kazala da joj je na nedavnom saslušanju u Specijalnom tužilaštvu Kosova rečeno da kamere sa video nadzora koje se nalaze na zgradi prostorija SDP-a ispred kojih je Ivanović ubijen nisu radile u vreme ubistva. “Postavila sam to pitanje u tužilaštvu i dobila sam odgovor da naše kamere nisu radile od 4. Januara, a da su proradile 10 minuta nakon ubistva Olivera Ivanovića. To su mi, takođe, potvrdili i pojedini predstavnici međunarodnih organizacija sa kojima imamo komunikaciju. Ne znam kako je moguće da kamere nisu radile 12 dana, a da su 10 minuta nakon ubistva proradile. Tražili smo objašnjenje oko toga čak i pismeno od Kosovske policije i od tužilaštva i nikakav odgovor do danas nismo dobili. Pisali smo svim ambasadama i ništa. Uputili smo nedavno i zahtev da nam se vrati taj resiver (Snimač) sa video nadzora, koji je uzet odmah nakon ubistva“. Ubistvo Olivera Ivanovića, ocenila je kao sistematski organizovano višemesečno političko profesionalno ubistvo, i da po njenom mišljenju sudeći po tome kako istaga ide od prvog dana, ubice i nalogodavci Olivera Ivanovića nikad neće biti pronađeni. „Olier Ivanović je bio javno praćen. Kad je trebalo da posle izlaska iz zatvora ima sastanak sa generalom KFOR-a, video je ljude koji su ga pratili. A sada čak imamo informaciju da ti isti ljudi koji su ga pratili su bili ispred naših kancelarija i Oliver je znao da je praćen, ali je Oliver bio čovek koji je bio neustrašiv. Kada smo pričali o tome on je obično govorio da su to neka deca koju su tu poslali da gledaju i da prate“. Na pitanje da li govori o susretu sa oficirom KFOR-a i informaciji koju je Televizija Most objavila pod naslovom „Da li Ivanović sa KFOR-om i Prištinom dogovara okupaciju severa Kosova?“, Božovićeva je odgovorila potvrdno. „Da, upravo tako. Upravo to što je Televizija Most objavila, da Oliver Ivanović „prodaje“ sever...Video je njih Oliver, međutim, kažem Vam, on je bio čovek neustrašiv, nije dao značaj tome, jer je mislio da njemu to nikad ne može da se desi“. Kaže da još uvek nije dobila zvaničan poziv od tužilaštva u Beogradu u vezi sa slučajem ubistva Ivanovića. „Petnaest dana po ubistvu iz Specijalnog tužilaštva iz Beograda su mi preko brata Olivera Ivanovića poslalu poruku da bi trebalo da dođem u Specijalno tužilaštvo da dam izjavu. Međutim ja u tom momentu nisam bila sposobna da dajem bilo kakve izjave. Posle toga me niko nije zvao niti mi je ikad zvanično upućen poziv u vezi toga“ Božovćeva smatra da je slučaj ubistva Ivanovića prebačen u Specijalno tužilaštvo Kosova pre svega zbog curenja informacija iz Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici. „Moj lični utisak, zato što sam bila već saslušana i u Osnovnom tužilaštvu i u Specijalnom jeste da se stvari vraćaju na sam početak, jer sve ono što su me pitali u Mitrovici to me je pitao i tužilac u Prištini. Tako da je moj utisak da se to razvodnjava, da se vraćamo ponovo na početak. Mi danas ništa ne znamo o tom ubistvu, niti znamo šta je radilo Osnovno tužilaštvo u Mitrovici, kakve su oni dokaze prikupili, osim što su pojedine informacije iscurele iz tužilaštva iz Mitrovice. Možete li da zamislite da na primer pojedini građani u Mitrovici znaju ko je šta rekao od nas u Osnovnom sudu, tako da je moj utisak da je prebacivanje tog procesa u Specijalno tužilaštvo upravo zbog tih stvari koje su se dešavale u Mitrovici“. Ona je rekla i da je nakon ubistva Ivanovića povećan strah kod ljudi na Severu Kosova i da je kako je kazala u Severnoj Mitrovici došlo do masovne prodaje stanova i odlaska Srba. ,,Jako zabrinjavajuće je to što su ljudi počeli da masovno da odlaze iz Mitrovice - odlaze nam lekari, odlaze nam profesori sa univerziteta, odlaze nam profesori srednjih škola. Možete svakodnevno da vidite na medijima, ali i na samim ulicama, oglase da ljudi masovno prodaju svoje stanove. To me jako brine, ali brine me i to što se tim pitanjem niko ne bavi.’’ SDP će biti registrovana kao stranka Božovićeva je kazala da će članovi Građanske inicijative Srbija Demokratija Pravda nastaviti put kojim je išao Oliver Ivanović i da će SDP registrovati kao stranku. ,,Oliver Ivanović je toga dana kada je i ubijen trebalo da dođe u Prištinu da izvrši preregistraciju Građanska inicijative, da postanemo politička partija. Kompletnu dokumentaciju je spremio. Nedelju dana pre toga, uporno smo radili na statutu, na potrebnoj dokumentaciji, prikupili sve potpise podrške i on je trebalo tog dana negde oko 10 sati da krene put Prištine, da tu dokumentaciju preda, međutim u 8 i 15 je ubijen“, Ksenija Božović koja je i odbornica „SDP-Oliver Ivanović“ u Skupštini Opštine Severna Mitrovica smatra da Briselski sporazum od 19.aprila 2013. godine nije doneo ništa dobro građanima severa Kosova. „Po tom Briselskom sporazumu imamo kosovske opštine, imamo kosovsku policiju, pa sad imamo te pravosudne organe, a zapravo imamo, ako radimo analize, povećan stepen kriminala i korupcije i onda ako pitate građane šta im je donelo dobro, ja kroz razgovore sa njima vidim da nisu zadovoljni i da kažu da im ništa nije donelo dobro. Taj sporazum je doneo dobro očigledno samo pojedincima koji su na vlasti i koji imaju pristupa i jednom i drugom budžetu“ rekla je Ksenija Božović u emisiji Slobodno srpski. 20. May. 2018.

Slobodno srpski sa Predragom Radonjićem

U 324.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Narodnog pozorišta Priština u Gračanici Predrag Radonjić. U intervjuu Budimiru Ničiču on je najavio centralnu proslavu povodom sedamdesetogodišnjice ove institucije koja će biti održana u oktobru. “Mi nismo u Prištini, iako se zovemo se Narodno pozorište u Prištini. Nalazimo se u Gračanici koja je po srpskom aministrativnom sistemu i dalje opština Priština tako da se i to može relativizovati da smo i dalje u Prištini. Od 2014, godine, vratili smo se iz našeg privremenog sedišta u Mitrovici i prešli u Gračanicu. Nismo više u našoj matičnoj zgradi jer smo smo iz nje proterani posle oružanih sukoba”. Ovo pozorište je po mnogo čemu specifično i ta specifičnost je uzrokovala da bude i predmet interesovanja i mnogih svetskih medija: čak i ARD televizija, ARTE televizija, čitav niz raznih stranih medija je pokazivao interesovanje za život i rad ove kulturne institucije. “Jedan moj prijatelj koji je direktor poznatog pozorišta u Beogradu, mi je u jednom razgovoru uz kafu rekao da se o prištinskom pozorištu priča više nego o svim drugim pozorištima u Srbiji zajedno”. Radonjić je podsetio na nastanak ove kulturne institucije Republike Srbije koja nosi obeležje nacionalog teatra. “Kao nulta godina osnovanja uzima se 1948. Najvažnija ličnost za njegovo osnivanje i rukovođenje je Milutin Jasnić, njegov prvi upravnik”. Do 1999.godine u okviru Narodnog pozorišta u Prištini funkcionisale su dve scene: srpska i albanska, ali je naslednik kontinuiteta na srpskoj instituciji. “Narodno pozorište u Prištini je bilo značajno i zbog toga što je bilo multietničko pozorište, što je imalo i srpsku i albansku dramu. Iako su 1948.godine njegovi osnivači bili Srbi oni su od samog starta insistirali da to pozorište bude multietničko, da ima i albansku dramu i praktično su obučavali albanske kadrove. To se radilo sistemski i kroz to pozorište i kroz slanje u Beograd na akademije i na obuke kako bi Albanci dobili tu svoju ulogu i kako bi to pozorište zaista bilo pravo multietničko. To je posle otišlo u nekim sferama politike, mnogo pre ratnih zbivanja, to je već posebna priča”. Danas postoje kontakti između srpskih i albanskih kolega, ali su oni samo na ličnom nivou, kaže Radonjić. “Kontakti postoje na privatnom nivou, kontakti postoje sa pojedinačnim ljudima. Imali smo kontakte sa raznim ljudima, čak sa nekima koji su bili bivši upravnici tog novog sad kosovskog pozorišta, kao što je gospodin Jeton Neziraj. Ti kontakti se mogu održavati na privatnom nivou, mogu biti dobri na privatnom nivou, ali na instutucionalnom i zvaničnom nivou oni zapravo ne mogu da postoje i s’njihove, pa i naše strane”. Centralna proslava jubileja u oktobru ove godine Povodom sedam decenija Narodnog pozorištva u Prištini, planira se da centralna proslava bude održana u oktobru ove godine i da je prati posebna predstava. “Moja ideja je da okupim i bivše upravnike i stare radnike pozorišta, da napravimo nekakvu vrstu programa. Nadam se da ćemo i tu godišnjicu obeležiti sa novom premijerom koju pripremamo, a to je predstava "Å½enidba" po tekstu Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, koju će režirati Milan Karadžić. Nadam se da će to biti jedan lep, skorman događaj, ali da se ipak na neki način prisetimo vrlo važnih činjenica, ko je i kada osnovao pozorište”, rekao je Predrag Radonjić gostujući u emisiji "Slobodno srpski". 13. May. 2018.

Slobodno srpski sa Milenom Zdravković

U 323.emisiji Slobodno srpski gostovala je zamenica ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje u Vladi Kosova Milena Zdravković. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je životna sredina na Kosovu veoma ugrožena. “Najpre je ugrožena od bombardovanja 1999. godine i osiromašenog uranijuma. Mi smo žrtve i posledice po zdravlje čoveka i okoline se osećaju i dan danas. što se ostalih zagađivača životne sredine tiče sve kreće od čoveka, da li kao pojedinca ili kroz sistem, ali najveći zagađivači jesu industrija, termoelektrana Kosovo B, otvoreni kopovi, kamenolomi, cementare, šljunkare, otvorena jalovišta, a imamo i nekontrolisanu seču šuma”. Kaže da je pored nedostatka svesti u pogledu očuvanja životne sredine i sam sistem zakazao jer to pitanje ne tretira kao prioritetno. „Imamo recimo divlje deponije koje se stvaraju zbog nedostatka uslova i infrastrukture u pojedinim mestima. Recimo u Gračanici je stanje bolje u odnosu na predhodnih par godina. Gračanica je stvorila uslove za transport i iznošenja smeća, ali to opet nije dovoljno. U Lapljem Selu, mestu ove op[tine, imamo za nekoliko stambenih zgrada svega 6-7 kontejnera koji nisu dovoljan kapacitet za smeće koje ti ljudi izbace i onda kada kontejner bude prepunjen ostalo smeće bude razneto oko kontejnera”. Zdravkovićeva kaže da su najzagađenija mesta na Kosovu gradske sredine. “To su recimo najveći administrativni centri i gradovi koji su poput Prištine, Peći, Prizrena, Mitrovice, potez kod Lipljana, Kosova Polja, Obilića... Dakle, tu se nalazi termoelektrana, biznis zone, tu je Priština kao jedan od najvećih gradova gde je i gustina naseljenosti prevelika, gde ima mnogo betona, gde nemamo šuma, nemamo tih prirodnih filtera i pročišćivača vazduha, gde je gustina saobraćaja jako velika i samim tim je i zagađenost uopšte životne sredine i svih sfera od vode, zemljišta, vazduha najveća“ Govoreći o životnoj sredini na Severu Kosova ona je kazala da se ne razlikuje u mnogome od ostalih sredina, ali da je to ipak jedan specifičan region. „Sever je specifičan je ne samo kada je zaštita životne sredine u pitanju već i sve neke druge oblasti. Dakle, ako neko tamo ne mora da plaća vodu, ne mora da plaća struju, ako može da vozi neregistrovan auto, zašto ne bi mogao da baci smeće gde god hoće. Dakle, tu je problem u sistemu gde ne može da se uspostavi kontrola, ali na svu sreću sada je u procesu projektovanje, odnosno uskoro treba da počne sa radom nova deponija, regionalna, gde će obuhvatiti četiri opštine sa severa koje će na neki način nadam se uspostaviti ravnotežu i osloboditi Ibar i Gazivode, da konačno počnu da dišu od smeća“. Zašto sajt ministarstva na srpskom ćuti? Na pitanje zašto je na zvaničnom sajtu ministarstva za zaštitu životne sredine u kome je ona zamenica poslednja vest na stranici na srpskom jeziku objavljena 03.02.2016. godine Zdravkovićeva kaže da je i sama postavila to pitanje. „Postavljam i javno to pitanje zašto je to tako, a postavila sam ga i nadležnima u ministarstvu, konkretno sekretaru i uputila zahtev gde sam apelovala da se sve informacije, i svi događaji i svaka vest redovno ažuriraju na stranici. To jeste jedan vid diskiminacije sa kojim se naši građani i mi suočavamo i iskreno se nadam da će biti rešen. Međutim mislim da je to problem čitavog sistema, jer ja lično nisam imala problem samo sa tim. Meni je trebalo mesec i po dana da dobijem prostor za rad, koji i dan danas liči na nekakav pomoćni prostor, pa mi je trebalo puno vremena da dođem do službenog e-maila koji mi je potreban da funkcionišem i kordinišem u poslu. Ne znam da li se pre mene neko udostojio da postavi pitanje, ali sam ga pokrenula i svim snagama ću se truditi da taj problem rešim, jer je prvenstveno bitno zbog moje zajednice. Takođe, taj slučaj nije problem samo u našem ministarstvu, postoje i druge institucije koje takođe na neki način diskriminišu i ne poštuju pravila zvaničnog jezika. Takođe imam informaciju da prevodioci prevode, ali da se ne objavljuje na sajtu. Gde je tu sistem zakazao, ja to sad ne znam, ali se nadam da će to biti rešeno“. Nema para za ekonomski razvoj u Gračanici Milena Zdravković koja je i odbornica Samostalne liberalne stranke (SLS) u Skupštini Opštine Gračanica kaže da ova lokalna samouprava nema nikakav plan za ekonomski razvoj ove opštine, a u prilog tome, kako je kazala, govori činjenica da u budžetu za 2018. godinu nisu predviđena sredstva za ovu oblast. „Da ta opština ima neku perspektivu i da ima plan za ekonomski razvoj ne bi dozvolila da se iz budžeta izdvaja nula evra godišnje za sektor za ekonomski razvoj. Dakle postoji budžet od 20 i nešto hiljada evra koji je izdvojen za plate šestoro zaposlenih. Budžet opštine je oko sedam miliona evra, od toga za ekonomski razvoj, koji je prioritet svuda u svetu, kod nas je nula evra. Sa nula evra verovatno možemo da odemo do kabineta da se uslikamo za album i da se vratimo kući“. Zdravkovićeva, koja je deo opozicije u Skupštini Opštine Gračanica, kaže da je budžet za ovu godinu kreirela prethodna vlast, ali da će odbornici Samostalne liberalne stranke, čiji je član, u rebalansu budžeta zatražiti da se određena sredstva preusmere odeljenju za ekonomski razvoj, jer je to u interesu građana. „Fale nam stručnjaci koji će da edukuju naše ljude ovde, koji će moći da pokrenu proizvodnju. Bila je aktuelna fabrika sijalica, šta bi sa fabrikom sijalica? Dakle, fali nam to kada čovek ode na razgovor i ima ideju i nema ko da je realizuje jer on sam ne može da pokrene ili napiše projekat. Dakle, dobra stvar je to što gradonačelnik želi da sasluša građane, ali gradonačelnik nije tu da sluša, gradonačelnik je tu da obezbedi kadar koji će pomoći tim ljudima. Znači, imate ideju i nezaposleni ste, dođite da date ideju, da vam napiše neko projekat i onda gradonačelnik, umesto da četvrtkom razgovara i sluša te muke, on fino sa tim spiskom projekata ide u ministarstvo, kod stranih domanatora recimo, prona]e sredstva i pokuša da osnaži svoju sredinu i ekonomski je ojača“. Kaže da su odbornici opozicije iz SLS u SO Gračanica diskriminisani pre svega od strane gradonačelnika. „Još uvek nemamo nikakav poziv od strane gradonačelnika, niti susret, kao što to recimo imaju odbornici Srpske liste. Tema tog njihovog sastanka je bila unapređenje rada opštine i uopšte razvoj opštine. Uključeni su samo odbornici Srpske liste i to je to. Ja sam se obratila na sednici i postavila pitanje, na šta mi je odgovoreno da ću odgovore dobiti na nekoj od sledećih sednica. Onda sam se službeno pismenim putem obratila gradonačelniku i još uvek nisam dobila dogovor. Ako uskoro ne dobijem odgovor onda ću kao običan građanin da odem da predložim i da dam ideje, pa će možda to neko da sasluša i da ima sluha“. Smatra da su na taj način diskriminisani i građani. „Lično nemam ništa protiv bilo koga, smatram da je ta politička bitka završena na izborima i da sada trebamo da budemo tim koji će da funkcioniše i koji će da bude tu podjednako prisutan i dostupan svim građanima, jer je i mene neko birao, kao što se kaže u saopštenju opštine „Odbornici Srpske liste su ljudi iz naroda te poznaju njihove probleme’’. Manjim brojem glasova, ali i nas iz opozicije je birao narod. Dakle, na taj način diskriminišu i nas, ali i ljude koji su dali nama glas“. Zabrana preimenovanja zemljišta dobra odluka Komentarišući nedavnu odluku SO Gračanica o zabrani preimenovanja poljoprivrednog zemljišta u Građevinsko za koju su glasali svi odbornici, Zdravkovićeva je kazala da je to veoma važna i dobra odluka. „Ta odluka je bitna za našu srpsku zajednicu pre svega da sačuvamo poljoprivredno zemljište koje je plodno, koje svima nama može da omogući hleb na kraju krajeva ovde. Svi smo mi opstali od toga i naši očevi i dedovi, školovali se od te zemlje i to je prioritet. S druge strane treba zaštititi poljoprivredno zemljište, odnosno ne pretvarati ga u građevinsko kako bi se sprečila prodaja i samim tim odlazak ljudi. Ostanak ljudi ovde je svakako i prioritet svih koji se zalažu za svoju zajednicu. Ono što je takođe bitno jeste da poljoprivredno zemljište ne pretvaramo u građevinsko i zbog zaštite životne sredine. Dakle da ne menjamo plodno zemljište za betonske kocke”. Milena Zdravković koja je najmlađa zamenica ministra u celoj Vladi Kosova, kaže da je položaj mladih mnogo bolji u odnosu na period od pre deset godina, ali da još uvek postoje mnogobrojni problemi, posebno u srpskim sredinama. “Recimo pre desetak godina to je bilo jedan vakum, jedna čaura gde niste imali ni slobodu kretanja, jer su vam stvorene te neke nevidljive zavese oko vas. Međutim generalno gledano sada je taj društveni život bogatiji u odnosu na prethodne godine. I u albanskim sredinama nije idealno, ali naravno da grad pruža veće mogućnosti i da su prednosti na strani albanske zajednice koja žive u gradovima u odnosu na srpske ruralne sredine”, rekla je Milena Zdravković u emisiji Slobodno srpski. 06. May. 2018.