ARHIVA EMISIJA

Slobodno srpski sa Slobodanom Vujičićem

U 232. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova (UCK) Slobodan Vujičić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da bi pored srpske i ostale zajednice trebalo da budu uključene u izradi statuta Zajednice srpskih opština (ZSO). „Očekujemo da u izradi statutu ZSO bude malo jasnije definisana i uloga manjinskih zajednica unutar tih opština koje će činiti ZSO, jer u tim opštinama ne žive samo Srbi, već i Crnogorci, Romi i ostale manjine. U tom delu koji se odnosi na izradu statuta, Crnogorska zajednica bi trebalo da ima učešće, ne u smislu da je to nešto da se bez nas ne može, ali da barem zvanični predstavnici Crnogoraca na Kosovu budu deo te odbrane položaja Crnogoraca unutar te ZSO, da kroz benefite te ZSO i ostale manjine unutar ZSO imaju svoje mogućnosti, recimo gde bi imali rezervisana radna mesta i ostale razvojne projekte“. Vujičić je kazao da buduću ZSO ne doživljava kako je kazao, kao neku veliku pobedu ili poraz ni Beograda niti Prištine. „ZSO jeste pozitivna stvar i treba da postoji, ali ne mislim da je to nešto od čega će zavisiti život ni Srba niti bilo koga od te ZSO, jer ako pogledate Zakon o lokalnoj samoupravi on se ne razlikuje mnogo od toga što smo mogli da čujemo kad je ZSO u pitanju, jer sve to na neki način postoji, samo što se ne zove ZSO, a ubuduće će se zvati ZSO i tu neće biti nekih velikih promena u odnosu na ovo što sada već postoji. Sva ta priča o ZSO je jedno obično politikanstvo i siguran sam da će i Srbi i ostale manjine osetiti boljitak samim tim ako se i postojeći Zakon o lokalnoj samouporavi bude sproveo u potpunosti. Međutim druga je stvar što možda to Srbima na Kosovu i političarima u Beogradu znači da se to zove Zajednica srpskih opština i da će na taj način možda biti mirniji i ne znam šta, ali to je daleko od onoga što govori opozicija u Prištini da će to biti nova Republika Srpska, na primer“. Govoreći o Sporazumu o demarkaciji granice Kosova sa Crnom Gorom, čije poništenje već pet meseci traži opozicija u Prištini, Vujičić je kazao da tu ne postoji ništa sporno. „Pre potpisivanja tog sporazuma više od tri godine su domaći i međunarodni stručnjaci utvrđivali tu granicu i oko toga ni Vlada Kosova ni Vlada Crne Gore nemaju nikakve nesporazume. Dakle protesti opozicije zbog toga su smešni, jer se nedavno oglasio i premijer Crne Gore Milo Đukanović koji je kazao da ako neko na Kosovu smatra da je napravljena greška da je Crna Gora spremna da se ponovo utvrdi ta granica i da ako se utvrdi da je bila greška da je Crna Gora spremna da to prihvati“. Predsednik UCK je kazao da je položaj Crnogoraca na Kosovu težak pre svega jer nisu deo Ustava Kosova, a kao najveće probleme crnogorske zajednice na Kosovu istakao je nezaposlenost i problem uzurpirane imovine. „Svega dvadesetak Crnogoraca je zaposleno u javnim službama Kosova. Drugi najveći problem je uzurpirana imovina, posebno u regionu Peći gde je 2,1 odsto zemlje koja je u vlasništvu Crnogoraca uzurpirano“, rekao je Slobodan Vujičić u emisiji Slobodno srpski. . 24. January. 2016.

Slobodno srpski sa Rabitom Redžepijem

U 231.emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, Rabit Redžepi. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da su Albanci na Kosovu drugačije, kako je kazao zamišljali Republiku Kosovo. „Najveći uspeh je da smo slobodni i dočekali smo tu slobodu veoma radosno, ali ona nije ispunila očekivane rezultate. Kosovo na ekonomskom planu stagnira, čitava društvena ekonomija koja je bila relativno razvijena poslednjih decenija rasprodata je bez ikakvih kriterijuma. Ljudi su ostali bez posla, socijalni problemi su veoma izraženi, omladina završava škole, a ne može da se zaposli jer nema radnih mesta. Formirana je Vlada koja je bila najveća fabrika zapošljavanja, najmanje 30 odsto je višak radnika u javnoj administraciji i umesto da se te pare investiraju u razvoj i da se stvore pretpostavke da se zaposli omladina, mi smo zatrpali kancelarije sa službenicima, stvorili smo 21 ministarstvo, dok recimo švajcarska ima sedam ministarstava, a siromašno Kosovo 21 ministarstvo uz preko hiljadu automobila , najveće plate u regionu, to su stvari koje su doprinele da Kosovo stagnira“. Govoreći o trenutnim odnosima Srba i Albanaca na Kosovu Redžepi je rekao da nije dobro što oni žive odvojeno i jedni pored drugih, već da bi trebalo da žive zajedno i da sarađuju na svim nivoima. „Ta činjenica i mene kao čoveka muči, ja bih želeo da se to premosti što pre. Jer bi ljudi prvo trebalo da se ponašaju kao ljudi, pa tek onda kao nacija, doduše istorija nas je dugo razdvajala da bismo mogli da to premostimo u kratkom roku. Ja očekujem da se Kosovo postepeno demokratizuje, da se stvori evropski ambijent u kome će ljudi da žive na osnovu svog rada, svojih prava i obaveza u društvu. Razvoj ekonomije je od suštinskog značaja da se to stanje popravi. Nismo u prilici da očekujemo da to bude brzo, ali će vremenom to svakako doći i kad Srbi na Kosovu dođu u situaciju da bolje žive, da osećaju da ostvaruju sva svoja prava, tada neće imati potrebe da uopšte razmišljaju o odlasku odavde ili slično. On je kazao da bi i Vlada Kosova trebalo da se kako je kazao više približi Srbima i učini konkretne korake da oni ostanu da žive na Kosovu, a ne da prodaju svoja imanja i odlaze. „Treba malo i propagande, ali i kontretnih poteza Vlade koja treba da bude više prisutna u srpskim sredinama, ali iskreno i sa iskrenim namerama. Ne mislim da Vlada i do sada nije bila iskrena prema Srbima, ali nije bila u mogućnosti ili nije znala kako da pristupi tom problemu. Treba raditi na zbližavanju ljudi, treba početi od individualnih poteza i primera, da se ljudi druže, da sarađuju, da trguju, da menjaju svoje proizvode, svoja iskustva i tako dalje“, rekao je Redžepi u emisiji Slobodno srpski. Naredna emisija Slobodno srpski biće emitovana 24. 01.2016.gdine. 27. December. 2015.

Slobodno srpski sa Samuelom Å½bogarom

U 230.emisiji Slobodno srpski gostovao je Specijalni predstavnik Evropske Unije (EU) na Kosovu Samuel Å½bogar. U intervjuu Budimiru Ničiću rekao je da očekuje da će odgovorni za poslednje napade na Srbe i njihovu imovinu u Goraždevcu biti pronađeni i kažnjeni, ali nije mogao da precizira kada će se to desiti. „Ne znam u kojoj je fazi sada istraga, ali što pre budu otkriveni napadači to će biti bolje. Znam samo da je istraga u tom slučaju jako ubrzana“. Å½bogar je kazao da je razočaran postupcima opozicije u Skupštini Kosova koja upotrebom nasilja blokira normalan rad parlamenta i da, kako je kazao, to nije dobro za demokratiju i ne vodi nikuda. Smatra da nisu samo sporazumi o Zajednici srpskih opština i demarkaciji granice sa Crnom Gorom razlozi zbog kojih opozicija protestuje. „Ima puno razloga, malo jesu i sporazumi o ZSO i demarkaciji granice sa Crnom Gorom, ali mislim da se radi pre svega o vlasti, kako doći na vlast i kako srušiti ovu vladu. Ima zamerki i oko toga kako je ova vlada formirana, a razloga ima verovatno i u vezi sa Specijalnim sudom, svako ima neki svoj razlog“, kaže Å½bogar. Specijalni predstavnik EU a Kosovu je rekao da se nada da će Kosovo u 2016.godini dobiti viznu liberalizaciju, ali da to, kako je kazao, zavisi isključivo od Vlade Kosova i od toga da li će ispuniti preporuke koje nisu teške i mogu vrlo brzo da se urade. „To su neki slučajevii: od sporazuma sa Turskom, oko povratka azilanata, slučajevi koji se odnose na korupciju i organizovani kriminal da imaju neki rezultat, pa na kraju do prostorija za instituciju Ombudsmamana, i to su stvari koje mislim da se vrlo brzo mogu postići“, rekao je Å½bogar u emisiji Slobodno srpski. 20. December. 2015.

Slobodno srpski sa Ninom Brajovićem

U 229.emisiji Slobodno srpski gostovao je generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Srbi na Kosovu nisu dobili nezavisni TV kanal koji im pripada po Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova i to kako je kazao „zaslugom“ političara. Brajović, koji je jedan od inicijatora ideje o nezavisnom srpskom TV kanalu na Kosovu, koja je u vreme pregovora između Beograda i Prištine u Beču upućena posredniku u tim razgovorima Martiju Ahtisariju i koju je on prihvatio, kaže da političari nisu u dovoljnoj meri svesni značaja nezavisne televizije, niti su dovoljno uporni da svom narodu obezbede ono što mu pripada. „Retko kad političari razumeju ono što je dobro za građane. Tada je beogradska vlast bila protiv Ahtisarijevog plana i nije bila spremna da to prihvati, niti da se angažuje na bilo kom pojedinačnom političkom pitanju. Mi smo se izborili za to posebno pitanje koje je u interesu novinarske profesije, jer nam je to i posao. Međutim, kasnije, kada su se donosili zakoni u Skupštini Kosova, mi nismo imali dovoljnu podršku ni ovdašnjih poslanika, ni Beograda da se insistira na nezavisnom kanalu, koji bi imao nezavisnu upravu, nezavisno finansiranje i koji bi trebalo da ima sedište u Gračanici, jer groteskno je imati televiziju u gradu u kome danas ne žive Srbi, a živelo ih je 40 hiljada. Političari inače ne vole nezavisne medije, jer ih oni dovode, takoreći, na brisani prostor, ali ovo je njihova dužnost i to treba da urade za svoje građane i za svoj narod. Na kraju krajeva, oni će sutra doći u opoziciju i njima su potrebni nezavisni mediji. Pametni političari moraju da rade tako da misle da će sutra, ako ne danas, doći u poziciju da su im potrebni nezavisni mediji“, rekao je Brajović. Geneeralni sekretar UNS-a je kazao da još uvek postoji šansa da političari isprave svoju grešku iz 2012. godine kada je usvojen Zakon o Radio televiziji Kosova (RTK) po kome je, kako neki tvrde, taj nezavisni TV kanal pripao Srbima u okviru javnog servisa Kosova i koji se zove RTK2. „Uskoro bi trebalo da se menja zakon o RTK o načinu finansiranja i sada je prilika da se o tome razgovara i da se greške isprave“, predlaže on. Brajović je kazao i to da je razočaran odlukom pre svega srpskih poslanika u Skupštini Kosova koji nisu bili jedinstveni i prilikom nedavnog izbora za člana Upravnog odbora RTK i koji nisu podržali kandidata koje je podržalo Udruženje novinara Srbije. „Mi smo podržali Marijanu Simić i stojimo iza njenog rada i kvaliteta, ali stojimo pre svega iza principa da je potrebno da u stručnim telima u upravnim odborima medijskih kuća sede novinari sa znanjem i iskustvom, a ne političari koji nikada nisu medijskoj zajednici polagali račune o tome šta se radi u javnom servisu Kosova“. Brajović je govorio i o „slučaju“ ministra odbrane Srbije Bratislava Gašića koji je nedavno uvredio novinarku B92, takozvanom državnom udaru u Srbiji i odnosu Beograda prema Kosovu 13. December. 2015.

Slobodno srpski sa Nenadom Rašićem

U 228. emisiji Slobodno srpski gostovao je poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova Nenad Rašić U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Srpska lista generalno ima jedinstven stav kada su u pitanju interesi Srba, ali u mnogim slučajevima ona nije jedinstvena jer je čine predstavnici nekoliko različitih političkih subjekata. „Srpsku listu čine četiri politička subjekta, odnosno tri stranke i jedna Građanska inicijativa i te četiri političke opcije ponekad mogu da proizvedu efekat borbe jedni protiv drugih, odnosno nametanje svojih kandidata recimo prilikom izbora za članove Upravnih odbora na primer. To se i desilo na poslednjoj sednici parlamenta oko glasanja za srpskog člana Borda RTK gde je došlo do toga da jedna grupacija poslanika iz štrpca i pored zvaničnog stava Srpske liste za kog kandidata treba da glasamo, utiče više na ostale kolege poslanike, i izabran je kandidat koga su oni podržavali. Takav način rada nije dobar i to će verovatno ostaviti neke posledice unutar Srpske liste“. Govoreći o blokadi sednica parlamenta Kosova i protestima uperenim protiv sporazuma o Zajednici srpskih opština Rašić je rako da je sve to posledica januarskih protesta kada je pod pritiskom opozicije smenjen Aleksandar Jablanović tadašnji ministar za povratak u Vladi Kosova. „Niko u tom momentu nije zaštitio jednog srpskog ministra, niti premijer niti zamenik premijera. Da premijer tada nije popustio opoziciji do ovoga ne bi ni došlo“. Rašić smatra da je Pokret Samoopredeljenje godinama imao „udarnu pesnicu“ na protestima koje je organizovao, koju je činilo svega nekoliko desetina ljudi i to objašnjava činjenicom da nakon nedavnog hapšenja Aljbina Kurtia i poslanika opozicije nije bilo nikakvih protesta za razliku od ranijih slučajeva. „Kada je uhapšen Kurti, uhapšeno je i 90 - 100 ljudi iz tog Pokreta, a nekoliko desetina je još uvek u pritvoru i moje je mišljenje, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, da je tih nekoliko desetina ljudi pravilo nerede svih ovih godina tokom demonstracija tog Pokreta i da su oni bili njihova udarna pesnica“, rekao je Rašić. 06. December. 2015.

Slobodno srpski sa Nusretom Hodzom

U 227.emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik ministra pravde u Vladi Kosova Nusret Hodža. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je Kosovo, kada je pravda i poštovanje zakona u pitanju, još uvek u „embrionalnom“ razvoju. Dva najvažnija faktora, koji onemugaćavaju vladavinu prava, kaže Hodža, jesu selektivno pravosuđe i neadekvatno kažnjavanje krivaca. „Sudije sude i rade po zakonima, ali u praksi uvek postoje individualne veze, blizina advokata sa pojedincima, blizina tužilaštva i slično“, kaže zamenik ministra pravde i dodaje da se političari direktno ne mešaju u rad pravosudnih organa, ali da to rade indirektno. Takođe, Hodža tvrdi da su sve sudije na Kosovu nepristrasne, kada je u pitanju etnička pripadnost , ali je veliki problem nedostatak sudija, posebno onih iz manjinskih zajednica. “I u Ministarstvu pravde, od 170 zaposlenih, radi samo četvoro ljudi iz maninskih zajednica, a trebalo bi da ih bude najmanje sedamnaestoro”, kaže Hodža i dodaje da bi nostrifikacijom diploma taj problem bio prevaziđen. Komentarišući položaj goranske zajednice, iz koje dolazi, Nusret Hodža kaže da Goranci ne žive, nego “preživljavaju”. “Privreda je potpuno zamrla u ovom delu Kosova, ugašene su mnoge fabrike koje su postojale pre rata, a postoji i veliki pritisak da se Goranci izjašnjavaju kao Bošnjaci, što preti potpunom nestanku Goranaca sa ovih prostoram”. Na Kosovu je pre 1999.godine, živelo oko 17 500 Goranaca, dok ih sada ima oko 10 000, rekao je Hodža, naglašavajući da je opštna Gora, jedina opština koja je postojala pre rata, da bi posle 1999.godine, bila ukinuta od strane “kosovskih privremenih institucija”. “Jedini način da Goranci opstanu na Kosovu, jeste formiranje opštine Gora, koja bi zaštitila njihove interese, a sve uslove za njeno formiranje, po Ahtisarijevom planu, Ustavu i kosovskim zakonima, Gora ispunjava. Ukoliko Goranci ne dobiju opštinu, nažalost posle 800, 900 godina, izgubiće se sama Gora. Ako mi izgubimo našu maticu i tamo gde se vraćamo non- stop, mi smo izgubili deo sebe”, zaključio je Nusret Hodža. 29. November. 2015.

Slobodno srpski sa Enverom Hasanijem

U 226. emisiji Slobodno srpski gostovao je bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da Sporazum o Zajednici srpskih opština, koji je privremeno suspednovan od strane Ustavnog suda Kosova, nije u potpunosti u skladu sa ustavom, jer, kako je kazao, engleska verzija Sporazuma, koja se smatra validnom, pruža mogućnost Srbima da naprave čak i svoj ustav. "Po meni u tom sporazumu su samo dve stvari sporne, ako gledamo originalnu englesku verziju, koja se u slučaju spora u ovom slučaju uzima kao validna, tu piše da će ta zajednica imati ustavotvornu skupštinu, dok u albanskoj verziji piše osnivačka skupština. Dakle, ako ostane ta verzija da Srbi imaju ustavotvornu skupštinu, to implicintno znači da ta Asocijacija ili Zajednica može da deluje van ustavnog i pravnog sistema Kosova, što je po meni najspornije. Dakle, na kraju krajeva, može da ima i sopstveni ustav", smatra Hasani. Druga sporna stvar je, po njegovom mišljenju, to što u paragrafu devet piše da će ta zajednica pred centralnim institucijama zastupati i braniti interese Srba, odnosno srpskih građana. "Mislim da je to u suprotnosti sa ustavom, jer Ustav Kosova definiše ovu državu kao građansku državu. Primera radi, sada imamo u većinski srpskim opštinama i Albance i Rome i ostale zajednice koje tu žive, pa se postavlja pitanje ko će, u tom slučaju, da brani njihove interese. Da li to znači da, recimo Albanac, nikad ne može da bude na primer potpredsednik te zajednice", zapitao se profesor Hasani. Komentarišući proteste opozicije, koja proteklih mesec i po dana blokira rad parlamenta Kosova, Hasani je rekao da to nema veze ni sa Sporazumom o zajednici srpskih opština niti sa demarkacijom granice sa Crnom Gorom, već da je pravi razlog zo to pitanje Specijalnog suda za ratne zločine. "Odluka o Specijalnom sudu za ratne zločine je pravi uzrok zašto opozicija protestuje. Problem je u tome što je taj sud stvoren u nagađanju od strane lidera političkih partija koje su proizašle iz rata. Nije bilo otvorene debate pre tri ili četiri godine o tome u javnosti, gde bi se čula stručna, politička i druga mišljenja i tad bi se to primilo lakše. Međutim tu se nekako polupotajno pristupilo tom problemu koji sada predstavlja međunarodnu obavezu Kosova, što mora da ispuni", zaključio je bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani. 22. November. 2015.

Slobodno srpski sa Miloradom Arlovim

U 225. emisiji Slobodno srpski gostovao je predsednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji iz Republike Srpske Milorad Arlov. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je dobra vest to što Kosovo nije postalo članica organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) i da, kako je kazao, to nije ni trebalo da se nađe na dnevnom redu. Međutim, po njegovim rečima, vlast u Beogradu bi trebalo da više pažnje posveti ne samo spomenicima, nego i ljudima, odnosno Srbima na Kosovu, jer, kako kaže, oni su najvažniji čuvari i Kosova i srpske kulturne baštine na Kosovu. "Sve to što postoji su ljudi napravili i naravno da su ljudi živi spomenici, naročito Srbi na Kosovu i Metohiji. Ljudi su najvažniji, jer nam manastiri ništa ne vrede, ako u njima nema ko da dođe i Srbija bi trebalo to da stavi u prvi plan. Beograd bi trebalo mnogo ozbiljnije da radi da Srbima na Kosovu stvori dobar ambijent za život, pre svega kroz ekonomski razvoj". Arlov je govorio i o radu Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, položaju Srba u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, odakle je proteran 1995 godine u akciji "Oluja". 15. November. 2015.

Slobodno srpski sa Zoranom Ristićem

U 224.emisiji Slobodno srpski gostovao je reditelj i direktor dečjeg teatra "Geto" Zoran Ristić. U intervjuu Budimiru Ničiću on je rekao da je, po njegovom mišljenju, potpuno nebitno da li će Kosovo postati član agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO), jer je, kako je kazao, opšte poznato čije je uglavnom kulturno i duhovno nasleđe na Kosovu. "Veći deo kulturnog i duhovnog nasleđa je srpskog porekla i naravno da će i ostati srpsko, čak iako Kosovo uđe u UNESKO. Ne može biti nikako drugačije i priča da će to postati kosovsko kulturno nasleđe za mene nema nikakvog smisla, jer nikada nije postojalo kao kosovsko kulturno nasleđe. Dakle, za mene je potpuno nebitno da li će Kosovo ući u UNESKO ili neće. Ja kao umetnik imam neku svoju teoriju, ako nas celog života prati ta floskula i parola "Kosovo je srce Srbije", a pošto to srce sada "trokira" ili je na neki način možda "pred infarktom", ja smatram da je kulturno nasleđe na Kosovu duša Srbije i Srba i dušu nam ne može uzeti niko, a srce može. Ako neko ima nameru da vam uzme dušu, onda želi da vam uzme sve". Ristić je govorio i o radu ovdašnjih institucija kulture (srpskim i kosovskim), savremenom kulturnom stvaralaštvu, kao i o jedinom dečjem teatru na Kosovu "Geto" koji postoji od 2004. Godine. 08. November. 2015.

Slobodno srpski sa Branimirom Stojanovićem

U 223. emisiji Slobodno srpski gostovao je zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović. U intervjuu Budimiru Ničiću on je kazao da odluka predsednice Kosova Atifete Jahjage da uputi Ustavnom sudu na razmatranje sporazum o Zajednici srpskih opština govori o tome da Priština nije spremna da sprovede svoje obaveze, već da traži razne izgovore i argumente da odloži sprovodjenje sporazuma o Zajednici srpskih opština."Neko je o tome trebalo da razmišlja kad je u Briselu potpisivao nešto i tada je trebalo da razmišljaju da li je to u skladu ili nije sa propisima koji ovde važe. Mislim da taj argument niti premijeru Vučiću niti bilo kome drugom ko je i u tehničkom dijalogu razgovarao i o ostalim temama bi bio uvažen da sada kaže, mi smo se dogovorili, ali neki naš propis ovamo nije u skladu sa tim, pa tako da i naš potpis na određeni dokument ili dogovor ne važi. Mislim da to govori o tome koliki kapacitet ima politička elita koja ovde donosi odluke i to će biti ozbiljan argument za sve buduće razgovore kada neko iz međunarodne zajednice od Beograda bude tražio da se naprave nekakvi ustupci “. Na pitanje dokle se stiglo sa formiranjem Zajednice srpskih opština s obzirom da su svi rokovi iz koalicionog sporazuma koji je “Srpska lista” napravila sa koalicionim partnerima u Prištini odavno prošli, Stojanović je kazao da Srbi u kosovskim institucijama ne mogu da urade ništa bez zvaničnog Beograda, jer kako je kazao nemaju “nikakav praktični mehanizam da na bilo koji način ucene kosovske vlasti” “Sada je obaveza Vlade u Prištini da donese odluku za formiranje Zajednice srpskih optina i da idemo na naredni korak, a to je da se pregovara o statutu u Briselu. Tako da to pokazuje koliko je važno da Beograd direktno razgovara sa Prištinom oko mnogih interesa i sada se pokazuje da li Srbi mogu ili ne mogu da se izbore za svoje političke interese i zašto od početka “Srpska lista” zagovara i vodi takvu politiku, da se nasloni na Beograd, jer bez Beograda ne može ništa. Primer je koalicioni sporazum koji je “Srpska lista” napravila sa vladajućom koalicijom u Prištini, definisali smo šta treba da se desi i nije se desilo. Postavlja se pitanje da li mi imamo praktični mehanizam da bilo šta ucenimo ili da kažemo nećemo uraditi to i to ukoliko vi ne budete doneli tu odluku, niti će ga imati bilo ko drugi da sedi na našem mestu i zato je važno da tu stoji Beograd kao garant kroz te sporazume, koji su napravljeni uz posredstvo Evropske unije da se nešto sprovede”Govoreći o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ( SSP) koji je Kosovo potpisalo sa Evropskom unijom Stojanović je kazao da Srbi na Kosovu nemaju preteranog razloga za slavlje, ali da će vreme pokazati da li će taj sporazum doprineti boljem životu Srba i ostalih građana na Kosovu “Mi nismo neko ko je ushićen i ko smatra da je vreme za nekakvo slavlje, ali ukoliko to znači da će neko iz Evropske unije u narednom periodu više da vodi računa kako funkcioniše ono što danas ne funkcioniše, vladavina prava, kako rade sudovi i policija, kako rade svi oni koji treba da se pobrinu da ovde funkcioniše život normalno, onda je to dobra vest za nas, ali videćemo šta će to tek da znači. U svakom slučaju mi imamo razloga da insistiramo da sistem bolje funkcioniše i nadam se da će Evropska unija o tome više voditi računa u odnosu na ono što je radila do sada”.Komentarišući poslednja dešavanja u Skupštini Kosova gde opozicija poslednjih mesec dana na razne načine blokira rad parlamenta, aktivirajući suzavac, gađajući jajima i flašama članove Vlade, Stojanović je kazao da za to odgovornost snosi pre svega vladajuća koalicija koja nije spremna da oštrije odgovori na takve postupke opozicije.“Za mene je neshvatljivo zašto se instrumenti vlasti i institucija ne koriste na adekvatan način. Mi smo predložili da na to mora energičnije da se odgovori, da je nemoguće da neko unosi suavac, a da niko to ne zna u policiji, naročito u obezbeđenju Skupštine i da je potrebno da se podnesu određene odgovornosti da se neko smeni ili da se vidi ko je tu odgovoran zašto se stvara haos. To što sad sve liči na neki folklor i što kod nas budi sumnju da je sve to deo određene taktike da bi se izbegle određene obaveze, jer da je ovo trajalo kraće i da se energičnije reagovalo sigurno se ta sumnja ne bi budila, ali sada opravdano sumnjamo da neko dozvoljava da se tu stvara haos kako se ne bi sprovelo ono što je dogovoreno u Briselu, kako se ne bi sproveo Specijalni sud i kako se ne bi sprovelo sve ono što je za nas važno iz briselskih sporazuma koji su napravljeni i koji treba da dovedu do konkretnih stvari koje će biti korisne za sve ljude koji ovde žive”Stojanović je govorio i o poslednjem sastanku predstavnika Srba sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, o tome ko i kako predstavlja Srbe u kosovskim institucijama i šta predviđa “Naš plan” koji je nedavno pokrenuo Stojanović sa saradnicima 01. November. 2015.