ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Bljerimom Šaljom

U 312. emisiji Slobodno srpski gostovao je savetnik predsednika Kosova Bljerim šalja. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će tehnički dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen 26. i 27. februara. „Potvrđeno je da obe strane idu u Brisel i da će 26. i 27. februara imati ozbiljne razgovore. Razgovaraće se o vrlo važnim sporazumima koji još nisu implementirani, a onda, siguran sam da ćemo krenuti sa vrlo važnim delom političkog dijaloga koji treba da dovede do obavezujućeg pravnog sporazuma“. Priština, po njegovim rečima, očekuje da će pravno obavezujući sporazum podržati očekivanja da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija. „Priština će tražiti priznanje Kosova od strane Srbije u ovom procesu. Sem priznanja želimo da napravimo odlučujući korak i postanemo članica Ujedinjenih nacija. Država nije finalizirala svoj opstanak ako ne bude članica Ujedinjenih nacija, zbog toga će to biti naš glavni cilj“. šalja kaže da će sprovođenje tog sporazuma koji treba da bude potpisan ove ili najkasnije sledeće godine biti oročeno i da će on po međunarodnom pravu biti obavezujući kako za Kosovo, tako i za Srbiju. „Iskustvo iz predhodnog perioda nam govori da moramo da imamo mehanizme od strane Evropske unije vrlo jasne koji će pratiti implementaciju i koji će davati vrlo jasne izveštaje o čemu se radi. Srbija bi trebala da dobije datum, zapravo poziv za učlanjenje u Evropsku uniju 2023. godine. Imamo znači 2018. i 2019. godinu kao godine kada trebamo da potpišemo taj međunarodno obavezujući sporazum. Imamo taj vremenski okvir za razgovore, za pregovore, za potpisivanje sporazuma. Onda od 2019. do 2023, imate period kad Srbija i Kosovo trebaju apsolutno da implementiraju sve ono što su tu potpisali. Znači nema više mogućnosti za izigravanje, nema vremena“. Ubistvo Ivanovića dokaz nepostojanje vladavine prava na severu Govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića šalja je kazao da je to posledica nepostojanja vladavine prava na severu Kosova i nesprovođenja sporazuma iz Brisela. "Mislim da ubistvo Olivera, bez obzira na to ko ga je naručio i ko je uradio, učinjeno da bi se na severu sačuvao nekakav status kvo, da ne bude nikakvog napretka, ali mislim da je postigao obrnuto kao nikad do sada. Mislim, ili verujem, ili želim da verujem, da Priština i Beograd treba da stignu do zajedničkog zaključka da se situacija na Severu ne može više tolerisati, jer se ipak radi o običnim građanima severa Kosova, najviše o Srbima koji tamo žive i koji su uplašeni. Å½ivimo u 2018. godini i nakon svega što se dešavalo na Kosovu imamo situaciju da se većina građana koja živi na Kosovu plaši i to apsolutno ne trebamo da tolerišemo" Po njegovom mišljenju, „da smo implementirali jednu stvar kako treba, ne bismo imali kola bez tablica tog 16. januara u Mitrovici jer navodno su ta kola zloupotrebljena da bi se izvršio taj akt ubistva Olivera Ivanovića“. S druge strane kaže sporazum o pravosuđu je potpisan još 2015. godine, a tek je septembra prošle godine počelo sa implementacijom. „Vakum se ne toleriše u pravu i u bezbednosti. Kada imate vakum, a nemate nekog ko vodi sudstvo, kad nemate nekog ko kontroliše tablice, kola, kada imate policiju koja je ipak krenula da funkcioniše tek 2014. godine, onda imate nekakvu klimu nepoveranja, imate klimu koja može biti zloupotrebljena. Poznato je da smo imali ubistva i pre ubistva Olivera Ivanovića, mislim da je bio neki obračun među kriminalcima koji su došli iz Srbije i čak su neko vreme živeli u Severnoj Mitrovici. Dakle, Severna Mitrovica je postala gotovo utočište za kriminal“. šalja kaže da su događaji nakon ubistva Ivanovića odbacili varijantu da se radi o nekakvom međuetničkom sukobu. „Situacija na severu nakon ubistva nije ukazala uopše da postoji sumnja da se radi o nekakvom nacionalno motivisanom ubistvu, nije bilo barikada, nije bilo nekih novih tenzija na severu“. Komentarišući nedavnu izjavu šefa nemačke diplomatije Zigmara Gabrijela da „na severu Kosova postoji masivan organizovani kriminal sa moćnim ljudima koji se čak ne libe i da ubijaju i da to međunarodna zajednica ne sme da toleriše“ šalja je kazao da je to jasna poruka. „Mi smo naučili da kada su u pitanju izjave naših političara i na Kosovu i u Srbiji da s vremena na vreme imamo razno-razne spekulacije, ali kad to kaže šef diplomatije nemačke države, to moramo svi da uzmemo izuzetno ozbiljno. Znači to je najava, to nije samo komentar, nije to samo nekakav javni izveštaj onoga što je on video ili ono što misli da je na Severu. Mislim da je to najava vrlo konkretnih odluka od strane Zapada i od strane EULEX-a na Kosovu i međunarodne zajednice, da se to više ne sme tolerisati“. Podela Kosova ili razmena teritorije neprihvaljive ideje Savetnik predsednika Kosova kaže da su ideje o podeli Kosova ili razmeni terotiroja koje se u poslednje vreme pominju u javnosti, za Kosovo potpuno neprihvatljive. „Kosovska strana nije uopšte spremna da razgovara o tome. ÄŒim razgovarate o granicama na Balkanu, znate šta se može desiti. Podela bi stvarno bila katastrofalna. Mislim da bi posledice bile izuzetno opasne i za Kosovo, i za Srbiju. Mi znamo na kraju krajeva da 60% kosovskih Srba živi na jugu, znači ovde u centralnom delu i u drugim delovima Kosova. Znamo takođe da na listi ovih glavnih crkava i manastira koji su pod zaštitom nakon Ahtisarijevog predloga 99% tih crkava i manastira su na jugu, samo jedan verski objekat je na severu. Tako da, podela kao takva ne bi ništa rešila ili razmena teritorije, samo bi podstakla nove tenzije, nove probleme. Ne znam kako bi se to završilo. Ne vidim da se uopšte može razgovrati i da se može uopšte doći do takvog sporazuma“. Posle decenije nezavisnosti, Kosovo ima šta da slavi šalja je govoreći o rezultatima Kosova 10 godina nakon proglašenja nezavisnosti kazao da Kosovo ima razloga za slavlje. „Kao prvo, pravno je potvrđeno odlukom Međunarodnog suda pravde 2010. godine da je Kosovo imalo pravo da bude država. Naravno da je sama činjenica da smo priznati od 115 država sveta veliki uspeh. Postali smo deo Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i brojnih međunardonih organizacija. Učestvujemo i na sportskim takmičenjima, na Zimskoj olimpijadi, učestvovali smo i na letnjoj kada je Majljinda Keljmendi donela prvu zlatnu medalju za Kosovo. Ekonomija se razvija, imamo fer izbore koje smo sproveli sami na najbolji mogući način. Možemo da budemo vrlo kritični, ali ne vidim čak ni u regionu da imamo slobodnije medije nego na Kosovu i mogućnost da se partije razvijaju i imaju koalicije”. Kao neuspehe Kosova šalja je naveo da je moglo više biti urađeno po pitanju vladavine prava i ekonomskog razvoja. Do Vojske Kosova samo ustavnim promenama Jedan od izazova Kosova je transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova koja se, po rečima šalje, treba izvršiti ustavnim promenama, za šta su neophodni i glasovi srpskih poslanika u kosovskom parlamentu. šalja je kazao da postoje neformalni razgovori sa pojedinim srpskim političarima o toj temi. „Neformalno imamo razgovore. Ali naša je ideja da se stvori vrlo jasna komunikacija i da se sedne i razgovara o tome. Ako vidite šta kažu javno – ne postoji volja, iako su Bezbednosne snage Kosova stvorene od strane američke države i od strane NATO pakta, da bi nas sve ujedinile. Međutim, neformalno, na kraju ispadne da se oko toga pita Beograd. Znači da predsednik Vučić treba da odluči šta će da napravi sa tom situacijom”. Bljerim šalja je kazao i to da je ponovo uspostavljena komunikacija između Srpske liste i predsednika Kosova Hašima Tačija koja je od strane Srpske liste bila prekinuta polovinom novembra prošle godine „Da, u principu je uspostavljena ta komunikacija, to mogu da potvrdim”, rekao je savetnik predsednika Kosova Bljerim šalja u emisiji Slobodno srpski. 18. February. 2018.

Slobodno srpski sa Goranom Avramovićem

U 311. emisiji Slobodno srpski gostovao je glavni i odgovorni urednik RTV KIM Goran Avramović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je nakon ubistva Olivera Ivanovića osećaj neslobode na Kosovu mnogo drugačiji u odnosu na period pre tog zločina, dok se po njegovim rečima u Beogradu nije mnogo toga promenilo. „Taj naš osećaj neslobode je pre svega i sastavni deo „3N paketa“ koji nas godinama uništava ovde na Kosovu. Nerad na prvom mestu, naš zločinački nerad, neznanje i nesloboda. što se Beograda tiče drugačiji će možda biti naziv jedne ulice u tom glavnom gradu, jer smo svedoci inicijative da jedna ulica dobije ime po Oliveru Ivanoviću. Drugačije je i to što Beograd ima nešto više stanovnika, nažalost, od tog dana, jer je supruga ubijenog Olivera rekla da joj ne pada napamet da se više sa onim što je ostalo od porodice vraća u Kosovsku Mitrovicu. Verujem da su je neki građani Kosovske Mitrovice već sledili u tome, a ako nisu verujem da će ubrzo“. Komentarišući političke posledice ubistva Ivanovića, Avramović kaže da i one mogu biti tragične. „Bojim se da te posledice mogu da budu jednako tragične zbog retorike koja se koristi, jer ne postoji gadost koju niža partijska „božanstva“, ne smeju da izgovore na račun ljudi koji su njihovi politički neistomišljenici, a ne politički protivnici kako to vrlo često čujemo. Preko svih onih standardnih priča ko je lopov, ko se bavi ovim ili onim, ko je uradio ovo, zbog čega, kako, zašto i tako dalje, što se i danas dešava recimo u kampanji za beogradske izbore. Bojim se da to stvarno može da se završi tragično i da to bude vrsta promene. Dakle moramo tu vrstu javne diskusije pod hitno kao društvo da uvedemo u nekakve tokove koji su ljudski, koji su civilizovani. Ja mogu da se ne slažem s tobom, ali stvarno ne vidim nijedan razlog niti povod da te nazivam nekakvim imenima i da dajem nekakve kvalifikacije koje mogu da dovedu do onoga što se Oliveru desilo“. Avramović je kazao da međusobne optužbe zvaničnika Beograda i Prištine o nesaradnji i razmeni informacija u slučaju ubistva Olivera Ivanovića nisu nikakva novost. „To je dugogodišnji obrazac ponašanja Beograda i Prištine. Setimo se samo Briselskih pregovora kad izađu posle nekakve seanse, onda kad ih slušamo teško je da verujemo da su uopšte bili na istom mestu, a kamoli da su pričali. Mislim da oni između sebe odavno nisu u stanju ni da se dogovore da li su se dogovarali uopšte, a kamoli šta su se dogovorili, tako da nažalost ni u ovom slučaju nema nikakve razlike“. Smatra da će ubistvo Olivera Ivanovića ostati nerasveljeno „Dosadašnje iskustvo nas je naučilo da se počinioci, a posebno nalogodavci ovakvih ubistava nikad ne otkriju. Imali smo i ubistva, uslovno rečeno, običnih ljudi, koja naravno nisu ništa manje strašna niti tragična zbog toga što ljudi nisu bili deo političke priče, pa ni ona nikad nisu rešena, tako da verovatno nikad nećemo saznati istinu. Ubistvom Olivera Ivanovića Kosovo je na svoj način dobilo svog Zorana Đinđića“. O inicijativi za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu Govoreći o inicijativi grupe poslanika za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu i početne otvorene podrške pojedinih najviših zvaničnika Kosova toj inicijativi, koji su nakon pritiska međunarodne zajednice promenili odnos prema tome i poručili da je Specijalni sud obaveza koju će Kosovo ispuniti, Avramović je kazao da je očigledno u pitanju igra sa velikim ulozoma. „Ne isključujem mogućnost da je uslovno rečeno sukob sa predstavnicima zemalja Kvinte i ostalim moćnicima namerno iniciran da bi se utvrdile nekakve lične pozicije. Moj lični osećaj je da se radi o učvršćivanju pozicije lika kosovskog predsednika Hašima Tačija kao jedinog relevantnog faktora na Kosovu, jer svedoci smo da postoje tako relevantni faktori i u likovima vođa i mislim da je to Tačijeva igra da on sebe prikaže kao jedinog gospodara trenutne situacije. Moram da priznam da mi je već u najavi „humorna“ paralela Ana Brnabić - Ramuš Haradinaj iako ona formalno postoji, ali svakog dana čini mi se da postaje i suštinski sve bliža i da je evidentno da se oni mnogo ne pitaju za ono što se dešava u njihovim dvorištima, odnosno u njihovim zonama odgovornosti“. Rezultati Srpske liste čista nula Avramović je za rezultate rada Srpske liste na centralnom nivou proteklih godina rekao da su i dobri, i loši, ali ih je, generalno, ocenio „čistom nulom“. „Loše je to što ništa nisu uradili pod milim bogom, a dobro je to što ništa nisu uradili jer kakve kapacitete imaju da naprave glupost, super je što ništa nisu pipnuli“. Smatra da nije normalno da Srpska lista kao deo vladajuće koalicije, nema koalicioni sporazum na papiru. „Taj prazan prostor je namerno ostavljen takvim, jer ako papir ne zapamti njihov sporazum i to oko čega su se sporazumeli, onda ga je mnogo lakše fluidno tumačiti. Kroz vreme može da se menja, a i manje ih boli glava ako nemaju to slovo na papiru. Međutime evidentno je da to nije sporazum Gorana Rakića i Ramuša Haradinaja i ostalih, nego je to sporazum između Beograda i Prištine“. Najveći problem srpskih medija – kadrovi Avramović koji je urednik jednog od najpoznatijih medija na Kosovu RTV KIM, kaže da je glavni problem većine srpskih medija na Kosovu nedostatak kadrova. „Pored kadrova, problem nam je i odnos prema kadrovima od strane nekih drugih koji misle da su veliki, da su bitni, da su jaki, koji nam „kradu“ kolege, koji ih mame nekakvim šarenim papirićima na kojima su ispisane neke cifre. Novac nama ne predstavlja problem, jer novca nema. Ono što međunarodna zajednica, koja je majka „nedonoščeta“, jer se mi batrgamo zadnjih 10 godina, mora da shvati, jer je činjenica da srpski nezavisni, privatni, kako god da ih nazovemo, ne mogu da prežive igrajući tržišnu utakmicu, zato što tržišta nema. Dakle, osuđeni smo na projektno finansiranje i na projektna preživljavanja, a onda tu ima drugih problema, jer su to uglavnom građanske priče, pa moraš da radiš vrstu programa kojom možda baš i nisi oduševljen, moraš da se baviš nekakvim debatama, nekakvim okruglim stolovima, nekakvim anketama. To su stvari koje prosto mediji ne treba da rade, mediji treba da rade svoj posao“. Osvrnuo se i na komunikaciju medija i zvaničnika čiji je kako je kazao posao i obaveza da se odazivaju na pozive novinara i medija rekavši da je ona veoma loša. Posebno je istakao odnos predstavnika Srpske liste prema medijima, koja je prošle godine od Udruženja novinara Srbije na Kosovu dobila „priznanje“ Crni Božur za najlošiji odnos prema novinarima i medijima. „Ono što je najbitnije za mene i naše kolege je saznanje da Srpska lista nije adresa na koju trebamo da tražimo rešenje tog problema. Adresa je Beograd i moramo hitno da tražimo sastanak sa nekim u Beogradu, da vidimo šta se tu dešava, jer ne može da se radi više na osnovu saopštenja koja oni šalju i uručuju“. Unutrašnji dijalog – dijalog ili traženje alibija? Govoreći o unutrašnjem dijalogu o Kosovu koji se u Beogradu odvija na inicijativu predsednika Srbije, Avramović je kazao da mora da postoji jasna razlika između dijaloga i onoga što je, kako je kazao, traženje alibija. „O Kosovu je pričano svih ovih godina i ko je imao uši mogao je da sluša i čuje. Da li je paralelno s tim pričama nešto trebalo i da se uradi? Trebalo je naravno. Da li je rađeno? Nije rađeno“. Posle posete Aleksandra Vučića stigli „srećni“ pilići Avramović kaže da se posle nedavne posete Aleksandra Vučića Kosovu ništa značajno nije promenilo. „Posle te posete je ostalo ćutanje i još neke koze, ovce i pilići koji su stigli na Kosovo srećni, kako pre neki dan reče pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Zoran Bojović. Kao da mi ovde nemamo dovoljno peradi i ovaca za šišanje, pa nam treba još ovaca“. Ipak smatra da postoji potreba i za takozvano „Laplje selo 2“. „Ima potrebe za šest sezona Lapljeg Sela od po minmum 10 epizoda, ali da se Kosovo ne bindžuje onako kako ga je bindžovao predsednik te noći, pa je zgurao celu sezonu u pet, šest sati. Mora da se menja reditelj, moraju da se menjaju glumci... i Tita je igrao Ričard Barton i Banović Strahinju je igrao Franko Nero, mi to ne umemo, ajde da platimo neke strance ozbiljne da dovedemo da nam pokažu kako se to radi. Nezvanično sam čuo da bi možda moglo da bude, ne Laplje Selo 2, nego Kosovska Mitrovica 1, ali se nadam da stvarno nećemo da pričamo o pilićima, vučićima i mečićima - nego da ćemo pričati o ozbiljnim stvarima, da ćemo pričati o neslobodi, neradu i neznanju“, rekao je Goran Avramović u emisiji Slobodno srpski. 11. February. 2018.

Slobodno srpski sa Gazmenom Salijevićem

U 310. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsedavajući Savetodavnog veća za zajednice pri kabinetu predsednika Kosova Gazmen Salijević. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se civilno društvo na Kosovu pokazalo nezrelim, jer nije na adekvatan način reagovalo na ubistvo lidera Građanske inicijative Sloboda demokratija pravda Olivera Ivanovića. Posebno je zabrinjavajuće to što, kako kaže, nije bilo reakcija ni od strane srpskih nevladinih organizacija. „To govori o ukupnom stanju društva na Kosovu. Najviše me boli to što mi, kao ljudi koji smo deo civilnog društva, a pogotovo civilno društvo srpske zajednice, nije izašlo u javnost da makar to osudi. Mislim da nedostaje zrelost u svemu tome. Nije dovoljno baviti se samo pisanjem projekata i promocijom nečega. Uloga civilnog društva, bar kako na zapadu funkcioniše, jeste osuda svakog nasilja i spremnost da podignete glas ne samo za takav jedan događaj, već za svaki drugi događaj koji se dešava. Da budete spremni, da budete kao cveno svetlo na semaforu koje zaustavlja saobraćaj“. Salijević je kazao da se u poslednjih 10 godina, od proglašenja nezavisnosti Kosova do danas, gotovo ništa nije promenilo u životu nevećinskih zajednica na Kosovu. „Problemi su još isti, od infrastrukturnih, slobode kretanja, zapošljavanja...Nije dovoljno samo doneti nešto na papiru, u ovom slučaju nije dovoljno samo doneti deklaraciju o nezavisnosti, nego morate imati adekvatne programe. Za 10 godina na Kosovu što se tiče nevećinskih zajednica nije se puno toga promenilo. Deo odgovornosti za to snose institucije u Prištini zato što one po svojoj političkoj volji i agendi probleme zajednica stavljaju na poslednje mesto pri rešavanju. Druga stvar je u tome što i neka naša politička volja ili neka naša želja za promenama nije bila istinska. Mislim da u poslednjih 10 godina i civilno društvo iz manjinskih zajednica nije izašlo sa konkretnim idejama - kako da se reše određeni problemi. Nismo izašli sa vizijom kako da se reše problemi na lokalu. Imali smo smenu i političke elite i političkih partija, ali nekako društvo u celini je ostalo nemo na sve to“. Salijević smatra da neće biti istinskih promena i pomirenja među zajednicama sve dok, kako je kazao, ne pogledamo jedni druge u oči i govorimo bez političkih osećanja. „Moramo da shvatimo da smo vekovima tu jedni pored drugih, da živimo tu jedni pored drugih, da pomirimo komšije, bio to Albanac, Srbin, Rom, Bošnjak ili Turčin. Najveća opasnost trenutno je to što već 18 godina od završetka konflikta mi se i dalje nekako bavimo tom mržnjom, i dalje učimo našu decu da su ovi ovakvi, da su oni onakvi. Ne edukujemo našu decu da je različitost bogatstvo, da je lepo imati Roma za prijatelja, da je lepo imati Albanca za prijatelja, isto obrnuto da je lepo imati Srbina za komšiju, za prijatelja, za kuma, za pobratima. Moramo nekako da vaspitamo drugačije decu. Ono što je jako negativno je i to da danas u nekim kosovskim udžbenicima imate govor mržnje prema Romima i Srbima“. Romi – najdiskriminisaniji na Kosovu Govoreći o položaju Roma na Kosovu Salijević je kazao da je ova zajednica u jako teškom položaju i da je jedna od najdiskriminisanijih na Kosovu. „Najveći problemi Roma na Kosovu su nezaposlenost, obrazovanje i infrastruktura, što su tri povezane stvari. Redosled je takav iz prostog razloga jer tek ako roditelj radi on je u mogućnosti da ekonomski ojača i podrži svoju porodicu. Ukoliko imate infrastrukturu u mahalama to dete neće ići prljavih pantalona ili prljavih patika ili cipela u školu, nego će ići čistiji, uredniji. To su tri jako važne stvari na koje moraju lokalne samouprave da obrate pažnju. Mi konstantno pokušavamo da podignemo glas, da kažemo da su to goreći problemi. Lokalna vlast mora da shvati da Romi nisu dobri samo za metlu. Postoji ta predrasuda, što je inače diskriminacija, kada govore često da nema obrazovanih Roma. Na sreću svakako ima obrazovanih Roma, imamo Rome koji studiraju, imamo Rome koji završavaju srednje škole, znači postoji pozitivan pomak, ali lokalne samouprave moraju da imaju ideju, da nas vide kao građane prvog reda i da zajednički rešavamo probleme, a ne kao građane drugog reda“. Salijević je kao negativan primer odnosa lokalnih samouprava prema Romima naveo opštinu Gračanica gde živi oko 10 odsto Roma i opštinu Severna Mitrovica. „U opštini Gračanica trenutno nemate nijednog zaposlenog Roma u opštinskoj administraciji. Opština Mitrovica takođe kao novoformirana opština na severu nema nijednog Roma u administraciji. Imate jednog Roma koji radi u Prizrenu u lokalnoj samoupravi i u Kancelariji za zajednice u opštini Kamenica takođe imate jednog Roma“. Salijević je pohvalio odluku opštine Gračanica što je Romski jezik proglasila službenim jezikom u ovoj opštini, ali je kazao da to u praksi ne funkcionište. „To je marketing. Znači, neko u opštini Gračanica je uzeo zaduženje da tako kažem da napravi to i hvala im na tome, jer time su zaštitili romski jezik i unapredili opštinu Gračanica. Opština Gračanica je jedina opština i u Evropi gde je romski jezik službeni jezik. Međutim tamo nema prevodioca za romski jezik. Sledeći korak jeste da zaposle jednog Roma kao prevodioca“. Salijević smatra da dugo najavljivana Zajednica Srpskih opština neće doneti ništa dobro ni Srbima, ni Romima na Kosovu „To je kao bajka, pričamo o nečemu što ne postoji, nemamo dodirnih tačaka, nemamo temelj, nemamo realnu sliku o tome i moje lično mišljene je da ta Zajednica srpskih opština neće doneti ništa dobro. Mi već imamo lokalne samouprave, već imamo sistem koji postoji, koji je funkcionalan već 10 godina od kada postoje te lokalne samouprave i dodatni mehanizam bi samo optretio postojeći mehanizam i ja stvarno ne vidim šta će bilo ko dobiti više tom ZSO od onoga što sada postoji i od onoga što danas funkcioniše“, rekao je Gazmen Salijević u emisiji Slobodno srpski. 04. February. 2018.

Slobodno srpski sa Dragišom Milovićem

U 309. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Građanske inicijative „Za naš Zvečan“ Dragiša Milović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je posle ubistva Olivera Ivanovića na severu Kosova sve drugačije. „Dok je Oliver Ivanović bio živ i sever Kosova i Kosovska Mitrovica imali su svoju dušu, mogu tako da kažem. Ljudi su imali nadu, nadu da će opstati, nadu da će nama, našoj deci biti bolje, bilo je optimizma. Sećam se samo onog dana kada je Oliver dobio oslobađajuću presudu i kada su ga naši sugrađani iz Mitrovice sa osmehom na licu dočekali, osećala se jedna atmosfera puna optimizma. Nažalost, sada kada Olivera nema, kako reče jedan naš sugrađanin, Mitrovica, severni deo, sever Kosova su po onoj Domanovićevoj ‘’Mrtvo more’’, grad bez duše. Gledam svoje sugrađane u prvim večernjim satima, ulice su polupuste, ljudi zabrinuti, još uvek u šoku ne mogu da veruju da se nešto ovako moglo desiti u našem gradu, zabrinuti... Dakle, jednom rečju sve se promenilo, od one nade, optimizma mi sada strahujemo šta sutrašnji dan donosi“. Milović kaže da je posebno pogođen ponašanjem i odnosom lokalnih političara i institucija na severu Kosova nakon ubistva Ivanovića. „Pali su na ispitu i predstavnici lokalnih samouprava i sve institucije i političari koji tamo rade i žive. Ð¢Ðµlo Olivera Ivanovića je trebalo da bude izloženo, s obzirom da je kasnije sahranjen u Aleji zaslužnih građana, kako reče Ksenija Božović u najboljoj sali koju Mitrovica ima, da se našim građanima dozvoli da mimohodom izraze saučešće porodici i da se poklone Oliveru Ivanoviću. Nažalost gledao sam da se telo u sanduku uz stepenice kancelarije Građanske inicijative SDP unosi sa velikom mukom. Moralo je biti vandrednih skupštinskih sednica. Međutim, sam narod je pokazao koliko ceni Olivera Ivanovića i narod nije pao na tom testu, za razliku od lokalnih političara“. Milović koji je na proteklim lokalnim izborima bio kandidat za gradonačelnika Zvečana kaže da je i sam zabrinut za svoju bezbednost. Njemu i Ivanoviću su uoči predizborne kampanje za te izbore zapaljeni automobili. „Svi smo, pa i ja sam zabrinuti, pre svega za svoju porodicu, svoju decu. Ono što zabrinjava je da pored toliko policajaca kosovske policijske službe, pored svih tih sigurnosnih kamera, nijedno ubistvo, teško krivično delo, nijedna paljevina, u poslednje četri godine, preko 24 automobila, bačenih bombi, nije otkriveno. I tada smo upozoravali - šta posle paljevine naših automobila? Zna se da je verbalno prećeno i mojoj ćerki. šta posle toga ide, je l’ ubistvo? Nažalost to se i desilo. Policija je trebalo da radi svoj posao. Prošlo je pet meseci od kada su nam zapaljeni automobili, a nikakvu informaciju nemam, dokle se sa istragom stiglo….da se tada reagovalo na pravi način možda bi se predupredilo ovo što se najstrašnije desilo Oliveru“. Kaže da nije zadovoljan načinom na koji se vodi istraga i da je u samom startu bilo dosta propusta. „To mesto gde se izvršio zločin nije na vreme žutom trakom obezbeđeno, puno je tu prolaznika prošlo. Videla se i pasivnost UNMIK-a, KFOR-a, EULEKS-a. Videli smo da je poziv da se naše bezbednosne snage, odnosno Istražne jedinice iz Srbije uključe, Priština odbila. Sve mi to zaista liči na nešto već viđeno, na razvodnjavanje i nažalost nisam optimista. Ipak očekujem i svi mi moramo da verujemo, da će se nalogodavci i ubice pronaći, jer samo tako će se vratiti kakav takav normalan život na severu i u Kosovskoj Mitrovici“. Milović podseća da je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon ubistva Ivanovića postavio pravo pitanje, a to je ko ima koristi od ubistva Ivanovića. „To je pravo pitanje i odgovor na to pitanje odvešće nas i do nalogodavca i do ubice. Dakle, da li oni koje je Oliver kritikovao – to su i lokalni kriminalci, pa i Vlada Republike Srbije, da li Priština kojima je Oliver na neki način smetao, jer znamo da je Oliver spremao da napravi svoju stranku, da registruje stranku, da se sprema za neke izbore. Da li neki centri moći sa Zapada, da se destabilizuje prostor? U svakom slučaju neko kome je stalo do mira da građani žive, da se razvija ovaj prostor, takvi sigurno nisu ovo uradili“. Kaže da je ohrabren porukom Vučića tokom njegove posete Kosovu da će se vlast obračunati sa kriminalom i korupcijom u sopstvenim redovima. „Pre svega meni je drago da sam to čuo. To što je tačno je da je to rekao predsednik, a predsednik je na čelu svih obaveštajnih službi u Srbiji i verovatno da ima podatke ko su ta imena, ko su ti kriminalci i ono što mi očekujemo je da će oni u najskorije vreme biti uhapšeni i izvedeni pred lice pravde“. Ko je crtao metu Oliveru Ivanoviću? Milović se osvrnuo i na negativnu kampanju pojedinih medija koja je vođena tokom predizborne kampanje, a koja je bila usmerena protiv njega i Ivanovića. „šta smo mi prošli, Oliver i ja i naše porodice, to najbolje mi znamo. Na Pinku se to dešavalo, ali ono što me je posebno zabolelo to je televizija Most, gde svi ti novinari i uradnici znaju ko je Oliver, znaju ko je Dragiša Milović. Ja sam pozvao urednika televizije Most Ljiljanu Janković i pitao šta se to dešava, kakvi se to spotovi emituju. Oliveru da se pripisuje albanska zastava, da je izdajnik, da je satelit Prištine, da je pokvaren čovek, da je nepošten čovek. Ona je rekla da je tu nemoćna i da je spot naručen i urađen u Beogradu. Dakle, ona je tu samo da sluša. Zato smo preko advokata podneli krivičnu prijavu i iskreno se nadam da ćemo na sudu dokazati ko je crtao metu Oliveru Ivanoviću, jer su se u tu harangu uključili i pojedini vladini službenici. Među njima direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić kaže: ''Ko glasa za Olivera Ivanovića taj glasa protiv interesa države Srbije, ko glasa za Olivera Ivanovića taj razbija jedinstvo države Srbije''. Dakle, sve smo to mi prošli i ono što je najteže u čitavoj toj situaciji je da smo bili zatvoreni, bez mogućnosti da kažemo da to nije istina. Tu istu gospođu Janković sam zvao i tražio 10 minuta da Oliver Ivanović i ja gostujemo na Televiziji Most, a ona nam je rekla da ne može, jer su svi termini zauzeti“. Milović smatra da istražni organi treba da uzmu u obzir i izveštaj TV Most pod naslovom „Da li Ivanović sa KFOR-om i Prištinom dogovara okupaciju severa Kosova? Podsetimo TV Most je 17.10.2018. godine objavio i fotografiju Olivera Ivanovića kako se pozdravlja sa jednim pripadnikom KFOR-a ispred automobila, a izvor te televizije je kako su naveli ''naš izvor'' koji im je dostavio i fotografiju i opisao i ostale detalje oko mesta tog sastanka. U izveštaju TV Most je još i navedeno da Ivanović taj sastanak nije najavio, niti je bilo kakve informacije o njemu izneo u javnost na konferenciji za novinare tog dana.. „Oliver ništa tajno nije radio. Znam kad je trebalo da se vidi sa tim oficirom KFOR-a. S obzirom da je Oliver još uvek pod istragom, to nije trebalo da bude javno, ali i to bi bilo javno da nije ove prepreke, ali samim tim što je neko to snimio i to prikazao znači da je Oliver praćen i da je želelo da se pokaže tako da on nešto sklapa na štetu Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. To je takođe jedan od podataka koji ljudi koji se bave istragom treba da uzmu u obzir“. Nasilje rađa kontranasilje Komentarišući izjave pojedini analitičara i političara u Beogradu da o mogućoj nasilnoj akciji specijalne jedinice kosovske policije na severu Kosova, Milović kaže da su to priče za javnost i da za tim trenutno nema potrebe. „Apsolutno nema razloga da oni nešto nasilno rade. Pa oni tamo mogu slobodno da dođu i preuzmu i vode slučaj oko ubistva Olivera Ivanovića. Međutim iskustvo nam govori da svaki pokušaj nasilja, nasilnog sprovođenja specijalnih jedinica na severu rađa kontra nasilje“. Govoreći o odnosu zvaničnog Beograda prema Kosovu u poslednjih pet-šest godina Milović, koji je bio i predsednik opštine Zvečan do 2013. godine, kazao je da situacija u tom smislu nije nikad bila gora. “Mislim da je ranije bilo više iskrenosti i transparentnosti, veće sloge, većeg jedinstva, nije se gledala partijska, stranačka pripadnost to mogu da kažem i u vreme gospodina Nebojše ÄŒovića, nakon toga profesora Samardžića, Sande Rašković-Ivić, Vuka Antonijevića, Gorana Bogdanovića, Aleksandra Vulina… Zaista, radili smo zajedno kao tim. Posle 2013. godine vidimo nešto sasvim drugo. Poziva se na jedinstvo, vidimo da se svako drugo mišljenje, svaka druga opcija blati, satanizuje. Ne možemo tako..“. Po rečima Milovića situacija se poslednjih godina posebno pogoršala na severu Kosova u odnosu na period pre 2013. godine. „Ranije se osećala iskrena podrška iz Beograda, bilo je sloge i jedinstva. U narodu je bilo optimizma, narod je očekivao bolje sutra, za razliku od ove četiri godine. Tada smo imali institucije države Srbije na primer, od lokalnih samouprava, civilne zaštite, zdravstva, prosveta, sudstva – to je bilo apsolutno sve u sistemu države Srbije. Međutim, posle Briselskom sporazumu vidimo da se jedna po jedna institucija gubi, polako klizimo u integraciju u kosovsko društvo. Date su i telekomunikacije, i pozivni broj, i civilna zaštita, šta je ostalo ? “. „Ne povlačim se iz politike“ Nakon formiranja opština na severu Kosova koje rade u kosovskom sistemu u životima većine građana se, po njegovom mišljenju, nije previše pozitivnog promenilo. „ Milioni su se slili na sever iz budžeta za sever, za razvoj iz Evropske unije, iz Beograda, Prištine, ali je to netransparentno. Istražite kao novinar ko dobija poslove na severu. Videćete da je jedna firma dobila preko 120 projekata, odnosno poslova, a da sve poslove na severu rade Albanci. Dakle i tamo gde bi Srbi mogli da se uposle, a velika je nezaposlenost, mladi nemaju posla, ima droge, kriminala... Jedan podatak moje koleginice neuropsihijatra kaže da ima 14 hiljada mladih koji su zavisni od nekog narkotika. To je zabrinjavajuće i poražavajuće za sve nas”. Milović koji je trenutno odbornik u Skupštini opštine Zvečan kaže da se posle ubistva Olivera Ivanovića i svega što se dogodilo i njemu lično, neće povući iz politike. “Neću se povući. Sigurno ću sa svojim odbornicima ukazivati na ono što je dobro, ako bude dobro i na ono što je loše. Kao što već vidimo, recimo gradonačelnik je nabavio dva džipa od 80 hiljada evra, pa ćemo ga pitati na prvoj narednoj sednici da li je opština Zvečan toliko bogata da tih 80 hiljada nije mogla negde pametnije da uloži, nego da ulaže u džipove i kome će ti džipovi služiti i ko će ih koristiti. Imam dužnost prema našim sugrađanima da se uključim u rad lokalnog parlamenta i da rešavamo lokalne probleme”, rekao je Dragiša Milović u emisiji Slobodno srpski. 28. January. 2018.

Slobodno srpski sa Rizom Smakom

U 308. emisiji Slobodno srpski gostovao je član predsedništva Alijanse za budućnost Kosova i ekspert za ustavno pravo prof.dr Riza Smaka. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da nema sumnje da je ubistvo Olivera Ivanovća političko ubistvo sa pozadinom različitih interesa. “Mislim da nekome ne odgovara mir na Kosovu, niti u našem regionu. Još od rimskog doba postoji izreka “zavadi pa vladaj”, što je od prilike to. Ubistvo je posledica raznoraznih interesa iz određenih centara, što mogu da budu i velike sile”. Smaka nije optimista da će ubistvo Olivera Ivanovića biti rasvetljeno. „Å½eleo bih da se rasvetli, ali izražavam skepsu zbog toga što naše pravosuđe uopšte nije efikasno. Ima 400 hiljada nerešenih predmeta, što nije mala stvar. Sem toga na severu Mitrovice, kao što je poznato, pravosuđe i ne funkcioniše“. Smatra da bi Kosovo trebalo da prihvati zahtev Beograda da se uključi u istragu oko Ivanovićevog ubistva. „Oberučke bih to prihvatio i zahvalio srpskim vlastima na saradnji. Tu treba da postoji uska i iskrena saradnja organa vlasti, policije, tužilaštva...“ Govoreći o inicijativi pojedinih poslanika u Skupštini Kosova za ukidanje Zakona o Specijalnom sudu za ratne zločine, profesor Smaka kaže da je to negativan presedan. „Zakon je stupio na snagu. Ja sam, kao pravnik, pristalica principa da nema lošeg zakona dok je na snazi. Dok je na snazi zakon mora da se sprovodi striktno, pošteno, korektno. Ovaj zakon je na snazi i on bi trebalo da se poštuje i sprovede. Međutim, tu je kriva i Evropska unija jer, od kada je stupio na snagu, na ovom zakonu ništa nije preduzimano. Taj zakon ima i veliku manu jer se praktično odnosi samo na Albance, a nije trebalo tako, već na sva lica koja su počinila krivična dela.“ Smaka smatra da transformacija Bezbednosnih u Oružane snage Kosova može biti izvršena samo ustavnim promenama i da bi jako loše bilo kada bi se to uradilo samo donošenjem zakona o tome. „To treba da se uradi putem ustavnih promena, ne može drugačije. Treba da se radi kako treba da se radi, a ne kako recimo vi Srbi kažete „preko preče naokolo bliže. To nije dobro; „što se grbavo rodi, vreme ne ispravi“, a to bi bilo grbavo ako se uradi bez ustavnih promena“, rekao je prof.dr Riza Smaka u emisiji Slobodno srpski. 21. January. 2018.

Slobodno srpski sa Emilijom Redžepi

U 307. emisiji Slobodno srpski gostovala je predsednica Nove demokratske stranke i poslanica u Skupštini Kosova Emilija Redžepi. U intervjuu Budimiru Ničiću ona je rekla da ima garancije da će na Kosovu biti formirano još desetak novih opština, među kojima će jedna biti najverovatnije Rečane sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. „Mi imamo napismeni dogovor sa predsednikom Vlade da kada bude formirano još devet ili 10 opština, tu su i srpske neke opštine, naša će opština biti uvršćena u taj zahtev. Nama je to bitno kao zajednici da to dođe u paketu, jer ako naš zahtev dođe zasebno veliki je problem da se to izglasa od strane albanskih političkih partija u parlamentu“. Ona nije želela da odgovori o kojim se novim srpskim opštinama radi, ali je to pitanje usmerila na srpske političke predstavnike. Na pitanje kada će nove opštine biti formirane i da li to ima veze sa glasanjem za transformaciju Bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova Redžepi je rekla da se to ne treba dovoditi u vezu sa vojskom. „To je nacionalni interes za svakog normalnog poslanika u parlamentu Kosova koji je dao zakletvu: i srpski, i bošnjački, i albanski, koji god. Kada smo se zaklinjali, mi smo dali svoj potpis da ćemo štititi svoju granicu, da ćemo štititi suverinitet ove države“. Redžepi je kazala da je Vladi Kosova dat rok za formiranje opštine Rečane, ali nije želela da precizira kada bi to trebalo da se dogodi. „Tokom ove Vlade imamo ključne tačke koje se trebaju ispuniti. Mi ćemo to odraditi, ali ako Vlada ne uradi svoje obaveze, naš glas može ići protiv. Videćemo, sada imamo problem demarkacije, pa sad čitajte između redova...“ Redžepijeva je kazala i to da Kosovo može da računa na njen glas kad je u pitanju transformacija Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova. „Ja ću glasati za vojsku Kosova zato što smatram da jedna država ne može da funkcioniše bez svoje armije“. Govoreći o problemima Bošnjaka na Kosovu Emilija Redžepi je kazala da su nezaposlenost, loši uslovi na polju obrazovanja i nepostojanje opštine sa većinskim bošnjačkim stanovništvom najveći problemi ove zajednice na Ksoovu „Jedan od bitnijih problema je mali broj zaposlenih Bošnjaka u javnim institucijama. Tu se i dalje ne poštuje zakon koji predviđa da 10% zaposlenih bude iz manjinskih zajednica u javnim institucijama Kosova, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Zatim, proces decentralizacije, znači tu je izgubljena opština Rečane još tokom pregovora u Beču. Kada su dobijene mnoge opštine na nivou Kosova, tu smo bili zapostavljeni. Naši političari snose veliku odgovornost za to. Takođe veliki problem Bošnjaka je i obrazovanje na bosanskom jeziku. Sve što Ministrastvo obrazovanja ima po planu i programu za albansku populaciju, sve to ima i za nastavu i na bosanskom jeziku. Fale neki udžebinici, ali to nije toliko strašno, međutim, prevod tih udžbenika je loš, zatim lektorisanje tih udžbenika je loše. Postoje nacionalni predmeti koje mi ne možemo prihvatiti kao zajednica poput istorije, muzičkog, likovnog. Znači, tu treba neko regionalno povezivanje sa institucijama Bosne i Hercegovine, sa institucijama Sandžaka da sve to sveobuhvatno bude u jednom udžbeniku kako bi bilo prihvatljivo za naše učenike“. Po njenim rečima Bosna i Hercegovina nije matična država Bošnjaka sa Kosova, već da su Bošnjaci na Kosovu Kosovari. „Bošnjaci nemaju matičnu državu, kao što Srbi imaju i nemaju prava da biraju, niti imaju matičnu državu kao što Turci imaju Republiku Tursku, kao što Albanci imaju Republiku Albaniju. Mi smo jedini narod na Kosovu koji se sam bori za svoj opstanak i za ostanak na ovim prostorima, bez nekog bitnog učešća iz neke zemlje u regionu“. Ona smatra da bi Bosna i Hercegovina trebalo da prizna Kosovo „Bosna bi trebalo da prizna Kosovo. Ako mi možemo sa našim dokumentima slobodno da se krećemo u Republici Srbiji, zašto ne bismo mogli da se krećemo u Federaciji Bosni i Hercegovini“, rekla je Emilija Redžepi u emisiji Slobodno srpski. 31. December. 2017.

Slobodno srpski sa Ramušom Haradinajem

U 306. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je zadovoljan rezultatima rada njegovog kabineta u prvih sto dana rada i da time, kako je kazao, treba da budu zadovoljni i građani. “Sada Vlada Kosova nije samo Vlada koja planira i onda ne implementira to. Ova Vlada je veoma aktivna i sva pitanja koja su bila bitna za građane Kosova, a koja su stajala po stolovima i fiokama, sada su već rešena i nastavljamo da radimo na tome“. On smatra da i Srbi na Kosovu imaju razlog, da više nego ikada, budu zadovoljni radom Vlade. “Radim za sve zajednice na Kosovu. Kad su Srbi u pitanju svi ti projekti koji su su stavljeni na sto, a koji su bitni za život građana, su sprovedeni u svakoj opštini“, rekao je Haradinaj i obećao da će i crkva Svetog Nikole u Prizrenu uskoro biti završena. Haradinaj je kazao da su tokom dijaloga Beograda i Prištine mnoga pitanja rešena, ali da glavno pitanje nije, a to je, po njegovim rečima, priznanje Kosova od strane Srbije. Rešavanje tog pitanja je, kako kaže, važnije od Zajednice srpskih opština (ZSO) koju će Kosovo po njegovim rečima formirati, ne navodeći kada će se to desiti. “Ne kažem da je to uslov za formiranje ZSO, ali ipak se mnogo kasnilo do sada. Spremni smo i Kosovo je uvek bilo spremno za Zajednicu opština sa većinskim srpskim stnovništvom, pošto je to i odluka Ustavnog suda. Postoji prostor za to i volja i sve, ali verujem da sada sva pitanja koja su do sada bila deo dijaloga, nemaju težinu, pošto glavno pitanje između Kosova i Srbije nismo rešili, a to je priznanje Kosova od strane Srbije” Haradinaj je kazao da će dijalog Beograda i Prištine ubuduće biti vođen uglavnom na nivou predsednika. “Imam puno posla u zemlji, ne bih imao ni vremena na primer da stalno sedim u Briselu. Mislim da je moja dužnost više da se bavim domaćim zadacima i zbog toga sam srećan što mi to nije posao, ali verujem da su Tači i Vučić svesni svojih dužnosti I onoga što predstavljaju i to je u redu za nas”. Haradinaj o Vućiću Na pitanje šta misli o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću Haradinaj je rekao da Srbija napreduje sa njim na čelu. “Nisam se sreo sa njim nikada, ali sam ga video u Hagu kad je sa Nikolićem došao u posetu kod šešelja. Od tada ga više nisam video, niti imao priliku da pričam s njim. Mislim da se puno borio za ono kroz šta je prošao. Za mene, može neko biti loš prema meni, ali ako je dobar prema svom narodu, ja to poštujem. Taj koji uspe da vodi svoju zemlju, svoj narod dobro do boljih ciljeva, ja poštujem to i vidi se da je Vučić dosta uradio, vidi se položaj Srbije prema Evropskoj uniji i njen napredak. U regionu svi ostali kasnimo, a Srbija napreduje“. Rusija se davno povukla iz kosovskog pitanja Haradinaj je kazao da Rusija ne može da se uključi u dijalog Berograda i Prištine jer se ona kako je kazao za razliku od Amerike odavno povukla iz kosovskog pitanja . “Rusija nema nikakvu ulogu ovde i nije potrebno niti prihvatljivo da dovedemo nekog ko nema ulogu i ko nije uključen“. S druge streane, kaže da su Sjedinjene Američke Države sve vreme bile uključene u dijalog Beograda i Prištine, ali da Kosovo sada kako je kazao traži veću posvećenost Amerike u tom dijalogu. „Tražimo njihovu pažnju na ovu temu, to je jako bitno. Oni jesu tu, ali zbog onog što se zbiva na svetskoj sceni tražimo njihovu pažnju da budemo prioritet. Inače, moj zahtev ima samo jedan cilj: „nemojte da ostavite ovu regiju nerešeno“. Nismo završili posao. Dajte ako smo počeli to, da to i zavšimo, to je jedina agenda i nema ništa drugo“. Biće korekcije Sporazuma o demarakciji sa Crnom Gorom Govoreći o demarkaciji granice sa Crnom Gorom Haradinaj je kazao da se nada da poslanici Skupštine Kosova neće ratifikovati Sporazum koji su potpisale Vlade Kosova i Crne Gore i da će doći do njegove korekcije. „Ja sam spreman da poslanici u Skupštini odlučuju o tome, ali po meni je najbolje rešenje da to padne, da glasaju protiv. Onda da tražimo rešenje sa Crnom Gorom, da kažemo – izvinite ono što smo se dogovorili nismo mogli da ratifikujemo. Ako Crna Gora kaže - vidimo da ima rešenje, korekcija bi pomogla.... To je moj stav. Korekcija tog sporazuma je i predviđena samim sporazumom, samo treba politička volja između nas i Crne Gore da se to reši. Ima nešto dobro u vazduhu. Premijer Crne Gore će uskoro posetiti Kosovo, nemamo nikakvo obećanje i možda nećemo ništa rešiti, ali ipak ne stojimo u mestu, radimo na tome“. Transformacija BSK samo pitanje imena Premijer Kosova je kazao da sa predstavnicima Srba još uvek nije razgovarao o transformaciji Bezbednosnih u Oružane snage Kosova. Po njegovim rečima ne postoji razlog da se kako kaže bilo ko protivi toj transformaciji, jer je u pitanju samo ustavna promena imena te formacije. „Kosovo ima svoje oružane snage, zovu se Kosovske bezbednosne snage. Sada je potrebno samo ustavno da se promeni ime. Znači svi smo svedoci da postoje ovde Oružane snage Kosova i one su već funkcionalne i tu su bile oduvek, mislim od kad postojimo kao Kosovo. Inače, kad bi se to rešilo po Ustavu to ne bi promenilo situaciju na terenu i dalje bi ovde ostao KFOR“. Protesti zbog Specijalnog suda mogući Haradinaj kaže da su na Kosovu mogući protesti zbog početka rada Specijalnog suda za ratne zločine, ali da će institucije Kosova učiniti sve da oni ne budu upereni protiv bilo koje zajednice na Kosovu. “Mi smo danas na Kosovu sposobni da to ne dozvolimo i radićemo na tome. Stojim veoma čvrsto da do toga ne dođe, da ne bude međuetnička stvar. Ako postoji nezadovoljstvo Vladom zbog neke odluke ili nečeg što dolazi spolja nijedna zajednica na Kosovu nije kriva zbog toga. Mi smo budni i nema razloga da se danas uopšte brinemo zbog toga”, rekao je kosovski premijer Ramuš Haradinaj gostujući u Slobodno srpski. 24. December. 2017.

Slobodno srpski sa Endruom Raselom

U 305. emisiji Slobodno srpski gostovao je glavni predstavnik UNDP-a na Kosovu Endru Rasel. U intervjuu Budimiru Ničiću on je, govoreći o istraživanju UNDP-a koje se odnosi na građane Kosova koji su se priključili ekstemističkim grupama u Siriji, rekao da u poslednje dve godine nije zabeležen nijedan odlazak građana Kosova na strana ratišta. On je podsetio da je 335 građana Kosova otišlo u Siriju u periodu od 2012-2015. godine i da su to većina mladi i nezaposleni ljudi. “Oko 75 % ljudi koji su otišli su muškarci, 18% su žene, ali ima i dece, na osnovu zvanične statistike Kosovske policije. Uglavnom, pretežno su kosovski Albanci, ali to je zato što se nalazimo na prostoru gde su Albanci većina, ali ima i ljudi iz manjinskih zajednica. Većina su mladi ljudi. Negde 60% je uzrasta od 18 godina do 38 godina, pretežno, ne svi“. Socio-ekonomski aspekti su kako kaže jedan od glavnih razloga odlaska ljudi sa Kosova u Siriju, ali postoje i drugi faktori. “ Motivi su različiti, ali čaK 76% onih koju su putovali tamo bili su nezaposleni pre nego što su otišli. Zapravo oko 25% od tih ljudi je imalo posao, što znači nije to jedini motivacioni faktor. Oni su rekli da su prvo probali da idu na Zapad. Znate koliko je njih sa Kosova probalo autobusima da ode na Zapad, u zapadnu Evropu, ali nisu uspeli…. “. Komentarišući deo izveštaja u kome se navodi da je na strana ratišta otišlo i 55 žena i 27 dece, Rasel je kazao da su oni uglavnom tamo otišli kao kompletna porodica. „Naše istraživanje pokazuje da žene sa Kosova nisu bile učesnice rata, odnosno nisu bile direktni borci u sukobima, već je njihova uloga da prate svoje muževe i održavaju dom. Neke su pratile svoje muževe jer smatraju da im je to dužnost, a neke su otišle i protiv svoje volje“. šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama Govoreći o globalnoj kampanji "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", koja je sprovedena i na Kosovu, Rasel je kazao da zvanični podaci govore da je nasilje u porodici ozbiljan problem i da je potrebna svakodnevna borba za njegovo rešavanje. “Policijski podaci pokazuju da od 1.200 slučajeva nasilja u porodici prijavljenih prošle godine 80% je bilo nad ženama, a da su većina napadača bili poznati žrtvama: njihovi muški partneri, muževi, ljudi koji su im bliski. Takođe je procenjeno da je broj žrtava veći, agencija za ravnopravnost polova je uradila izveštaj pre 9 godina, radili su izveštaj gde su procenili da je 90% slučajeva neprijavljeno zbog žigosanja, to je neka sramota, osvete, pa onda to neko nepoverenje u vlasti da će išta da urade po tom pitanju. Negde do 2014. kosovska ženska mreža kaže da 41% svih žena reklo je da je trpelo neki oblik nasilja u porodici, takođe i 20% muškaraca”. Rasel smatra da u većini slučajeva navike nasilnicima « usađuju » sami roditelji. “Toliko tih mladih ljudi, 1 od 5 su videli da njihova majka dobija batine, znači s’tim su odrastali, skoro 40% intervjuisanih muškaraca su bili tučeni, šamarani dok su odrastali, dakle pogodite ko ih je naučio da budu nasilni prema ženama, pa roditelji. Najzad rekao bih da ne postoji određeni način o tome kako raditi sa nasilnicima, kako promeniti ove ljude. Koliko mi znamo nema ničega što bi pružalo podršku onima koji su u stvari počinioci nasilja, imamo podršku samo za žrtve“. Govoreći o tome što u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom nema nijedne sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici, Rasel kaže da to ne znači da u tim sredinama nema nasilja i istakao da se radi na izgradnji sigurne kuće na severu Kosova. “Radimo zajedno sa srpskim opštinama, sa kosovskim centralnim organima vlasti i mi znamo iz srpskih nevladinih organizacija da postoji potreba za sigurnom kućom. Zahvaljujući finskoj Vladi, a nadamo se da će stići i neki resursi od naših prijatelja iz UNMIK-a, bićemo u stanju da usmerimo našu pažnju konkretno na severne opštine da bi smo dobili službene usluge koje su potrebne“. Organizovani kriminal i korupcija ogroman problem Rasel je kazao da su prema poslednjem izveštaju UNDP-a Javni puls, korupcija i organizovani kriminal na drugom mestu problema koji muče građane Kosova i da je uloga novinara i medija u sprečavanju ovog fenomena veoma značajna. “Jednu stvar koju smo odavno naučili na Kosovu jeste da je važno da podržimo Vas i Vaše kolege novinare, vi ste u prvim linijama. Ako vi ne preuzmete baklju i ne osvetlite ta mračna mesta gde se odigravaju korupcija, zloupotreba moći, ako vi nemate hrabrosti da to uradite, ako vi nemate podršku od Međunarodne zajednice, a mi trebamo da Vas podržimo… to je jedna od stvari na koje se fokusiramo“. Komentarišući jedan od uslova Kosovu za dobijanje vizne liberalizacije koji se odnosi na odlučniju borbu protiv organizovanog kriminala i korucije, Rasel je kazao da je potrebno ojačati kapacitete nadležnih institucija i procesuirati i « krupnije ribe » “Mi se stvarno trudimo da pružimo podršku zajedno sa EULEX-om, EU i sa mnogim drugim stranim organizacijama i državama, sa Amerikom, da razvijemo kapacitete da krivično gonimo one koje treba.To je važan element, da više ljudi bude krivično gonjeno, procesuirano. I sami ste pomenuli da imamo odlične zakone, ali treba da se sprovode i na to treba da se usredsredimo, na jačanje kapaciteta. Potrebni su nam ti tehnički kapaciteti da odredimo te optužbe i osude i mislim da će to biti važan element za liberalizaciju da se neka krupnu riba osudi“. Mladi na Kosovu - najveća vrednost Rasel, koji uskoro završava svoj četvorogodišnji mandat na čelu UNDP-a na Kosovu, smatra da su mladi ljudi najveća vrednost Kosova. „Mislim da je to moć omladine, mladalačke energije koju imate ovde. Voleo bih da svi građani Kosova mogu da sednu na avion i da odu negde u neke najsiromašnije zemlje na svetu. Vaši problemi nisu baš veliki kao što mislite da jesu. Frustrirani ste povremeno, ali sve što je potrebno jeste stvarno da se naprave prioriteti, da postoji politička volja i da ono što zaista nedostaje ovde, jeste vreme i trud da se zaista definiše šta znači da si građanin Kosova, šta znači da postoji multietničko, sveobuhvatno, inkluzivno, kosovsko društvo. Ako ste na vlasti i ako vam nije stalo do toga, onda se sklonite, pa će doći mladi ljudi da nešto urade po tom pitanju“, rekao je Endru Rasel u emisiji Slobodno srpski. 17. December. 2017.

Slobodno srpski sa Daliborom Jevtićem

U 304. emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik premijera Kosova Dalibor Jevtić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da će početak rada Specijalnog suda za ratne zločine i objavljivanje prvih optužnica biti, kako je kazao, veliki izazov za Vladu Kosova, ali i za čitavo kosovsko društvo. “Mislim da to može da bude problem. I pad Vlade neće biti toliko veliki problem koliko ja brinem oko onoga što može biti izazov u smislu bezbednosti, pre svega Srba na Kosovu. Vrlo sam otvoreno razgovarao o ovom pitanju sa premijerom i on takođe ima, da tako kažem, određenu zabrinutost. Sada želimo da se deluje preventivno, da niko ne koristi nekakve proteste koji će biti usmereni ka Srbima. Posebno ne želimo da se desi ono što se desilo matra 2004. godine. Možda je to za nekog sada nemoguće, ali moramo biti spremni. Lično nemam informacije o tome, ali način na koji je o ovoj temi sa mnom razgovarao i sam premijer govori o tome da postoje određene grupe ljudi na Kosovu koje razmišljaju u tom pravcu. Zato je vrlo važno da se sve institucije koje se bave pitanjem bezbednosti na Kosovu posebno pozabave ovom temom i na jedan preventivan način spreče tako nešto ”. Govoreći o radu Vlade Kosova u prva tri meseca Jevtić je kazao da je za sada zadovoljan. Postoji kako kaže otvoreniji i pozitivniji pristup kada je rešavanje problema Srba u pitanju. “Sada sa novim predsednikom Vlade bukvalno nemamo nijednu temu o kojoj on ne želi da razgovara i to nama daje za pravo da već na samom početku otvorimo teme, a neke i zatvorimo poput činjenice da smo uspeli da zaustavimo proces eksproprijacije zemljišta na Brezovici za projekat koji je propao. I ovo oko pitanja Srpske pravoslavne crkve je krenulo dobrim tokom. Mislim da smo već uspeli i neke konkrete probleme da rešimo. Mislim i na odluku Vlade da se konačno plati zakup za objekat Srpske pravoslavne crkve u centru Prištine, pored crkve Svetog Nikole koji koristi Agencija za borbu protiv korupcije i deo ministarstva za rad i socijalno staranje. Mislim na zakon koji je u načelu usvojen na način koji je Srpska pravoslavna crkva preporučila, dakle bez jednog slova koje je promenjeno. Mislim na činjenicu da smo pokrili pitanje konačnog izdavanja dozvole za izgradnju crkve Svetog Nikole u okviru kompleksa manastira Svetih Arhangela u Prizrenu“. Jevtić je kazao da poslanici Srpske liste neće glasati za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, jer o tome kako kaže treba da se dogovore Albanci međusobno. “Srpska lista je od samog početka na svakom mestu, to je isključivo bilo u Vladi Kosova, glasala uzdržano po bilo kom pitanju vezanom za demarkaciju. Ono što je zanimljivo je da niko od koalicionih partnera, niti u prethodnoj, niti u ovoj novoj Vladi nije sa Srpskom listom razgovarao oko ove teme. Kada bi i sutra na dnevnom redu Skupštine Kosova bilo ovo pitanje Srpska lista bi bila uzdržana“. Po njegovim rečima Srpska lista neće kroz ustavne promene podržati transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. “Srpska lista neće glasati za promene Ustava koje se odnose na transformaciju Bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. To je naš stav koji je poznat javnosti već duže vreme, i mislim da smo više puta na različitim mestima javno o tome govorili. Mislim da pitanje forimiranja Oružanih snaga Kosova nije najvažnije pitanje i kod Albanaca. Mi smo nedavno dobili rezultate jednog istraživanja gde je 4% Albanaca reklo da im je to negde bitna tema”. Govoreći o nedavnom prekidu saradnje i komunikacije Srpske liste sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem Jevtić je kazao da se radi na tome da ta saradnja bude obnovljena. „Radimo na prevazilaženju jedne takve situacije, u smislu toga da je došlo do određenih nesporazuma u komunikaciji i onoga što treba da bude odnos predsednika prema političkim predstavnicima Srba. Verujem da ćemo prevazići ceo taj problem i da ćemo nastaviti da i u tom institucionalnom smislu imamo i saradnu sa predsednikom. Mi smo već razgovarali na tu temu unutar Srpske liste i sa ljudima koji rade u kancelariji predsednika i želimo da rešimo te probleme. Dakle, taj problem prevazilazimo, rešićemo ga i nastavićemo da zajednički radimo po mnogim pitanjima koje imamo i koje smo u obavezi da kao politički predstavnici Srba radimo sa svima“. Jevtić koji je trenutno, a i u prethodnom mandatu bio, ministar za zajednice i povratak kaže da je ova godina bila “katastrofalna” kada je proces povratka u pitanju. Po njegovim rečima na to su uticala brojna politička dešavanja, a to su dva izborna procesa tokom ove godine, kao i kako je kazao činjenica da je Srpska lista veći deo mandata u prethodnoj vladi “provela” u bojkotu. “Broj povratnika ove godine je 343 lica, od toga je 142 Srba koji su se vratili. Većina povratnika su Romi. Takvi podaci su i zbog činjenice da je prethodni ministar finansija u tehničkom mandatu Vlade svojom odlukom uzeo 50%, odnosno uskratio za 50% budžet Ministarstva za zajednice i povratak i nama uskratio mogućnost da realizujemo sve one projekte koje smo kao ministarstvo planirali. Tako da smo došli u situaciju da ove godine nismo mogli da uradimo ništa, i to se na kraju reflektovalo na ovu brojku ”. On smatra da je ova Vlada na čelu sa Ramušem Haradinajem, za razliku od prethodnih, posvećenija kada je povratak raseljenih na Kosovo u pitanju, ali da, kako kaže, ne zavisi sve od Vlade. “Deklarativno uvek imamo ono što se zove izjava poput - podržavamo, pozivamo… međutim u praksi mi moramo da drugačije pristupimo rešavanju tog problema. Znači nije dovoljno da gradonačelnik Prištine kaže « pozivam, Srbi su dobrodošli u Prištinu », a da pitanje hrama Hrista Spasa u centru Prištine tretira na način na koji se tretira. Kakav je to onda poziv Srbima da se u Prištinu vrate? Mislim da je to neozbiljno. Pričali smo o povratku i sa premijerom, o problemima i o načinu na koji on može da pomogne i očekujem da ono što smo dogovorili i implementiramo. Po prvi put se u programu Vlade Kosova kao jedan od prioriteta našlo i pitanje povratka raseljenih. To se ranije nikad nije desilo ”, rekao je Dalibor Jevtić u emisiji Slobodno srpski. 10. December. 2017.

Slobodno srpski sa Borkom Stefanovićem

U 303.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši šef pregovačkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borko Stefanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da sporazumi koje je on dogovorio u Briselu ne predstavljaju akt o priznavanju nezavisnosti Kosova i da u njegovo vreme nijedan dogovor nije potpisan. “Neformalno je do sada bilo 17 560 priznanja Kosova. U naše vreme, mi ni jedan sporazum nismo potpisali. Mi nismo uveli da Srbi imaju kosovske lične karte, vozačke dozvole i pasoše, pošto često nas, za to optužuje Marko Đurić”, rekao je Stefanović i napomenuo da je njegov tim postigao sedam sporazuma sa vlastima u Prištini, od kojih su samo dva zaživela - o slobodi kretanja i asimetričnom članstvu Kosova u međunarodnim regionalnim organizacijama. Kaže da su o svim sporazumima obaveštavali javnost, pre i posle svake runde pregovora, obaveštavali Skupštinu Srbije i posle svake runde pregovora Skupština je, kako kaže, usvojila sve te sporazume. Protiv tri od tih sedam sporazuma bio je njegov tadašnji šef u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, otkriva Stefanović. “Sporazumi se ne primenjuju, ali ne primenjuje se ni Briselski sporazum. Ne primenjuje se ni Ahtisarijev okvir koji je pretočen u Ustav Kosova. Srbi nemaju nikakava prava na Kosovu koja su im zagarantovana Ustavom Kosova, a kamoli nešto drugo. Znači ništa se ne primenjuje u suštini”, tvrdi Stefanović. Po njegovim rečima, postignuti rezultati njegovog tima nusu savršeni, ali su « izbegnute ozbiljne zamke ». “Nije okrnjen suverenitet i nacionalni integritet Srbije. Mi ni u jednom elementu to nismo učinili i ja sa ponosom to danas kažem. Kada dođem na Kosovo i Metohiju, a sada sam često u poslednje vreme, Srbi koji ovde žive, naravno ne javno, meni prilaze i kažu mi iskreno - nismo te voleli, nisi radio dobro po nama tada, ali sada te pravimo od blata u odnosu na ove naprednjake. Ja sam ponosan na to zato što je, izdržalo je test vremena”, kaže Borko Stefanović optužujući režim Aleksandra Vučića da je izbacio Srbiju sa severa Kosova i Metohije. Suštinski, i Beograd i Priština, po njegovom mišljenju, izbegavaju da iplementiraju ono što je dogovoreno u Briselu, jer nijedna strana ne želi da se naruši sopestvena sliku o statusu Kosova koji nikad nije ni bio predmet ili deo pregovora. “Ja ipak mislim da je Beograd ispoštovao sve i uradio mnogo više od onoga što je obaveza kosovskih Albanaca. Zajednica srpskih opština je samo kao kruna i ultimativni vrhovni dokaz da Vlada Kosova apsolutno nije sprovela ono što je dogovoreno. ZSO je velika boljka svih pregovora, jer jedna priča se priča u Beogradu, druga u Prištini, treća u Briselu i sada građani slušaju i dobijaju potpuno druge poruke”. “Svako se obraća svom biračkom telu koje uporno glasa za vladajuće opcije. Albanci glasaju za ratne, nacionalističke, šovinističke, antispske opcije. Srbi na Kosovu i Metohiji glasaju za Srpsku naprednu stranku i to u ogromnom broju. Da sam ja znao da je njima u redu da prave koaliciju sa Ramušem Haradinajem, ja bih davno mahnuo i rekao pa dajte ljudi, idem ja kući, nema smisla da se ovim bakćem. Plašim se da će na kraju i pored Srpske liste koja je ušla u vlast, tj. naprednjaka koji su ušli u vlast sa Haradinajem, pre da Albanci izguraju da ZSO bude nevladina organizacija nego, pod znacima navoda, Republika Srpska”, rekao je Stefanović. Po njegovim rečima, Srbi na Kosovu i Metohiji sa pravom očekuju od Srbije da im pomogne, pre svega da im omogući da rade, da primaju plate iz srpskog budžeta, da imaju srpsko zdravstvo i obrazovanje države Srbije. “Nisam optimista. Rešenje je sveobuhvatni obavezujući sporazum sa svim detaljima, precizan do krajnjih granica, da nema različitog tumačenja, gde Kosovo može da uđe, u koje međunarodne organizacije. šta Srbija radi, da li ih blokira ili ne. Mi mislimo da ne u evopskim integracijma, ali isto da piše da Kosovo ne može biti članica Ujedinjenih nacija, i Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. U tom sporazumu bi to trebalo da bude detaljno definisano na ustavnom nivou, snagom ustava, pitanjem prava opstankom Srba na Kosovu i Metohiji”, rekao je Borko Stefanović u emisiji Slobodno srpski. 03. December. 2017.