ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Senkom Vlatković-Odavić

U 322. emisiji Slobodno srpski gostovala je novinarka redakcije Insajder iz Beograda Senka Vlatković Odavić. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da je cilj istraživačkog novinarstva kojim se Insajder bavi godinama da se dođe do sistemskih pozitivnih promena. „Osnovni cilj je da promenimo ono što ne valja u sistemu, a što utiče na svakog pojedinca. Reč je o istraživanjima koja često traju po nekoliko meseci, vrlo su temeljna i kada ih završimo, tražimo odgovore. Posle naših serijala menjani su zakoni, podizane optužnice. Istražni organi su nastavljali posao koji smo mi započeli, ali najčešće time nismo bili do kraja zadovoljni. Cilj je da živimo u nekoj normalnoj, pristojnoj zemlji u kojoj svako odgovara za svoje postupke“. Govoreći o serijalu „Patriotska pljačka“ koji se bavio trošenjem sredstava iz budžeta Srbije na Kosovu Vlatković Odavić je rekla da se još uvek čeka na rezultate tog istraživanja. „To je serijal koji je veoma temeljno urađen i posle toga se i anketni odbor Skupštine Srbije bavio trošenjem novca koji se iz srpskog budžeta sliva na Kosovo. Međutim, Skupština Srbije nikad nije stavila na dnevni red razmatranje izveštaja tog anketnog odbora koji je u potpunosti potvrdio navode Insajdera. Nekoliko puta smo izveštavali o tome da je podizana optužnica za određene zloupotrebe. Između ostalog, recimo, Nebojša ÄŒović je bio prvookrivljeni, ali se to svaki put vraćalo u tužilaštvo, odnosno sud je smatrao da nema dovoljno dokaza kako bi to moglo da izađe na suđenje. Bilo je onih serijala koji su rezurtirali na kraju i optužnicama, ali mi nismo istražni organi, mi nikoga ne stavljamo u zatvor. Mi ukazujemo na sistemske probleme i tražimo od odgovornih prosto da to promene“. Istraga o hapšenju Đurića neće dati rezultate Komentarišući akciju policije u severnoj Mitrovici krajem marta kada je uhapšen Marko Đurić, Senka Vlatković Odavić, koja je kao novinarka bila na tom događaju, smatra da istraga koju je pokrenuo Inspektorat Kosovske policije zbog akcije kosovske policije kada je povređeno više od 20 ljudi neće dati ozbiljne rezultate. „Tu se radi o nekoj internoj istrazi u okviru unutrašnje kontrole policije. Iskustvo govori da se to najčešće završava na disciplinskim kaznama, odnosno eventualnim otpuštanjima. Ne očekujem da ta situacija dođe do suda, zato što je to bilo delovanje policije u okviru akcije koju je neko naredio, ko bi na kraju trebalo da se nađe pred tim sudom“. Smatra da bi novinari trebalo da se aktivnije bave slučajem ubistva Olivera Ivanovića jer je to po njenom mišljenu političko ubistvo na koje niko ne treba da ćuti, a posebno bi to trebalo da bude najinteresantnije za novinare. „Malo ko zna čak i kako se zove tužilac koji vodi slučaj ubistva Olivera Ivanovića, a ne daj bože da mu je neko postavio pitanje. Zatvaranje u te lokalne sredine u kojima odgovore ne možete da dobijete vas ograničava. Moja sugestija je izađite odatle i postavljajte pitanja. Mi ćemo ih postavljati i mi ih postavljamo. Strašno je da ništa ne znamo o tom slučaju. Ono što je u stvari najstrašnije je da krenemo od početka - da li iko zna odgovor na pitanje kako je ubijen Oliver Ivanović? Je l' ubijen s leđa, je l' ubijen iz pokreta, je l' ubijen iz automobila, je l' mu ubica prišao? Nemoguće je da istraga baš i te osnovne informacije nema, kako je ubijen Oliver Ivanović. Moj osnovni utisak je da svi sve znaju i da niko ništa ne govori“. Srpsko-arapska posla: pitanja bez odgovora Govoreći o poslednjem serijalu Insajdera „Srpsko-arapska posla“ koji se bavi time kako je došlo do dogovora Air Srbije i Etihada i koji su efekti toga, Vlatković Odavić je kazala da je ekipa Insajdera poslala više od 100 pitanja i zahteva za intervjue, ali da nijedan odgovor nisu dobili. „Ono što je problem u vezi sa ovim serijalom je što se prvi put Insajderu dogodilo od 2004. do danas, to je da niko od odovornih nije hteo da odgovara na pitanja. Na kraju insajdera sedam i po minuta traje čitanje spiska onih koji nisu hteli da odgovore na pitanja. Mi ne pozivamo nekoga da bi od njega dobili informacije, mi smo informacije sakupili tokom istraživanja, mi samo tražimo odgovore od onih koji su odgovorni, a te odgovore nismo dobili, jer praktično niko od njih nije pristao da govori . Dakle, nama suštinski nisu neophodni sagovornici, ali ti sagovornici su neophodni javnosti. Odgovorni moraju da govore javnosti“, rekla je Senka Vlatković-Odavić u emisii Slobodno srpski. 29. April. 2018.

Slobodno srpski sa Nenadom Đurđevićem

U 321.emisiji Slobodno srpski gostovao je savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je trgovinska razmena između srpskog i kosovskog tržišta beleži pozitivan trend. “U prošloj godini smo registrovali 464 miliona evra sa obe strane, od toga 440 je sa srpske, a blizu 25 sa kosovske strane. Po statistikama iz Prištine, njihov izvoz je nešto veći, oko 45 miliona, ali, u svakom slučaju, dobro je da postoji uzlazna putanja”, rekao je Đurđević i naglasio da je u odnosu na 2016.godinu, zabeležen rast od 11 odsto, a pored legalnih kanala, još funkcioniše sivo tržište, tako da je na godišnjem nivou međusobni promet veći od pola milijarde evra. Prema podacima Privredne komore Srvije, najviše se na Kosovo uvozi nafta, naftni derivati, električna energija, bezalkoholna pića, šećer, građevinski materijal, crep, brašno i pšenica, iako je kosovsko ministarstvo prošle godine uvelo taksu na brašno i time značajno smanjilo isporuke te strateške robe poreklom sa srpskog tržišta. Na nedavno održanom Sajmu privrede u Prištini i ove godine je učestovalo više od 70 srpskih privrednika preko Privredne komore Srbije, koja im je finansirala nastup na kosovskom tržištu. “Mi smo zakupili 360 kvadrata izložbenog prostora od Privredne komore Kosova koja organizuje sajam, što je standardna procedura za takve sajamske manifestacije, opremili štand o svom o trošku, brendirali ga, katalog napravili i organizovali prevoz privrednicima iz centralne Srbije”, precizirao je Nenad Đurđević Briselski dijalog jedino iskoristili privrednici Kaže da je Briselski dijalog animirao privrednu saradnju kosovskih i srpskih privrednika, a time i doprineo relaksaciji odnosa između Prištine i Beograda. “Na privrednu saradnju politika puno utiče, češće negativno, jer su odnosi zategnuti. Kada imate odnose koji su normalniji, kada imate dobre poruke, ljudi su sigurniji. ÄŒinjenica je da postoje stari kanali komunikacije, stari kontakti i velike firme koje rade. I kosovske firme se pojavljuju na sajamskim manifestacijama u Srbiji, a najveće interesovanje je za Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Prošle godine je, prema podacima PKS, tamo bilo više od 70 kompanija sa Kosova, a toliko se očekuje i ove godine. “One učestvuju samostalno i sa partnerima iz Srbije. Kao što kažem često se dešava da pod sloganom partnerske kompanije imaju svoj štand i mi pokušavamo da to nekako reklamiramo. Ali, ne možete vi da reklamirate ako neko ne želi da se reklamira. Nećemo sada činiti nekome magareću uslugu, videćemo, anketiraćemo, probaćemo da saznamo da li bi želeli možda neko veće medijsko prisustvo i ono što smo mi ovde na sajmu pokušavali i razgovarali jeste da iz nekih sektora gde ima Kosovo da ponudi, na primer, vino, pivo, neke proizvode, voda, da probamo da nekako otvorimo kanale distribucije u Srbiji. Problemi su oko deklarisanja, statusa, jednostavno neke stvari koje su bile moguće 80-tih godina kako se Kosovo kao KOS na primer deklarisalo sada odjednom to nije moguće”, navodi Đurđević.. Ekonomski problemi u srpskim sredinama i moguća rešenja Kao neke od bitnih razloga za lošu ekonomsku situaciju u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu, savetnik predsednika PKS vidi u neorganizovanosti, nerešenom statusu i dugogodišnjoj krizi i neizvesnosti “Dugo traje čitav ovaj post ratovski proces dogovora. Mi ćemo sledeće godine imati dvadeset godina od NATO intervencije, od ratnih sukoba. To je negde kako bi se gledalo u Evropi šezdeset i peta godina posle Drugog svetskog rata, tada su na sreću političari u Evropi i Americi imali potpune različite parametre i vizije na koji način žele da obnove Evropu. To je, nažalost, nedostajalo Srbiji i Kosovu. Da lokalni političari kažu, da shvate šta je činjeno u razna imena do 1999. i 2000.godine, da podvuku crtu i da krenu u jednu drugačiju, novu politiku saradnje. Siguran sam da smo sa takvom politikom saradnje i dogovora krenuli i mi koji tu živimo podrška i finansijska i politička ne bi izostala sa svih strana, jer, u suštini, svako treba da bude subjekt politike, da proba da odlučuje u svoje ime, a ne da bude objekt politike, naročito ove politike velikih sila. Me]utim mi smo često bili na toj vetrometrini gde smo bili neke bitke nekih drugih glavnih gradova, a zapuštajući nas same“, rekao je Đurđević. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije savetuje lokalnim preduzetnicima da investiraju u proizvodnju hrane, ali na savremen način. „Ovde imate dobru prehrambenu proizvodnju, voće, povrće, pečurke, čitav program koji može da ide u zamrzavanje, jabuke... Tu prehambenu industriju treba da prate hladnjače, kojim bi trebalo da se izbegnu monopoli. Potrebna su mala ulaganja u udruživanje privredinaka – kooperativa, na čitavoj teritorji Kosova. Zajedničkim radom ste nekako jači“, poručio je Nenad Đurđević u emisiji Slobodno srpski i konstatova da privrednicima nedostaju kvalitetna informacije, veterinarska laboratorija, ali i savrmeno obrazovanje. 22. April. 2018.

Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem

U 320. emisiji Slobodno srpski gostovao je politički analitičar Iz Prištine Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničići on je rekao da odgovornost što Zajednica srpskih opština još nije formirana, ni posle skoro pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, snose sve strane, a najviše Priština. „Najodgovornija strana je zapravo albanska strana. U prvobitnom Briselskom sporazumu na jednom mestu rečeno je da se revizija statuta obavlja na osnovu Ustava Kosova i Ustav Kosova je razmotren. Ustavni sud je dao sugestije i nisam video nijedan razlog što to nije završeno“ Bećaj je kazao da ne vidi nikakvu opasnost u tome ako Srbi na Kosovu sami krenu u formiranje Zajednice srpskih opština, kako su nedavno najavili. „Možda će to ubrzati proces, možda će to približiti situaciju nekakvom konačnom rešenju. Ukoliko se dođe do toga, Zajednica se neće stvarati samo na osnovu sugestija Ustavnog suda Kosova, nego i Briselskog sporazuma. To podrazumeva da će imati neke dodatne kompetencije za koje se Srbi zalažu od prvog dana“. Bećaj smatra da je predsednik Kosova Hašim Tači obmanuo javnost rekavši da će Zajednica srpskih opština biti nevladina organizacija. „Ukoliko je nevladina organizacija, onda nema potrebe da dolazimo do međunarodnog sporazuma. To stoji u Ustavu i to mogu da urade svi kako su inače radili. Imamo više od šest hiljada nevladinih organizacija na Kosovu“. Hapšenja Đurića dogovoreno Smatra da je akcija Policije Kosova u severnoj Mitrovici i hapšenje Marka Đurića dogovor predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. „Moja je procena da je zapravo ta sumorna slika više ili manje koordinirani proizvod ili provokacija dva predsednika, dakle, gospodina Vučića i gospodina Tačija i razlog je jednostavan. Mislim da je to bilo neophodno upravo iz razloga što se na takav način stvara klima koja će opravdati buduće eventualno rešenje za otvorena pitanja uključujući i sever Kosova. Dakle, na takav jedan način stvarajući klimu straha akteri koji su nosioci ovakve politike, na neki način od sada se ograđuju od onoga što će eventualno biti maksimum za jednog ili za drugog“. Govoreći o hapšenju i deportaciji šestorice državljana Turske Bećaj je kazao da je to dokaz, kako je kazao, nefunkcionalne države „Odgovornost za to što se dogodilo leži kod svih tih faktora odlučivanja, od predsednika koji je dobio pohvalu od strane predsednika Turske, pa do onih najnižih koji su silom prilika samo izvršioci tih naređenja koja su dali njihovi pretpostavljeni. Dakle, mislim da je to bio kolaps države i mislim da bi bilo korektno da se iz ovog ugla ne sagleda samo politička odgovornost, jer je to nedovoljno, jer mi imamo zapravo jedan klasičan nokaut pravne države na Kosovu i taj klasičan nokaut ne može da prođe bez odgovornosti pravnog karaktera“. Novi izbori ništa ne bi promenili Bećaj smatra da su nakon prelaska poslanika Srpske liste u opoziciju na Kosovu mogući novi izbori, ali da po njegovim rečima oni ništa značajno ne bi promenili „Pitanje vandrednih izbora je kod nas uvek otvoreno pitanje. Međutim, nemamo adekvatan ambijent političkih stranaka koji bi mogao biti bolja alternativa za ovo što se događa danas. Više ili manje situacija bi bila ista iz dva razloga. Prvo, što su i unutrašnji odnosi glavnih aktera na Kosovu rascepkani, podeljeni i drugo, mislim da ne možemo očekivati kvalitetne promene ukoliko u međuvremenu nemamo reformu izbornog sistema koji bi omogućio jedan drugačiji kvalitet poslanika u parlamentun i reforme Ustava Kosova koja su neophodne posle svega ovoga što se dogodilo. Dakle, mislim da bi to bilo gubljenje vremena, vraćanje na isto. U tom kontekstu možda bi pametnije i racionalnije bilo da imamo razum, da stvorimo jednu prelaznu vladu koja bi u izvesnom periodu od šest do sedam meseci pripremila izborne reforme, kao i reformu odnosno promenu ustava“. Ubistvo Olivera Ivanovića ima politički karakter O ubistvu lidera Građanske inicijative Srbija, Demokratija, Ptavda, Bećaj kaže da je Oliver Ivanoviuć bio čovek koji je hteo da se atikuliše na autentičan način nezavisno od Beograda i nezavisno od Prištine. „Ljudi, kao što je Oliver Ivanović, koji bi hteli da budu svoji na svome, automacki predstavljaju problem vlasti i u Prištini i u Beogradu, pogotovo. Mislim da je tu razlog zbog čega imamo pokušaje da se to zaboravi, da se to na neki način marginalizuje i da pređemo preko toga kao da se ništa nije dogodilo. Mislim da je tu zapravo zajednička igra vlasti Beograda i Prištine i mislim da je to vrlo ozbiljna stvar o kojoj treba da razmišljamo i da se angažujemo, jer Oliver Ivanović, nezavisno od toga što je imao jednu kontraveznu ulogu, prvobitno je bio i poslanik kosovskog parlamenta, a potom i opozicionar Beograda. Ako ništa drugo, trebalo bi da se sazna zašto je ubijen. Ako se ovaj teroristički akt uskoro ne obelodani, mislim da je to jedna velika odgovornost, ali istovremeno i pretnja“. Pravi motiv ima politički karakter i zato su male šanse da se obelodani ko je naručilac i ko izvršilac tog terorističkog čina, izjavio je politički analitičar Beljuj Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 15. April. 2018.

Slobodno srpski sa Novicom Sovrlićem

U 319. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Društva književnika Kosova i Metohije Novica Sovrlić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je ta organizacija potpuno zanemarena od strane države Srbije i u teškoj materijalnoj situaciji. „Svako društvo, svaka malo ozbiljnija država pomaže književnost i kulturu uopšte. Stanje je stvarno alarmantno i bojim se da, ako u najskorije vreme neko ne pritekne i pomogne, mi ćemo se ugasiti“. Kaže da u poslednje četiri godine za Društvo književnika KiM, koje ima 107 članova, Beograd nije izdvojio nijedan jedini dinar. „Od države ne dobijamo ni dinara. Nula. Nula dinara za izdavaštvo i štampanje, sami se od članarine izdržavamo i štampamo. Za ove četiri godine smo odštampali 44 naslova i ja mislim da smo najveći izdavači na Kosovu i Metohiji, a sve o svom trošku. Moram da spomenem Aleksandra Spirića, predsednika Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, koji nam je pomogao za dve – tri knjige po 10 - 20 hiljada dinara, koliko je mogao i bivši direktor Medicinske škole Vukomir Jovanović“. Sovrlić kaže da ovo udruženje, koje postoji još od 1951.godine, trenutno nema ni svoje prostorije. „Sastajemo se po kafanama, po restoranima. Zahvaljujući Aleksandru Dunđerinu i Miljani Dunđerin koji imaju kulturni centar Akvarijus, oni su istakli našu tablu i tu sada održavamo godišnje skupštine i književne manifestacije i predstavljamo književna dela svojih članova. Predstavnici ovog Društva su se kako kaže Sovrlić više puta obraćali institucijama u Beogradu i ukazivali na probleme. „Više puta sam slao pismo Kancelariji za Kosovo i Metohiju koje je potpisao i predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Andrić. Razgovarao sam sa (pomoćnikom direktora Kancelarije) Jovovićem, i sa više njih tamo i kažu biće to rešeno, idite kod predsednika opštine... Predsednik opštine kaže idite u ministarstvo. Ministarstvo kaže vi ste pokrajinska institucija i mi smo, kako je Petar Kočić veliki u „Jazavcu pred sudom“ kazao „mi smo ni Davidovi, ni carski, ni spahijski“, nismo ničiji“. Društvo književnika Kosova i metohije ima problem i sa kosovskim vlastima prilikom uvoza knjiga na Kosovo. „Par puta su nam oduzimali knjige na carini, pa onda leže tamo po dva, tri, četri meseca, pa nam onda vrate. To je kad su u pitanju dve tri knjige, inače ako odštampate 500 knjiga u Srbiji u štampariji nema šanse da se prebace preko granice ili prelaza. Sarađujemo sa piscima iz Nemačke, naše knjige sasvim legalno i legitimno prelaze carinu kad šaljemo za Frankfurt, niko od carinika nam na granici Evropske unije ne pravi problem“. Hapšenje Đurića sramota za sve Govoreći o nedavnoj akciji Policije Kosova u severnoj Mitrovici i hapšenju Marka Đurića Sovrlić je kazao da je to pre svega sramota za Srbe, ali i za sve ostale. „To je naša sramota, srpska, ali gledajući ono tužno hapšenje, ja mislim da to više govori o onima koji su hapsili Đurića, a ne o Đuriću i Srbima kao ljudima. Naša je sramota što smo dozvolili to na našoj teritoriji, jer Kosovo je po Rezoluciji 1244 još uvek sastavni deo teritorije Republike Srbije, a Đurić, koliko mi je poznato, je građanin Republike Srbije. Svi mi građani Republike Srbije imamo pravo da sa važećom srpskom ličnom kartom uđemo na teritoriju Kosova i Metohije“. Društvo poremećenih vrednosti Prvi čovek Društva književnika na Kosovu i Metohiji kaže da srpski književnici ne sarađuju sa svojim albanskim kolegama. „Kontakti su se izgubili posle rata, nemamo nikakve kontakte. Kultura naravno nema granice i ne vidim nikakav razlog da književnici ne razmenjuju knjige, ali ne prevodi se. Ja ne čitam na albanskom, razumem dosta, ali ne bih mogao da pročitam knjigu na albanskom sa razumevanjem. Ništa se ne prevodi sa srpskog na albanski, niti sa albanskog na srpski. Takođe se pogodilo da nismo imali nikakvih manifestacija na kojima smo zajedno učestvovali, a niko i ne pokazuje inicijativu da do toga dođe, ni mi ni oni i tako stoje stvari“. Za trenutno stanje u kulturi odgovorni su i škole i prosvetni radnici koji bi svojim primrom trebalo da pokažu deci da je za normalan razvoj čoveka kultura neophodna. „Od 1995.godine, odgovorno tvrdim, bio sam na stotinak promocija i ne znam da li je bilo pet profesora književnosti ili nastavnika iz srednjih i osnovnih škola na njima. Oni jednostavno nemaju interesovanje, pa zašto bi onda i deca dolazila? Nas Zapad sad uči da nije nastavnik kriv što nije doveo decu na književno veče. Poremećene su vrednosti. Nas uče da trebamo da promenimo svest i da je novac gospodar svega. Prvo novac, pa porodica, pa tek onda Bog na trećem, četvrtom mestu. Novac, biznis, porodica, a književnost i kultura na stotom mestu“. Sovrlić je kazao da je žalostno što se pojedine kulturne institucije sa Kosova nalaze u Beogradu. „Muzej u Prištini ima sedište u Beogradu, pokrajinska biblioteka takođe. Postoji još niz institucija koje nećemo iz kolegijalnosti da nabrajamo, kojima je sedište u Beogradu, a žive od Kosova i Metohije. Svi oni treba da se vrate ovde da nas ima što više, jer kako ćemo braniti nešto ako nas nema. Verujte ja ne bih uzeo tu platu, a da živim u Beogradu“, rekao je Novica Sovrlić u emisiji Slobodno srpski. 08. April. 2018.

Slobodno srpski sa Živoradom Lazićem

U 318.emisiji Slobodno srpski gostovao je potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma Živorad Lazić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se akcija policije u Severnoj Mitrovici i hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića desilo, pre svega, u režiji Međunarodne zajednice. „Režija je bila iz krugova Međunarodne zajednice, samo su akteri bili domaći, sa albanske i sa srpske strane. Mislim da je to prethodnica nekih budućih dešavanja i tenzija. U ovom trenutku ne znam šta bi to moglo da bude, ali očigledno da neće biti ništa dobro kada su u pitanju srpski narod i albanski narod“. Lazić svoje sumnje temelji na tome što se još zvanično ne zna ko je naredio akciju policije, pri čemu je došlo do prekomerne upotrebe sile od strane policije sa određenom porukom. „U tome vidim jednu vrstu poniženja nas Srba sa prostora Kosova i Metohije ili možda upozorenje da ako su to mogli da rade Marku Đuriću, da ga onako brutalno provode kroz centar Prištine, da biju ministre, poslanike, šta onda nama Srbima na Kosovu može da se desi“. Smatra da izlazak Srpske liste iz Vlade Kosova neće bitno uticati na život Srba na Kosovu. „Dosadašnje učešće Srpske liste po pitanju zaštite srpskog naroda i prostora Kosova i Metohije nije dalo rezultate. Prema tome, da li su oni u Vladi ili nisu, za Srbe je nebitno“. Po njegovim rečima, najava predstavnika Srpske liste da će sami formirati Zajednicu srpskih opština, ako to ne učine kosovske institucije, nema nikakvog smisla. „Ako znamo da zajednica opština sa srpskom većinom treba da radi po zakonima Kosova, upitno je kako će one moći samostalno da rade. Ko će to verifikovati, kako će oni uspeti da funkcionišu uopšte, da li je to moguće? Znači, prosto za mene kao diplomiranog pravnika je to nemoguće“, rekao je Lazić i zapitao kakve bi to reperkusije imalo na policiju i pravosuđe. Stanje u školama alarmantno Profesor pravnih predmeta u Ekonomsko trgovinskoj školi na centralnom Kosovu i bivši Republički prosvetni inspektor zadužen za Kosovski okrug, kaže da je situacija u školama na Kosovu alarmantna. „Najveći problem u školama je opšti nerad i opšti javašluk. O tome sam upoznao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića kome sam prvo citirao kolegu, koji je rekao ’da nam uličari vode škole. Još sam dodao da 20, 30, pa možda i 40 odsto učenika završe školu apsolutno nepismeni“. Po njegovim rečima najveći problem su kadrovska politika i nerad. „Na primer, profesor prima godinu dana platu, a ne ispredaje nijednu jedinu lekciju“ rekao je Lazić u Slobodno srpski, uz tvrdnju da ta deca više nisu spremna za dalje školovanje. Problem je što u okviru školske uprave trenutno postoji samo jedan prosvetni savetnik, a ranije ih je bilo najmanje pedesetoro. 01. April. 2018.

Slobodno srpski sa Hiljmijem Jašarijem

U 317. emisiji Slobodno srpski gostovao je ombudsman Kosova Hiljmi Jašari. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je jedan od najvećih problema na Kosovu u vezi sa ostvarivanjem ljudskih prava, neefikasno pravosuđe, odnosno odugovlačenje sudskih procesa i nesprovođenje odluka suda. „Na nacionalnom nivou imamo 400,000 sudskih predmeta. Imamo 117,000 slučajeva za koje postoji odluka, koji su pravnosnažni, ali nisu izvršeni, to je sistematski problem koji onemogućava građanima da ostvare svoja prava“ Ipak Jašari kaže da Kosovo poslednjih godina beleži napredak u vezi sa poštovanjem ljudskih prava, posebno kada je reč o nevećinskim zajednicama. “Ako na primer govorimo o slobodi kretanja od 1999. godine do danas, postoji veliki napredak, a smanjen je i broj slučajeva zločina iz mržnje u odnosu na ranije godine“. Najveći broj žalbi koje kosovski ombudmsan dobija od strane srpske i ostalih nevećinskih zajednica odnosi se na imovinska pitanja. “Radi se o slučajevima imovinske štete, uzurpacji, ometanju poseda, problemu overe vlasništva po sudskim procedurama, formalizovanju kupoprodajnh ugovora itd. Druga oblast na koju se žale manjinske zajednice je u vezi sa dobijanjem socijalnog statusa, odnosno ekonomsko socijalne pomoći ili uživanje onih prava koja proizilaze iz zakona Kosova. Jedan deo se odnosi na prava koja se tiču državljanstva, gde se radio raseljenim licima sa Kosova koji su u Srbiji ili drugim zemljama u regionu i problemima koje oni imaju da obezbede lična dokumenta ili registraciju kao građani Kosova ». Dobra saradnja kosovskog i srpskog ombudsmana. Jašari je kazao da se na regionalnih skupovima redovno sastaje sa ombudsmanom iz Srbije i da je nedavno predložena konkretna saradnja. „Ova saradnja je zamišljena tako da ombudsman iz Srbije i ja budemo direktno u kontaktu, kao i osoblje naših kancelarija bilo kad da se pojavi neki zahtev u kancelariji ombudsmana u Srbiji ili ombudsmana na Kosovu. U tom slučaju ja onda tražim intervenciju ombudsamana u Srbiji i on istovremeno može da traži intervenciju ombudsmana na Kosovu za konkretne slučajeve koji se tiču odgovornih strana koje mogu da budu ili sa Kosova ili s druge strane iz Srbije. To je jedan od standarda koji se obično primenjuje kod ombudsmana bilo gde u svetu i to je poznato kao „stvari dobre volje“, o kojima ombudsmani odlučuju da rade i sarađuju.“. Jašari kaže da je spreman da se sa ombudsmanom iz Srbije Zoranom Pašalićem sretne i u Prištini, i u Beogradu, i da je i o tome razgovarao sa svojim srpskim kolegom. „To je nešto o čemu smo razgovarali i u procesu smo toga da vidimo kako bismo mogli da organizujemo obostrane posete u delovoma Srbije gde žive građani pripadnici albanske etničke pripadnosti ili na severu Mitrovice. Kod ombudsmana ne bi trebalo da postoje prepreke političke prirode, iz bilo kog razloga, zato što na kraju krajeva, to je interes koji se odnosi na prava građana obeju zemalja, koja su univerzalna vrednost shodno svim međunarodnim standardima“, rekao je Hiljmi Jašari u emisiji Slobodno srpski. 25. March. 2018.

Slobodno srpski sa Veranom Matićem

U 316.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Fonda B92 i predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara u Srbiji Veran Matić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će narednih meseci, kao konsultant Misije OEBS-a u Prištini, raditi na predlogu za formiranje Komisije koja će se baviti slučajevima 14 ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine. „Sa predstavnicima OEBSa smo se ovih dana dogovorili da ćemo u narednih nekoliko meseci raditi na istraživanju sudbine nestalih i ubijenih novinara i pokušati da prikupimo dokumentaciju“ Do sada tu dokumentaciju niko nije tražio, a po mišljenju Matića mora da postoji u određenim slučajevima kod srpskih, odnosno jugoslovenskih organa i kod međunarodnih organizacija: UNMIK-a, EULEKS-a, OEBS-a... „Rezultat tog procesa treba da bude predlog na koji način će se nastaviti rad na istraživanju ovih ubistava. Da li će to biti komisija po uzoru na onu koju imamo u Beogradu ili će biti nešto modifikovana zbog specifičnosti sutuacije ovde, videćemo. Najverovatnije će to morati da bude međunarodno telo sa ozbiljnim autoritetom iz sveta novinarstva“. Pre godinu dana Matić je na Konferenciji o bezbednosti novinara u Prištini koju je organizovao OEBS predstavio Komisiju za istraživanje ubistava novinara u Srbiji i njene rezultate. Od tada traju razgovori između njega i predstavnika OEBS-a oko toga na koji način bi se nešto moglo pomeriti kada je u pitanju rasvetljavanje slučajeva unijenih i nestalih novinara i na Kosovu. Jedan od zaključaka te konferencije bio je pokretanje inicijative za formiranje komisije koja bi se bavila slučajevima ubijenih i nestalih novinara, što su tada podržala i novinarska udruženja koja okupljaju srpske i albanske novinare. „Imam mandat da u narednih deset meseci pripremim taj predlog. Posle predstavljanja predloga medijskim udruženjima, međunarodnim organizacijama, videćemo koliko se može izvršiti ozbiljan pritisak da se takvo telo i formira. To bi trebalo da bude međunarodno telo koje bi imalo autoritet i Ujedinjenih nacija i Evropske unije, ali i svih lokalnih organa i na Kosovu, sa mandatom da vrši određenu vrstu kontrole i da pomogne istražnim organima u procesu ovih istraga. Osnovu te komisije treba da čine predstavnici medijske zajednice, i domaće i međunarodne. Takođe članovi komisije treba da budu i ljudi iz onih institucija koje su zadužene za rešavanje, dakle, iz policije i iz drugih institucija koje tome mogu pomoći“. Matić kaže da je veoma važno i zbog bezbednosti novinara danas rasvetliti slučajeve ubijenih i nestalih novinara „Ako nekažnjivost dopustite u bilo kojem vremenskom periodu, vi ste otvorili na neki način vrata tome da se dogode teški slučajevi nasilja ili ubistava i danas. To je na neki način poziv onima koji žele da zaustave novinare, da zaustave slobodu govora, da im je to najjeftiniji način, da će proći nekažnjeno, jer se niko time naročito neće baviti. Važno je da imamo prvo konsenzus medijske zajednice, a onda taj konsenzus mora da se napravi sa političkom zajednicom jednog društva, u ovom slučaju Kosova i naravno šire“. Danas je teško priktiti atantate Govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića Matić je kazao da je zabrinjavajuće i nedopustivo da dva meseca nakon ubistva javnost još uvek nije upoznata sa bilo kakvim rezultatima istrage. On smatra da se mora svakodnevno podsećati na to ubistvo i na potrebu da se ono razreši. „Svakim danom posle ubistva se gubi po pedeset odsto mogućnosti da bude razrešeno, jer ako se ne razreši u roku od nekoliko dana onda je kasnije sve to teže. Naravno, pošto su ovo kompleksne stvari, moguće je da dođe i do nekog rešenja, ali očigledno je da se mora dogoditi određena vrsta političkih promena ili nekog diskontinuiteta tu, da bi se nekako stvorio neki prostor, da neko progovori nešto. Mislim da je danas jako teško prikriti atentate tog tipa. U situaciji u kojoj nam saletiti gledaju u sobe, meni izgleda gotovo nemoguće da nije zabeleženo puno toga, na primer saletitima. Takođe ovde je jako puno ljudi koji sigurno imaju ozbiljnu bezbednosnu kulturu i predstavljaju bezbednosne zajednice svojih zemalja na ovom prostoru“. Unutrašnji dijalog – debata sa poznatim krajem Veran Matić smatra da je unutrašnji dijalog o Kosovu koji je pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo voditi od onog trenutka kad su se pojavili ozbiljni porblemi sa Kosovom. „ÄŒini mi se da je ovo finiš i da se u finišu obavlja jedna debata koja ima određenu vrstu poznatog završetka. Dakle, da ta debata ne daje neke nove produktivne ideje, koje bismo mogli da upotrebimo i sa njima da eventualno promišljamo šta dalje, na koji način komunicirati celu tu priču. Jasno je da ističe vreme za neki sporazum koji treba napraviti, koji bi bio dugoročnijeg karaktera. Mislim da je to nekakvo zadovoljavanje forme i pripremanje javnosti na nešto što se mora dogoditi - a to je nekakav čin, nekakav gest kojim će se završiti ceo ovaj briselski proces“. Između ruskog i američkog uticaja Govoreći o poltičkim odnosima u regionu u trenutku obnavljanja tenzija između Zapada i Rusije, Veran Matić je ocenio da uticaj Moskve na Balkanu raste. „Ne primećujem to kao neku određenu veliku strategiju, nego više kao popunjavanje ispražnjenog prostora. Dakle u jednom dugom vremenskom periodu Zapad je nekako napustio prostor Balkana i jednostavno ruski uticaj se proširio. Na primer povlači se BBC na srpskom, a na taj prostor je ušao Sputnjik”. Uticaj sa istoka je uzorokavan kako ekonomskim faktorima, kao što je energetska zavisnost od Rusije, tako i političkim, strankama u vladajućoj koaliciji na vlasti koje imaju dobre veze sa Moskvom. Sa druge strane, i američki uticaj na Balkanu je snažan, posebno u vezi sa situacijom oko Kosova. “Siguran sam da su SAD svakako prisutne u Briselskom dijalogu, ali naravno ne institucionalno i mislim da će biti veoma teško da se to institucionalno sprovede i realizuje. Mislim da i EU nije baš zainteresovana za tako nešto, ali SAD imaju veoma ozbiljne interese i ovde na Kosovu i u region i mislim da će one nastaviti dalje da budu vrlo aktivne kada je reč o samom procesu i o samom Balkanu uopšte”. Završni dokument ne mora da bude priznanje Matić veruje da je moguće sklopiti pravno obavezujući dokument između Beograda i Prištine na kraju Briselskog dijaloga, na način koji to neće značiti faktičko i formalno priznanje Kosova, za šta će trebati dosta mudrosti i spretnosti. “Mislim da ima puno elemenata koji bi trebalo da naprave balans i da se niko ne oseća da je pobeđen i da je izgubio sve, a da u isto vreme ne bude i baš najzadovoljniji onim što je dobio. To bi mogao da znači okvir u kojem će građani Kosova živeti stabilnije i bolje u budućnosti u zajednici na način koji se postigne ovim sporazumom. Ne treba se vezivati za nešto što imamo kao teritorijalno i državno u svojim glavama, a da ono u realnosti ne postoji. Treba na neki način komunicirati sa realnošću u korist građana, a ne u korist nečega što mi zamišljamo da je Kosovo danas u našim glavama, nešto što je mašta. To znači da treba prihvatiti realne odnose snaga i iskoristiti to da građanima kroz čitav niz odluka bude garantovana stabilnost, bolji život, sloboda i ekonomski uslovi za razvoj”. Na pitanje da li je moguće da Srbija bude uslovljena priznanjem Kosova za ulazak u EU, Matić kaže da to od Srbije niko ne traži. “Ja mislim da niko ne traži da Srbija to uradi na taj način na koji se to uglavnom zamišlja, da će jednog dana Vučić reći mi priznajemo Kosovo i ono je ravnopravna država kao i sve ostale države. Mislim da će postojati neka odluka koja će to u realnosti značiti, ali se neće to tako zvati i neće imati sve elemente državnosti kao što neke normalne zemlje imaju u svetu. Postojaće, ne znam, određena vrsta međunarodnog nadzora i određeni vremenski period koji će sigurno ostati da se taj nekakav završni oblik državnosti možda poklopi sa vremenom u kojem će ceo Balkan biti integrisan u evropske tokove, u evropsku zajednicu i kada će, pretpostavka je, granice biti po malo besmislene, i da će pitanje suvereniteta biti više evropsko nego lokalno”. rekao je Veran Matić gostujući u emisiji Slobodno srpski: 18. March. 2018.

Slobodno srpski sa Bajramom Ćerkinajem

U 315. emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši kordinator svih udruženja nestalih Albanaca na Kosovu Bajram Ćerkinaj, koji je aktuelni predsednik Udruženja porodica nestalih u Mitrovici „Glas roditelja“. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su predstavnici udruženja porodica nestalih Albanaca i Srba pre više od mesec dana zatražili sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da očekuju da se uskoro sastanu sa njim. „Vučić nam je obećao da ćemo mu biti gosti dva dana i da će razgovarati sa nama. To je rekao pre nepunih mesec dana i nadam se da ćemo ubrzo razgovarati i sa njim, kao što smo razgovarali i sa Hašimom Tačijem. Vučića ću prvo pitati zašto njih dvojica, dvojica predsednika, ne razgovaraju otvoreno o nestalim licima, kad su već najavili da će se o tome razgovarati i u Briselu“. Ä†erkinaj je kazao da se, u ovom trenutku, kao nestalo vodi još 1.652 lica, a da su prošle godine pronađeni posmrtni ostaci samo 15 ljudi. „Prošle godine je identifikovano i nađeno svega 13 Albanaca, jedan Srbin i jedan Crnogorac. Nismo zadovoljni time, mogu da kažem da je moglo bar 50 odsto više da se radilo ozbiljno, ali nije se radilo”. Po njegovim rečima niko se ozbiljno ne bavi pitanjem nestalih ni u Prištini, niti u Begradu, niti u Međunarodnoj zajednici. „Za sve ljude koji su nestali imaju snimke. Postoji snimak i ako se ubije jedna krava na Kosovu.To imaju zemlje Kvinte, pogotovo Amerika, ali oni kažu da ne traže te snimke. Mi smo imali veliki problem sa Rudnicom. O Rudnici se govorilo skoro tri - četiri godine, nema ništa, ali kad su stigli satelitski snimci priznali su da tu ima 250 tela i to je (Bruno) Vekarić rekao, nisam ja rekao. Mi smo govorili da ima 450, imali smo podatak da su dva kamiona puna ljudi odvedeni tamo, a vraćeno je samo 50. Gde su ostali nestali, ne znam gde su ih sakrili. Zar to nije igra ? Sve se zna”. Nema političke volje Ä†erkinaj kaže da nedostatak političke volje koči proces rasvetljavanja sudbine nestalih lica. „Ne može Veljko Odalović da vodi tri – četiri radna mesta politička i da govori o nestalim licima. Mi smatramo da i Komisije za nestala lica i velike glave politike, nisu voljni da nas pomire sa sudbinom koja nas je snašla zato što njima to odgovara, jer neko treba da odgovara za te zločine”. Od Specijalnog suda za ratne zločine porodice nestalih lica, kako kaže Ä†erkinaj, ne očekuju ništa jer je to po njegovom mišljenju politička, a ne pravna institucija. „Taj sud je formiran političkom voljom da neko na neki način opere sebe od toga šta su radili. Inače ne postoji ništa što se ne zna o Kosovu - sve se zna. To je sve jasno otvoreno urađeno na Kosovu, jedino treba jedna politička volja, na obe strane, da Beograd i Priština kažu evo tu su ljudi uzmite i nosite. Inače od tog suda nimalo ne očekujem - taj sud je politički, politika će da upravlja tim sudom”. U očekivanju nove strategije Ä†erkinaj je kazao da su porodice nestalih od nove Vlade Kosova odmah nakon njenoh formiranja dobile obećanje da će biti izrađena nova strategija kojom bi pristup problemu nestalih lica bio drugačiji i efikasniji.. “Mi smo 2. januara u Vladi imali sastanak gde su učestvovala Udruženja porodica nestalih i dobili smo čvrsto obećanje da će se za mesec dana uraditi jedna nova strategija. Međutim, prošlo je više od mesec dana, mi nemamo još ništa. Na tom sastanku je bio premijer Ramuš Haradinaj koji nam je lično obećao da će prilazak nestalim licima biti drugačiji i zadužio je Jahja Luku za to i dao mu neke kompetencije malo jače nego što imaju Komisija i Radna grupa za nestala lica. Smatramo, on bar tvrdi, da se radi još na tom planu”. Bajram Ä†erkinaj kome su 1999. godine, kako kaže pripadnici srpske policije u severnoj Mitrovici, gde je i živeo, odveli sina za koga ni danas ne zna ništa, je na samom kraju emisije imao i poruku za sve porodice kidnapovanih i nestalih. ” Molim porodice, nemojte decu da učite kako da bude nemira na Kosovu, nego samo mir, mir i ništa drugo”, rekao je Bajram Ä†erkinaj u emisiji Slobodno srpski. 11. March. 2018.

Slobodno srpski sa Momčilom Trajkovićem

U 314. emisiji Slobodno srpski gostovao je član Predsedništva Srpskog nacionalnog foruma (SNF) Momčilo Trajković. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi eventualna podrška Srpske liste ratifikaciji Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom značila kršenje Ustava Srbije. “Ako je Srpska lista državni projekat Srbije, onda Srpska lista mora da da se ponaša na način da čuva Ustav Srbije. Dakle, to nije granica između Kosova i Crne Gore, već je to granica između Srbije i Crne Gore. Davanje podrške za Sporazum o demarkaciji značilo bi protivustavno delovanje Srpske liste”. Trajković je kazao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da odustane od trenutne politike koju vodi prema Kosovu i istakao da su predstavnici SNF-a to i zatražili lično od Vučića na sastanku pre mesec dana. “Tražimo da prestane da obećava da će konačno rešiti status Kosova, jer danas Srbija nije u poziciji da može da rešava problem konačnog statusa Kosova, a da to bude u korist naših nacionalnih državnih interesa. Naš zadatak je bio da mu saopštimo da postoje Srbi i da većina misli onako kako mi govorimo, koji se ne slažu sa politikom koja treba konačno danas da reši Kosovo, jer to u stvari vodi ka nezavisnosti Kosova”. Na pitanje zašto se predsedniku Srbije žuri da reši pitanje Kosova Trajković je kazao da su verovatno u pitanju ranije preuzete obaveze nametnute od strane Zapada. „Ima obavezu prema onima koji ga podržavaju, od centara moći, pre svega mislim na Ameriku, na Brisel i ta nervoza se oseća u poslednje vreme, od njegovog boravka u Nemačkoj. Dakle, u tom grmu leži zec i tu je sada problem – na koji način da on ili nastavi da to radi što je počeo da radi ili da se okrene. Sigurno oni koji mu daju podršku traže ispunjenje nekakvih zahteva, a to je pre svega, rešavanje Kosova, jer ne verujem da Merkelova može da traži od Vučića nešto drugo, osim da prizna nezavisnu državu Kosovo, jer je i Nemačka priznala Kosovo“. Trajković smatra da će rezultat predloga Aleksandra Vučića o Kosovu koji je najavio krajem marta ili početkom aprila biti referendum. „Ne verujem da bi smeo bilo ko u Srbiji da sam, pa makar to bio i predsednik Republike Srbije saopšti stav i kaže – ovo je rešenje, očigledno da će to ići ka referendumu. Referendum je nešto što je u ovom trenutku poželjno, ali moraju da se stvore uslovi, jer referendumi mogu biti ovakvi ili onakvi. Od toga kakva će biti pitanja, do toga ko organizuje referendum, ima li dovoljno demokratičnosti, šta su to birački spiskovi i mnogo toga kako bi mogli da garantuju da bi referendum bio demokratski i iz njega dobili pravu odluku“. Komentarišuće sve češće pisanje medija o navodnoj podeli Kosova Trajković smatra da to nije ralno. „Mislim da se više ovde govori o razmeni teritorija, dakle severno Kosova za jug Srbije – Preševo, Bujanovac i Medveđu. Srbija bez tog koridora 10 je prosto nefunkcionalna, kao „čovek bez noge“. Ja mislim da bi to bila prava katastrofa da se za sever Kosova da jug Srbije, a suština za šta se Srbi, kad je Kosovo i Metohija u pitanju bore, jeste ono što je ispod Ibra, ovde je taj, takozvani, mit kosovski. Ispod Ibra, a ne iznad Ibra“. Susret sa patrijarhom Govoreći o nedavnom susretu čanova SNF sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Irinejem Trajković je kazao da i sam patrijarh izražava bojazan za budućnost Kosova. „Patrijarh nam je rekao da mu je teško kad čuje da će doći do „bolnih rezova“, da će se praviti kompromis i tako dalje i onda se pita šta se iza toga krije, ali ima nadu da do toga neće doći. U suštini Crkva i patrijarh u potpunosti podržavaju naše stavove i naš projekat kako i na koji način treba opstati ovde na Kosovu i Metohiji. Dakle, treba jačati ovaj narod koji je ovde, ekonomski, politički, nacionalno, sačuvati teritoriju, prostor“. Trajković je najavio da će Srpski nacionalni forum u sredu 07.02.2018. godine organizovati još jedan u nizu okruglih stolova pod nazivom „Kosovo i Metohija: Promena politike ili..“ kome će po prvi put kako je kazao prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i predstavnici Srpske liste. Trajković je istakao da cilj SNF-a nije da ruši predsednika Srbije niti bilo koga. „Marko Đurić do sada nije hteo da razgovara, evo sada dolazi i imaćemo prilike da razmenimo mišljenje. Mi želimo da budemo politički partneri, mi Srbi sa Kosova i Metohije, to je naša sudbina, ne možemo sada da rušimo jednog predsednika, pa da dovedemo drugog, pa da njega molimo, pa da ponovo rušimo. Mi želimo da izvršimo pozitivan politički pritisak na današnju vlast da rešava naš problem. Ukoliko ga ne rešava, sami će se okliznuti. Na Kosovu će se svako ko se pravilno ne bavi Kosovom sam okliznuti. Na kraju krajeva od cara Lazara do današnjeg dana svi su se okliznuli, samo je pitanje kako ćeš pasti“. SNF je po njegovim rečima spreman i da podrži predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali pod određenim uslovima. „ Mi smo mu pojas za spasavanje. Ako bi odustao od Briselskog sporazuma i od puta koji vodi ka nezavisnosti, mi smo spremni da pružimo ruku i da podržimo takvu politiku“. Trajković je kazao da još uvek radi na svojoj knjizi koju je najavio pre nekoliko godina, a koja nosi kako je kazao radni naslov “Ko je izdao Kosovo”. “Pošto izdaja još uvek traje ja ne bih želeo da je završim, a da ne vidim ko je stvarno najveći izdajnik po pitanju Kosova i Metohije”, rekao je Momčilo Trajković u emisiji Slobodno srpski. 04. March. 2018.

Slobodno srpski sa Slobodanom Petrovićem

U 313.emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Kosova i predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se nada da će ubistvo Olivera Ivanovića biti rasvetljeno, ali da dosadašnje iskustvo govori da nema mesta velikom optimizmu. Petrović je podsetio da još uvek nije rasvetljeno ubistvo Dimitrija Janićijevića iz 2014. godine, tadašnjeg kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice iz Samostalne liberalne stranke. “Još uvek ne znamo ko je počinilac, niti ko je nalogodavac ubistva Dimitrija Janićijevića. Sigurno da se taj događaj rasvetlio danas ne bi imali ovakvu situaciju i zato je važno da se što pre pronađu počinioci i nalogodavci ubistva Olivera Ivanovića, jer se time i skraćuje svaka vrsta spekulacije jer i danas imamo takvu situaciju da se prebacje lopta s jedne na drugu stranu i da se više priča nego što se konkretno radi na pronalaženju počinilaca”. Kazao je da nije otkriveno ni ko je 2010. godine pucao i ranio generalnog sekretara ove partije Petra Miletića, koji je u to vreme bio i potpredsednik Skupštine Kosova. “Nažalost nemamo nikakve informacije niti ko je pucao na Petra Miletića. Mi gotovo da nismo imali kontakt sa bilo kojim, kako domaćim tako i međunarodnim sagovornicima gde nismo pominjali tu temu. Tadašnje i sadašnje rukovodstvo EULEKS-a takođe pitamo oko toga i odgovori su uvek da je istraga u toku, da imaju neka saznanja, ali da ne mogu kažu sve detalje kako ne bi ugrozili istragu i to su reči koje su se obično koristile u tim našim razgovorima i to je tako do današnjeg dana. Još jednom kažem da upravo nepronalaženje tih počinilaca je dovelo do još jednog ubistva”. Petrović je kazao da je ubistvo Olivera Ivanovića veliki gubitak ne samo za njegovu porodicu, nego i za čitavo kosovsko društvo, posebno za srpsku zajednicu i da su posledice tog ubistva ogromne. “Posledice su ogroman strah kod ljudi, velika zabrinutost, neke porodice su napustile Kosovo pa i sama porodica Olivera Ivanovića. Danima imamo sve veći broj ljudi koji ističu table “Kuća na prodaju” O ratifikaciji Sporazuma o demarkaciji Petrović je kazao da očekuje da će poslanici Skupštine Kosova izglasati ratifikaciju sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, kao jednim od dva uslova EU za viznu liberalizaciju Kosova i da je to proces koji i on sam podržava. “Nemamo pravo da držimo ljude u izolaciji. To je istovremeno i pitanje o slobodi kretanja. Mislim da su naši građani jedini u ovom delu Evrope koji nemaju tu mogućnost i na kraju krajeva oni to od nas očekuju. To je jedan od uslova i Evropske unije čime ne treba da se bavi samo jedna politička stranka ili jedan poslanik i ne samo političari, nego uopšte time treba da se bavi čitavo društvo”. Na pitanje hoće li glasati za i za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova, ako to dođe na dnevni red parlamenta, Petrović, čija je stranka imala i osam mandata u prethodnim sazivima skupštine, odbio je da da kategoričan odgovor. “Da sam hteo da glasam, ja bih glasao, imao sam prilike i da se to izglasa. Međutim ono što je potpuno vidljivo da je taj proces više marketinški, nego suštiski. Ako vi zaista želite da imate taj proces završen onda morate ozbiljno da se bavite time. Znači do sada je trebalo da budu već nekoliko tribina, da se razgovar sa građanima, pre svega sa srpskom zajednicom”. O dijalogu u Briselu Ponovio je da nastavak Briselskog dijaloga nema alternativu, te da je to jedina prilika za rešavanje nagomilanih probema koje imaju građani. S druge strane, ono što bi trebalo da bude rezultat tih razgovora obeshrabruje, jer i ono što je dogovoreno nije realizovano do sada. “Moja želja i verujem ogromnog procenta građana je jasna. Mi očekujemo da taj proces da konkretne rezultate. S druge strane imamo iskustvo, nekoliko godina unazad da nema rezultata koje smo svi očekivali, ali to ne znači da taj proces treba da stane i da taj proces ne treba da se nastavi”. Jedna od neralizovanih tema iz Brisela je i Zajednica srpskih opština, iako je jedan od najčešćih naslova u medijima. “Nažalost, to je jedna od tema koja je toliko bila prisutna u medijima, a tako se malo radilo na njoj, pa sad imamo apsurdnu situaciju da prosto pričamo svi o zajednici, a malo ko zna uopšte šta je suština i šta su detalji, kako građani, tako i većina kolega u parlamentu. U okviru tog procesa pregovaranja bilo je nekoliko predstavnika iz srpske zajednice sa Kosova u raznim periodima, ali znam da oni nisu imali nekakav značaj u tome”. Među onima koji su pristustvali sastancima u Briselu su bili i Vladeta Kostić, i Branimir Stojanović, ali i on lično. “Naglašavam da ja nisam bio taj koji je učestvovao, koji je mogao da odlučuje. Ja sam bio da posmatram taj proces i jednostavno upravo zbog tih razloga koji su sada već vidljivi, jer imamo dve potpuno dijemetralno suprotne izjave”, rekao je Slobodan Petrović gostujući u emisiji Slobodno srpski. 25. February. 2018.