ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Miodragom Milićevićem

U 302. emisiji Slobodno srpski gostovao je izvršni direktor nevladine organizacije (NVO) “Aktiv” u Severnoj Mitrovici Miodrag Milićević U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je bilo očekivano da kandidati Srpske liste i oni koje podržava ta stranka pobede u svih 10 opština sa srpskom većinom na Kosovu. Po njegovim rečima najveći doprinos tome dao je zvanični Beograd. “Apsolutno je bilo nemoguće očekivati da bilo koja druga opcija dobije prednost u odnosu na Srpsku listu koja je već prethodno definisana od strane Beograda kao prioritetna”, smatra Milićević. Komentarišući odluku Srpske liste da u drugom krugu glasanja za gradonačelnika Klokota podrži protivkadidata iz svoje partije Milićević je kazao da je to što se dogodilo krajnje negativno, ne samo u političkom, već i u smislu poruke koja je poslata biračima. “Time se šalje nedvosmisleno jasna poruka da iza svega toga stoji određeni politički dogovor koji je daleko skriven od očiju javnosti Međutim, gledajući sa strane, taj slučaj je zaista nesvakidašnji. Siguran sam da je biračko telo bilo ako ne šokirano, onda barem zbunjeno”, smatra Milićević. Govoreći o sve češćim porukama Beograda da što pre treba formirati Zajednicu srpskih opština (ZSO), kaže da je Vlada Kosova najodgovornija što taj proces još nije počeo, ali i da Beograd ima deo odgovornosti. “Apsolutno sam siguran da je i Beograd mogao mnogo ranije da uradi nešto po tom pitanju. Mogao je naprosto da prolongira implementaciju ostalih sporzuma”, kaže Milićević. Izvršni direktor Aktiva, jedne od najaktivnijih NVO na severu Kosova, ocenjuje da se proteklih godina stav građana prema nevladinim organizacijama pozitivno promenio. „Promenila se klima, pa samim tim i stav od 2013.godine pa do danas. To je ozbiljan zaokret. Posmatam iz ugla nekoga ko deluje baš primarno sa severa Kosova i taj stav se neverovatno mnogo promenio u pozitivnom smislu. Ranije niste imale više od jedne do dve organizacije koje nisu mogle zaista u celosti slobodno da debatuju pogotovo ne o ozbiljnim političkim temama, da se kritikuje vlast.... Takav scenario pre 2013. godine realno nije bio moguć. Danas je situacija dijametralno suprotna. Mi u principu organizujemo sasvim slobodno događaje, bavimo se zaista ozbiljnim temama i problemima, od mladih, pa do političkih tema. Mislim da sa te strane vidim krajnje pozitivnu ulogu ovih nevladinih organizacija, rekao je Miodrag Milićević u emisiji Slobodno srpski“. 26. November. 2017.

Slobodno srpski sa Slavišom Mladenovićem

U 301. Emisiji Slobodno srpski gostovao je poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da se poslednjih godina kod predstavnika institucija izmenila svest o neophodnosti poštovanja Zakona o upotrebi jezika. Međutim, kaže da još uvek ima dosta prepreka za potpuno ostvarenje jezičkih prava. „Te prepreke su drugi zakoni koji nas sprečavaju da preko noći promenimo mnoge stvari, jer svaka procedura u Vladi jednostavno podleže određenom zakonu, i onda se moraju sve te procedure sprovesti“. Kao najveće rezultate Kancelarije poverenika za jezike na čijem je čelu, Mladenović je istakao promenu pojedinih formulara iz matičnih službi u kojima je, kako kaže, bilo na desetine slovnih i gramatičkih grešaka, ne samo na srpskom, već i na albanskom jeziku. „Prvi najvidljiviji rezultat je nešto o čemu su mediji pisali, a to je „ekstrakt“, odnosno izvod iz svih dokumenata koji se izdaju u Agenciji za civilnu registraciju, iz matičnih službi praktično, i to je jedan od prvih ozbiljnijih rezultata. Puno toga nije valjalo u svim dokumentima, bilo je puno pravopisnih i gramatičkih grešaka, ali je i čitav sistem za izdavanja tih dokumenata bio jako loše pripremljen. Svi matičari kojima je maternji srpski jezik nisu mogli praktično da rade u sistemu, već su radili u albanskoj verziji softvera i to smo uspeli da promenimo“. Mladenović je kazao i to da je na inicijativu Kancelarije poverenika za jezike Vlada Kosova nedavno donela odluku o formiranju komisije za formiranje Službe za prevođenje. „To će biti služba koja će se baviti ne samo prevodom, površnim prevodom, već i lekturom, korekturom i harmonizacijom albanske i srpske verzije zakona. Mediji su već pisali o tome koliko grešaka je postojalo u nekim zakonima. U toj službi će biti zaposlen veći broj profesionalnih prevodilaca, ali i određeni broj lektora i pravnika koji će se baviti jezičkim problemima. Trenutno je doneta odluka o formiranju radne grupe za pripremu koncept dokumenata za formiranje te službe i nadam se da će u narednih godinu dana ona biti u potpunosti formirana i početi sa radom“ Mladenović kaže da svest građana još uvek nije na visokom nivou kad su u pitanju njihova prava na upotrebu jezika i da to u znatnoj meri otežava rad Kancelarije poverenika za jezike. „Ono što vrlo često svi mi kao pojedinci uradimo je to da žrtvujemo jezičko pravo kako bi ostvarili neko drugo pravo. Na primer mnogi od nas su bili u situaciji da potpišu recimo ugovor u banci na jeziku koji nije njihov maternji, jer nam se žuri da dobijemo kredit i ne čekamo prevod još recimo nedelju dana i često pravimo takve kompromise. Jedan od naših problema u radu je što se nama nedovoljno ljudi kojima se krše jezička prava javlja. Mi smo tokom ovih godina imali par stotina žalbi. Verujem da bi taj broj žalbi trebao da bude par hiljada. Trebalo bi da budemo zatrpani žalbama, ali i tu postoji napredak ako znamo da smo pre četiri godine imali svega 12 žalbi, a sad u ovoj godini imamo preko 50“. Po njegovim rečima najviše žalbi dolazi od strane medija i novinara i civilnog sektora koji se uglavnom žale na javnu administraciju. „Nama je jako bitno da, bitniji akteri u ovom procesu budu aktivni, a to su mediji i nevladine organizacije. Na mnogim primerima možemo videti da je intervencija medija ili inervencija neke nevladine organizacije nama pomogla da rešimo određeni problem. Izvod (ekstrakt) je bio jedan od tih primera. Služba za prevođenje je upravo rezultat naših analiza da stanje u vezi sa zakonodavstvom ne valja, ali i izveštavanja medija koji su stvorili pritisak da se inicijativa pokrene“. Mladenović kaže da običan građanin se najčešće žali na životne stvari: na nedostatak deklaracije na lekovima, na to da mu nije bio ponuđen ugovor na maternjem jeziku u nekoj banci i slično. „Kad su recimo apoteke u pitanju postaji mehanizam koji kontroliše promet lekova na Kosovu i on je u okviru Ministarstva zdravlja, i mi smo preko tog mehanizma uticali na to da se izmeni Zakon o prometu lekova i donese administrativno upustvo o deklarisanju lekova. To su recimo neke sistemske greške gde je jedna obična slika poslata nama kao dokaz, uticala na to da nakon možda godinu dana rada imamo izmenjen Zakon i uredbu“. Mladenović smatra da bi u školama trebalo uvesti učenje službenih jezika na Kosovu. „Duboko sam ubeđen u to. Jednostavno to je i jedino rešenje za kapacitete koji su potrebni Vladi, ali je to rešenje i za mnoge druge stvari, za svakodnevnu komunikaciju, za integraciju, suživot. Mislim da je neophodno da se razumemo. Apsurdno je da pričamo engleski, kada smo imali jedan sistem gde smo učili u školama albanski i srpski. Praksa pokazuje da je poznavanje jezika, bilo kog jezika korisno za pojedinca. Verujem da bi svima na Kosovu bilo još korisnije kada bi znali jezik svog okruženja. Verujem da bi makar kao izborni predmet trebao da postoji, logika kaže to“, rekao je Mladenović u emisiji Slobodno srpski. 19. November. 2017.

Jubilarna 300.emisija Slobodno srpski

U 300.jubilarnoj emisiji odlučili smo da nemamo gosta. Sav medijski prostor posvetili smo našim gledaocima, građanima Gračanice, Prištine i Severne Mitrovice koji su učestovali u anketama na najvažnija pitanja koja smo svojim sagovornicima postavljali u dosadašnjem periodu 2017.godine. Pogledajte ovu specijalnu emisiju i videćete šta „obični ljudi“ misle o izborima u Srbiji i na Kosovu, Zajednici srpskih opština, efikasnosti i kvalitetu rada srpskih političkih predstavnika u kosovskim institucijama, biznisu, zapošljavanju, kulturi... Sledeća emisija Slobodno srpski, zbog letnje programske sheme na partnerskim televizijama, emitovaće se tek u septembru. 30. July. 2017.

Slobodno srpski sa Milanom Stojanovićem

U 299.emisiji Slobodno srpski gostovao je kandidat Samostalne liberalne stranke za poslanika u Skupštini Kosova na proteklim parlamentarnim izborima Milan Miško Stojanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su izbori bili puni nepravilnosti i da je njegova političkia opcija dobila mnogo više glasova nego što je to objavila Centralna izborna komisija u Prištini. “Mi smo pobedili sa 51%, tako je realno stanje na terenu. SLS lista sa Slobodanom Petrovićem ima pet poslanika, u Skupštinu je ušao i Aleksandar Jablanović, a četiri mesta ima Srpska lista”, tvrdi Stojanović. On očekuje da će se istina o neregularnostima utvrditi. “Kad se bude formirala Vlada, time će se baviti nadležni organi, jer su u krađi učestvovali i Beograd, i Priština, i Međunarodna zajednica”, kaže Stojanović. Ukoliko bude bio pozvan da učestvuje u radu novih kososvskih institucija Stojanović bi se na prvom mestu prihvatio odgovornosti u agrarnom sektoru. “Imam dobru ekipu, prihvatio bih ministarstvo poljoprivrede, jer Kosovu treba ekonomski rast, to je prioritet, poljoprivreda je prioritet, a sa drge strane, ako ovi ne mogu prihvatio bih funkciju ministra policije i sve bih očistio za mesec dana… Treba da se vrati poverenje između Srba i Albanaca. Da bi se krenulo ekonomski napred. Srbi moraju obavezno da imaju jednu rukovodeću funkciju, ili mesto predsednika Skupštine, ili premijera, ili predsednika Kosova. Ako smo u sistemu, ako se Sever integrisao 80 odsto, onda treba jedno od glavnih mesta obavezno da pripadne Srbima”, smatra Milan Stojanović. Kaže da ima recept za pomirenje Srba i Albanaca, ali nije želeo da ga otkrije u emisiji. “Tu nek ostane, za mene i za moje ljude, to ćemo da rešimo, nek pita Beograd, nek pita Hašim Tači. Neću da im kažem, zato što oni sve pokvare”, rekao je u emisiji Slobodno srpski Milan Stojanović iz šilova. 23. July. 2017.

Slobodno srpski sa Ljubišom Mijačićem

U 298. emisiji Slobodno srpski gostovao je savetnik gradonačelnika Zubinog Potoka Ljubiša Mijačić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao se u ovoj opštini nije ništa bitno promenilo od Briselskog sporazuma koji je postignut još 2013.godine, posebno u političkom smislu. „Moje mišljenje je da osim promene percepcije i sagledavanja stvari, realno na terenu se nije puno toga promenilo. Lično, imam dilemu da li živim u vremenu integracije ili dezintegracije, jer ono što se sada trenutno dešava na terenu po mnogo čemu ništa nije različito u odnosu na pre 2013. ili čak pre 2008. godine“ Ipak, naglašava da postoje i pozitivne stvari koje su se dogodile nakon integracije severa Kosova, odnosno uspostavljanja kosovskih opština u tom delu teritorije. „Lokalno liderstvo više nije sporno, ne postoji taj paralelizam, oni se uvažavaju i opštinske strukture su partner u svim oblastima, da li sa Međunarodnom zajednicom, da li sa centralnim institucijama i Beogradom, tako da to je ta pozitivna promena koja se desila u samom Ibarskom Kolašinu nakon Briselskog sporazuma je imala svoje pozitivne efekte. Dakle, liderstvo je neosporno, zna se adresa, znaju se institucije i zna se taj lanac komande, da tako kažem, i odgovornost. To su pozitivne stvari zato što u samom izvršenju opštinskih delatnosti i dužnosti ne postoji osporavanje kako je to ranije bilo. Saradnja je potpuna, onde gde postoji interes, da li centralnih ili međunarodnih institucija i ne postoji nikakva ograničenja kakva su bila ranijem periodu“. Mijačić je kazao da je opština Zubin Potok, koja broji oko 15 000 građana, gde živi preko 90 odsto Srba, poslednjih godina doživela pravi procvat. „Zubin Potok je imao možda najuspešniju 2015. godinu u svojoj istoriji, i ne samo da je imao uspešnu za sebe tu godinu, nego je imao uspešniju nego bilo koja druga opština na Kosovu. Imali smo 100% izvršenja budžeta po kosovskom sistemu i pri tom još puno realizovanih projekata od strane Međunarodnih institucija, sve je to verifikovano, postoje veoma dobri egzaktni podaci. Zubin Potok se razvio i redifinisao potpuno. Ogroman posao je urađen na polju razvoja infrastrukture, javnih površina, ogroman posao na razvoju kapaciteta, naročito u pogledu sportskih objekata, jer Zubin Potok pretenduje da od toga gradi određenu bazu, ne samo za sport i rekreaciju, nego kao pružalac usluga, jer mi sad imamo atletsku arenu gde čak dolaze i deca iz drugih sredina da treniraju, ne samo zbog naših objekata, nego postoje tu i kadrovski kapaciteti“. Grđani Zubinog potoka po rečima Mijačića uglavnom žive od plata u javnom sektoru koje dolazie iz Beograda, ali i Prištine. „Nažalost, najveći udeo u uplivu novca jeste javni sektor, javni sektor iz Beograda ili Prištine što čini skoro polovinu društvenog proizvoda. Ti „državni poslovi“ predstavljaju čak i pretnju i opterećuju privredni razvoj realnog sektora“. Najača ekonomska baza u Zubinom Potoku jeste drvnoprerađivačka industrija i poljoprivreda, stočarstvo i voćarstvo. Mi nemamo dovoljno površine za ratarstvo. Od skoro imamo i razvoj turizma kao novi sektor. Međutim, za razvoj lokalnih sredina nas najviše ograničavaju postojeći budžeti, jer budžeti se raspodeljuju na Kosovu po broju stanovnika i površini opštine. Ono što Kosovu nedostaje je fiskalna decentrilizacija gde bi se iz udela PDV koji se skuplja na određenoj teritoriji, ostvarivali prihodi i namenjeni opštinama, tako da mogu da se rade i dugoročni projekti. Mijačić naglašava da je Zubin Potok danas razvijeno, kvalitetno mesto za život, odmor i rekreaciju gde dolaze ljudi i turisti iz mnogih krajeva. „Zubin Potok je predivna sredina, sa totalnim odsustvom industrijskog nasleđa, potpuno čista, potpuno zdrava sredina sa predivnom prirodom, i ljudi traže bukvalno taj dodir sa prirodom i žele da se odmaknu od urbanog, od asfalta, od betoniranih površina, žele da budu u nekom prirodnom okruženju. Nudimo i mnoge mogućnosti za turiste , « Via ferata », penjanje uz obezbeđenu čeličnu sajlu, biciklističke i pešačke staze, uređene obale za sportove na vodi za kajak, a imamo rafting stazu sertifikovanu za takmičenja, atletsku arenu za sve profesionalne vidove sportova, imamo stepenište, najveće stepenište na Kosovu sa 712 stepenika. I našu čuvenu « čajnu čašu », što je deo čuvene nematerijalne kulturne baštine Ibarskog Kolašina, što treba svako da doživi bar jednom u životu“, rekao je Ljubiša Mijačić u emisiji Slobodno srpski. 16. July. 2017.

Slobodno srpski sa Zoranom Krasićem

U 297. emsiiji Slobodno srpski gostovao je poslanik u Skupštini Srbije, potpredsednik Srpske radikalne stanke Zoran Krasić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je potpuno nevažno na kom nivou i kom formatu će se dijalog Beograda i Prištine u Briselu nastaviti, jer je to, po njemu, običan provizorijum. „Očigledno je da se odavno traži insajder u Srbiji, u državnim strukturama koji će da prihvati ili potpiše, ili da se pravi da ne zna da je potpisao, pravno obavezujući dokument, što je zapravo sinonim za faktičko priznavanje nezavisne države Kosovo“. Po njegovim rečima, razgovori treba da se vode o tome kako i na koji način obezbediti suštinsku autonomiju i lokalnu samoupravu na Kosovu i Metohiji. „Treba da se razgovara i o obavezama koje proističu iz Rezolucije 1244, pošto ne možemo da preskočimo sve ono što nije realizovano, jer smo sve dogovore od ÄŒovića do sada preskočili i nismo rešili nijedan problem. Dakle dogovor mora da postoji u okviru Rezolucije 1244 i Ustava Srbije, a ne u okviru nekog novog dokumenta koji predviđa da Kosovo i Srbija idu posebno u Evropsku uniju“ . Govoreći o najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića o otvaranju šireg društvenog dijaloga o Ustavu Srbije i Kosovu, Krasić je kazao da u ovom trenutku u Srbiji ne postoji politička volja za promenom Ustava Srbije. „Ne verujem da može da se obezbedi saglasnost za promenu Ustava u onom delu i na način kako to stoji u poglavljima Evropske unije, jer jednostavno ne postoji spremnost u Srbiji za tako nešto“. Krasić tvrdi da nikada neće doći do „izbacivanja“ Kosova iz Ustava Srbije. „To neće da se dogovdi nikad, jer u Srbiji to ne sme niko da uradi. Znam da u Srbiji postoje ljudi koji to žele i znam da postoje oni od kojih se to traži. Međutim, potpuno sam siguran da niko nema toliko ludosti da na neki način dezavuiše činjenicu da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Niko od ljudi koji su na vlasti nije pomenuo izbacivanje Kosova i Metohije iz ustava. To ste mogli da čujete samo od nekih analitičara i novinara. Dakle, to ne sme da se desi, jer će se desiti vrlo opasna reakcija naroda“, rekao je Krasić u emisiji Slobodno srpski. 09. July. 2017.

Slobodno srpski sa Miloradom Trifunovićem

U 296. emisiji Slobodno srpski gostovao je koordinator Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu i Metohiji Milorad Trifunović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da porodice nestalih i kidnapovanih i Srba i Albanaca od Specijalnog suda za ratne zločine očekuju da se rasvetle svi zločini, uklučujući i slučajevi kidnapovanih i nestalih. “Taj sud je naša jedina nada da će biti rasvetljeni zločini nad Srbima, normalno i nad Albancima, jer su i mnogi Albanci nestali nakon dolaska KFOR-a na Kosovu i Metohiju, koje sigurno nisu ubijali Srbi i očekujemo samo pravdu, ništa drugo. Neka samo rade po slovu zakona. Znam da će raditi po kosovskom zakonu, znam da će raditi u Hagu, međutim nama se, članovima porodica niko iz tog suda do dana današnjeg nije obratio za bilo kakvu informaciju, za bilo šta. Mi bi imali šta da im kažemo, ali i šta da im ponudimo, jer mi imamo kompletnu dokumentaciju“. Trifunović očekuje da će Specijalni sud biti objektivan i profesionalan u svom radu. „S obzirom da se čekalo toliko godina, očekujemo da Sud bude profesionalan i objektivan, znači da preuzme na sebe ulogu da odgovaraju i ljudi po komandnoj odgovornosti, a ne samo izvršioci, jer po komandnoj odgovornosti su osuđeni i srpski politički, vojni i policijski vrh. Pa ne može niko da tvrdi da su Milošević, Lazarević, Lukić ubijali ljude, ali bili su odgovorni za njihovu bezbednost, bili su odgovorni za te ljude. Na Kosovo su došle snage NATO-a koje su na osnovu Kumanovskog sporazuma bile zadužene za bezbednost svih građana na ovim prostorima. Zašto i oni ne bi odgovarali po komandnoj odgovornosti ? Zašto po komandnoj odgovornosti ne bi odgovarali ljudi iz vrha OVK, i oni trebaju da odgovaraju po komandnoj odgovornosti bez obzira na druge izvršioce. Znam da su neki pojedinačni zločini činjeni bez saznanja vrha komande, ali ako neko treba da odgovara, treba da odgovaraju podjednako svi.“. Trifunović je kazao da u poslednjih pet godina nije bilo gotovo nikakvih rezultata kad je u pitanju rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i nestalih Srba. „Sem što je par tela identifikovano iz mrtvačnice u Prištini, ništa drugo nije urađeno, niti je bilo ko pronađen. Evo, recimo, spomenik “Beli anđeli” koji smo pre nekoliko godina napravili u Mitrovici, tamo je ostavljena jedna ploča da se na njoj da upišu imena onih koji se budu pronašli, i budu identifikovani i predati porodicama. Mi na toj ploči nismo napisali nijedano ime. Imamo jedno koje smo dobili pre par meseci, koje je godinama ležalo u mrtvačnici, i to ćemo uskoro upisati. Ono što je uopšte urađeno je da pronađeno 52 tela u Rudnici kod Raške, od kojih je 48 identifikovano, i to je sve“ Trifunović je kazao da je saradnja sa kosovskim institucijama u poslednje vreme uglavnom dobra, ali da predstavnici Udruženja kidnapovanih i nestalih Srba još uvek nemaju svog člana u Komisiji Vlade Kosova za nestala lica. „Mi iz srpskog udruženja smo u početku bojkotovali kosovske institucije, nismo sarađivali sem sa Komisijom i Radnom grupom za nestala lica, nismo imali nikakve druge kontakte. Sa Radnom grupom imamo solidnu, konkretnu saradnju na sastancima. Međutim sa Komisijom Vlade Kosova za nestala lica nemamo baš najbolju saradnju, jer bi trebalo da imamo svog potpredsednika komisije. Takođe, treba da imamo i jednog člana komisije, znači dvojicu Srba u radu tog tela. Do skoro su na tim mestima bili postavljani ljudi srpske nacionalnosti za koje mi članovi porodica uopšte nismo znali ni ko su i koji nas nikada nisu kontaktirali. Bili su tu forme radi, primali platu i nizašta ih glava nije bolela. Imali smo sastanak sa Branimirom Stojanovićem zamenikom premijera i on nam je rekao da će to da bude sve u redu u najkraćem roku. Međutim kada pitam gospodina Prenk Đetaja koji je predsednik Komisije zašto mi još uvek nemamo predstavnika u toj komisiji, on kaže da ga nismo predložilii, a mi ga jesmo predložili“. Trifunović smatra da mnogi političari srpski i albanski, uključujući i predstavnike Međunarodne zajednice često zloupotrebljavaju pitanje kidnapovanih i nestalih lica. „Dokaz da političari zloupotrebljavaju našu muku je to što ovo pitanje ne stavljaju kao temu razgovora u Briselu. O rasvetljavanju sudbine nestalih i kidnapovanih lica razgovaraju sa svima o svemu i svačemu. Ja razumem, treba razgovarati o životu, o onima koji treba da žive, da im se poboljša standard, da lepše žive, da imaju slobodu kretanja..... što se tiče rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i nestalih, oni nas zloupotrebljavaju jer u svakoj situaciji gde mogu koriste našu nesreću, bol i našu tugu i drže nas u neizvesnosti“, rekao je Milorad Trifunović u emisiji Slobodno srpski. 02. July. 2017.

Slobodno srpski sa Oliverom Ivanovićem

U 295.emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je najveći gubitnik proteklih parlamentarnih izbora na Kosovu koalicija PAN koju čine Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo i da je to bilo i očekivano. „Svi su oni već bili deo vlasti, mnogi su ih optuživali za stvari koje nisu urađene, od nevladinog sektora do svih ostalih, i to je uticalo na birače. Tim pre, jer je javnost imala osećaj da Vlada nije uspela da uradi ništa što je za građane bilo bitno. S druge strane, istovremeno je pokrenula nekoliko osetljivih tema, kao što je pitanje Specijalnog suda koji u albanskoj javnosti izaziva određenu rezervu, opreznost i nelagodnost. Takođe, pitanje korupcije i organizovanog kriminala ni na koji način nije rešavano. Isto tako i pitanje vizne liberalizacije se nije dogodilo, zbog famozne demarkacije, Ništa se nije desilo ni u pogledu formiranja Zajednice srpskih opština koja je ostala kao „šlag na torti“ i sve to je uticalo da sadašnja vladajuća koalicija, koju sada čine i dve opozicione stranke doživi ovoliki pad u odnosu na prethodne izbore od pre samo tri godine“. Komentarišući rezultat Srpske liste koja je na proteklim izborima osvojila ubedljivo najviše glasova i mandata među srpskih partija, Ivanović je kazao da je i to bio očekivan rezultat. „Bila je dobra organizacija i stavili su sve u funkciju da ta lista dobije, što po meni nije baš dobar pristup, jer ne može Vlada Srbije da deli srpske liste na „moje i njihove“ ili „naše i one koji su protiv naših“. To jednostavno nije dobro, jer mi svi u Vladu Srbije gledamo kao u svoju vladu i od nje očekujemo pomoć i podršku. Druga je stvar da to uradi jedna određena stranka i kaže „mi podržavamo svoju filijalu na Kosovu“, što bi mi bilo sasvim razumljivo i prihvatljivo, ali Vlada ne bi smela to da radi. To nije dobro i ja pokušavam da na to upozorim, jer nekakvi srpsko-srpski sukobi koji nastanu zbog ovakvih stvari se recimo u Beogradu lako rešavaju, najčešće na civilizovan način i argumentima, međutim ovde kod nas na Kosovu se potežu „mačuge“ simbolički rečeno i to ljudi u Beogradu moraju da shvate, da podržavajući jednu listu, ne dajući generalno podršku svim Srbima da izađu u što većem broju i da glasaju za onoga koga god žele, stvara se nezdrava atmosfera koja dovodi do sukoba među Srbima. To se ovde događa vrlo često, jer mi smo svi na ivici živaca pa kod nas ima malo manje tolerancije za drugačija mišljenja. To bi se moralo uzimati u obzir prilikom svih sledećih izbora, dati priliku svima da glasaju, jer Vlada Srbije mora da ostvari takav uticaj da svi mogu da izađu i glasaju po svom nahođenju i izboru, a oni koji pobede, oni su sagovornici za Vladu Srbije“. Ivanović smatra da je Srpska lista u kadrovskom smislu morala i mogla da bude mnogo bolja, jer je većina ljudi sa lista kandidata bez ikakvog političkog i radnog iskustva. „Imamo 800 profesora na našem Univerzitetu, a ni jedan od njih nije na toj listi. Imamo toliko iskusnih i afirmisanih pravnika koji nisu na listi, nemamo nijednog inženjera, iskusnog ekonomistu ... To je relativno mlad sastav. Njihova politička borba sa Albancima i strancima će biti jako teška i oni imaju malo šanse da u tome uspeju zato što ih i kao listu i kao ljude stranci ne prepoznaju kao ozbiljnog sagovornika. Oni moraju da shvate da svoju ličnost moraju da izgrade ovde, da ih lokalna sredina prepozna kao ugledne građane i da njihov lični kvalitet bude osnova, a ne pripadnost partiji, što nije dobar put“. Ivanović ističe da je pitanje Kosova vrlo često partijsko, a ne državno pitanje i da Srbima na Kosovu nedostaje mlađa generacija političara. „Potrebno je da mi pravimo generaciju od oko 200 – 300 mladih ljudi koje ćemo školovati, ne mogu oni da postanu ministri odmah . Tema Kosova je veoma važna tema svakoj političkoj partiji u Beogradu. To je jedan od prioriteta i ako to imaju u svojim statutima, odnosno programima, onda je logično da će praviti nekakvu svoju filijalu na Kosovu. Najgore što se poslednjih 20-30 godina događalo je to da su te partijske linije zamenjivale državne i na terenu delovale preko stranačkih instrumenata. To je ono što je loše. Ja sam za to da se vodi državna politika. Pustite neka Srbi biraju koga god hoće, organizacija u smislu pomoći svim Srbima da izađu može da pomogne, jer to je strateški cilj Srbije da imamo najkvalitetnije ljude bez obzira kojoj partiji pripadaju“. Ivanović je kazao i to da je neizvesno ko će formirati buduću Vladu Kosova, jer su mnoge opcije moguće, ali je istakao da bi glavni zadatak nove Vlade trebalo da bude poboljšanje ekonomije. „Vlada mora da se okrene ekonomiji i da proba da poboljša situaciju u oblasti zapošljavanja, jer će u protivnom iseljavanje biti sve veće. Mnogo ljudi odlazi jer ovde ne vidi nikakvu perspektivu. To je ono čime Vlada treba da se bavi, a ne vojskama ili nekakvim populističkim pričama koje samo zamagljuju stvar i zamazuju građanima oči“. Govoreći o Zajednici srpskih opština Ivanović smatra da bi Srbi trebalo da sami krenu u proces formiranja te Zajednice, jer je kako je kazao očigledno da Priština to neće da uradi. „Možda je prilika posle oktobarskih lokalnih izbora da se krene u to gde bi novoizabrani odbornici bili deo konsitutivne Skupštine za formiranje Skupštine Zajednice srpskih opština. Može se to zvati privremena Skupština, možda će kasnije članovi te skupštine biti birani na posebnim izborima, ali u svakom slučaju sve počinje od toga. Oni koji izaberu skupštinu biraće i predsednika skupštine, oni koji izaberu ta dva organa biraće i neki izvršni organ“, rekao je Ivanović u emisiji Slobodno srpski. 25. June. 2017.

Slobodno srpski sa Beljuljom Bećajem

U 294. emisiji Slobodno srpski gostovao je poitički analitičar Beljulj Bećaj. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je pobeda koalicije koju čine Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo „pirova pobeda“. „Sa ovakvom pobedom mislim da će biti ozbiljnih problema da se pređe put netrpeljivosti koja traje poslednjih meseci između stranaka, i među Albancima, i Srbima, povodom toga da li treba da ostane ova delegitimisana vlast ili treba ići na izbore. Pobedila je opcija da se ide na izbore sa ciljem da izbori eventualno mogu stvoriti nove pretpostavke da se iznađe put kako da se reše neki problemi koji traju mesecima, da ne kažem godinama. U svakom slučaju ove stranke su zapravo gubitnici ako znamo da su sad osvojile 10 odsto manje glasova nego na prošlim izborima kada su išle odvojeno“. Bećaj ocenjuje da je Samoopredeljenje postiglo dobar rezultat na izborima jer su građani željni promena. “Zbog netrpeljivosti koja je trajala mesecima građani su počeli da preispituju svoj stavove. Ovo tapkanje mesecima u mestu gde Vlada nije mogla da učini ništa, gde je izgubila totalno legitimitet, građane je prinudilo da tragaju za alternativnim rešenjima. Da li je pravo rešenje Samoopredeljenje, u nedostatku drugih, videćemo verovatno uskoro”. Po rečima Bećaja postoji velika mogućnost da dođe do raspisivanja novih izbora jer će vrlo teško doći do formiranja Vlade ako se znaju stavovi ključnih političkih faktora na ovim izborima, zbog kojih je i došlo do raspisivanja izbora. „U igri su ljudi koji ne veruju jedni drugima, ne samo Srbima, nego međusobno nemaju poverenje. Drugo, u igri su politički subjekti koji imaju dijemetalno suprotne stavove i ciljeve i obećanja koja moraju da uravnoteže, da harmoniziraju, da usklade. Dakle, ukoliko dođe do nove Vlade mora Ramuš Haradinaj da kaže hoće li da nastave dijalog ili ne sa potencijalnim partnerom. Bilo da su to Srbi ili Samoopredeljenje ili neko drugi. Dakle, ta razlika između pojedinih ciljeva mora da se uskladi i treće što je najvažnije recimo ako PDK insistira na Vladi, da li će partneri prihvatati da Ramuš Haradinaj bude premijer? Ako Samopredeljenje bude u kombinaciji da sastavi Vladu, neće se sastaviti Vlada sa Ramušom Haradinajem i sa Hotijem, nego će Aljbin Kurti biti premijer. Dakle, kad nađemo rešenje za ova tri otvorena pitanja, mislim da ćemo imati ravne mogućnosti da se formira Vlada“. Govoreći o rezulatitma Srpske liste koja je od srpskih stranaka osvojila najviše glasova na proteklim parlamentarnim izborima Bećaj je kazao da je to rezultat nesposobnosti vlasti u Prištini. „U nedostatku prave i iskrene podrške većine u odnosu na manjinu, Srbi, poput Srpske liste i ostali Srbi, naravno da će tragati za nekim rešenjima i sasvim je prirodno da rešenje bude Beograd. Ja ne mislim da je to dobro, ali ako mi kao većina nismo stvorili predpostavke da, uslovno rečeno, manjine veruju nama, onda smo mi odgovorni zašto vi tražite oslonce van Kosova. Dakle, najveća odgovornost leži na nama, na većini. Mi smo morali da stvorimo normalne pretpostavke, normalan ambijent manjinama da veruju u zajedničke interese i pogotovo za realizaciju njihovih autentničkih interesa na Kosovu. Mi to nismo uradili.“. Komentarišući najavu predsednika Kosova Hašima Tačija da treba promeniti format dijaloga sa Beogradom i da treba da se razgovara na nivou predsednika, Bećaj je kazao da Tači želi da zbog Specijalnog suda sebe predstavi kao glavnog faktora u procesu dijaloga. „Predsednik (Hašim Tači ) to radi samo zbog sebe, jer znate da je predsednik glavni protogonista u izveštaju Dika Martija i on misli da bude faktor koji je nezaobilazan u rešenju problema sa Srbijom i kao ključni igrač da bude još uvek u igri. Ja mislim da je tu suština problema“. Na pitanje da li smatra da će Hašim Tači „završiti“ u Hagu, Bećaj je kazao. „Pa ako je on glavni protogonista izveštaja Dika Martija, mislim da se Međunarodni sud neće baviti „sardinama“, baviće se glavnim igračima. Ne mislim da će se stvoriti Međunarodni sud zbog nekih beznačajnih ličnosti koji su bili uključeni u taj proces, nego zbog važnih ličnosti. Dakle, u ovom kontekstu mislim da je to zapravo Tačijeva politička igra da bi izbegao ili da ostane na vlasti, da ostane još uvek glavni akter bez kojeg se ništa na Kosovu ne može uraditi. On je taj, dakle, alfa i omega, koji može da pokreće, da smiri ili da destabilizuje situaciju. Mislim da je to suština problema zbog čega on želi da bude sad nosilac nečega što je već dokazano da ne može da uradi dok je bio premijer ili ministar spoljnih poslova“, rekao je Bećaj u emisiji Slobodno srpski. 18. June. 2017.

Slobodno srpski sa Ratkom Popovićem

U 293. emisiji Slobodno srpski gostovao je književnik iz Gračanice Ratko Popović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da postoje mnogobrojne okolnosti koje sputavaju kosovske umetnike da se izraze u pravom svetlu. „Mi smo izgubili gradove ovde, izgubili sve te centre gde su postojali raznorazni klubovi i gde su pojedini stvaraoci živeli, gde su radili, gde su mogli da daju svoj puni doprinos afrimaciji i svoje sredine i sebe. Sada više to nije situacija. Otišlo je više od 70 pesnika, pisaca, književnika sa ovih prostora, a ostalo svega desetak ljudi koji ovde sada žive i stvaraju. Ako nemate jedinstvo stremljenja obeležja, ako nemamo televiziju koja bi to mogla da afirmiše, da pokaže, ako nemamo radio koji će negovati radio dramu, televiziju koja će takođe afirmisaati određene dramske programe i sadržaje, kao i celokupno stvaralaštvo ovih ljudi, onda smo u velikom problemu“. Pored mnogih podela, na Kosovu su, kaže, nažalost podeljeni i umetnici. „Mi smo sada ovde podeljeni na neki način, praktično na sever i na jug. Mislim da je stvaralaštvo ljudi koji žive i stvaraju na jugu palo pomalo u zapećak. Ne govorim zbog toga ako je jedan Petar Sarić koji živi u štrpcu, koji živi daleko od javnosti, koji živi izolovan, ako ovde stvaraoci, u samom centralnom delu u Gračanici i okolini takođe žive veoma teško i teško mogu i da se kreću, teško im je dostupno, ne samo putovanje već i kontakti koje bi trebalo da imaju sa raznoraznim organizatorima velikog broja manifestacija, događanjima širom srpskih prostora, pa i u inostranstvu. Veoma je teško odavde ostvariti sve te kontakte..“ Kao jedan od najvećih problema umetnika Popović ističe to što je svakim danom sve veći broj mladih pesnika, književnika i slikara koji napuštaju Kosovo, jer nemaju mogućnosti da se afirmišu na ovim prostorima. „Dobar deo pesnika koji su u stvari iz jedne generacije koja je najavljivala svoj dolazak i koji su trebali da budu ta neka novija generacija, sve do jedan je otišao izvan prostora Kosova i Metohije. Bila je jedna mlada generacija pesnika dolaznika, koji su već imali svoju jednu, dve i tri zbirke, ali su oni već otišli gore, na fakultetu su ili u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, ili su čak neki otišli i u inostranstvo. Prema tome, ako nemate centre, ako nemate gradove, ako mi računamo Gračanicu kao centar svih događanja i zbivanja, onda je sve jasno. Ako mi možemo u štrpce da odemo samo da damo jedan koncept jednom godišnje i da kažemo evo događa se kultura ili rađa se kultura gore, šta je to što smo mi uradili….“ Smatra da bi institucije, pre svega lokalne, trebalo više pažnje da posvećuju I podrže kulturno stvaralaštvo, događaje i izdavaštvo. „Mi imamo praktično ovde dve opštine. U tim opštinama trebalo bi da sede ljudi koji su svakako zainteresovani da prate šta se od tih programskih aktivnosti realizuje i šta se događa. Tamo ti ljudi bi trebalo, na primer, bar jedan deo, samo jedan mali delić od reprezentacije koje se ovde, na ovo i ono troše, da svaka opština ima u svom opisu da barem pomogne neku od knjiga. Kada bi sve opštine učinile po jedan delić, po jedan ručak u toku godine odvojili za to, bilo bi dovoljno“. Popović upozorava na gotovo traigčni sutuaciju u kojoj se nalazi srpski jezik na Kosovu. „Video sam neka službena dokumenta prevedena na srpski. To je totalno nelektorisano, ne samo nepismeno bez formulacije, a o greškama, bilo jezičkim ili drugim materijalnim, da ne govorimo To je praktično skrnavljenje jednog jezika kome vi hoćete da date prostora i koji izjednačujete sa jezikom koji je službeni, albanskim. Treba tu birati stručnije, kvalitetnije i kompetentnije ljude koji znaju jezik.“, rekao je književnik Ratko Popović u emisiji Slobodno srpski, ali se založio za očuvanje specifičnog srpskog kosovoskog dijalekta, koji je širom Srbije poznat, i on sam, neke svoje radove u poslednje vreme piše upravo u tom dijalektu. 04. June. 2017.